Велика Албанија или како је мит постао стварност!

Поделите:

Да пројекат Велика Албанија није само мит и средство пропаганде којим се служе балкански политичари када желе да охрабре или заплаше народ, схватили смо још двадесет и осмог новембра 2016.године када је у Тирани формирана Унија главних општина којом руководе Албанци из региона. Поводом Дана независности Албаније или ”Дана албанске заставе”, тог 28.новембра, градоначелник Тиране, Ерјон Велиај, примио је градоначелнике Приштине, Тетова, Улциња и Прешева са којима се договорио о оснивању Уније. Ова асоцијација има за циљ стварање потребних механизама за међусобну сарадњу. Албанци из региона, када год им се за то укаже прилика, подсећају нас да никада нису одустали од идеје о стварању великоалбанске државе. Примера ради, Прешево, Медвеђу и Бујоновац, албански лидери са Космета називају ”Источним Косовом”, обећавајући Албанцима из ове области ”косовске” пасоше, док је покојни Јонуз Муслиу, председник албанског националног већа са седиштем у Бујановцу, истицао је да је Еди Рама његов председник, јер је и по Уставу Албаније Рама председник свих Албанаца, ма где они живели. Нарочито у Србији, постоји велики број људи који не придају много значаја претњама Албанаца, сматрајући да Велика Албанија није потребна никоме осим Албанцима, па самим тим нема разлога за бригу. Но, Албанци за себе воле да кажу да су народ који се ”тешко може поробити, а још теже асимиловати”, што је једна велика истина, узимајући у обзир чињеницу да где год да живе представљају реметилачки фактор. Међутим, баш због те чињенице они су увек били стратешки партнер великим светским силама што је случај и данас.

Камп Бондстил, који се налази недалеко од Урошевца, јесте највећа америчка војна база изграђена после Вијетнамског рата било где на свету, а по неким параметрима и највећа америчка војна база у Европи. Ова база ужива екстериторијалност и потчињена је само Пентагону. Изградња овог војног комплекса почела је 1999.године, одмах након бомбардовања Југославије од стране НАТО и повлачења српских полицијских и војних снага са Космета. У овој бази је трајно смештено пет хиљада војника, а у случају да је потребно, може да прими седам хиљада војника, служи и као хеликоптерска база. Бондстил је врло значајан у оквиру војнополитичке стратегије САД у југоисточној Европи, јер ову базу користе и друге чланице НАТО, не само Американци. Можда је важнија чињеница да се Бондстил налази на потезу који се протеже од Италије према Турској. Војне базе на територији Италије су главни комплекси тог типа које Пентагон има у региону Јужне Европе, а потенцијал тих база је био коришћен за бомбардовање Југославије 1999.године. Бондстил омогућава Американцима да контролишу воде Средоземног и Црног мора, као и путеве ка Блиском Истоку, Северној Африци и Кавказу, али и трасе постојећих и будућих цевовода из региона Каспијског језера и Централне Азије. У случају да на југоистичном крилу НАТО-а дође до великог оружаног сукоба, управо ће ”Бондстил” бити главна база за организовање и извођење операција америчке војске. Такође, ова америчка база има задатак да спроводи тајне операције које не могу да контролишу ни УН, ни европске и евроатлантске организације, укључујући и НАТО. У новембру 2005.године, комесар Савета Европе за људска права, Алваро Хил Робелс, предпоставио да се у овој војној бази налази тајни затвор. У интервијуу за француски ”Монд” рекао је како је приликом посете Космету 2002.године са осматрачнице видео умањену копију ”Гватанама”, дрвене бараке, опасане бодљикавом жицом и неколико дестина затвореника у наранџастим униформама, а сличан податак се налази и у извештају Берлинског института за европску политику. У том документу се наглашава да се управо ”у постојању тајног затвора ЦИА на територији базе ”Камп Бондстил” на Косову најочигледније испољава истинска улога САД и њихово одсуство жеље да учествују у истрагама које се спроводе у Европи.”. Седмог јула 2000.године, Рамуш Харадинај је тешко рањен у оружаном сукобу са члановима породице Мусај, наводно, радило се о крвној освети. Хитно је пребачен у ”Бондстил” где је оперисан, а одатле су га пребацили у америчку базу ”Рамштајн” у Немачкој.

”Истина је, кад сам био у тешкоћама, они су били ту.”, кратко је одговорио Харадинај на српском језику,не желећи да говори о детаљима, кад га је један подгорички новинар питао да ли је тачно да је био пребачен у америчку војну базу. Међутим, ни претпоставке да у ”Бондстилу” постоји европски ”Гватанамо”, ни чињеница да су у овој бази збринули Харадинаја, није оно најгоре, односно то није најмрачнија тајна ”Бондстила”, већ нешто друго: у ”Кампу Бондстил” се налази оперативни центар 525.америчке борбено-извиђачке бригаде, познате и као ”Муњевита”. Муња је симбол способности за комуникацију и елктронско ратовање, бригада је јединствена комбинација војно обавештајне службе, коњице, односно хеликоптера и могућности извиђања на даљину. Оперативне снаге бригаде прикупљају информације, раде обавештајне анализе и надзор на даљину, имају велико искуство из свих ратова и интервенција, нарочито из Ирака и Авганистана. Међутим, откако су на територију Космета ступиле међународне мировне снаге под вођством Алијансе(КФОР), десили су се неки од најстрашнијих злочина над српским цивилним становништвом, али и серија организованих терористичких напада у марту 2004.године. Јасно је да су те злочине починили косметски Албанци, а још јасније је да иза њих стоји ”униформа”, односно САД, јер је сулудо тврдити да је ”Муњевитој” промакло да се спрема Мартовски погром, примера ради, а још је теже објаснити да су житељи села Старо Грацко увек добијали пратњу КФОР-а, осим кобног 23.јула када је њих 14 убијено, јер тог дана КФОР није био у могућности да им обезбеди пратњу коју су тражили под изговором да нема довољно возила, па су они без пратње отишли на њиву.

Албанци желе независну, етнички чисту државу на територији Космета која ће се у једном тренутку припојити Албанији. Како знамо да они баш то желе? Када је у питању битка на Кошарама, Албанци ову битку називају ”моралном победом”, али и историјским тренутком јер је ова битка омогућила да се у једном тренутку укине граница између Косова и Албаније. Данас је јасно да су баш због снова о Великој Албанији, Албанци постали стратешки партнер САД на Балкану. Уосталом, није никаква тајна да тврде да је тзв. Косово ”напроамеричкија држава на свету”, као и да покушавају да се представе као они који су спремни да се боре против руског утицаја на Балкану. Да би помогли Американцима да сруше Милошевићев режим, било је довољно да им ови обећају ”Републику Косово”, но, поставља се питање шта би били спремни да ураде у случају да им обећају уједињење територија на којима живе Албанци? Могли бисмо да очекујемо немире у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, као и осталим градовима где живе Албанци, док би на Космету прво страдали Срби који живе јужно од Ибра, а потом би Албанци коначно покушали да заузму северне делове Косова и Метохије. Фатмир Ђека, док је обављао функцију председника општине Улцињ, прогласио је Хашима Тачија и Едија Раму почасним грађанима Улциња што је изазвало различите реакција у Црној Гори. Међутим, опасност од стварања великоалбанске државе најбоље се види на примеру Македоније: Тиранска платформа, документ о заједничкој постизборној коалицији албанских политичких странака у Републици Македонији, потписана је у Тирани, седмог јануара проошле године, на православни Божић, а у овом документу се захтева да албански језик постане други званични језик у Македонији, што се и десило, као и да Македонија успостави сарадњу са Албанијом и ”Косовом” у смислу интегрисаног граничног управљања, а данас се говори о уласку Македоније у НАТО, као и о новом имену Македоније. Ова платформа је била озбиљан ударац на јединство Македоније, али и уништавање концепта цивилног друштва, као и први корак ка федерализацији Македоније, а потпуно је јасно да ништа од тога не би било да тамо не живе Албанци који се надају да ће једног дана Македонија бити ништа друго него део Велике Албаније. Улазак Македније у НАТО значи да би Србија била окружена државама које су чланице Алијансе, а самим тим, притисци на Србију да уведе санкције Русији, призна ”Косово”, али и постане чланица НАТО-а, били би све већи. Но, како су Албанци, охрабрени сновима о Великој Албанији, продужена рука САД, односно амерички оперативац на Балкану, јасно је да су пред нама тешки дани.

М.Ћ.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here