Може ли се данас у Србији живети од „компјутерашког“ посла?

Поделите:

Оснивач ИТ блога КОМПЈУТЕРАШ, Дарко Дражовић за Видовдан искрено одговара на занимљива питања. Поједине креативне текстове са блога Компјутераш смо већ преносили на Видовдан, између осталих, један од читанијих је био под насловом “Колико је цивилизација пропала и болесна погледајмо на интернету”.

Колико је цивилизација пропала и болесна погледајмо на интернету

Да не бисмо посебно представљали Дарка, који је познат домаћој интернет заједници, пре свега на друштвеној мрежи Фејсбук, преко странице Компјутераш, довољно је да погледате шта он каже сам о себи: 

 

Може ли се данас у Србији живети од „компјутерашког“ посла и како?

Заправо, колико сам сконтао ситуацију у земљи, кад је у питању поштен рад без обавезе чланства у владајућој странци и подаништву врховном вођи као и послу где није битно да имаш рођака да те увуче преко везе, само у ИТ-ју и њему релевантним пословима и можеш да се надаш плати већој од 200 евра, а која ће ти бити и исплаћена на време.

Колико у просеку коштају поједине услуге програмера?

Појма немам колике су плате програмера и генерално људи у ИТ-ју, никад ми нико то није рекао нити сам икад некога питао то, али знам колико се то наплаћује по сату на овим разним фриленс платформама….а тамо се плаћа од 5-40$ на сат, зависно од типа пројекта и нивоа знања.

Да ли је тачна легенда да програмери треба само да заврше школу и да су им после сва врата отворена?

Није. Не морају ни да заврше школу.

Ако је добар – за школу га неће нико питати…заправо, мислим да по озбиљнијим фирмама (дакле не-државним) слабо и гледају коју си школу завршио – исцедете те к’о лимун са практичним знањем на тестовима и то им је једино битно…под условом да ниси неки болесни манијак који прича сам са собом и спопада жене у трамвају.

Да ли су друштвене мреже ријалити, и може ли се направити озбиљнији адвертазинг на ДМ без елемената ријалитија?

Да ли су ријалити? Нису, има ту и паметних ствари да се нађе и прочита. Ово за адвертајзинг – ево не знам богами, у маркетинг се разумем, што би млади рекли – “јебало мајку”.

Колико је заиста профитабилно бавити се дропшипингом код нас и у региону?  Имамо ли ми довољно велико тржиште за то?

Ја се не бавим, нити сам се икад бавио, нити ћу, било каквом врстом трговине, па ни дропшипингом…екстремно сам глуп за продају, ја бих то на крају све дао за џ…али ми веле људи који се баве њиме да то нешто прејебано у међувремену јер је Фејсбук променио некаква правила око таргетирања због овог GDPR-а па реклама не гађа онога кога би требало – а требало би онога који не зна да наручи сам из Кине то што му треба а лак је на рекламе где “бело није довољно бело”…а пошто је дропшипинг заснован на добром пласирању реклама онда јебига.

Написали сте веома занимљив чланак о томе како је пропала цивилизација закључујући то само на основу статистике на интернету. Можете ли нам рећи нешто више о томе?

Интернет је одлична ствар јер можеш у пар кликова видети шта људи траже и шта их занима, прочитати њихове коментаре којекуде и мисли по друштвеним мрежама, било да су извештачене или не. Ја сам се лаички за ову тему дохватио порно сајтова јер су то сајтови који имају огромне посете као и пар торент сајтова али бих волео да чујем мишљење професионалаца из области психологије, њихов одговор на питање “Зашто се највише траже порно сцене, филмови, клипови у којима се симулира или глуми инцест”.

Да ли је више могуће замислити свет без интернета?

Што не би било могуће…после иницијалног “немам интернет, како ћу да живим” шока…вратили би се “иницијалном интернету”…сточарство, пољопривреда, машине које раде иако нису “смарт”, кафенисање…истина свет би се успорио али то не мора одмах да значи да је лоше – не би било оволике журбе свуда и увек и више би  правили децу. Информационе технологије, иако корисне донеле су нам ту “ману” да смо сад доступни свуда, увек се зна где смо, увек неко може да нас добије, увек смо у журби, постајемо зависници од нотификација и лајкова али се надам да ће то лудило временом да цркне.

Да ли је оправдан страх од вештачке интелигенције?

Право је питање “Да ли је оправдан страх од људи?”. Ја се много више плашим (не)људи него вештачке интелигенције, поготово ако кренемо да учимо помало и из историје – светски ратови, Јасеновац, Руанда, Хитлер, Џингис Кан, НАТО…ту ниђе није било вештачке интелигенције, а опет је све стремило ка тоталном уништењу других цивилизација у лудилу сна о надмоћи. Друга ствар је – вештачку интелигенцију иницијализује човек као такав…а сад, можемо ли веровати човеку као иницијатору тог вида памети…питање је…човек који би то иницирао је можда Тесла, а можда је и Адолф.

На свом блогу сте недавно прешли на ћирилицу. Тиме сте на неки начин компликовали читаоцима из региона праћење вашег блога. Шта вас је понукало на такав потез?

Блог је стартован на латиници јер је био иницијално планиран као регионалан и после неких 300 текстова (читај кад је било касно) ми дошло из дупета у главу да треба да буде на ћирилици и опционо на латиници. Онда сам једно 5 пута почињао сам “Е сад ћу да кренем са ћирилицом”, пресловио пар текстова и мрзело ме за даље па архивирао и обрисао. Један дан – Е САД ЋУ…и то је то….направио неку скрипту које раде помаже у пресловљавању и то је то, сваки дан по бар један текст на пресловљавање уз кафу и лагано. Истина јесте да је пао број посета из околних земаља због тога – иако постоји и латинична верзија, али шта да се ради, од нечега мора и да се умре.

На вашој ФБ страници сте такорећи морали да се правдате што сте прешли на ћирилицу. Шта мислите зашто је то тако?

Појма немам. Разумео бих напушавања од људи из Хрватске, трауме из рата или људи једноставно не знају ћирилицу – типа млађе генерације…па ћирилицу најискреније виде као хијероглифе. Али не, највише се из неког разлога увредили људи из Србије и највише увреда добих од њих тад…дан данас ми је мистерија зашто и шта је то што људима у Србији (?) буди мржњу ка том писму. Што би се рекло “Шта нам се, који курац, десило”.

Какав је то тренд да се ћирилица посматра као превазиђено писмо из далеке прошлости, малтене у рангу хијероглифа?

Морамо да прихватимо чињеницу да је ћирилица писмо које је на самрти – у матичној земљи, накачено на апарате за преживљавање и одатле кренути са његовим опоравком, на кашичицу и полако. За смрт ћирилице није крив нико до самих Срба – а како се то сад некако десило да постоје Срби који мрзе ћирилицу – ја паметан нисам….то ми је ранг Срба који се ложе на причу око нацизма/расизма/фашизма.

Мени је рецимо супер изјава коју сам скоро прочитао “Ceo svet piše latinicom a samo se mi i Rusi nesto tu kurobecamo i lozimo na cirilicu”. Цео свет пише латиницом? Довољно је поменути 3 милијарде људи: Кина, Русија, Индија. А где су арапске земље, Јапан, Грчка, разне бивше државе СССР…? “Пишем ћирилицом да би ме и странци разумели” – да странци кад им пишеш на српском али латиницом – све контају шта пише!? Уствари, кад мало боље размислим, из неког разлога изгледа да се само у Србији баталило изворно писмо.

Шта знам, ми Срби смо некако баш катастрофа загуљен народ и некако увек нам неко други крив за све, морамо то признати. За умирање ћирилице се вели да су криви Амери и њихова култура/филмови/музика, па крив комунизам, па крив Тито, па крива телевизија, па крив Фанки Џи, па овај, па крив онај, па наметнули нам ови, па наметнули нам они…нико да каже или помисли “А да није можда до нас ипак нешто?”. Ко мени конкретно брани да пишем писмом којим ја желим?

И да, оно што видим а не свиђа ми се, је да неки ћириличари људима “набијају морање” да се мора писати ћирилицом “или ниси добар или прави Србин” и подјебавају се људи који пишу латиницом. Да мене неко тера да пишем ћирилицом апсолутно никад не бих писао ћирилицом.

Да ли се могу једнако квалитетно писати на ћирилици компјутерашки текстови као и на латиници и у чему је разлика?

Зависи – поготово кад су у питању стручни изрази и милиони страних скраћеница, речи и појмова. DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) по мени никад не може бити ДХЦП а тек не може бити ни ПДКР (протокол динамичког конфигурисања рачунара)…или рецимо што сам виђао да се Фајерфокс (нисам најсигурнији ни да ли је боље написати Firefox) негде преводи као Ватрена Лисица. “Отвори нови језичак на Ватреној Лисици” – делује ми као да ће неко да баци уловљену лисицу на ражањ. Тако да сам ја рецимо на блогу направио компромис између “како треба” и “како ја мислим да треба” – иако је неправилно.

Каква је будућност ИТ сектора у Србији и колико би држава ту могла да помогне или је можда најбоље да не помаже?
Будућност је одлична све док се нико од паразита не меша ту…а шта мислим о држави и целој њеној организацији – боље да знате…а увек напомињем, држава није исто што и земља, да не буде забуне, држава нам је говно маљаво.

Да ли и програмери одлазе „трбухом за крухом“ или барем они могу остати за „пелцер“ на просторима Балкана, одакле ће се, ако се настави овај темпо, иселити највећи део популације?

Не верујем. ИТ-јевци (сви, не само програмери) имају ту повластицу да могу радити где год пожеле даљински уз помоћ пар алата и протокола. Дакле један Линукс администратор или Јава програмер може да седи у својој башти у Ћићевцу – а да при том ради на неком лудило серверу у Њујорку.

 

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here