Милан Иванић: Кемниц као упозорење Србији

Поделите:

 

Недавни догађаји у Кемницу поново су указали на велики проблем с којим се суочава Европа. Да подсетимо, група миграната из Сирије и Ирака пресрели су три момка на улици и тражили им новац. Када су ови одбили да им га дају, насилници су их физички напали и том приликом је један младић избоден ножем чак 25 пута, од чега је и преминуо. То је изазвало масовне протесте који су уследили следећих неколико дана, на којима су учесници носили фотографије свих оних који су настрадали од стране миграната у последњих неколико година.

Наравно, масовни медији су ове демонстрације описали као дивљање неонациста који користе обичну тучу која је завршила смртним исходом за пропагирање своје ултрадесничарске идеологије.

„Случајно“ су пропустили да кажу да је нападнути младић био полу-немац, полу-кубанац, који је био у друштву два Руса.

Случајно“ су изоставили информацију да су фотографије убијених носили њихови чланови породица, а не чланови неких партија који тиме прикупљају политичке поене.

„Случајно“ нису рекли да су сукобе на протестима изазвали левичари, самозвани антифашисти, који су покушали да уклоне цвеће и свеће који су били постављени на месту убиства.

И исто тако „случајно“ су прећутали да нападач није обичан пролазник који се затекао у погрешно време на погрешном месту, него неко ко, иако је у Немачку дошао пре три године, има дебео полицијски досије. Наиме, оптужени за убиство у Кемницу реније је хапшен због кривичних дела повезаних са дрогом и физичких напада на грађане. Такође, против њега се води још један судски поступак у Хановеру за покушај убиства, када је једну Немицу напао ножем и том приликом јој поломио ребро и нанео повреде јетре, бубрега и стомака. Запањујуће, на суду је у своју одбрану изнео да „не зна зашто је у притвору јер, према његовој култури, када вас неко увреди имате право да га убодете ножем, па чак и убијете1.

За оне који глорификују уређеност западних земаља вероватно ће бити невероватно како таква особа није депортована или барем у затвору. Не могу они да схвате у каквом се стању налазе те државе које својим либералним законима, практично, тзв. избеглицама дају неограничена права и слободе, претварајући домаће становништво у грађане другог реда.

Наравно, неко ће се запитати зашто би уопште нас занимали проблеми са мигрантима у западној Европи, када су управо те државе главни кривци за лоше стање у земљама одакле мигранти углавном долазе. На први поглед тај неко би био у праву. Јер, заиста, глобалистичке елите које владају западним земљама и стоје иза поплаве странаца која се слива у Европу. У њиховом интересу је долазак што већег броја неевропског становништва на стари континент. Они ће дестабилизовати националне државе које су једна од главних препрека Новог светског поретка. У њима се виде будући бирачи либералних и левичарских партија, који ће великим природним прираштајем додатно ојачати бирачко тело тих опција. И на крају, али не најмање битно, долазак великог броја радника директно ће утицати на пад цене рада на тржишту, што директно одговара великим компанијама.

С друге стране, већина западних Европљана и даље подржава политику глобалних елита, тако да замерка да нас не треба да интересују њихови проблеми испада тачна, по принципу: тражили сте – гледајте.

Међутим, нагло буђење националних осећања широм Европе очигледно је забринуло предводнике Новог светског поретка, тако да се све чешће чују приче да мигрантски глас треба привремено зауставити, док се ситуација не смири. Наравно, то не значи да су они одустали од свог плана.

Ту долазимо до оног дела сценарија који би могао да буде катастрофалан за нашу земљу. Као могуће решење мигрантског проблема од недавно се помиње отварање прихватних центара који ће се налазити у Европи, али ван ЕУ, а као једна од локација се помиње и Србија.2 Многи лидери европских земаља би оберучке прихватили ово решење, како би решили проблеме својих држава и то је разумљиво, с обзиром да у међународним односима постоје само сопствени интереси. Не треба сумњати да би управо прихватање одређеног броја миграната могао да буде нови услов на путу евроинтеграција којим наша земља, нажалост, иде.

Уколико би се овај, по нас најгори, сценарио остварио, догађаји у Кемницу (који се од бројних сличних инцидената разликује само по томе што је пробио медијску блокаду у свету) за нас треба да буде упозорење.

При томе, објашњења да мигранти не желе да остану у Србији представљају само заваравање, јер уколико буду суочени са избором да остану у нашој земљи или да се врате у своју, њихов избор је лако погодити. Не треба бити видовит да се претпостави шта би могло да значи усељавање великог броја странаца који не желе да буду ту, нису задовољни висином социјалних давања која наша земља може да им издвоји, евентуални утицај на локално муслиманско становништво итд. Све то би могло да има несагледиве последице.

Наравно, увек ће се наћи активисти неких невладиних организција који ће понављати мантре које су научили на разним сорошевским радионицама и предавањима, као што су „населићемо те људе у празна српска села“ или „мигранти ће решити демографиски проблем наше земље“.

Немојте се заваравати да су те идеје плод њихове памети. Идентичним идејама се испира мозак западним Европљанима последњих 15 година, а да при томе још нема доказа да је неки мигрант постао пољопривредник или сточар у неком напуштеном селу. Занимљиво је да они који предлажу да се тзв. избеглице усељавају у нечије куће није пало на памет да своје простране станове, од пар стотина квадрата, поделе са неколико тих „напаћених људи који само желе бољи живот“.

Фраза о „решавању демографског проблема“, иако на први поглед звучи бесмислено, има озбиљнију позадину. Ради се, наиме, о стварању тзв. melting pot-а односно хомогенизацији (будућег) хетерогеног друштва. Дакле, у складу са већ поменутим планом дестабилизације националних држава, потребно је домаће становништво измешати са странцима, како би се на карају створила мешавина која не осећа ништа према традицији, култури и историји народа који је до тада ту живео. То ново друштво, без корена и јасног порекла, биће далеко подложније новим утицајима и манипулацији. У складу са тим, бивши француски председник и заступник глобалистичких интереса Никола Саркози, својевремено је јавно позивао на неку врсту присилног расног мешања.3

Ипак, пракса показује да је тако нешто тешко оствариво и да су велике масе странаца склоније да стварају одвојене заједнице („државе у држави“) него да се мешају са домаћим становништвом. На примеру САД, као највећем melting pot-у на свету, такође можемо видети стварање све већих етничких подела, које би у одређеном тренутку могле да ескалирају.

С друге стране, треба бити објективан и признати да се мигранти, али и прва и друга генерација становника неевропског порекла чији су родитељи дошли као гастарбајтери, сусреће са многобројним проблемима који их вуку у екстремизам. Разлика између њихове културе и менталитета и оних у европским земљама је превелика, што асимилацију чини немогућом. Томе додатно помаже и чињеница да су њихове заједнице довољно велике да тим људима омогућава потпуно одвојен друштвени живот од домаћег становништва. Због тога домаћини њих увек виде као странце, без обзира да ли су дошли јуче или су трећа генерација рођена у тој земљи. Такође, они представљају странце и за становништво у својим земљама које их више не гледа као „своје“. На крају, њихово незадовољство додатно подгревају и разне невладине организације, либерали и левичари који се наводно брину за њихова права, а уствари на њих гледају као ограничене људе који нису способни да се брину за себе и којима је константно потребна помоћ. Сви ти фактори утичу да се неки од ових људи окреће екстремним идеологијама, криминалу и насиљу.

Дакле, када знамо докле је довео мултикултурализам у западној Европи (што је признала и немачка канцеларка и заступник глобалистичких интереса Ангела Меркел) са сигурношћу можемо да знамо шта би се десило уколико би ЕУ покушала да нам ували мигрантски врућ кромпир. На западном делу старог континента мулти-култи идеологија је довела до стварања no-go зона, повећања стопе криминала, немогућности да се шета градом после првог мрака, повећања броја сексулних напада, затирања домаће традиције, културе и идентитета и никад већег броја терористичких напада. На све то домаћем становништву су запушена уста и свако указивање на те проблеме доводи до бруталне кампање у масовним медијима у којој они који се побуне бивају проглашени за екстремисте и мрзитеље. Ако је тако нешто могуће у стабилнијим и богатијим државама, можемо само да замислимо шта би могло да се деси на трусном подручју као што је Балкан. Ваљда смо довољно интелигентни да учимо на туђим грешкама.

За крај, уз ризик да ми дрежурни ловци на вештице прилепе неку од својих етикета, позивам вас да себи поставите неколико питања пре него што донесете закључак на ову тему.

Како то да одједном хиљаде људи из неколико азијских и афричких држава, сви заједно, крену на пут у Европу? Откуд тим људима довољно новца да пређу толики пут? Зашто се у медијима упорно називају избеглицама, ако се зна да је занемарљив проценат њих из земаља у којима бесни рат? Зашто се у масовним медијима упорно приказују жене са децом, док на терену јасно може да се види да преко 90% миграната представљају војно способни мушкарци? Колики број тих људи је био члан ИСИС-а, Ал Нусре и других терористичких организација? Зашто би Србија примала странце уколико постоје много богатије земље које су у могућности да им понуде боље услове живота? Да ли би безбедност наших грађана била угоржена уколико би се велики број људи непознате прошлости уселио у нашу земљу?

Зато је Кемниц упозорење и нама.

Милан Иванић

1 https://www.bild.de/regional/hannover/hannover-aktuell/prozess-in-hannover-messer-opfer-geschockt-von-taeter-gestaendnis-56792886.bild.html

2 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:732841-Migrante-prebaciti-u-prihvatne-centre-na-Zapadnom-Balkanu

3 https://www.youtube.com/watch?v=DU9b80dpDJU

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here