Миша Вацић: Нема већих фашиста од “боркиња” из НВО сектора!

Поделите:

Лидер Српске Деснице Миша Вацић о упаду на изложбу Капија у ЦЗКД због којег Демократе траже да се против њега покрене судски поступак.

 

Зашто сте отишли на изложбу Капија у ЦЗКД ?

 – На изложбу сам дошао због истине.
Борба за истину и против неправде ме је и увела у политику пре 16 година.
Исти тај мотив ме је довео и на изложбу. Оркестрирана кампања западних медија, међудржавних наднационалних центара моћи и њихових домаћих послушника извршилаца контаминираног посла на локалном терену ме је одвела у, парадоксално звучи: Центар за културну деконтаминацију.
Реч је о стецишту најопскурнијих ликова који већ 30 година подмукло роваре против нашег српског народа и наше државе Србије. Скривени у самом центру Београда, често иза додатног бедема полицијских кордона, та мрачна клика непрестано вређа, понижава и лаже против српског народа.
Пре 2 недеље на истом месту одржана је и накарадна представа о лажи која треба да је кулминација свих дотадашњих – реч је о измишљеној оптужби за геноцид у Сребреници.
Тај догађај је прошао тако што су сви актери представе добили више кривичних пријава које су бројни грађани поднели против њих, међу њима и ја, због скрнављења часне заставе државе Србије.
Када сам прочитао у тексту Драгослава Бокана на једном националном порталу, да је за сат времена отварање поменуте изложбе о Тузланској Капији, догађају о коме сам прилично добро упознат, захваљујући пријатељству с српским јунаком последњим главнокомандујућим генералштаба Војске Републике Српске генералом Новаком Ђукићем.
Решио сам да одем, погледам ту фамозну изложбу, упознам се са њиховом причом, и упоредим је са српском.

(ВИДЕО)ДС тражи да се против Мише Вацића покрене судски поступак због упада на изложбу

Како су реаговали на Ваш покушај да кажете истину о Тузланској Капији?

 – Када сам дошао у “Центар за културну деконтаминацију”(сам назив центра је аутошовинистички), на улазу су ми дали маску, и програм изложбе. Мирно сам ушао у изложбени простор као и сви други присутни грађани. Погледао сам изложбене експонате, разне занимљиве ратне мапе, копије заплењених ратних извештаја ВРС, наредбе које су биле означене као ,,војна тајна” и имена свих пострадалих у експлозији трга код кафане Капија. Са пажњом сам и у миру све гледао, читао, о томе размишљао, неке експонате сликао телефоном.
Ни у једном њиховом наводном доказу нема заиста аргументован један једини доказ о томе да су српске снаге гранатирале трг код Капије. Постоје копије потврда да се топови ставе у употребу, наређења да се гађају војни циљеви на ободу града где су били већ 4 године укопани Алијини сепаратисти. Видео сам и заплењене српске ратне мапе које јасно показују тачке око Тузле које је гађала наша војска, али све тачке су биле легитимни војни циљеви, удаљени од цивилних објеката. Током целог трајања рата ни једном се није десило да су Срби са Озрена гађали по центру Тузле, већ сам по непријатељској војној сили.
За то време су организатори и гости из БиХ давали изјаве медијима.
Потом је почео програм од 3 говорника, који је био чин званичног отварања изложбе, од мог уласка до краја говора последњег говорника прошло је сат времена. Мирно, пристојно, без и једне провокације са моје стране, културно свих сат времена сам саслушао њихове наводне аргументе а заправо најобичнију антисрпску пропаганду. Дакле толико о ткз. “УПАДУ” како су листом сви проНАТО медији пренели (Вацић УПАО на изложбу, ОТЕО микрофон и ДИВЉАО).
Када је последњи говорник завршио своје излагање, након организатора (Иницијативе Младих за људска права) који су се обратили медијима и окупљенима, узео сам микрофон испред више телевизијских камера решио да проговорим макар 1 минут. Јасно ми је да нисам био део програма АЛИ реално после сат времена мрцварења који би иоле нормалан Србин издржао да не покуша да каже истину? Барем најосновније чињенице којима се аргументовано поништава оптужница да су Срби гранатирали трг. Управо доказујући супротно, да од повреда на жртвама, преко уништења зграда и аутомобила присутних на тргу, недвосмислено све указује да је узрок више експлозивних направа постављених на тргу 25. маја 1995. године које су експлодирале тачно у 20:55 и однеле 71 живот. На жалост све цивили, махом млади људи.
Муслиманским фундаменталистима на челу са Алијом није било страно да током целог рата жртвује сопствене цивиле, попут Маркала (5. фебруара 1994. и 28. августа 1995) или злочина у улици Васе Мискина (27. маја 1992.), као и снајперских упуцавања цивила у Сарајеву, да би за све оптужили српску страну. Ту пропаганду су, нажалост, медији са запада одмах и преузимали и без критичког сагледавања пласирали у кампањи сатанизације Срба. Касније, када је већ постигнут пропагандни ефекат сатанизације Срба, су независне међународне комисије форензичара и вештака за сваки напад утврдили да није имао везе са Српском војском, да са наших положаја није технички било могуће да се гађа, а ракете падну под тим углом. Тако су и за напад на Тузланској Капији тимови судских вештака из Израела, Француске и Чешке научно и недвосмислено доказали да пројектили нису испаљени са српских положаја, већ је унапред био постављен експлозив на лицу места, што искључује кривицу Срба, јер таква диверзија је немогућа, у питању је центар града, а Срби нису могли нос да промоле ни у предграђе због веома укопаних снага исламиста.
Узео сам микрофон да о томе прозборим, нисам га ни од кога отео (све се јасно види на видео запису) упркос лажима медија, да сам ,,отео микрофон, и агресивним и бахатим понашањем прекинуо изложбу и затим ДИВЉАО (?)”.
Стао сам испред камера, и тада се појавила прво 1 жена, потом још 3 које су почеле од мене да отимају и чупају микрофон. Мирно сам им га препустио, свестан да ми ни не треба јер стојим на два метра од свих 5 присутних и постављених ТВ камера, и у сали нема више од 30 људи. Дакле, мирним обраћањем, нормалним тоном, ће ме ипак сви јасно чути.

Упркос врло непристојном понашању поменутих госпођа одржао сам говор. Једна од њих је и сама Наташа Кандић, позната нашем народу. Све НВО госпође су се трудиле да,  виком у глас, спрече да кажем истину али без успеха.
Да не бих препричавао даље позивам све заинтересоване да погледају снимак на интернету. Истичем да нисам повисио тон, нити било коме упутио једну ружну реч,  нисам направио један нагао покрет, а камоли се бахато понашао. Све што сам рекао било је љубазно и смирено. Као што сам  мирно ушао, исто тако сам најнормалније и изашао уз пријатан поздрав људима који су служили алкохолно послужење

О њиховој толеранцији, о којој иначе свима држе лекције, шта имате да кажете?

Њихови медији су ме наравно напали: “упао, екстремиста, дивљао, хаос, немири, инциденти, у пратњи истомишљеника прекину…”
Џаба им лажи и спиновање када је за првих 24ч од када је постављен видео запис на ФБ страницу Српске Деснице број прегледа прешао 100.000.

Дакле: 0% насиље, 0% агресије, али 100% успех да се на таквом једном опскурном аутошовинистичком месту чује друга страна приче.

1 минут сам се обратио медијима, то су пренели сви медији, то ми је сасвим довољно. 100% лаж у потоњем извештају прозападних медија којима су редакције у Београду.
Чак су извештаји арапске Ал Џазире, хрватских и босанских портала и ТВ-а, објективнији и умеренији у опису догађаја од антиспрских гласила која се читају и гледају у Србији – а која ево већ 3. дан воде подједнаким интензитетом медијску харангу против мене.

Крив сам јер сам у кући која се самозвано представља домом ,,слободе говора” упркос онемогућавању од стране лицемерних домаћина ипак рекао истину. Рушити њихову пропаганду да су Срби искључиви кривци за ратне злочине и ратна разарања, је мој једини грех у овом случају.
Исти ти медији који пишу о мом наводном ДИВЉАЊУ, УПАДУ, ОТИМАЊУ, НАСИЉУ на изложби, су писали сасвим другачије када је у Бешки на трибину јунака Веселина Шљиванчанина, насилно упала дружина “Иницијатива младих за људска права”, са увредљивим транспарентом, за чега такође постоји видео запис, те у сред обраћања говорника прекинули излагање , раширили транспарент између говорника и публике и почели физички да гурају окупљени народ. То понашање “Иницијативе младих за људска права” је од истих медија окарактерисано као: “оправдан МИРАН грађански ПРОТЕСТ.”
Дакле све је више него јасно.

Председник Српске Деснице Миша Вацић обратио се медијима и окупљенима у Центру за културну деконтаминацију, поводом…

Posted by Српска Десница on Петак, 09. октобар 2020.

Да ли сте ипак неког ударили, увредили, напали ?

 – Занимљиво је поред лицемерја и двоструких аршина медијског апарата који их покрива, да су чланови тих организација увек доследни у свом понашању, тј управо су они ти који су агресивни. Било да су гости на неком догађају, као што су били у Бешки на трибини Шљиванчанина, било да су домаћини, као на изложби у “Центру за културну деконтаминацију”. Њихово понашање је нетолерантно, усмерено на сваког оног ко би се усудио да слободно каже било шта другачије од њихове догме да су Срби искључиви и једини кривци за ратне сукобе, као и једини одговорни за ратне злочине. О српским цивилним жртвама је у њиховом присуству недопустиво говорити.
Тад већ крећу да шамарају. Такав догађај је забележен камером –  Наташе Кандић на сред трга Републике шамара Србина прогнаног са Космета само зато што је поставио питање о повратку избеглих и откривању несталих Срба.
Нема већих тоталитариста и противника слободе говора од ткз. бораца, или како они сами себе воле да зову: ,,боркиња” за људска права из НВО сектора.

Како коментаришете најаву тужбе ДС против Вас, као и саопштење ССП-а у којој стоји да Вам је Вучић шеф?

 – Крик очајника у захтеву ДС-а, да се покрене поступак против мене због мог понашања током изложбе, дочекао сам уз осмех и запитан о коме ДС-у је реч.  Некада у тиранији диктатора Тадића најмоћнија странка у земљи, а данас 10 групација које себе сматрају легитимним наследником ДС.  Сваки бивши државни функционер из времена режима ДС-а, данас има своје удружење грађана, мада се они лажно зову партијама. Као рогови у врећи. Нису се међусобом пљували само док су харали државом, водили пљачкашку приватизацију, издавали за паре националне јунаке у Хаг.  Те исте фракције ДС секте нападају Српске Националисте јер знају да смо им ми, као борбени део нашег народа, прави природни противник. Када ми дођемо на власт, они неће бити само предмет истраживачког новинарства, већ ће за сва своја недела и тешка кривична дела морати по закону да одговарају. Зато им смета што постоји Српска Десница, која окупља нове људе у снажну младу партију, која има јасан циљ, да дође на власт и на томе свакодневно предано радимо. Партије и служе да учествују у политичком животу земље и излазе на изборе. За њих је круг деловања само ,,круг двојке”, једино су развили патолошки поремећај и шире мржњу према свакоме ко се не слаже са веровањима њихове секте. Мржњу према људима који су сад у власти, али и мржњу према другом делу опозиције који није у њиховом врзином(НАТО-ЦИА)колу.
Јер ко није с њима, тај је легална мета њихове мржње. Свет је у њиховиом очима једноставно црно-бео.

Заиста ми није јасно о ком делу ДС се ради. Најбоље би било да ме ипак оба ДС туже. И Лутовац и Лечић. Можда их мржња према мени поново веже, јер сем међусобног пљувања ништа заједничко немају. У том духу и Небојша Новаковић шеф покрајинског ДС-а, приликом најаве да траже поступак против мене, је пљунуо на председника ДС-а у ког се све те фракције и деривати ДС-а куну, покојног премијера Зорана Ђинђића, који је током рата у знак подршке српским снагама пекао и јео вола на Палама са Радованом Караџићем.

Они имају манију да ме прогоне судски, исто су радили и када су били власт, само 10 пута жешће. Тада су ме на десетину пута приводили, 6 година неосновано судили, затварали, и кажњавали. Измишљали поступке какви нису постојале у судској пракси пре мене.

Што се тиче оптужби Ђиласовог ССП-а, истичем да је Српска Десница засебан правни и политички субјекат. Имамо свој аутентичан програм и није нам нико шеф.
Где је Српска Десница изашла на изборе главна битка на терену је управо вођена између нас и машинерије СНС-а. Тако нешто не могу да разумеју ови који нас нападају, јер они нису присутни на терену, они се играју политике из кафића преко твитера. За разлику од Ђиласа ми излазимо на изборе и побеђујемо. Не идемо по страним амбасадама и не опањкавамо своју земљу.

Ми смо политика будућности. Не зато што смо тајкуни као жути картел или зато што имамо везе у амбасадама као жути картел или зато што смо у спрези с било ким с власти, као жути картел. Већ зато што говоримо истину, за разлику од жутих који су аутошовинисти и презиру народ из кога су поникли.
Ми смо истрајни у борби против подметања кривице српском народу. Није нам тешко да критикујемо власт и Вучића када греши, као што нам није проблем ни да га похвалимо и подржимо када је у питању национална корист, као што је отварање ауто пута, затварање граница за мигранте, враћање обавезног војног рока, појачано наоружавање војске Србије. За нас МИГ-ови нису канте, већ понос. Јер ће тај ваздухоплов остати да брани небо Србије и када Вучић више не буде вршио власт. Српска Десница се труди и у томе јој помажу бројни стручни тимови, да изнађе своја аутентична решења. Спремни смо да у будућности сарађујемо са сваком патриотском влашћу па и са Вучићем док год је на патриотској линији. Али та спремност не умањује нашу тренутну опозициону оријентацију.

Бог ми је шеф у борби за Мајку Србију, а ја сам председник који води родољубе окупљене у Српској Десници и ништа нас неће зауставити на путу победе. Наш први циљ – национализам у институције!

 

За Видовдан Миша Вацић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here