Može li se danas u Srbiji živeti od „kompjuteraškog“ posla?

Podelite:

Osnivač IT bloga KOMPJUTERAŠ, Darko Dražović za Vidovdan iskreno odgovara na zanimljiva pitanja. Pojedine kreativne tekstove sa bloga Kompjuteraš smo već prenosili na Vidovdan, između ostalih, jedan od čitanijih je bio pod naslovom “Koliko je civilizacija propala i bolesna pogledajmo na internetu”.

Koliko je civilizacija propala i bolesna pogledajmo na internetu

Da ne bismo posebno predstavljali Darka, koji je poznat domaćoj internet zajednici, pre svega na društvenoj mreži Fejsbuk, preko stranice Kompjuteraš, dovoljno je da pogledate šta on kaže sam o sebi: 

 

Može li se danas u Srbiji živeti od „kompjuteraškog“ posla i kako?

Zapravo, koliko sam skontao situaciju u zemlji, kad je u pitanju pošten rad bez obaveze članstva u vladajućoj stranci i podaništvu vrhovnom vođi kao i poslu gde nije bitno da imaš rođaka da te uvuče preko veze, samo u IT-ju i njemu relevantnim poslovima i možeš da se nadaš plati većoj od 200 evra, a koja će ti biti i isplaćena na vreme.

Koliko u proseku koštaju pojedine usluge programera?

Pojma nemam kolike su plate programera i generalno ljudi u IT-ju, nikad mi niko to nije rekao niti sam ikad nekoga pitao to, ali znam koliko se to naplaćuje po satu na ovim raznim frilens platformama….a tamo se plaća od 5-40$ na sat, zavisno od tipa projekta i nivoa znanja.

Da li je tačna legenda da programeri treba samo da završe školu i da su im posle sva vrata otvorena?

Nije. Ne moraju ni da završe školu.

Ako je dobar – za školu ga neće niko pitati…zapravo, mislim da po ozbiljnijim firmama (dakle ne-državnim) slabo i gledaju koju si školu završio – iscedete te k’o limun sa praktičnim znanjem na testovima i to im je jedino bitno…pod uslovom da nisi neki bolesni manijak koji priča sam sa sobom i spopada žene u tramvaju.

Da li su društvene mreže rijaliti, i može li se napraviti ozbiljniji advertazing na DM bez elemenata rijalitija?

Da li su rijaliti? Nisu, ima tu i pametnih stvari da se nađe i pročita. Ovo za advertajzing – evo ne znam bogami, u marketing se razumem, što bi mladi rekli – “jebalo majku”.

Koliko je zaista profitabilno baviti se dropšipingom kod nas i u regionu?  Imamo li mi dovoljno veliko tržište za to?

Ja se ne bavim, niti sam se ikad bavio, niti ću, bilo kakvom vrstom trgovine, pa ni dropšipingom…ekstremno sam glup za prodaju, ja bih to na kraju sve dao za dž…ali mi vele ljudi koji se bave njime da to nešto prejebano u međuvremenu jer je Fejsbuk promenio nekakva pravila oko targetiranja zbog ovog GDPR-a pa reklama ne gađa onoga koga bi trebalo – a trebalo bi onoga koji ne zna da naruči sam iz Kine to što mu treba a lak je na reklame gde “belo nije dovoljno belo”…a pošto je dropšiping zasnovan na dobrom plasiranju reklama onda jebiga.

Napisali ste veoma zanimljiv članak o tome kako je propala civilizacija zaključujući to samo na osnovu statistike na internetu. Možete li nam reći nešto više o tome?

Internet je odlična stvar jer možeš u par klikova videti šta ljudi traže i šta ih zanima, pročitati njihove komentare kojekude i misli po društvenim mrežama, bilo da su izveštačene ili ne. Ja sam se laički za ovu temu dohvatio porno sajtova jer su to sajtovi koji imaju ogromne posete kao i par torent sajtova ali bih voleo da čujem mišljenje profesionalaca iz oblasti psihologije, njihov odgovor na pitanje “Zašto se najviše traže porno scene, filmovi, klipovi u kojima se simulira ili glumi incest”.

Da li je više moguće zamisliti svet bez interneta?

Što ne bi bilo moguće…posle inicijalnog “nemam internet, kako ću da živim” šoka…vratili bi se “inicijalnom internetu”…stočarstvo, poljoprivreda, mašine koje rade iako nisu “smart”, kafenisanje…istina svet bi se usporio ali to ne mora odmah da znači da je loše – ne bi bilo ovolike žurbe svuda i uvek i više bi  pravili decu. Informacione tehnologije, iako korisne donele su nam tu “manu” da smo sad dostupni svuda, uvek se zna gde smo, uvek neko može da nas dobije, uvek smo u žurbi, postajemo zavisnici od notifikacija i lajkova ali se nadam da će to ludilo vremenom da crkne.

Da li je opravdan strah od veštačke inteligencije?

Pravo je pitanje “Da li je opravdan strah od ljudi?”. Ja se mnogo više plašim (ne)ljudi nego veštačke inteligencije, pogotovo ako krenemo da učimo pomalo i iz istorije – svetski ratovi, Jasenovac, Ruanda, Hitler, Džingis Kan, NATO…tu niđe nije bilo veštačke inteligencije, a opet je sve stremilo ka totalnom uništenju drugih civilizacija u ludilu sna o nadmoći. Druga stvar je – veštačku inteligenciju inicijalizuje čovek kao takav…a sad, možemo li verovati čoveku kao inicijatoru tog vida pameti…pitanje je…čovek koji bi to inicirao je možda Tesla, a možda je i Adolf.

Na svom blogu ste nedavno prešli na ćirilicu. Time ste na neki način komplikovali čitaocima iz regiona praćenje vašeg bloga. Šta vas je ponukalo na takav potez?

Blog je startovan na latinici jer je bio inicijalno planiran kao regionalan i posle nekih 300 tekstova (čitaj kad je bilo kasno) mi došlo iz dupeta u glavu da treba da bude na ćirilici i opciono na latinici. Onda sam jedno 5 puta počinjao sam “E sad ću da krenem sa ćirilicom”, preslovio par tekstova i mrzelo me za dalje pa arhivirao i obrisao. Jedan dan – E SAD ĆU…i to je to….napravio neku skriptu koje rade pomaže u preslovljavanju i to je to, svaki dan po bar jedan tekst na preslovljavanje uz kafu i lagano. Istina jeste da je pao broj poseta iz okolnih zemalja zbog toga – iako postoji i latinična verzija, ali šta da se radi, od nečega mora i da se umre.

Na vašoj FB stranici ste takoreći morali da se pravdate što ste prešli na ćirilicu. Šta mislite zašto je to tako?

Pojma nemam. Razumeo bih napušavanja od ljudi iz Hrvatske, traume iz rata ili ljudi jednostavno ne znaju ćirilicu – tipa mlađe generacije…pa ćirilicu najiskrenije vide kao hijeroglife. Ali ne, najviše se iz nekog razloga uvredili ljudi iz Srbije i najviše uvreda dobih od njih tad…dan danas mi je misterija zašto i šta je to što ljudima u Srbiji (?) budi mržnju ka tom pismu. Što bi se reklo “Šta nam se, koji kurac, desilo”.

Kakav je to trend da se ćirilica posmatra kao prevaziđeno pismo iz daleke prošlosti, maltene u rangu hijeroglifa?

Moramo da prihvatimo činjenicu da je ćirilica pismo koje je na samrti – u matičnoj zemlji, nakačeno na aparate za preživljavanje i odatle krenuti sa njegovim oporavkom, na kašičicu i polako. Za smrt ćirilice nije kriv niko do samih Srba – a kako se to sad nekako desilo da postoje Srbi koji mrze ćirilicu – ja pametan nisam….to mi je rang Srba koji se lože na priču oko nacizma/rasizma/fašizma.

Meni je recimo super izjava koju sam skoro pročitao “Ceo svet piše latinicom a samo se mi i Rusi nesto tu kurobecamo i lozimo na cirilicu”. Ceo svet piše latinicom? Dovoljno je pomenuti 3 milijarde ljudi: Kina, Rusija, Indija. A gde su arapske zemlje, Japan, Grčka, razne bivše države SSSR…? “Pišem ćirilicom da bi me i stranci razumeli” – da stranci kad im pišeš na srpskom ali latinicom – sve kontaju šta piše!? Ustvari, kad malo bolje razmislim, iz nekog razloga izgleda da se samo u Srbiji batalilo izvorno pismo.

Šta znam, mi Srbi smo nekako baš katastrofa zaguljen narod i nekako uvek nam neko drugi kriv za sve, moramo to priznati. Za umiranje ćirilice se veli da su krivi Ameri i njihova kultura/filmovi/muzika, pa kriv komunizam, pa kriv Tito, pa kriva televizija, pa kriv Fanki Dži, pa ovaj, pa kriv onaj, pa nametnuli nam ovi, pa nametnuli nam oni…niko da kaže ili pomisli “A da nije možda do nas ipak nešto?”. Ko meni konkretno brani da pišem pismom kojim ja želim?

I da, ono što vidim a ne sviđa mi se, je da neki ćiriličari ljudima “nabijaju moranje” da se mora pisati ćirilicom “ili nisi dobar ili pravi Srbin” i podjebavaju se ljudi koji pišu latinicom. Da mene neko tera da pišem ćirilicom apsolutno nikad ne bih pisao ćirilicom.

Da li se mogu jednako kvalitetno pisati na ćirilici kompjuteraški tekstovi kao i na latinici i u čemu je razlika?

Zavisi – pogotovo kad su u pitanju stručni izrazi i milioni stranih skraćenica, reči i pojmova. DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) po meni nikad ne može biti DHCP a tek ne može biti ni PDKR (protokol dinamičkog konfigurisanja računara)…ili recimo što sam viđao da se Fajerfoks (nisam najsigurniji ni da li je bolje napisati Firefox) negde prevodi kao Vatrena Lisica. “Otvori novi jezičak na Vatrenoj Lisici” – deluje mi kao da će neko da baci ulovljenu lisicu na ražanj. Tako da sam ja recimo na blogu napravio kompromis između “kako treba” i “kako ja mislim da treba” – iako je nepravilno.

Kakva je budućnost IT sektora u Srbiji i koliko bi država tu mogla da pomogne ili je možda najbolje da ne pomaže?
Budućnost je odlična sve dok se niko od parazita ne meša tu…a šta mislim o državi i celoj njenoj organizaciji – bolje da znate…a uvek napominjem, država nije isto što i zemlja, da ne bude zabune, država nam je govno maljavo.

Da li i programeri odlaze „trbuhom za kruhom“ ili barem oni mogu ostati za „pelcer“ na prostorima Balkana, odakle će se, ako se nastavi ovaj tempo, iseliti najveći deo populacije?

Ne verujem. IT-jevci (svi, ne samo programeri) imaju tu povlasticu da mogu raditi gde god požele daljinski uz pomoć par alata i protokola. Dakle jedan Linuks administrator ili Java programer može da sedi u svojoj bašti u Ćićevcu – a da pri tom radi na nekom ludilo serveru u Njujorku.

 

Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here