Младен Васиљевић: Теологија анархије II

Поделите:

            Фабрике лажи своје неистине пласирају махом преко друштвених мрежа (Твитер, Фесјбук и Инстаграм) и често згражавају људе који нису упућени, саблажњавају и стварају анимозитет према Цркви. Највећа трагедија и пораз јесте што иза блаћења свих и свакога, ко није по личном укусу, иза језиве пропаганде стоје појединци из Цркве, они који не доживљавају Цркву као мајку, већ као маћеху. Она је ето њих или њихове љубимце ускратила за њихове идеје. Свако ко не мисли као они и у слободи изнеси своје мишљење трпи етикетирање да је бот или да му је рад наручени памфлет. Ријеч бот долази од ријечи робот и значи радити нешто по аутоматизму, па имајући ово на уму, уочавамо да “ботови” сами о себи најбоље говоре, у фрустрацијама своје анонимности.  У својој „Теологији Бунта“ не либе се употребити било каква сретства, и користити се лажима, сплеткарењем, пљувањем без ичега позитивног. Неко ко би доносио закључак о СПЦ на основу онога што ти „побуњеници“, уствари отпадници, изнесу мислио би да Црква није Света, саборна и апостолска, него мафијашка, кримогена и неморална, да је наставак Содоме. Наравно да ни слово од тога није тачно, уз све недостатке које имају људи у Цркви, СПЦ је најчистија институција Срба. Свако полази из своје перспективе ствари, гдје је човјек мјера свих ствари, па тако мјере по себи. Сваки доживљај свијета јесте аутопројекција, и мене хвата језа од тих ботова, бунтовника, и њиховог доживљаја реалности око нас. Колико су плиткоумни и понесени својим личним сујетама и најнижим поривима говори то да рама уз раме иду са онима који Цркву сматрају институцијом за исмевање, за забрањивање, као средњевјековни феудалистички пројекат.

Младен Васиљевић: Теологија анархије

И наравно да се наслађују и подржавају када виде аутодеструкцију унутар саме Цркве, они који би да смање утицај Цркве на друштво, они који би ширили лажи и хајку,  сада добили су корисне идиоте којима је та СПЦ дала хљеб, а често те владике прилику у животу да раде, дјелују и стварају добили су од СПЦ , а они су почели погрешно да творе. Препознаћете њихове профиле не само по лошем, планском нападу  на Врх СПЦ већ и по жељи  да праве неке подјеле, да цјепају ризу Христову, да би у неком дјелу нашли уточиште свом аутодеструктивном дјеловању, гдје користе карикатуре нпр. Коракса, који сигурно не прави разлике у мишљењима, него о читавој СПЦ мисли све најгоре што говоре карикатуре свих архијереја,али и осталих аплеша 88 којима се желе удобрити. Тако док су Коракс и партнери наше заблудјеле браће подржавали хајку, правили карикатуре исмијавања литија и борбе Српског народа, ми смо шетали од Српске Спарте до Српске Атине, гдје ова здања сада постају мета хајке, сигурно не зарад неких идеја, него са циљем слабљења СПЦ. Пошто када нападате оне коју су највише дали, оне који раде и стварају, радите то да би ви кадрирали сумануто. Сигурно да  напади на наше владике су само знак фрустрација, успјех се не прашта.  Наравно да су ови људи минорна појава, групица несрећника пуних фрустрација о чему они и њихови профили најбоље говоре, само корисни идиоти у оркестрираном нападу на Српску Православну Цркву која је почела симболично на дан обележавања 800 година аутокефалности Цркве. Ни ова појава није нова у друштву. Кажу да су чувари у логору најбољи чувари, и да они који копају јаму другима често су мислили да и сами неће бити бачени у ту јаму, када већ причамо о Гелесовим методама дехуманизације којима се служе. Гдје желе да њих неко подржи, а они ће да воде хајку на своју браћу, на људе који су им помогли, били увјек ту за њих зарад пар минута на Новој С, гдје они ето постају крем, „интелектуалци“ прихваћени у квазиинтелектуалним круговима, и добијају тапшање по раменима. Разликују што је легитимно, само није легитимно служити се зарад важности својих идеја антицрквеном кампањом. И тако зарад мало тапшања по рамену се заборави све па креће на пљување на нпр. ПБФ и ако су буквално ту дом свој направили, породице и слично. Ове о којима сам писао лако ћете препознати иако већина њих је анонимна или се крије иза којекаквих профила, а пљују људе именом и презименом, ваљда је то неки „бунт“ и герилска борба на валу медијске хајке. Није то чојство, није то јуначки па ни српски, зар на жезал Светог Саве (жир) са микрофоном Нове С? ”Не бојим се ја вражијега кота,нека га је ка’ на гори листа,но се бојим од зла домаћега”. Наравно се не бојим за Цркву, па нити за те људе који нападају јер одувјек појединци клевећу Цркву, од првог вјека лажу и сплеткаре па се Црква одржала, бојим се тог пада, за људе који су себе ставили у службу лажи, због гордости као првог гријеха и о посљедицама по народ који не схвата, да постоје људи у Цркви који се служе лажима да би нападали врх те исте СПЦ, и смутњама које рађају саблажњавајући лаковјерне.

Младен Васиљевић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here