Miloš Modrić: Pristupanje NATO-u nije rešilo protivrečnosti između Grčke i Turske

Podelite:
U ovom trenutku, odnosi između Turske i Grčke nisu topli i prijateljski. Obe zemlje imaju dugu istoriju ratova i kontradikcija između sebe tokom nekoliko stotina godina. Poslednji put kada su odnosi dve zemlje bili na vrhu tenzija 1974. godine, kada je Turska organizovala invaziju na nezavisnu Republiku Kipar i okupirala oko 36% teritorije zemlje, stvarajući Tursku Republiku Severni Kipar. Od tada, odnosi između dve zemlje su počeli da se poboljšavaju, što je doprinelo takozvanoj “diplomatiji zemljotresa” 1999. godine.

Ipak, odnosi između zemalja i dalje su veoma teški. Ovo je uglavnom zbog krize oko ostrva u Egejskom moru. Ova kriza se odnosi na Interbelumovu eru, kada je Grčka dobila ostrva na obali Turske kao rezultat podele Otomanskog carstva. Spor pokreće pitanje teritorijalnih voda i odgovarajućeg nacionalnog vazdušnog prostora, koji ne mogu odgovarati standardu koji je sada trenutno usvojen u 12 nautičkih milja s obzirom da se Turske i Grčke teritorijalne vode  preklapaju. Uz obostranu saglasnost između strana u Egejskom moru, izuzetak je standard od 6 nautičkih milja.

Turska je 2004. zvanično objavila da će zvanični standard od 12 nautičkih milja biti casus belli – razlog za rat. Treba napomenuti da svaka od ovih zemalja, suprotno izjavama generalnog sekretara NATO-a o prijateljstvu i saglasnosti, drži najefikasnije oružane jedinice u graničnom području. Grčka je ovde koncentrisala jedinice Četvrtog korpusa vojske, Turska – snage Prve armije. Dakle, 12. februara 2018. patrolni brodovi obalne straže obeju zemalja sudarili su se blizu ostrva Imia. Dva meseca kasnije, 12. aprila 2018. godine, tokom operacije presretanja turskog F-16 koji je leteo u grčkom vazdušnom prostoru, grčki lovac Mirage 2000-5 se srušio, a njegov pilot, kapetan Georgios Baltadoros, poginuo. Pet dana kasnije, 17. aprila 2018. godine, turski lovci su “pratili” helikopter sa grčkim premijerom, koji je leteo sa ostrva Ro na ostrvo Rodos.

Veoma je interesantno da su se obe zemlje pridružile NATO-u istovremeno –  1952. godine. Izgledalo je da moraju biti saveznici u borbi protiv “crvene pretnje”. Ali, umesto toga, Turska i Grčka se međusobno bore. Stoga možemo sa sigurnošću reći da pridruživanje NATO-u neće rešiti ni jedan od problema zemlje u odnosima sa svojim susedima. Naprotiv, SAD i Evropska unija mogu profitirati od konstantne prodaje oružja i municije obema sukobljenim stranama.

 

Miloš Modrić

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here