Геополитички брлози изнедрили су бројне политичке структуре на Балкану, које су баштиниле своје националистичке опусе, онда када су сматрале да им је то најпотребније и одрицале се својих шовинистичких фантазија, онда када им је било најризичније. Хрватска се, за разлику од Србије, самим учлањењем у Европској Унији није одрекла своје немиле прошлости која се базирала на свођењу српског становништва на занемарљивих три процената.Видевши да неће бити позвани на одговорност, хрватски политичари су осетили поприличну количину слободе, да кокетирају са националистичком реториком на рачун својих бирача, и са друге стране, да упорно доказују своју лојалност пред Бриселским званичницима, првенствено по питању Косова и Метохије око којег се води спор пред европским и међународним правом.
Међу њима је и свакако Стјепан Месић, који иза себе има дуг стаж непријатељске политике према српском становништву, иако је он то често невешто желео да прикрије. Током свог председавања у Хрватској, представљао се за ,,демократског’’ политичара, покушавајући да са Београдом изглади односе и ,,закопа ратне секире’’, упркос томе што је активно учествовао у њиховом откопавању током деведесетих.
Месић је боравећи у Приштини, исказао одушевљење међународној политици, те је након интимног састанка са косовским премијером Рамушом Харадинајем, кога је ословљавао са ,,вечити пријатељ’’, пружио политичку подршку самопроглашеном Косову и окарактерисао његово постојање као ,,сасвим легитимно’’.
Овакви потези хрватских политичара више нису изненађујући, али су зато јасан доказ да је Србија окружена земљама које не воде пријатељску политику према самој Србији и њеном неотуђивом делу Косову и Метохији.
Месић је на овај начин у стању политичке деменције, још једанпут признао да није оно зашта се приказивао, те је бледа еманација онога о чему је неуспешно покушавао да прешуткује. Изненађење би било утолико мање, када се не би узело у обзир, да је управо Месић себе самопрогласио за тврдокорног ,,антифашисту’’ који се чак осмелио да присуствује таквим догађајима у Хрватској. Да ли настанак самопроглашеног Косова има било какве везе са антифашистичком борбом или демократским принципима, Месић вероватно нема адекватан одговор али зато има итекако припремљен и политички обојен, по коме Балкан ,,живи у атмосфери продуженог Хладног рата’’.
Постоји читав дијапазон политичких говора и реторичких срљања које јасно доказују, да је бивши председник Хрватске чист пример транзиционе неправде којој су политичари на овим просторима изложени. А његов развојни пут се може окарактерисати као пут од екстремно задојеног националисте до политички освешћеног антифашисте. Који од ова два Месића је прави политичар, питали су се многи у Хрватској, али са ускраћеним одговорима на питања.
Његов нацистичко-шаљиви говор у Аустралији пред сам почетак ,,Домовинског рата’’ јасно показује којој идеологији је припадао:,,У Другом светском рату, видите, Хрвати су два пута побиједили и ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата – ајде идите клекнути у Јасеновац, клекните овдје…Ми немамо пред ким шта клечати! Ми смо два пута побиједили.Ми смо побиједили 10 травња када су нам Силе осовине признале Хрватску државу и побиједили јер смо се нашли послије рата са победницима, за побједничким столом’’.
Међутим најтрагичнија је Месићева изјава по питању политике према Србима из Крајине: ,,Срби из Хрватске могу однијети онолико земље колико су донијели на опанцима…’’.
Нажалост неколико година доцније, овај Месићев говор је проглашен за визионарски. Хрватска је остала без Срба али није и Месић од своје прошлости. Од које је итекако желео да се отараси.
Месићеви лапсуси остаће упамћени као својеврсна борба против заборава, онога за шта се Балкански јахачи апокалипсе представљају, без обзира из које државе долазили.
О томе да ли свугдје у свијету ријеке теку испод мостова, а у Србији теку преко мостова, како је ноншалантно Стјепан Месић тврдио приликом НАТО агресије на СРЈ, одлучиваће управо они који су нас увукли у Балкански брлог без краја.
Ко је у свему томе саучествовао и био лакмус папир страној интелигенцији, показаће историја или вредносни суд части. Како време буде више одмицало, неки од учесника у распаду Југославије показаће се борбенијим од других.
Међутим једно је сасвим сигурно, антифашиста Месић има велике шансе да однесе титулу најборбенијег.
Милош Дојчиновић
ВИДОВДАН
