Мина Ћурчић: “Прешевском долином“ до независног Косова

Поделите:

Све чешће разни амерички стручњаци за Балкан говоре о идеји размене територија између Србије и тзв. Косова, оценујући да би померање граница на Балкану представљало увод у нове ратове. У албанским медијима са Косова и Метохије се нашироко пише о овој теми, а у вези са тим се огласио и Кадри Весељи, тзв. председник косовске скупштине, који тврди да за тако нешто нема могућности, али…

“Ништа више не бих волео него да се Прешево и Медвеђа придруже Косову. Ми ћемо драге воље прихватити билатерални споразум ако Србија прихвати тако нешто, али немамо шта да дамо.“, поручио је он, гостујући на албанској телевизији Т7. Наравно, Весељи није ово рекао у лично име, већ у име косметских Албанаца, али и оних са југа Србије.

“Расправа о размени територија може да донесе трагедију на Балкан зато што нема потребе да се враћамо назад, јасно се видело ко је изгубио, а ко победио. Ова расправа је опасна зато што производи мржњу, дестабилизацију и нове ратове на Балкану, јер нема државе у којој нема националних мањина. Само Србија је пуна, препуна, националних мањина од Медвеђе до Суботице. Ако овај предлог долази од Србије, само Србија би имала губитке у том правцу.“, тврди Рамуш Харадинај. Ако бисмо читали између редова, јасно је шта Албанци желе: ако је некако могуће, било би добро да Београд потпише правно обавезујући споразум са Приштином и призна самопроглашено Косово, али општине са југа Србије које насељавају Албанци преда тзв. Косову. Невладина организација “Иницијатива младих за људска права“, у марту ове године, организовала је дебате у Прешеву и Бујановцу у склопу унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, а једна од тема је била, наравно, размена територија.

“Треба да започнемо процес нормализације који је много важнији него идеја о подели.“, рекао је један од учесника, Фасмир Јахију, не пропустивши да нагласи да “Албанци са југа желе да се припоје Косову зато што се осећају дискриминисано“. Оно што некако упада у очи, јесте да су као говорници на овој панел дискусији наступили само албански представници, не и српски.

“Како је најављено, говорници ће бити Рагма Мустафа из Националног савета Албанаца, Фисмир Јахију у име Алтернативе за промене,Гани Рашити из Центра за заговарање и демократију из Прешева. Учесници ће током дебате одговорити о (не)реалистичности идеје размене територија, значају етничке структуре становништва при дефинисању односа Косова и Србије, као и утицаја процеса унутрашњег дијалога о Косову на српску заједницу на Косову, односно албанску заједницу на југу Србије.“, писало је у саопштењу ове организације. Да ли то значи да се Срби са југа Србије немају право да се питају о својој судбини или они, гледано очима Запада, треба да напусте своја огњишта исто као и многи њихови сународници са Космета у случају да им се не допадне оно што одлуче Албанци? Са друге стране, бивши амерички генерал Весли Кларк у интервјуу албанску информативну агенцију “Прешева јоне“ тврди да је размена територија лоша идеја, јер се врло добро зна ко где припада.

“Зато, нема размене територија између Косова и Србије. Они који мисле другачије играју се са ватром. Уместо ових идеја, Србија и Косово нека учине пуно за мањине, пружајући вам права. Север је Косово, “Прешевска долина“ је Србија“, каже Кларк, додајући да НАТО бомбардовање 1999.године није имало за циљ промену граница, већ заустављање “злочина,геноцида, етничког чишћења и паралелно са тим да обезбеди мир и слободу људима“. Данијел Сервер, амерички стручњак за југоистичну Европу, оценио је ову идеју такође као лошу, истакавши да је реч о идеји која не само што је супротна америчким интересима, већ иде против основних демократских вредности САД. Но, можда не би било на одмет овој америчкој господи напоменути да су на Балкану границе одавно померене, нарочито када су у питању територије на којима живе Албанци и Срби, односно Косово и Метохија. Како другачије назвати, ако не померањем граница, чињеницу да је албанска мањина из јужне српске покрајине 2008. године прогласила независну Републику Косово коју су међу првима признале САД? Како назвати, ако не померањем граница, чињеницу да су управо САД подржале тзв. Ослободилачку Војску Косова у намери да протера српски живаљ са територије КиМ не би ли створили “републику“ на територији Косова и Метохије, односно спровели у дело оно због чега су се њихови очеви побунили 1968. и 1981.године, захтевајући да САП Косово и Метохија постане седма југословенска република? Како назвати, ако не померањем граница, чињеницу да се након повлачења српских полицијских и војних снага са КиМ десио низ злочина над Србима, као што је убиство српских жеталаца у селу Старо Грацко или “крвава жетва“, убиство српске деце у Гораждевцу, убиство српског дечака Димитрија Поповића из Грачанице у чију част се ових дана одржава меморијални турнир у фудбалу, али и низ терористичких напада на Србе, њихову имовину и православне светиње 17.марта 2004.године, односно “мартовски погром“ који су припадници КФОР посматрали и ту и тамо фотографисали, након чега се велики број Срба иселио са КиМ? Одавно, границе на Балкану су померене, а САД, наравно, то неће да призна, јер ако би признали, морали би да прихвате одговорност за све оно што се дешава данас, али и оно што би могло да се деси, јер САД су помериле границе на Балкану, оног тренутка када су стале на страну Албанаца са Косова и Метохије, помажући им да створе независну албанску државу на тлу Републике Србије. Република Српска, Истра, Хрвати у БиХ, Грци на југу Албаније, сви они, угледајући се на Албанце са Космета, имају право да заступају своје право, право на самоопредељење, право на оцепљење. Американци, наравно, свесни тога, не желе да сносе одговорност за хаос који би могао да настане на брдовитом Балкану. Но, када се говори о положају Албанаца на југу Србије, говори се тако да се њихов положај упоређује са положајем косметских Срба. Није на одмет поставити питање зашто се баш у овом тренутку, када се врше притисци на Србију да призна тзв. Косово, говори о положају Албанаца на југу Србије? Запад, иако напомиње да о размени територија нема говора, ипак југ Србије назива “Прешевском долином“, односно користе термин којим се служе искључиво Албанци са југа Србије када говоре о општинама на југу Србије које су претежно насељене Албанцима. Негде, на овај начин, Запад се труди да Албанцима из ове области улије наду да постоји могућност за самоопредељење кад су у питању Албанци са југа Србије. Њихови сународници са Космета одавно југ Србије називају “источним Косовом“ и нико не мари за то,осим Срба, те Албанцима из Прешева, Медвеђе и Бујановца, када се све ово узме обзир, сасвим оправдано може да се учини да је коначно дошло њихових пет минута. Јасно је да САД желе да направе ново жариште на Балкану, прецизније на територији Србије, не би ли приволеле српске власти да признају тзв. Косово, а српски народ да се помири са некаквом “реалношћу“ и призна самоопроглашено Косово,јер ако не призна, изгубиће много више од Косова и Метохије. Но, Запад се прави да и даље не верује да Срби могу много тога да изгубе, као и што јесу, но, ништа од тога се не може поредити са оним што упорно хоће да им узму, отму, отргну из наручја, а то је идентитет, српство, мисао о царству небеском,обретење главе кнеза Лазара, оно Косово поље које је као ниједно под којим је небо и над којим је небо,  који стаје у свега две речи: Косово и Метохија. Ипак, Запад и сви они који клече пред њим, свесни су да ако Србија преда Косово и Метохију, тек онако, у име неког бољег сутра, биће спремна да преда и све друго, јер Србија више од тога, све и да хоће, не може дати, јер то је њено срце, Косово и Метохија. Но, можда би требало, онако у четири у ока, да поразговарамо са комшијама Албанцима са југа Србије, који заведени изјавама некаквих бивших америчких генерала, стручњака за југоистичну Европу, лидера самопроглашеног Косова који својим сународницима из Прешева, Бујановца и Медвеђе деле обећања, лепе речи, неважеће пасоше, најлепше жеље и поздраве, но, када им затраже нешто новца, они су просто заузети, имају друга посла…Албанци са југа Србије сваког 28.новембра славе национални албански празник “Дан заставе“. Албанци са југа Србије без икаквих сметњи обилазе гробове и споменике бивших команданата и припадника тзв. Ослободилачке Војске Прешева, Бујановца и Медвеђе који су погинули у борби са снагама српске војске и полиције. Могу ли Срби са Космета посетити Ђаковицу и Пећ и одати почаст командантима српске полиције и војске који су се до последњег часа борили за косметске Србе, међу којима су Срђан Серђо Поповић, Шалапура и многи други? Могу ли Срби са Космета и из осталих делова Србије просто да седну у неки аутобус и одвезу се до карауле “Кошаре“ не би били се поклонили свим оним момцима који су ту оставили живот, борећи се за слободу? Могу ли то Срби? Не , не могу, јер им Албанци то не допуштају. Не, не могу, и то је свима и те како јасно, кад бисмо послушали Албанце и дали њиховим сународницима са југа Србије права која уживају Срби са КиМ, вероватно би велики број њих зграбио оне српске пасоше које масовно ваде и отишао негде на Запад, док би се остали надали да ће се оно небо над Србијом поново отворити и да ће неко, нека светска сила као ономад САД, ставити гротескну маску “милосрдног анђела“, борећи се за слободу оних који се не бране него нападају, оних који данас желе да живе и раде у земљама Европске уније, а управо им то бране они који су их подржали, јер као такви нигде им нису потребни, осим на брдовитом Балкану.

 

М. Ћурчић, Видовдан

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here