Лорна Штрбац: Миграциона криза и Србија

Поделите:

Турски председник Ердоган, пре неколико дана,  изјавио је  да Турска више није у стању да спроводи договор са Европском Унијом из марта 2016.  и спречи мигранте и избеглице да напусте турску територију и крену ка Европи.  Договор који је Турска потписала с Европском Унијом 20. марта 2016. подразумевао је: 1. враћање избеглица и миграната из Грчке у Турску; 2.Давање финансијске помоћи Турској ради збрињавања избеглица (6 милијарди евра); 3. Укидање виза до јуна 2016.  за држављане Турске.

После децембра 2019. године, након ескалације конфликта у Сирији, на граници Турске и Сирије налазило се око милион Сиријаца,а Турска је већ на својој територији примила око 3.7 милиона сиријских избеглица и миграната из других земља, посебно из Африке. Кад је  Турска отворила своје границе, стотине хиљада избеглица и миграната је напустило њену територију и кренуло ка Грчкој. Тренутно се око 130.000 људи налази се на граници с Грчком, а мањи број је ушао у Грчку.

Тиме се поново отвара питање руте којом ће  се мигранти и избеглице  кретати ка својим циљевима: Немачкој, Француској, Аустрији, Швајцарској итд.  Односно, поново се отвара питање да ли су Грчка, затим Македонија, Србија, у стању безбедносно и финансијски  издрже кретање милиона миграната преко њихових територија, као и питање да ли би, чак и ако би се мигранти кретали ка земљама Европске Уније преко Македоније и Србије, Хрватска и Мађарска отворила границе за толики број миграната, или би они били задржани на територији Македоније и Србије?

С обзиром да је на граници између Грчке и Турске,ових дана,  дошло до сукоба,  пуштање толиког броја избеглица и миграната ка Грчкој, грчка влада сматра претњом   националној безбедности Грчке, и хитно је увела мере за брзо спровођење депортација, као и  замрзавање давања азила на масесц дана.

Узнемиреност у вези проласка стотина хиљада избеглица из Сирије,као и миграната из Марока, Бангладеша, Либана, Пакистана,  појавила се не само у Грчкој, него и у Македонији и  Србији. Циљ миграната и избеглица није да остану у Македонији или Србији. Њихов циљ је одлазак у економски развијене европске земље. Они, који се тренутно налазе у избегличким центрима у Србији, спадају у онај део миграната и избеглица који није успео да пређе границу између Србије и Хрватске, и између Србије и Мађарске,и тако уђе у Европску Унију. Упркос помоћи коју су добили од Високог Комесеријата УН за избеглице, финансијске помоћи Европске Уније, као и саме Србије, код њих преовладава незадовољство због неуспеха при преласку наведених граница. Они Србију виде као сиромашну земљу, и само као територију,  коју треба напустити, како би дошли до Немачке, Италије, Француске итд.

У Републици Србији су  расписани парламентарни, покрајински и локални избори за 26. април 2020, те услед политичке кризе, односно, постојања, с једне стране,  политичких странака које су се определиле за бојкот избора, затим,с друге стране,  странака које се налазе близу екстремне позиције (сепаратизам у Војводини), постоји могућност да се политичка криза повећа и погорша доласком десетина хиљада миграната. Уколико би Хрватска и Мађарска затвориле границе за мигранте, они би били смештени у граничним местима у Војводини. У граничним местима,која су,иначе, одувек била, чак и у време СФРЈ, веома специфична с свих могућих аспеката.Повећан број миграната и избеглица у тим  местима, омогућио би, подстицањем инцидената, њихову инструментализацију током изборне кампање.Ти  инциденти, били би наводни доказ употребљен у проглашавању српског домицилног становништва за исламофобе, ксенофобе, расисте.  Иза ових могућих нцидената, највероватније,  стајале би управо оне странке које у својим програмима апострофирају војвођански мултикултурализам, но, они  би за те инциденте окривили десницу. Због тога, кад је реч о мигрантском питању у Војводини, посебно у њеним граничним местима, треба бити веома опрезан, односно, онемогућити конфликте између домицилног становништва и миграната, спречити ширење дезинформација, али и заштитити безбедност домицилног становништва.

Србија је, протеклих година, од избијања мигрантске кризе,  показала хуманост  према мигрантима. Срби су и сами прошли, не само током 90-тих година, него кроз целу своју историју, кроз разна избеглиштва. Људима у невољи, који беже из ратом захваћених пордучја, треба помоћи.  Но, српска држава  је,   такође, дужна  да брине о сопственој безбедности, то јест безбедности њених грађана. Пошто није искључено да ће током избора бити инцидената и мањих протеста, могуће је да би мигранти били злоупотребљени. Због тога треба размотрити опцију рестриктивнијег пријема миграната на територију Србије, из због њих самих, и због Србије. Одлуку о томе, наравно, у складу са ситуацијом која ће се одвијати, доноси сама држава. Са друге стране,  процену о  безбедносном ризику, које ове вишегодишње миграције представљају за поједине државе и регионе, доносе транснационалне и националне безбедносне организације.

Кретање миграната и избеглица је могуће кроз Србију и Македонију. Али, та рута, којом би се они кретали, може бити и промењена. По мапи, коју је показала државна телевизија Турске, мигранти из Грчке би могли да се крећу преко Италије, затим преко Албаније, Бугарске, Румуније, Мађарске и Аустрије, чиме би заобишли државе бивше Југославије, односно, државе које нису довољно стабилне да би могле да поднесу прелазак, преко њихових територија, толиког број миграната. Следећа опција би, упркос томе што је Ердоган отворио границе ( а Грчка би их држала затвореним и спречавала улазак на своју територију) била њихово даље задржавање у Турској, уз давање нове финансијске помоћи Турској.  На крају, богате земље попут Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Сингапура, САД, Јапана, Канаде, Аустралије, дакле, не само земље чланице Европске Уније, требало би да одређени проценат избеглица и економских миграната, трајно населе у својим земљама, и тиме спрече ескалацију миграционе кризе, као и последице које би из ње проистекле, у Европској Унији.

Лорна Штрбац за Видовдан

 

 

 

 

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here