Михаило Алић: Вучићеве мере за повећање наталитета у раљама феминисткиња

Поделите:

Недавно обраћање председника Вучића које је на званичном Јутјуб каналу СНС-а, за 5 дана од када је постављено, имало зачудо само 6666 прегледа (цифра која и оне који нису нумеролози може да подсећа на нешто), изазвало је очекиване полемике јер се ради о темама које су представници СПЦ-а већ започели претходних месеци, и такође били дочекани на нож од стране феминистичких НВО и њихових представница у институцијама власти и медијима.

Наиме, није се нашла скоро ниједна представница женског пола (намерно не кажем „нежнијег“, јер је то анахрони израз на коме би и леви и десни замерили), да се није успротивила изјавама о рађању и абортусима које су долазиле од званичника СПЦ-а. Утисак је да су се феминисткиње толико интегрисале да се ради о својеврсној Женској медијско-институционалној мрежи (као пандан Женској парламентарној мрежи), којој не припадају само ретке медијске посленице и посланице / представнице (ултра) десних партија / покрета.

Најновије мере које је председник предложио, одмах су наишле на осуду фронта од 10 феминистичких НВО (Жене у црном, Аутономни женски центар, Реконструкција женски фонд, Ромска женска мрежа, Организација за лезбејска људска права – Лабрис, Мрежа Жене против насиља, Мрежа жена Расинског округа, Удружење жена Пешчаник из Kрушевца, Нена – група за мир и права жена из Лесковаца), са поруком: „Нећемо да рађамо за државу, нацију, цркву, армију ни партију“, или поетскије: „Ни државу ни Бога, близу јајника мога! Моје тело, моја територија!“. Смешно је да оне одговарају у име хетеросексуалних жена Србије којима је Вучићева „молба за рађање“ била упућена, када се зна да је велика већина жена у овим НВО лезбејске сексуалне орјентације, па и нису кандидаткиње за рађање из очигледних разлога. Њихови предлози у недавној емисији телевизије Н1 (http://rs.n1info.com/a373355/Vesti/Gosce-N1-Projekat-pravljenja-profesije-majke.html) свели су се на поновне захтеве за увођење сексуалног васпитања у школе, наравно по принципима феминистичке родне политике Инцест траума центра, жалбе на економско стање у земљи, као да је наталитет еманципованих жена у развијеним земљама Запада већи него наталитет Српкиња, и то да би нам најбоље било када би лезбо-феминистички лоби водио популациону политику, као да већ нема довољно погубан утицај и сада. Поента је била, како може Вучић као мушкарац, по феминистичкој идеологији патријарх, да одлучује у име жена, и зна шта је за њих најбоље? Једина која му је неочекивано пружила подршку је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, те председница Kоординационог тела за родну равноправност проф. др. Зорана Михајловић. Додуше, ова подршка и није тако неочекивана, када се зна да се њена фотеља у Влади већ одавно клима, а многи су је препознали у опису Ане Брнабић „неких нетимских играча, чија сујета и самопромоција“ угрожава ефикасност рада Владе, и који ће бити предмет реконструкције Владе која је најављена колико за следећу недељу.

Пођеднако као и мере стимулације рађања, на негативан одзив феминисткиња је наишао и предлог у вези са абортусом: „Али пре тога да покажете ултразвук и да (потенцијална мајка) чује откуцаје срца, па нека се одлучи. Имате данас и 4Д, па нека се одлучи (…) Нико никоме неће никакво право да ускрати, једино што хоћемо је да покушамо да замолимо људе да разумеју колико су деца потребна“. Није помогло ни што је Вучић два дана за редом смело поменуо феминисткиње (при дну чланка у Пешчанику pescanik.net), па су се поменуте НВО осетиле као „државни непријатељи“, и да се „феминизам“ доживљава као „ружна реч“.

И на крају дозволите аутору овог чланка један лични, оригиналан и вероватно футуристички коментар / предлог о сексуалном образовању и смањењу броја абортуса. Сексуална активност се по многим аспектима може поредити са учествовањем у саобраћају, било да сте возач моторног возила, сувозач, бициклиста или пешак. Сваки учесник у саобраћају заштићен је од штете законима, а његово понашање је регулисано али и санкционисано истим, а многи су и обавезни да прођу кроз одређену обуку, сразмерно могућој штети коју својим непознавањем и непоштовањем прописа могу изазвати себи и другима. Слично би требало да се уведе као обвезно за учеснике у сексуалном саобраћају, да би имали мањи број несрећа са смртним исходом (абортуса). Такође, као и у саобраћају, где ималац моторног возила годишње уплаћује полису осигурања која покрива трошкове незгода, добија негативне поене на возачкој дозволи за прекршаје чиме му се премија осигурања повећава, а и обавезан је да иде на ре-едукацију ради обнављања знања у случају поновљених прекршаја, слично би се третирали и сви сексуално активни грађани у доби између рецимо 15 и 55 година. Подела кондома који би се финансирали из доприноса и осигурања била би квартално (свака три месеца) према потребама, тј. на пријему би се утврђивало да ли је претходна примљена количина потрошена, и у којој мери, па би се према томе одређивала свака следећа. Тиме би се друштво, држава и грађани ослободили огромних трошкова абортуса, јер би полиса важила и у државним и приватним ординацијама, а број абортуса би био знатно смањен због неисцрпне поделе кондома, и доступности осталих контрацептивних средстава и метода према избору и ситуацији осигураника. Наравно, ко не жели да их користи, са сваким абортусом имаће драстично повећане премије осигурања, па нека изволи да настави да се неодговорно понаша. Ако бих смео да будем још авангарднији, предложио бих да се у сексуалну здравствену заштиту уведе и легализација проституције и сурогат материнства, па да и ове услуге могу бити пружане кроз ово осигурање, наравно у премијум каско варијанти, док би за остале и даље важило јефтино обавезно осигурање, аналогно са осигурањем аутомобила. Да ли би се осигуравале само жене, или би у томе и како партиципирали и мушкарци, на јавној расправи је да одлучи, но свакако, овакво уређивање материје било би много боље него хаотична ситуација „дивљег запада“ у којој се сада свет налази. Ако сам претерао, онда добро, ово су били само мојих пет центи 🙂

Михаило Алић, аналитичар родне политике, активиста за породична и мушка права

ultrahome.in.rs

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Хехе, ВРЛО симптоматично – јављају се а да им се НИКО и није обратио. То подсећа на стари народни виц: иде човек путом и наиђе на већу групу жена које седе и обављају ручне радове и перу, разговарају… Човек само каже „Добро јутро зла жено!“. И само се ЈЕДНА јави, „Јес’, а ти си ми бољи…“. Мучене паћенице са вишком мушких хормона се препознале…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here