”Preševskom dolinom” do nezavisnog Kosova

Podelite:

Sve češće razni američki stručnjaci za Balkan govore o ideji razmene teritorija između Srbije i tzv. Kosova, ocenujući da bi pomeranje granica na Balkanu predstavljalo uvod u nove ratove. U albanskim medijima sa Kosova i Metohije se naširoko piše o ovoj temi, a u vezi sa tim se oglasio i Kadri Veselji, tzv. predsednik kosovske skupštine, koji tvrdi da za tako nešto nema mogućnosti, ali…

”Ništa više ne bih voleo nego da se Preševo i Medveđa pridruže Kosovu. Mi ćemo drage volje prihvatiti bilateralni sporazum ako Srbija prihvati tako nešto, ali nemamo šta da damo.”, poručio je on, gostujući na albanskoj televiziji T7. Naravno, Veselji nije ovo rekao u lično ime, već u ime kosmetskih Albanaca, ali i onih sa juga Srbije.

”Rasprava o razmeni teritorija može da donese tragediju na Balkan zato što nema potrebe da se vraćamo nazad, jasno se videlo ko je izgubio, a ko pobedio. Ova rasprava je opasna zato što proizvodi mržnju, destabilizaciju i nove ratove na Balkanu, jer nema države u kojoj nema nacionalnih manjina. Samo Srbija je puna, prepuna, nacionalnih manjina od Medveđe do Subotice. Ako ovaj predlog dolazi od Srbije, samo Srbija bi imala gubitke u tom pravcu.“, tvrdi Ramuš Haradinaj. Ako bismo čitali između redova, jasno je šta Albanci žele: ako je nekako moguće, bilo bi dobro da Beograd potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom i prizna samoproglašeno Kosovo, ali opštine sa juga Srbije koje naseljavaju Albanci preda tzv. Kosovu. Nevladina organizacija ”Inicijativa mladih za ljudska prava”, u martu ove godine, organizovala je debate u Preševu i Bujanovcu u sklopu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, a jedna od tema je bila, naravno, razmena teritorija.

”Treba da započnemo proces normalizacije koji je mnogo važniji nego ideja o podeli.”, rekao je jedan od učesnika, Fasmir Jahiju, ne propustivši da naglasi da ”Albanci sa juga žele da se pripoje Kosovu zato što se osećaju diskriminisano”. Ono što nekako upada u oči, jeste da su kao govornici na ovoj panel diskusiji nastupili samo albanski predstavnici, ne i srpski.

”Kako je najavljeno, govornici će biti Ragma Mustafa iz Nacionalnog saveta Albanaca, Fismir Jahiju u ime Alternative za promene,Gani Rašiti iz Centra za zagovaranje i demokratiju iz Preševa. Učesnici će tokom debate odgovoriti o (ne)realističnosti ideje razmene teritorija, značaju etničke strukture stanovništva pri definisanju odnosa Kosova i Srbije, kao i uticaja procesa unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na srpsku zajednicu na Kosovu, odnosno albansku zajednicu na jugu Srbije.”, pisalo je u saopštenju ove organizacije. Da li to znači da se Srbi sa juga Srbije nemaju pravo da se pitaju o svojoj sudbini ili oni, gledano očima Zapada, treba da napuste svoja ognjišta isto kao i mnogi njihovi sunarodnici sa Kosmeta u slučaju da im se ne dopadne ono što odluče Albanci? Sa druge strane, bivši američki general Vesli Klark u intervjuu albansku informativnu agenciju ”Preševa jone” tvrdi da je razmena teritorija loša ideja, jer se vrlo dobro zna ko gde pripada.

”Zato, nema razmene teritorija između Kosova i Srbije. Oni koji misle drugačije igraju se sa vatrom. Umesto ovih ideja, Srbija i Kosovo neka učine puno za manjine, pružajući vam prava. Sever je Kosovo, “Preševska dolina“ je Srbija”, kaže Klark, dodajući da NATO bombardovanje 1999.godine nije imalo za cilj promenu granica, već zaustavljanje ”zločina,genocida, etničkog čišćenja i paralelno sa tim da obezbedi mir i slobodu ljudima”. Danijel Server, američki stručnjak za jugoističnu Evropu, ocenio je ovu ideju takođe kao lošu, istakavši da je reč o ideji koja ne samo što je suprotna američkim interesima, već ide protiv osnovnih demokratskih vrednosti SAD. No, možda ne bi bilo na odmet ovoj američkoj gospodi napomenuti da su na Balkanu granice odavno pomerene, naročito kada su u pitanju teritorije na kojima žive Albanci i Srbi, odnosno Kosovo i Metohija. Kako drugačije nazvati, ako ne pomeranjem granica, činjenicu da je albanska manjina iz južne srpske pokrajine 2008. godine proglasila nezavisnu Republiku Kosovo koju su među prvima priznale SAD? Kako nazvati, ako ne pomeranjem granica, činjenicu da su upravo SAD podržale tzv. Oslobodilačku Vojsku Kosova u nameri da protera srpski živalj sa teritorije KiM ne bi li stvorili ”republiku” na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno sproveli u delo ono zbog čega su se njihovi očevi pobunili 1968. i 1981.godine, zahtevajući da SAP Kosovo i Metohija postane sedma jugoslovenska republika? Kako nazvati, ako ne pomeranjem granica, činjenicu da se nakon povlačenja srpskih policijskih i vojnih snaga sa KiM desio niz zločina nad Srbima, kao što je ubistvo srpskih žetalaca u selu Staro Gracko ili ”krvava žetva”, ubistvo srpske dece u Goraždevcu, ubistvo srpskog dečaka Dimitrija Popovića iz Gračanice u čiju čast se ovih dana održava memorijalni turnir u fudbalu, ali i niz terorističkih napada na Srbe, njihovu imovinu i pravoslavne svetinje 17.marta 2004.godine, odnosno ”martovski pogrom” koji su pripadnici KFOR posmatrali i tu i tamo fotografisali, nakon čega se veliki broj Srba iselio sa KiM? Odavno, granice na Balkanu su pomerene, a SAD, naravno, to neće da prizna, jer ako bi priznali, morali bi da prihvate odgovornost za sve ono što se dešava danas, ali i ono što bi moglo da se desi, jer SAD su pomerile granice na Balkanu, onog trenutka kada su stale na stranu Albanaca sa Kosova i Metohije, pomažući im da stvore nezavisnu albansku državu na tlu Republike Srbije. Republika Srpska, Istra, Hrvati u BiH, Grci na jugu Albanije, svi oni, ugledajući se na Albance sa Kosmeta, imaju pravo da zastupaju svoje pravo, pravo na samoopredeljenje, pravo na ocepljenje. Amerikanci, naravno, svesni toga, ne žele da snose odgovornost za haos koji bi mogao da nastane na brdovitom Balkanu. No, kada se govori o položaju Albanaca na jugu Srbije, govori se tako da se njihov položaj upoređuje sa položajem kosmetskih Srba. Nije na odmet postaviti pitanje zašto se baš u ovom trenutku, kada se vrše pritisci na Srbiju da prizna tzv. Kosovo, govori o položaju Albanaca na jugu Srbije? Zapad, iako napominje da o razmeni teritorija nema govora, ipak jug Srbije naziva ”Preševskom dolinom”, odnosno koriste termin kojim se služe isključivo Albanci sa juga Srbije kada govore o opštinama na jugu Srbije koje su pretežno naseljene Albancima. Negde, na ovaj način, Zapad se trudi da Albancima iz ove oblasti ulije nadu da postoji mogućnost za samoopredeljenje kad su u pitanju Albanci sa juga Srbije. Njihovi sunarodnici sa Kosmeta odavno jug Srbije nazivaju ”istočnim Kosovom” i niko ne mari za to,osim Srba, te Albancima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, kada se sve ovo uzme obzir, sasvim opravdano može da se učini da je konačno došlo njihovih pet minuta. Jasno je da SAD žele da naprave novo žarište na Balkanu, preciznije na teritoriji Srbije, ne bi li privolele srpske vlasti da priznaju tzv. Kosovo, a srpski narod da se pomiri sa nekakvom ”realnošću” i prizna samooproglašeno Kosovo,jer ako ne prizna, izgubiće mnogo više od Kosova i Metohije. No, Zapad se pravi da i dalje ne veruje da Srbi mogu mnogo toga da izgube, kao i što jesu, no, ništa od toga se ne može porediti sa onim što uporno hoće da im uzmu, otmu, otrgnu iz naručja, a to je identitet, srpstvo, misao o carstvu nebeskom,obretenje glave kneza Lazara, ono Kosovo polje koje je kao nijedno pod kojim je nebo i nad kojim je nebo,  koji staje u svega dve reči: Kosovo i Metohija. Ipak, Zapad i svi oni koji kleče pred njim, svesni su da ako Srbija preda Kosovo i Metohiju, tek onako, u ime nekog boljeg sutra, biće spremna da preda i sve drugo, jer Srbija više od toga, sve i da hoće, ne može dati, jer to je njeno srce, Kosovo i Metohija. No, možda bi trebalo, onako u četiri u oka, da porazgovaramo sa komšijama Albancima sa juga Srbije, koji zavedeni izjavama nekakvih bivših američkih generala, stručnjaka za jugoističnu Evropu, lidera samoproglašenog Kosova koji svojim sunarodnicima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe dele obećanja, lepe reči, nevažeće pasoše, najlepše želje i pozdrave, no, kada im zatraže nešto novca, oni su prosto zauzeti, imaju druga posla…Albanci sa juga Srbije svakog 28.novembra slave nacionalni albanski praznik ”Dan zastave”. Albanci sa juga Srbije bez ikakvih smetnji obilaze grobove i spomenike bivših komandanata i pripadnika tzv. Oslobodilačke Vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe koji su poginuli u borbi sa snagama srpske vojske i policije. Mogu li Srbi sa Kosmeta posetiti Đakovicu i Peć i odati počast komandantima srpske policije i vojske koji su se do poslednjeg časa borili za kosmetske Srbe, među kojima su Srđan Serđo Popović, Šalapura i mnogi drugi? Mogu li Srbi sa Kosmeta i iz ostalih delova Srbije prosto da sednu u neki autobus i odvezu se do karaule ”Košare” ne bi bili se poklonili svim onim momcima koji su tu ostavili život, boreći se za slobodu? Mogu li to Srbi? Ne , ne mogu, jer im Albanci to ne dopuštaju. Ne, ne mogu, i to je svima i te kako jasno, kad bismo poslušali Albance i dali njihovim sunarodnicima sa juga Srbije prava koja uživaju Srbi sa KiM, verovatno bi veliki broj njih zgrabio one srpske pasoše koje masovno vade i otišao negde na Zapad, dok bi se ostali nadali da će se ono nebo nad Srbijom ponovo otvoriti i da će neko, neka svetska sila kao onomad SAD, staviti grotesknu masku ”milosrdnog anđela”, boreći se za slobodu onih koji se ne brane nego napadaju, onih koji danas žele da žive i rade u zemljama Evropske unije, a upravo im to brane oni koji su ih podržali, jer kao takvi nigde im nisu potrebni, osim na brdovitom Balkanu.

 

M. Ć.

Vidovdan

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here