Миша Матић: МАРЈАН БЕНЕШ – ПОБЕДНИК НАД ЖИВОТОМ

Поделите:

Победио је Марјан Бенеш. Вицешампион  Европе у аматерском боксу, који каријеру наставља као професионалац јер му је држава због болести окренула леђа, рачунајући да од њега више неће имати користи. Марјан Бенеш,  до свог професионалног ангажмана 1977. долази посредством своје сестре, која познатом тренеру даје братовљеву фотографију уз питање да он настави спортску каријеру као његов пулен. И Марјан постаје професионални Европски првак, постао би и светски шампион, победио је на рингу, победио је песницама и срцем, али није победио оне који нису веровали у њега, па су повукли новац за учешће у мечу, иако су му седели у углу када је под ноге бацио противника којег су му одабрали, унапред  мислећи да ће бити поражен. Ни они нису веровали у Марјанов спуштен гард и његове речи „Надоћ ће“, а сви су надошли на његов десни кроше осим оних који су се крили иза његових успеха.  Да је било ко стао иза Марјана Бенеша, био би данас испраћен као највећи боксер Југославије, али није, није имао среће. Болестан, остављен као и оне 1977. самом себи, породици, деци, сестрама, бившој жени, напустио је овај свет, суровији од најсуровијег противника. Бенеш се витешки борио у рингу, падао је пред Пламеном Јанковим, устајао да пружи руку бољем  и подизао своје противнике које је обарао на под, није газио на њихову част. Имао је величину победника, која се огледа у части поражених, али живот је био другачији. Уз Марјана су до краја остали они којима је требао да највише да да, а којима је дао најмање или највише, како се узме у обзир у овим временима материјалног обрачуна, где срце и храброст не значе ништа, живот још мање, а новац је мерило свега. Марјан је то материјано делио свима који су наишли на њега када је имао, а њима требало, није било битно да ли их познаје. Помогао је. Писао је поезију, ону најискренију, дечију.  То не могу они без душе и без срца. „Од точкова до ракете“ писао је дечју поезију, свирао клавир, флауту….  и ником није замерао ништа. Отишао је из овог света чист, наиван попут детета. И надошо је живот на његов десни кроше и пао пред њим. Победио је у својој последњој борби, јер је остао човек до последњег гонга.

Миша Матић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 коментар

  1. У име мојих другова и у своје име , морам да кажем – Збогом истински ШАМПИОНЕ , збогом ДРУГАРЧИНО .
    С ИСКРЕНИМ ПОШТОВАЊЕМ
    Драгољуб Мутић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here