Миша Вацић: Нација или народ – Зашто Срби нису нација?

Поделите:

Да ли знате да из Бразила можете ући у ЕУ користећи само копнени пут, тачније Француска и Бразил се граниче. Не само Бразил већ и Суринам (нашој јавности познат по скорашњем повлачењу признања лажне независности самопроглашеног Косова) се копнено граничи са Републиком Француском.

Границе су чудна ствар, постоји велики број енклава и ексклава у многим државама. Границе су ту да одреде докле се простире једна држава.

Ко формира државу?


Грађани наравно, али да ли су они народ или нација те државе?
У теорији постоје два модела немачко-руски народ и француско-амерички нације.
Разлика је огромна. Појам нације нпр. како је то прво дефинисано код француза, а тај рецепт су преписали и американци током своје борбе за незавиност 1775.-1783. од француских филозофа који су је такође применили током француске револуције 1789.-1799. у обе борбе, било је потребно мобилисати хетерогено становништво у борбу под једном заставом за заједничку слободу свих. Тако је настао појам нације. Нација није етнички хомогена. У појму америчке нације се подразумева да су сви они американци, али су такође и сви свесни (неки и поносни) на своје порекло: ирско, италијанско, пољско, немачко, холанско, хиспано, јеврејско, афричко или азијско. Сви чиниоци америчке нације поносно певају химну САД, држе заставу на трему испред куће, одазивају се служби у оружаним снагама САД, чак се велика већина њих сматра америчким патриотама, без обзира што су беле, жуте, црне или индијанске боје коже, протестантске, баптистичке, мормонске, јудејске или будистичке вероисповести. То је нација.


Тако је и у европској колевци нације – Француској. Данашња Француска држава у себи сабира територије и на њима народе различитих етничких и верских група. Притом ту не рачунајући на емигранте и потомке из француских колонија, већ аутохтоне народе које је француска држава упила у себе, и како би изградила хомогеност од свих њих створила француску нацију. На простору данашње Француске републике се налази Бретања(полуострво на северо-западу) чији је језик бретонски најближи велшком, потомци су келта, етнички нису повезани са остатком Француске, чак су током немачке окупације Француске Хитлеру дали целу добровољачку СС дивизију, како би му показали лојалност, не би ли им заузврат дао самосталност од њима мрске француске власти; затим у Средоземљу острво Корзика, где је корзички језик признат као регионални језик. Последњих 40 година на Корзици делује више покрета за сецесију Корзике од Француске. Најпознатији је Фронт за национално ослобођење Француске (
FLNC) који изводи бомбашке нападе и атентате на политичке представнике француске државе на Корзици; следећи су чувени по лепим пејзажима и очуваним замковима област Алзаса и Лорене које су и дан данас етнички већински насељени немачким становништвом, али их француска држава све дефинише као французе према појму француске нације, како се налазе на самом истоку Републике Француске на граници са Немачком, обе области су више пута током историје мењале „власника“ односно државу, како је која била војно јача, час Немачку час Француску. Отуд се баш ту налази, што верујем да многе код нас збуњује, град немачког назива, а просторно у француској-Стразбур; даље бунтовни Баски, пошто се Баскија налази 2/3 у Шпанији, а 1/3 на самом југо-западу Француске. Баски етнички немају никакве везе ни са французима, ни са шпанцима, Баскијски језик не спада ни у романску групу језика, уникатан је попут јерменског, грузијског или шиптарског. На простору Баскије делује ЕТА терористичка организација чувена по аутобомбама, која се бори за сепаратизам Баскије. Област Савој на југоистоку Француске такође има сепаратистичке тежње чак је основана Лига за Савој која се мирном политиком, кроз парламентарни систем, залаже за независност од Француске; Област за коју мало ко да је икад чуо је Окситанија. Пре две године је репрезентација Окситаније играла на светском првенству непризнатих држава у Абхазији. Окситанија је простор, који је не случајно, заузимала Вишијевска Француска током Другог Светског рата. Окситански језик је признат у Шпанији и Италији, али не и у Француској. Врло је близак Каталонском језику, тако да је и службени у шпанској покрајини Каталонији. Французи снажно негирају право на његово коришћење и управо су концептом нације асимиловали Окситанце у недвосмислене Французе. Заједничко свим побројанима је да им је аутохтоно етно-културолошко наслеђе замењивано за јединствено државно француске нације. Стога није ништа необично ако се на ове европске народе и подручија, под јединственом француском државом дефинишу и прекоморске територије које су пуноправни део републике: Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана, Реинион, Мајот, Нове Каледоније и Француске јужне и артичке земље. Побројана места су углавном острва у Атлантику, Индијском и Пацифичком океану уз пар континенталних поседа у Латинској Америци и Артику. Дакле, идеја нације је проистекла из потребе оних држава чији је хетерогени етнички састав потенцијално био фактор нестабилност, те су асимилаторским процесом читаве народе апсорбовали и преточили у јединствену нацију.

Насупрот националном моделу, стоји немачко-руски појам народа, којем припадамо и ми Срби. Основна разлика је да народ може живети аутохтоно и ван граница ткз.матичне државе, добро је знано да Срби живе одувек у Крајини, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, БЈРМ, Темишвару… Без обзира на територијалну распрострањеност Србије. Тако је и са Немцима који поред Немачке јесу аутохтоно становништво и у већ поменутим областима Алзаса и Лорене у Француској, у Шлезији-Пољска, у Судетима-Чешка, на простору некадашње Источне Пруске, а данас руске енклаве Калињград. Тако је и Руски народ аутохтон у Украјини(заправо Руси су је основали), Казахстану, Балтичким земљама, Кавказу. Заједничко Србима, Немцима и Русима је одсуство тежње да се народи који живе унутар њихових граница, који су другог етничког порекла, асимилују по „француско/америчком“ моделу нације. У Немачкој Сораби-Лужички Срби уживају највиши степен културне аутономије, у Русији на десетине народа такође је у потуној културној и административној аутономији, у Србији: Мађари, Русини, Словаци, Бугари, Шиптари, Румуни и многи други, су такође признати као засебни народи, без тенденција да се асимилују у јединствену српску нацију.

Зашто Срби не желе да примене неки србијански модел нације и асимилују све различите етничке скупине које се налазе унутар државних граница Србије? Зар не бисмо на тај начин предупредили потенцијалне нове сепаратизме и сукобе?

Пре свега зато што су Срби по природи један космопилитански народ. Отуда је, рецимо, Београд космополитиски град, док су Сарајево и Загреб обичне провинције, не само због своје величине и урбаности, већ пре свега по менталитету, по отворености за друге, на крају та два града су готово етнички чиста, пре свега очишћена од Срба. Други разлог је тај што би на тај начин ризиковали губитак Срба који су ван граница Србије. Јер изградња националног идентитета по француском моделу не укључује нужно и народ који се налази ван државних граница. То би наравно била велика направда према Србима у региону, који су до јуче сви били у једној заједничкој држави и који имају живо осећање народног јединства са свим осталим Србима и поред свих насилних покушаја њихове асимилације. Такође, са српског становишта, неправда би била и асимилација грађана несрпске националности у српску нацију. Зато је код нас и даље природнији и прихватљивији концепт народа, а не нације. Идеал правде и слободе, који исходи из видовданске етике, просто не дозвољава Србима асимилаторску политику према другим народима, па макар да су се они до јуче изјашњавали као Срби. Слобода коју желе свом народу, Срби желе свим народима, то је српски идеал.

Миша Вацић, Председник Српске деснице

Поделите:

20 Коментари

  1. Ti ces biti predsednik svacega, samo da ne bi nesto radio, to jest da bi bio neradnik. Za utehu (ti) je sto nisi jedini. Treba vas u Vuciceve fabrike pa tamo srbujte. Apostol u Pavlu se Bog javio i prico sa njim, pa je isti, Pavle zivog Boga propovijedajuci, bio TKAC. Jos ti samo fale dvije sisate tinejdzerke sleva i desna i pravi srpski “patriota”.

    • Хајде Маљо не буди лицемер!
      Шта ради твој Вук Драшковић, чиме се он бави и одакле му паре?

  2. Moram, nažalost, reći, slab tekst! Slab je zato što ne uviđa da je narod etnička kategorija a nacija politička, i da narod, kad postaje politički narod, doživljava transformaciju u naciju. Srbi jesu nacija jer da nisu ne bi mogli imati ni svoju državu. Ali, za razliku od Amerikanaca, recimo, Srbi su nacija nastala od naroda. Kod svakog naroda postoje brojne frakcije koje se u etničkom smislu mogu manje ili više razlikovati. Ono što je povratan efekat na shvatanje opsega nekog naroda, u procesu formiranja nacije od tog naroda, jeste da se pod jednu kapu svode često i udaljene etničke frakcije! U tom smislu je istinita tvrdnja da nacija okuplja oko sebe heteregeni etnički sastav ali to ne važi samo za Francuze, ili Amerikance. Pogledajte upravo Nemce! Postoji li veća etnička heterogenost u nekoj naciji u Evropi nego što je kod Nemaca? Isto je i kod Srba. Branko pobroja sve Srbe u svom Đačkom rastanku pa hajde sad idite redom i porediti tu ogromnu etničku razliku međ Srbljem. E, proces stvaranja srpske nacije povezao je i te razne etnikume u jedan narod.

  3. Bosnjake iz Sandzaka necete nikada poSrbiti kume,njihova matica je BiH a ne Srbija,i najrealnije je svi Srbi u svoju maticnu drzavu,svi Bosnjaci u svoju i bice trajni mir na Balkanu!

    • Сенаде, ти у своју Босну можеш прећи са легитемацијом а, такође, и твоји истомишљеници па идите, ради мира у Србији!
      Твоји дедови су се писаликао Срби а ти по својој жељи, можеш и Пигмеј ако ти тако одговара.
      Познавао сам једног човека који је за време свог живота био припадник неколико народа. Рекли су му да је Турчин! Долази Фрањо и каже му ти си јужни Словен, Србин! Аман јараби! То му потврђује и краљ Александар (Лексанадар) а Тито вели: опредијели се ба шта ћеш бити, Србин, Хрват или се не опредјељуј па ће ћеш бити неопредијељени? Буде Бајро неопредијељен али се створи нови народ Југословени и Бајро оде у Југословене.
      Сироти Бајро умрије пре него што посташе Бошњаци, иначе би се и ту уписао!

    • Бошњаци из Санџака се неће посрбити, али ће се зато потурчити. Већ се код вас појавила опција и иницијатива да се изјашњавате као Турци. Чим се Зукорлић почео бунити против тога, значи да је то узело маха. Матица вам полако али сигурно постаје Турска…

        • Турчине напуши се к***

          Та лаж о генетском коду је давно пала у воду јер генетска истраживања доказују да нема никаквих турских гена код Срба. Није их било ни код вас јер сте исто Срби, али како сте почели да увозите арапе и друге муџосе ускоро ћете бити црнци који причају српски. Држаћемо вас на Балкану као золошки врт да покажемо свету како део народа може да пробудали кад се ухвати неке глупе идеологије каква је исламизам.

        • По коментару видим да те истина боли. Пошто никакав контрааргумент ниси изнео , већ само вређање.
          Срби су Срби и не треба им упутство за попис , као што је вама тзв Бошњацима било потребно за попис у БиХ.
          Ето сада сте по упутству Бошњаци, ако за следећи попис Ердоган крене да Вам штампа упутства бићете Турци.

  4. NAROD – IZMEĐU DEMOKRACIJE I
    PARTITO(ETNO)KRACIJE

    1. Ukoliko se NAROD – kao što je slučaj u Hrvatskoj – ne konstituira kao politički subjekt, tj. kao NACIJA, naspram DEMOKRACIJE, “zakonito” djeluje pogubna PARTITO(ETNO)KRACIJA.

    2. Naime, glede (o)opozicijske koruptivno-klijentističke nomenklature,
    PARTITO(ETNO)KRACIJA je nacionalno i društveno biće dovela na rub moralno-društvena i gospodarsko-demografskog ponora.

    3. U tom kontekstu (ako je riječ o hrvatskim Srbima), kao notorni “zločinac za pisaćim stolom”, Milorad PUPOVAC je zaglavni kamen spomenute koruptivno-klijentističke nomenklature.

    STOP PARTITOKRACIJI – SLOBODA HRVATSKOJ I SRPSKOJ NACIJI

  5. Напротив, мислим да је Вацићев текст добар. Зар нису Срби, као частан народ, или бар часнији од многих других овде, одувек, а и данас веома толерантни према свима који с њима живе. У свим другим комшијским државама не постоји ни пола поштовања представника српскога народа као што се у Србији сви други поштују. И тако то личи Србима и српском народу. Узмимо само пример Хрватске. Отуда протерају толико Срба, а оно што је остало не сме да пише ни својим писмом, него му се слова чекићају на таблама. У томе поштовању других народа, Срби чак и претерују очекујући да ће други народи у њиховим државама ценити и да ће се слично понашати према Србима. Али тог узвратног поштовања нема.
    Србија је чак лошија према Србима него, на пример, према Хрватима. У Србији не само да сви Хрвати имају пуно право на своје писмо, а Срби чак не шпоштују свој Устав и претерују у томе што сами себи намећу хрватско писмо, па су чак дошли до затирања свога писма на рачун хрватског. Ето, колико Србија и Срби претерано брину пре о другима него о себи у Србији. Да ли ико може да замисли сличну ситуацију у Хрватској: да Хрвати прелазе на српско писмо, а да своје запостављају на рачун српске азбуке. Такав однос према другима у Србији никада се није догодио у другим државама према Србима.
    Вацић је, рецимо, о томе говорио у вези са српским народом. И Вацић је рекао истину.

  6. Njahahaha Vacić!
    SrBeski naciJonalisti pišu o toleranciji. Pa sunce ti *** bolesTno!
    Da li ste vi normalni ljudi?!
    Danas kad ceo svet postaje globalno selo i kad je red da nacije iščeznu kao relikt prošlosti vi se bavite time ko je nacija a ko narod.
    A ekonomija nula.
    Taj narod o kome vi govorite boli k*** za državu i naciju, brine šta će sutra pojesti i čime račune platiti. To je ono što vi snobovi ne razumete!

    • У ком ли ти времену живиш?
      То што ти причаш да није битно ко је које нације, и бајка о глобалном селу је у Европи пало у воду 2010. године. Са економском кризом у Грчкој је почело, а са мигрантском кризом 2015. године се захуктало пропадање приче о нацији као о реликту прошлости.
      Ви који сте заробљени у првој декади 21. века то не можете да схватите, ипак вас је време прегазило.

  7. Dobar je tekst.
    Ovi podaci o francuzima su mi zanimljivi. To sad prvi put čitam negdje.
    Što se tiče naše nacije ili naroda, dok smo bili narod svi smo bili srbi, od kako smo dobili države svako hoće svoju naciju.
    Srpsko jedinstvo je bilo veće za vreme turaka, nego danas. O Bošnjacima neću da govorim, ali pogledajte kako se pravoslavci srbi djele među sobom. Oni u Vojvodini hoće da se otcjepe. Crnogorci neće više da budu srbi čim su dobili državu. I ovi u Bosni Dodikovi Srbi, ako bi morali da se ujedinjuju sa Srbijom a da Dodik izgubi ingerencije, odmah bi postali druga nacija.
    Mislim da kod nas nije toliko problem u identitetu koliko u pohlepi narodnih vođa, a da nismo nacija jasno iz toga što su plemenski porivi jači od državnih.

  8. ИЗДАЈНИЧКИ (ЛАТИНИЧКИ) БАШИБОЗУК!

    Само оно што не одустаје да српски језик пише српским писмом, гарантовано је српског рода. Ово са српским језиком на латиници је великим делом издајнички башибозук.

    • Правилно! Али не заборави да у сваком народу јесу два народа, један званични и коренски, а други псеудо или сакривени (мислим на паразите, евреје, такав им је склоп). Они се у животу опредељују да ли ће у својој средини радити као откривени евреји или као прикривени (могу бити и крштени, њима крст ништа не значи, чак им је забавно).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here