Milica Vesković Anđelković: Novi mostovi saradnje

Podelite:

Dijaspora, (a)nacionalne dileme i produktivna interakcija sa maticom

Nacionalni identitet? Pa ta nacionalistička ideologija nas je i ubila! Da je sreće da nikada nije ni postojala“. Za mnoge ovo zvuči šokantno, ali tako je jedan od ispitanika prokomentarisao deo upitnika koji se odnosi na značaj nacionalnog identiteta, a u okviru istraživanja karakteristika i stavova visokvalifikovanih pripadnika naše dijaspore i povratnika u Srbiju. Uz ovaj, čini se najradikalniji, bilo je i drugih sličnih komentara.

IDENTITETSKI LOMOVI

Radi se o komentarima u sklopu projekta koji „Centar za život – da nas bude više“ realizuje u saradnji sa Kabinetom ministra bez portfelja zaduženog za demografsku i populacionu politiku, a u cilju definisanja preporuka za donošenje državne politike koja bi na višeslojan način doprinela što funkcionalnijem povezivanju visokokvalifikovanog segmenta naše dijaspore sa maticom. No, sada mi nije namera da šire predstavljam istraživanje čiji sam koordinator, već da se osvrnem na ono što me je, priznajem, tokom njega uistinu iznenadilo.

Među našom visokoobrazovanom populacijom u inostranstvu – doduše uglavnom ograničenom na iseljeničke talase sa kraja 20. i početka 21. veka – znatno su zastupljeniji anacionalni pa i antinacionalni stavovi nego u Srbiji. U tome se neretko toliko daleko ide da se od silne ostrašćenosti mešaju nacionalni identitet i nacionalizam, a poslednji, vrlo često a krajnje iskrivljeno, poistovećuje sa šovinizmom. Toga naravno ima u sličnim istraživanjima i u Srbiji, ali kada se radi o stavovima analognih kategorija ispitanika našeg porekla u inostranstvu, ipak je u matici zastupljenost takvih stavova osetno manja. Slično je i u vezi sa odnosom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Gotovo polovina anketiranih građana SPC-u ne pridaje nikakav značaj, što je i veći procenat neko kada se radi o onima – a ima ih, da ponovim, zapanjujuće mnogo – koji iskazuju negativan odnos prema svemu nacionalnom, Srbiji, interakciji sa ljudima našeg porekla koji žive u njihovim sredinama. Doduše, ranija osluškivanja pulsa i drugih kategorija stanovništva u dijaspori, ukazuju da osetno veći (pozitivan) značaj nacionalnom identitetu i interesu, patriotizmu, SPC-u – pridaju građani koji su se pre kraja osamdesetih godina prošlog veka iselili iz Srbije i drugih zemalja gde naš narod predstavlja autohtono stanovništvo, odnosno potomci tih Srba koji su rođeni u dijaspori. Isto važi i za, s formalnog stanovišta, nižekvalifikovane ispitanike bez obzira kada su se odselili.

PODSTICANJE SARADNJE

Da se vratimo ispitanicima obuhvaćenim aktuelnim istraživanjem. Da li se kod dela visokoobrazovanih naših sunarodnika koji su se kasnije odselili radi o olakim i, rekla bih, neosnovanim generalizacijama i projekcijama ličnih frustracija i svega negativnog iz „prošlog života“ na zemlju porekla i naciju ili o nečemu drugom – nije mi namera da zaključujem. Samo konstatujem kakvo je stanje sudeći po rezultatima navedenog istraživanja i naglašavam da i tome, u mogućoj meri, moramo da se prilagođavamo u našem nacionalnom interesu. To je pitanje državnog i nacionalnog pragmatizma. Ne bi smela da prevlada emotivna reakcija.

Mnogi građani Srbije i pripadnici naše dijaspore visoko vrednuju nacionalno nasleđe. Drugi, u istraživanju kojim se bavimo veoma zastupljeni, ne pridaju mu značaj ili ga čak omalovažavaju. Šta god ko od nas mislio, sve to je legitimno. S obzirom da je Srbija definisana kao nacionalna država svakako je njena obaveza da vodi kulturno-identitetsku politiku koja pogoduje očuvanju pa i jačanju nacionalnog nasleđa i identiteta, ali nema pravo da bilo kome išta napadno nameće.

Može samo da predlaže i u tome je svrsishodno da se traže što atraktivnij modeli delovanja. Uostalom, pragmatično je ne odbijati i one koji su trenutno iz nekog razloga kivni. Ako se nacionalni koreni ne iseku, makar bili i relativizovani, pre ili kasnije možda će ponovo doći do približavanja sa nacijom i državom porekla. Konačno, nikada se ne zna kada će iz našeg „semena“ u nekoj narednoj generaciji u dijaspori izniknuti nacionalno svesno drvo. I te kako je to moguće. Tome nas uči kako naša tako i tuđa istorija.

POTENCIJAL POVEZIVANJA

Kada se radi o istraživanju sa kojim sam počela ovaj tekst, njegova namera je da doprinese da se na neki način – a daleko je od toga da on mora da podrazumeva povratak u zemlju – u funkciju njenog razvoja stave potencijali naših rasutih „talenata“. Dok se razvijene zemlje bore da privuku tuđe „talente“ mi smo predugo zapostavljali svoje. Kako u zemlji tako i inostranstvu. Da bi se to promenilo potreban nam je drugačiji, mnogo promišljeniji i aktivniji pristup države. A da bi do njega došli moramo da saslušamo i, kada to deluje produktivno, uvažimo stavove i onih koji se deklarišu kao krajnje građanski i anacionalno (pa i antinacionalno) orijentisani.

Usled frustracija i besa, ljudi svašta kažu i napišu, ali stvari nisu crno-bele. Možda će kod nekih proći negativan naboj, drugi su i pored njega na nekim poljima spremni da sarađuju sa Srbijom, treći, na način koji je možda nezgrapan, samo traže više pažnje i uvažavanja, a verovatno do kraja ne misle sve ono negativno što o matici „kažu“. Kako god bilo, ne zatvarajmo im vrata. Uostalom, kada kroz prizmu rezultata tzv. testova lojalnosti – na primer u vezi sa podrškom našoj reprezentaciji – sagledamo stvari, vidimo da i mnogi od onih koji iskazuju naglašeno anacionalne stavove ipak nisu spalili sve mostove (83 posto ispitanika i dalje navija za Srbiju). Štaviše, nemalo njih pominje da zbog vezanosti za lično bliske ljude ne otpisuju Srbiju iako je ne doživljavaju kao svoju nacionalnu državu.

Tako i deo onih koji smatraju da je „nacija kao izvor grupne kohezije prevaziđena“ te da „pozivati ljude iz dijaspore da pomognu razvoju nacije koju su, iz kojih god razloga, napustili, nema motivacioni potencijal“ – ostavlja mogućnost saradnje sa maticom i daje predloge za to. Obično ističu potencijal ostvarivanja i održavanja ličnih veza jer jedino kroz tu dimenziju doživljavaju Srbiju pozitivno. Jedan od takvih predloga je da se među našim istaknutim naučnicima i drugim uglednim ljudima u dijaspori na volonterskoj bazi „regrutuju“ predstavnici Srbije za pojedine zemlje i struke, pa bi oni sa određenim brojem ljudi iz dijaspore, koji njih lično cene šta god mislili o državi porekla, mogli da uspostave spone koje bi na razne načine mogle da se iskoriste u funkciji napretka Srbije.

NUŽNOST DRUGAČIJE POLITIKE

Ako ti ljudi i ne gledaju direktno pozitivno na Srbiju i naš narod, ipak, uz svu kontradiktornost, na neki asimetričan način prema njima osećaju i ponešto „toplo“, i to je svrsishodno pokušati iskoristi. Nova državna politika povezivanja matice i dijaspore, to bi morala da uvaži. Veliki je korak napred što je sada, konačno, prepoznato da dosadašnji pristup dijaspori – koji umnogome simboliše i to da smo sa Ministarstva spali na Kancelariju pa konačno na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu – nije adekvatan. Država naroda čiji veliki deo živi van njenih granica, prema njemu ne sme da se odnosi tako neposvećeno.

Sigurno smo i time doprineli negativnoj klimi prema matici kod dela Srba u dijaspori. Sve što joj doprinosi moramo da se potrudimo da usiljeno menjamo. A kada se radi o onom delu pripadnika našeg naroda koji je – među visokoobrazovanim građanima koji su se od kraja prošlog veka odselili u manjini, ali uverena sam u celini naše populacije u rasejanju u većini – pozitivno opredeljen prema, kako i u našem ispitivanju takvo nastrojeni ispitanici kažu, „svojoj voljenoj Srbiji“, njima ostaje da kažemo veliko hvala, da im se izvinimo zbog nedovoljne pažnje i da ih pre svih drugih zamolimo da nam svojim znanjem i kontaktima pomognu koliko mogu. Potrebno je da se u tom smislu, na neki način koji bi i njima godio, uključe u život matice. Za to sada tražimo – sa nadom da će od strane donosioca odluka oni biti prihvaćeni – što pogodnije modele. Često je i Srbija, nažalost, nedovoljno otvorena čak i za one koji požrtvovano žele da joj pomognu.

Milica Vesković Anđelković

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here