Krvava žetva: osamnaest godina od zločina u Starom Grackom

Podelite:

Unedelju 23.jula navršilo se osamnaest godina od masakra u selu Staro Gracko na Kosovu i Metohiji. Tom prilikom, na polju u ataru sela Bujance, ubijeno je četrnaest Srba, žetalaca, koji su žnjeli pšenicu na svojim njivama.

Nakon potpisivanja sporazuma u Kumanovu, devetog juna 1999.godine, Vojska Jugoslavije i Policija Srbije povukle su se sa teritorije Kosova i Metohije, ustupivši mesto međunarodnim mirovnim snagama(KFOR) i misiji Ujedinjenih Nacija(UNMIK).

Kako tvrde meštani sela Staro Gracko, nakon povlačenja srpske vojske sa teritorije Kosmeta, odlazak na njive nije bio moguć bez pratnje snaga KFOR-a.

Međutim, tog dana, srpski žeteoci su bez obavezne pratnje otišli u njivu: navodno, KFOR nije imao dovoljno sredstava da pođe sa njima, pa su oni otišli sami.

”Sve je mirisalo dobro i fino da se završi ta sezona, a za nas je to bio crni, najcrnji, dan.”, objasnila je Vesna Živić, supruga ubijenog Radovana.

”Lep dan, sunčan kao danas, sve dok se nije pokvario kombajn.”, nastavlja njihova rođaka, Sonja Živić.

”Ja sam se sa komšijom vratio na njivu, išli smo do kombajna da opravimo kombajn. Kad sam se vraćao, video sam kod šupe kako leže oko kombajna, čekaju da dođem, pitao sam ih što su došli tu, znaju li ko je ovde, sad je prošao jedan iz sela Veliki Alaš, opasan gad.”, rekao je Dragan Odalović, otac ubijenog Andrije.

Srpski žeteoci su se drugim putem vratili svojim kućama: ručali su i odmorili se, a za to vreme su ostali popravljali kombajn. Kada je kombajn popravljen, oni su krenuli na njivu da završe 50 ari na brzinu.

Međutim, nikako se nisu vraćali svojim kućama.

Članovi porodice su pozvali bazu KFOR-a, razgovarali su sa ženom, Albankom, prevodicem, koja im je rekla da ”kad Srbin padne sa kruške, vi zovete pratnju KFOR-a.”.

Dragan Odalović se sam uputio kroz njive i šume-ugledao je kombajn i tri traktora.

”Kad sam video šarenilo oko kombajna, sve tu po zemlji, video sam da su pobijeni.”, tvrdi Odalović.

Ostali su tražili pratnju KFOR-a da bi otišli na lice mesta, međutim, KFOR je saopštio da nema dovoljno vozila na raspolaganju, pa su meštani krenuli na lice mesta sopstvenim vozilima, dok su pripadnici međunarodnih snaga išli iza njih.

”Otišla sam da tražim pomoć, ušla sam u albansku kuću u dvorište. Zvala sam ih da mi pomognu, da idu po mog sina, jer ništa nije kriv. Mislila sam da su ih kidnapovali. Tu su bile dve žene, Albanke, a jedna izašla i meni rekla da ako nisu počinili nikakvo zlo, pustiće ih, ali, ako nešto ima-neće da ih puste.”,

”U pola pet ujutru su pokupili tela sa njive i odneli u kapelu u Prištini.Otišli smo da ih indetifikujemo, prizor je bio stravičan. Išli smo kroz neki hodnik, gazili smo po krvi.Pričalo se da su streljani, ali ja odgovorno tvrdim da su to bila masakrirana tela. Glava mog muža je bila pregažena nekim točkom, levo oko nije postojalo na njegovom licu. Bile su to prostrerlne rane, a nekom je falila ruka, nekome noga.”, tvrdi supruga ubijenog Jovice Živića.

”Bili su pobacani po toj sobi kao neke vreće”, nastavlja ona.

Posle se govorilo da je tela trebalo spaliti, bila su na gomili, polivena naftom, ali nije bilo vremena za to.

”Svaki je bio pogođen u noge, a u gornjem delu tela su imali prostrelne rane na grudima i leđima.”, rekao je jedan od meštana, Dragan Torbica, koji je preuzeo tela ubijenih Srba.

Samo jedan od četrnest srpskih žetalaca bio je ubijen na traktoru, pogođen sa leđa, ostali su sišli dole.

”Prišao sam blizu, video sam da je ubijen na traktoru, mašina je radila, dignem mu glavu, kažem ”Aco, sine, ubiše te”, ali to nije bio on, već jedan drugi, bili su obučeni isto.”, rekao je otac ubijenog Andrije Odalovića koji je otišao da ih traži.

Tek pet dana nakon zločina tela nastradalih su preneta u selo.

I dalje traže pravdu: supruge,sestre i majke ubijenih Srba

Bernard Kušner, bivši šef UNMIK-a, tada je izjavio ”da će prevrnuti nebo i zemlju da pronađe počinioce”, međutim, još niko nije odgovarao za ovaj zločin.

U prvom izveštaju o obdukciji, koji je stigao nakon tri meseca, pisalo je da su srpski žeteoci bili pijani i da su se ”poubijali između sebe”.  Kasnije je stigao drugi izveštaj u kome nije bilo podataka o tome kako su pomenuti ljudi stradali,a tek nakon godinu dana stigao je izveštaj o obdukciji u kome je pisalo da je reč o ubistvu.

”Papir je bio prazan. Pisao je samo da je obdukciji prisustvovao KFOR i doktor Muarem Rama, a o telu, šta je i kako bilo, nemamo ništa.Posle godinu dana dobili smo još jedan papir gde samo piše ”ubijeni”, i to je to što imamo-bez potpisa, bez pečata, bez ičega.”, objašnjava sestra ubijenog Novice Janjićijevića, koji je imao 16 godina.

Sedam godina kasnije uhapšen je Mazulum Bitići, Albanac iz sela Veliki Alaš, koji je bio osumnjičen da je učestvovao u ovom zločnu. Bitići je u pritvoru proveo svega mesec dana, a onda je pušten zbog nedostatka dokaza.

Specijalno tužilaštvo u Prištini obustavilo je istragu protiv svih osumnjičenih za ubistvo četranest srpskih žetalaca u Starom Grackom, kod Lipljana, u maju ove godine.

Kako tvrde nezvanični izvori, iza ovog zločina stoji ”uniforma”, odnosno albanski teroristi koji su bili podržani od strane KFOR-a.

”Nakon toga je KFOR dolazio, svi smo zajedno išli u poslove, u tačno zakazano vreme i vraćali se. Onoga dana je trebalo da budu tu, ali nisu bili…”, tvrde meštani ovog sela.

Ko se danas seća ”krvave žetve”?

Osamnaest godina nakon ”krvave žetve” u selu Staro Gracko živi oko 200 Srba i još toliko Albanaca. Do dvehiljadite godine u ovom selu su postojale samo dve albanske kuće, a nakon toga, Albanci iz Albanije, Makedonije, Bujanovca i Kosmeta počinju da kupuju placeve i grade kuće.

Ove godine, kao i prethodnih, održan je parastos žrtvama, a poslednjih devet godina se u Starom Grackom održava memorijalni turnir u fudbalu na kome učestvuje oko dvadeset srpskih ekipa sa Kosova i Metohije.

”Pre svega, iskoristio bih priliku da mogu ovako javno, svim porodicama ovde da iskažem saosećanje u vašoj boli, ali i svih nas koji dolazimo ovde iz Beograda i ostalih gradova. Ono što se vama desilo, zasigurno, ne bih voleo da se desi nikome, ali nažalost, došlo je do toga i sve što možemo da uradimo jeste da vas zajedno podržavamo i ne dozvolimo da se zaborave naši sveti mučenici. Nadam se da će naši dolasci i sećanje trajati u nedogled. Što se tiče samog zločina, danas se navršava ”punoletstvo”, to je nečiji životni vek, ima ljudi koji umiru mladi, punolestvo zločina koji se zataškava, obustavljena je istraga. Sve što možemo da uradimo u ovom trenutku jeste da se molimo i ne dozvolimo da naši mučenici padnu u zaborav. Ja ne znam šta bih mogao da vam kažem povodom ovoga, mi smo samo hteli da vam pružimo podršku. Vidimo da je ovo živo selo, ovde ima mnogo dece, vidimo budućnost ovog sela. Ovde ima ima puno srpskog življa, porodica, koji priča da nema nameru da se seli odavde, iako se dosta menja situacija u samom selu. Do pre neku godinu ovde je bilo nezamislivo da može biti albanskih kuća, selo se držalo celovito, meštani su se držali zajedno. Došlo je do toga da se napravi neki egal i zasigurno dolazi teško vreme za selo, kako za meštane, tako i za nas koji dolazimo ovde  i čitavu priču koja bi trebalo da traje oko ovog pomena, ali jedino što možemo da vam poručimo jeste da se molimo za vas i da vas molimo da se potrudite da opstanete i da se rađate i da se nadamo da će politička elita podržati opstanak naroda. Ako već ne možemo ništa da promenimo u političkom smislu, možemo da materijalno pomognemo narod da opstane.”, rekao je Zoran Ćirić iz Nezavisne Asocijacije studenata.

Memorijalni turnir u fudbalu ”14 žetalaca”

Pomenu su prisutvovali Goran Rakić, predsednik srpske liste, Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak u tzv.kosovskoj vlasi, Petar Petković, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM, kao i Olgica Božović iz ”Udruženja srpskih žrtava”.

”Mi ćemo i danas kao i svakog dana tražiti na zadovoljenju pravde, tražiti i insistirati da se počinioci ovog zločina izvedu pred lice pravde. Ovi ljudi su pre 18 godina izašli, pošli u žetvu i neko ih je ubio. Ubice moraju biti kažnjene za svoj zločin i to je ono što zahtevamo i danas. Zahtevamo pre svega od Međunarodne zajednice koja je svima nama obećala da će ih pronaći i zločin kazniti. Naša obaveza je da pomažemo svima vama  koji ste ovde ostali i opstali na svaki način, jer je vaš opstanak ovde pobeda nad tim zločincima, koji su hteli da vas činjenjem tog zločina na neki način proteraju tako što će uliti strah među vas.”, poručio je Dalibor Jevtić.

Masakr u Starom Grackom se ne sme zaboraviti: Dalibor Jevtić

”Očekujemo da će se između ostalih pred Specijalnim sudom i zločin u Starom Grackom nađi na dnevnom redu…”, između ostalog, napomenuo je Goran Rakić šef Srpske liste.

Petar Petković, zamenik direktora Kancelarije Vlade Republike Srbije za KiM, naglasio je da je ”naša uteha i nada, zato što ovakva vrsta zločina nikad ne zastareva”, kao i da baš zbog toga želi da sa tog stradalnog mesta poruči da ” država Srbija nikad neće odustati od insistiranja da se pred lice pravde izvedu svi oni koji su odgovorni za masakr i ubistvo 14 žetalaca u Starom Grackom”.

”Ne ulažemo ništa, nikad se ne zna kad će nam neko zakucati na vrata.”, objašnjavaju Srbi iz Starog Grackog koji ne žele da napuste selo, ali ipak žive skromno, trudeći se da ne skreću pažnju na sebe.

”Dobro se slažemo sa komšijama. Niko nas loše ne gleda. Međutim, nikad se ne zna…”, nastavlja jedan od momaka iz sela.

”Ovde, blizu, nalazi se Drenica, rodno mesto Adema Jašarija, kao i Srbica, danas Skenderaj, odakle je Hašim Tači, ali i Uroševac, odnosno Ferizaj, gde ne smete ići sami… Tamo žive ekstremni Albanci….”, objašnjavaju meštani.

”Jednom je neki Musliman iz Novog Pazara stao u Uroševcu, pokvarila mu se kola, jedva su ga sačuvali od Albanca, jedva su im objasnili da je reč o Muslimanu iz Novog Pazara, hteli su da ga linčuju…”, seća se jedna od žiteljki iz sela Staro Gracko.

Prošle godine, povodom ubistva 14 srpskih žetalaca, Staro Gracko je posetio Hašim Tači, ali meštani sela nisu želeli da ga dočekaju, pa je njegova poseta protekla u tišini i trajala svega nekoliko minuta.

”Svaki zločin treba otkriti i kazniti. Zločin je zločin bez obzira protiv koga i od koga je izvršen. Takođe, jednom i zauvek treba da se otkriju sudbine svih nestalih, bili Albanci, Srbi, Romi ili bilo koje druge nacionalnosti. Svi imamo odgovornost da na tome radimo. Imamo odgovornost zarad njihovih porodica i budućnosti naše dece. Mi treba da pomognemo jedni druge.”, rekao je tada Tači.

Srpske žrtve kao deo predizborne kampanje: Hašim Tači u Starom Grackom

Godinama nakon zločina nad srpskim žeteocima, članovi njihovih porodica, prijatelji i komšije nisu mogli da posete groblje na kojem su oni sahranjeni zato što je bilo minirano, a snage KFOR-a su im poručile da ”na groblje odlaze na sopstvenu odgovornost”.

Takođe, septembra 2016.godine, spomen ploča ubijenim srpskim žeteocima je polomljena, a na zidu je napisano ”hakmarrja” što na albanskom jeziku znači osveta.

”Slučaj poznat kao Staro Gracko je zbog nedostatka dokaza okončan.”, potvrdili su iz misije Euleks u maju ove godine

Šesnaest godina nakon masakra: tragovi skrnavljenja spomen ploče srpskim žetaocima

I tako prođe 18 godina od masakra u Starom Grackom.

Neki tvrde da je reč o zločinu, ubistvu, ali ne i i o masakru. Međutim, porodice žrtvata tvrde drugačije: kada su išli da indetifikuju tela najmilijih, primetili su da nedostaju oči, ruke i noge, bilo je jasno da se ne radi o običnom ubistvu, već o masakru.

Zločin u Starom Grackom je jedan od najtežih zločina na Kosovu i Metohiji po dolasku međunarodne misije na Kosmet; I danas zvanični izvori tvrde da su ovaj zločin počinile nepoznate osobe, dok članovi porodica nastradalih i meštani sela tvrde drugačije: tvrde da se tačno zna ime i prezime onih koji su počinili ovaj zločin.

”Ostavio sam grob sinu, a na groblje možda ste i bili, porušeni su spomenici, polomljeni…Teško mi da idem, teško mi da ne idem, a moram da idem.”, tvrdi otac ubijenog Andrije Odalovića.

”I dan danas-svi imamo strah. Ako se pravimo, ako kažemo da nemamo strah, svi imamo strah! Samo gledamo, preko noći, kad će neko da nas napadne da se iselimo…”, reče Slavica Tepšić, supruga ubijenog Miodraga, objašnjavajući šta se desilo u selo Staro Gracko, opština Lipljan, te davne 2000.godine.

                                                                        M.Ć.

VIDOVDAN

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here