Миша Матић: СА ПИШТОЉЕМ ДО ДИПЛОМЕ

Поделите:

Када су победили и ушли у Београд, крајем 1944. године Комунисти су велику пажњу обратили на образовање својих кадрова и први уџбеник који су издали био је „Буквар за неписмене партизане“. Они писмени, са вишим амбицијама су уписивали факултете, а још ако су припадали формацијама Озне, истраживали су и делатности својих професора у претходном периоду, те су тако ректори, декани и професори, ако су преживели први ослободилачки удар,  често постајали непријатељи сутрашњице, противници данашњице и борци против будућности. Међу првима, такве етикете добили су Александар Костић, Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић. Бранко Поповић, Светислав Стефановић и Јован Мијушковић нису преживели дуже од 8. новембра 1944. Већ 1945. Студенти Ознаши почели су да излазе на испите код предратних професора, па је остала запамћена анегдота да су неретко улазили у кабинет професора на полагање испита, са пиштољем окаченим о појас. Нису јавно полагали испите, нису имали времена. Таква анегдота пратила је и тада младог студента из Књажевца Божина Јовановића. Слична анегота, само са друге стране везује се и за професора Правног факултета у Београду Лазара Лазицу Марковића, предратног Министра правде, једног од највећих правника свога времена у свету, учесника Оснивачке скупштине Друштва народа, као и челника неколико радних тела претече Уједињених нација. Прича каже, да кад је видео поручника Озне, свог студента, како му прилази са пиштољем и пружајући индекс са жељом да полаже испит, студенту показује врата, уз савет да следећи пут не долази наоружан на испит, ако жели да постане правник. Студент је, уз претњу, напустио кабинет већ времешног професора високог једва 160 сантиметара, у који убрзо долази патрола Озне и одводи Лазицу Марковића у затвор у Ђушину улицу, где ће му се ускоро придружити и армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић, као сапатник и оптуженик на такозваном Београдском процесу. Пронашли су му у истрази да је један од 533 потписника Апела српском народу у време комесарске управе Милана Аћимовића. Он је једини са овог списка коме је суђено за то дело. Некима је то приликом суђења за друга дела против народа и државе,  узето као отежавајућа околност, али њему је  то било једино дело које је доказивало колаборацију са окупатором, а многим потписницима уопште и није суђено. Тако је професор Лазица Марковић, један од најугледнијих правника свога времена, завршио на оптуженичкој клупи са генералом Михаиловићем, градоначелником Београда Куманудијем, деканом Правног факултета Слободаном Јовановићем… њих укупно 24, али нико са истим делом као Лазица Марковић. Кажњен је са 6 година робије, губитком грађанских права, сем родитељских у трајању од 3 године и конфискацијом целокупне имовине. Робијао је у Сремској Митровици, међу 14.000 разних народних непријатеља . По изласку са робије поживео је у тешким условима још 3 године и умро у Београду у 73. години, 1955. године.

Божин са Брозом

                                    Проф др Лазар Лазица Марковић

Студент који је са пиштољем ушао да полаже испит постао је угледни члан друштва. После 30 године од оружаног полагања испита на Правном факултету, постао председник Привредне коморе Југославије, био је почасни грађанин града Бора…. а од 1989. Године се бавио и високим образовањем, са сином Мићом, основао је Мегатренд универзитет, на коме 2006. године стиче звање почасног доктора наука. Умро је 2011. године у Београду, седам година после подношења кривичне пријаве за организовање и учешће у ратном злочину и масовним ликвидацијама 1944. и 1945. у Бољавцу. Тужилаштво, коме је адвокат из Бољевца Раде Јанковић поднео кривичну пријаву против Божина Јовановића и још тројице припадника Озне, чувало у фиоци оптужницу и доказе и сачекало је да умре и последњи од њих, како би подносиоца обавестило да су сви умрли и да се против њих не може подићи оптужница. Божин Јовановић почива на београдском Новом гробљу, у алеји Народних хероја иако је Херој социјалистичког рада, а не  ордена Народног хероја, где му је постављена биста за разлику од осталих комшија, чија су вечна почивалишта означена пирамидама. Његов син Мића јуче је продао Мегатренд универзитет, а књиге из конфисковане библиотеке професора Лазице Марковића продају се на буљаку са печатом милиције.

Миша Матић за Видовдан

Поделите:

10 Коментари

  1. U kakvim su dakle porodičnim odnosima Titov general Arsa Jovanović i ovaj revolveraš Božin Jovanović???????
    Arsu su posle rata doveli na Rumunsko-Yugoslovensku granicu i ubili pod alibijem da ga je tu ubila Rumunska graničarska služba..
    Što je čista laž jer postoji mnoštvo svedoka koji su videli da je Arsa ubijen sa grupom komunista i ostavljen na polju da bi izgledalo da je to delo tobož Rumuna.
    Kažu da se svirepo,masovno ubistvo dogodilo negde u ataru Banatskog Petrovog Sela?????
    Izgleda da se familija ovog Megatrend lopuže Božina bavila pored prosvete i kulturno umetničkim ubistvima neistomišljenika?????

    • Арсо Јовановић је Црногорац, а Божин је из Књажевца, нису у сродству. Арсу Јовановића и његову групу су побили Силво Горенц, потоњи директор нуклеарне електране Кршко и Ратко Дражевић.

  2. Дакле тако.
    Није Мегатренд Универзитет него легло комунистичких наследника. Заједно са садашњим професорима. Убица срба. Владари јадне нам Србије.
    Докле. Нема ко да хапси Јовановиће и Стефановиће.

  3. Pa sad dal je leglo ili nije ko će ga znati??????
    Ali da dele diplome,dele to je sasvim izvesno.
    I to diplome koje su priznate u svetu kao i diplome veliki državni univerziteta bez razlike..
    U ostalom nebi ih kupili nemci koji su poznati kao cepidlake i picajzle što se toga tiče.
    Prodali bi se mafijašima sa Beogradski splavova da su neke secikese i džabalebaroši već je jasno da se radi o univerzitetu sa visokim standardima i procedurama za dobijanje dokumenata.
    Mož da dođeš i sa Heklerom na polaganje ispita ali ako nemaš potrebna znanja i veštine samo može da se okreneš i poljubiš vrata na koja si ušao..
    To sa revolverima za pojasom je moglo da upali samo 1945. i ko zna kad ponovo??

  4. Zanima me koliko su pouzdane informacije navedene u tekstu, obzirom da su mi gore pomenuti, zemljaci, pa znam i ja po nešto. Da li se radi o usmenom predanju, ili postoje neki, kakvi, takvi izvori.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here