Veliki Surinam

Podelite:

Reklo bi se da se na liniji Beograd-Priština događaji nižu brzo kao na filmu: tek što je Hojt Ji zapretio Srbima na srpskom ne bi li ga bolje razumeli da ne mogu nastaviti da razvijaju odnose sa Rusijom, jer se ”ne može istovremeno sedeti na dve stolice”, a Hašim Tači brže bolje, gostujući u najgledanijoj albanskoj emisiji ”Klan Kosova”, pozvao Albance da izaberu ”manje zlo”, odnosno podrže početak rada Specijanog suda za ratne zločine OVK, jer u suprotnom ne mogu računati na partnerstvo sa SAD i NATO, Ivica Dačić nas je obavestio da je Surinam, najmanja suverena država u Južnoj Americi i bivša holandska kolonija, povukla priznanje Kosova, sasvim očekivano, stigla je burna reakcija iz Prištine: Jetlij Zimberaj, zvaničnik ministarstva spoljnih poslova tzv.Kosova, jednostavno je objasnio da Surinam ne može da uradi ”puj pike ne važi”, kao i da je svestan ”izuzetnog interesa, snažnih i loših namera susedne države Srbije u vezi sa podrivanjem međunarodnog legitimiteta Republike Kosovo”.

”Povlačenje priznanja nezavisnosti ne postoji u međunarodnom pravu. Dačićeva izjava je netačna, a on je šarlatan.”, dodao je Zimberaj.

Međutim, prištinski ”Zeri” je objavio dokument u kome se jasno vidi da je ova država povukla priznanje Kosova,a Zimberaj se više nije oglašavao u vezi sa ovom temom, verovatno ne toliko zbog činjenice da je Surinam ipak povukao prizanje Kosova i da Dačić nije slagao, koliko zbog činjenice da je tzv.kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, odbio da prisustvuje sastanku i zajedničkoj konferenciji sa visokim zvaničinicima NATO u štabu KFOR-a u Prištini. Španski ambasador u Severnoatlantskom savezu zahtevao je da Haradinaj ne bude predstavljen kao predsednik vlade, kao i da se pripadnici Kosovsko bezbednosnih snaga(KBS) ne predstavljaju titulama i ne nose uniforme, jer njegova država ne priznaje nezavisnost Kosova i stoga ove ličnosti nemaju za njih zvaničan status. Haradinaj je otkazao sastanak sa delegacijom koju je predvodio zamenik generalnog sekretara NATO-a i konferenciju za štampu. Najviša zvaničnica NATO-a, Rouz Gotemeler, sastala se samo sa Hašimom Tačijem koga je oslovljavala po imenu, bez pominjanja ličnih pozicija, prenosi Gazeta Ekspres.

”Dan je bio pun ohrabrujućih sastanaka sa predstavnicima NATO-. Sa zamenikom generalnog sekretara NATO, Rouz Gotemeler, razgovarali smo o produbljivanju saradnje između Kosova i NATO. Složili smo se da ćemo iskoristiti sve mogućnosti za transformaciju KBS kroz ustavne promene uz učešće svih zajednica na Kosovu. Čim Kosovo i naš region postanu deo NATO-a,  mir i stabilnost će biti održiviji.”, izjavio je Tači nakon sastanka. I dok se mnogi trude da nam objasne da Kosmet i Katalonija ”nisu isto”, navodeći bezbroj razloga zašto za Kataloniju treba da važi politika nepriznavanja, a za Kosovo politika priznavanja, pozivajući se na činjenicu da su ”države stvarni entiteti, a ne pravne tvorevine i da je to prihvaćeno tumačenje međunarodnog prava koje je Međunarodni sud pravde potvrdio u slučaju Kosova, kao i da unutrašnji suverenitet prethodi spoljašnjem”, jasno je da je su neke države, možda, priznale nezavisnost Kosova jer im se činilo da time ništa ne mogu da izgube, štaviše, građani tih država ne znaju ni gde se nalazi Srbija, a još manje sa kakvim se problemom suočava, sve dok se nije desio slučaj ”Katalonija”. Ne treba se unapred nadati, niti očekivati da će nakon jedne male države kao što je Surinam i oštre reakcije španskog ambasadora u Severnoatlantskoj alijansi, ostale države koje su priznale ”Kosovo” reagovati isto, međutim, izvesno je da će one države koje i dalje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a na koje se vrši pritisak da isto učine, ako ništa drugo, imaće izgovor da odbiju da priznaju Kosovo ili ostave odluku o priznanju za neka ”bolja vremena”. Azem Vlasi opominje Beograd da je ”pitanje Kosova odavno rešeno”, napominjući da je ”Kosovo nezavisna i suverena država” i da se ”Beograd tu ništa ne pita, niti je pozvan da daje bilo kakva konačna rešenja”, međutim, Vlasi kao da ne misli o tome šta će se desiti ako se priznanje Kosova odjednom dovede u pitanje, čak ne u slučaju onih država koje su priznale Kosovo, već onih koje nisu. Šta će onda biti? Iako je Kosovo priznato od strane 108 država, pošto je Surinam povukao odluku o priznanju, treba napomenuti da se među ovim državama nalaze i Tajvan, odnosno jedna nepriznata država koja je zvanično priznala Kosovo, ali i Nigerija i Uganda koje su priznale Kosovo, ali Priština nikada nije dobila potvrdu o tome.Stoga, Azem Vlasi nije u pravu, jer da je ”pitanje Kosova odavno rešeno” ne bi se danas ”Kosovo” suočavalo sa povlačenjem priznanja od strane Surinama, ali ni zahtevima Španije da se tzv. kosovski premijer, ali i predstavnici KBS, odreknu zvaničnih titula jer one ne znače ništa. Kako ništa ako je pitanje Kosova odavno rešeno? U decembru 2011.godine, Tači se sastao sa bivšom američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton u Briselu. Klinton je tom prilikom sa Tačijem razgovarala o odnosima SAD i Kosova, ističući da ”Kosovo ni u kom slučaju ne sme ostati izolovano”, kao i da ”Kosovo ima podršku SAD”. Dve godine pre ”neplaniranog susreta” u Briselu, Klintonova je pozvala Tačija i Fatmira Sejdijuia, tadašnjeg predsednika tzv. Kosova, u zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, a mediji u Prištini su ovaj poziv ocenili kao ”afirmaciju podrške koju SAD pružaju Prištini”. Takođe, SAD su insistirale da države koje nisu priznale Kosovo to učine, kao što je bio slučaj sa Grčkom.

”Amerikanci takođe forsiraju priznavanje Kosova. Još uvek nema promene stava, ali treba razumeti da ne bismo želeli da naudimo našim odnosima sa SAD i EU samo da bismo zadržali dobre odnose sa Srbijom. To je moje lično mišljenje.”, objasnila je Ksenija Kounalaki, grčka publicistkinja. Tokom 2009.godine od Bangladeša je čak pet puta zahtevano da prizna Kosovo od strane SAD, međutim, ministarka spoljnih poslova Dipu Moni se trudila da odoli pritiscima, objasnivši američkom ambasadoru da ”ova država doneti odluku samostalno”, što se ipak nije desilo, jer je Bangladeš priznao nezavisnost Kosova u junu 2016. Na pojedine afričke zemlje, koje nisu priznale Kosovo, takođe se vršio pritisak da tu svoju odluku promene, a albanski lideri iz Prištine su se nadali da će čuvena ”evropska petorka”, odnosno Grčka, Kipar, Rumunija, Španija i Slovačka podleći pritiscima i priznati Kosovo.

”Danas nijedna zemlja bilo da se nalazi u Evropi ili van Evrope nema legalne razloge da odlaže priznanje Kosova. Osim ovog, ličnosti, institucije EU, zemlje članice, treba da rade više kako bi ubedile pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, da interese EU stave pre svojih državnih interesa.”, objasnio je Enver Hodžaj, bivši šef kosovske diplomatije. Doris Park, poslanica Evropskog parlamenta, tada je izjavila da nepriznavanje Kosova od strane ovih zemalja i Srbiji daje razlog da kaže EU ”kad zemlje EU ne priznaju Kosovo, zašto bismo mi to uradili”, što je bilo tačno, međutim,  danas je situacija sasvim drugačija, a tome se nisu nadali ni Pakova, ni Hodžaj. Tada je bilo jasno da će SAD vršiti pritisak na države koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine, naročito na one koje su članice Evropske Unije, dok je danas potpuno jasno da Španija ni pod kojim uslovom ne može priznati Kosovo, ali i da mnoge druge države mogu doći u iskušenje da preispitaju ovu odluku, ali i da se SAD više neće truditi da iznude priznanje, jer je vreme Klintonovih prošlo, a današnje ”Kosovo” nije ništa drugo nego tvorevina Bila Klintona. I ako može Kosovo, onda može i Baskija, i Flandrija, i Korzika, i Istra, i Padanija, i Katalonija, i Republika Srpska, i Bavarska.

I biće lakše reći samo jedno ”ne”, nego vazda izgovarati ”da”.

M.Ć.

VIDOVDAN

 

 

Podelite:

1 komentar

  1. Srbija priznala siptarima Kosovo,Surinam povukao priznaje,ANULIRAO!
    Moze li Beograd da POVUCE PRIZNANJE?
    Eto teme za “dijalog o Kosovu”.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here