Mr Danijel Igrec: Šta se krije iza slatkorečive retorike NATO-a prema Srbiji?

Podelite:

Maj 2017: Britanski parlamentarac Ričard Benion, član Parlamentarne skupštine NATO pakta, napisao je izveštaj u kojem je Srbiju označio kao najveći remetilački faktor na Balkanu.

Oktobar 2017: Na sastanku Komiteta za ekonomiju i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO-a Srbija je, za razliku od prethodnih izveštaja, pohvaljena i o njoj se govori afirmativno. Ona se čak pominje i kao “jedan od najpouzdanijih partnera Zapadne alijanse” u ovom delu Evrope.

Šta se desilo pa su zvaničnici NATO pakta za samo nekoliko meseci zauzeli stav, dijametralno suprotan onom koji su prema nama gajili u dosadašnjim izveštajima? Pomalo iznenađuje ovakva, može se reći radikalna, promena retorike, zar ne?

Nipošto.

Na delu je samo jedna od dobro poznatih zapadnih politika prema Srbiji, metoda “štapa i šargarepe“, metoda “privlačenja” radi daljeg komadanja i uništavanja naše države pod plaštom priče o “evroatlantskim integracijama“.

NATO je vrlo dobro svestan da se pred Srbijom otvaraju konkretne i suštinske geopolitičke alternative, alternative od kojih se naziru višestruke, ogromne i opipljive političke, ekonomske i bezbednosne koristi za razliku od apstraktnih i maglovitih evropskih obećanja.

U strahu da bi naša država mogla odlučnije da krene putem tih alternativa Zapad se kao kurva dodvorava i umiljava, upučujući Srbiji “pozitivne signale” i služeći se afirmativnom retorikom, kako bi je zadržao u svojoj orbiti uticaja.

Ali slatke reči i gola retorika su jedino što unutrašnje rascepljeni Zapad sa ozbiljno poljuljanom globalnom dominacijom može da nam ponudi.

Nadajmo se samo da vladajuće strukture neće pasti na lepe reči i radi njih žrtvovati ozbiljnu perspektivu koja se Srbiji otvara daljim produbljivanjem saradnje sa novim svetskim centrima moći – Rusijom, Kinom, BRIKS-om, ODKB-om, Evroazijskom ekonomskom unijom, Indijom, Turskom i svima onima koji više ne žele da budu pod atlantističkim jarmom.

Previše puta do sada smo bili namagarčeni i zarad pustih obećanja Brisela i Vašingtona pristajali na razvlašćivanje države, otimačinu njenih prirodnih resursa, degradaciju naših vojnih, obrazovnih, naučnih i kulturnih kapaciteta. I šta smo dobili? Dobili smo jedno veliko ništa – našli smo se na dnu međunarodnih lestvica prema ekonomskom razvoju i kvalitetu životnog standarda stanovništva dok smo u oblasti odliva mozgova u samom evropskom i svetskom vrhu. Sada imamo mogućnost da ozbiljnom državotvornom politikom, politikom strateškog pozicioniranja u novom, multipolarnom svetskom poretku povratimo izgubljeno i obnovimo svoj suverenitet.

Preko 80% građana Srbije je protiv NATO integracija.

Zato svaki naš sledeći korak mora da bude usmeren ka jačanju vojne neutralnosti sa ciljem da se ona u dogledno vreme verifikuje i na međunarodnom planu.

 

Mr Danijel Igrec

VIDOVDAN

Podelite:

11 Komentari

  1. Bajtt,
    bravo Bajtttt!
    Ti si srbenda iz Slovenije.
    Svi srbi treba da se presele u Sloveniju da bi im bilo bolje nego kod kuće.
    Možda sve srbe mogu da zamene dva – Vučić i Vulin. Da vam njih pošaljemo, bićete naj u Evropi i šire.

  2. ”EPIZODA”:
    ”Tako se moj prijatelj i bivši kolega iz benda Urbana gerila, koji
    već trideset godina živi u Britaniji, prisetio epizode sa srpskih
    protesta u Londonu povodom NATO bombardovanja 1999.
    Prišla mu je Engleskinja s malom ćerkom, i usledio je dijalog.
    “Objasnite mi šta se tačno događa u vašoj zemlji, pošto mislim da
    nije sve onako kakvim se prikazuje na našoj TV.”
    “Šta vas buni?” upitao je moj ortak.
    “Pa, zbunio me je razgovor s mojom ćerkicom pre pet minuta. Pitala
    me je zašto se bombarduju Srbi?
    Rekla sam joj zato što su zli.
    A moja ćerka je samo kratko rekla na to: ‘Pa, ako su oni zli, zašto
    oni nas ne bombarduju?'”

    Dragan Slavnić

  3. Dragane, odlican komentar, svaka cast. Desetka !

    (al nemoj da preterujes s’pravoslavljem, ipak je Srbija drzava gradjana koji u njoj zive – a ne drzava pravoslavaca)

    • Moj Igrec, Zapad se niti ” dodvorava”, niti ” umiljava”, UVIJEK ISTIM NACINOM RADI STO RADI; i nije problem u Zapadu- on radi svoj posao; problem je u meni koji znam ili, po funkciji, moram znati sta je taj Zapad, taktiziracu spram njega i znati kako i koliko taktizirati; ali ja moju funkciju ne smijem pretvoriti u taktiziranje, njoj mora predlezati strategija kako se v r e m e nebi pretvorilo u niz, jednih te istih, ponavljajucih trenutaka- od ovih se ne vidi ili ne zeli vidjeti i niz povoljnih, a propustenih, sansi da se zahvati u ono stratesko. Evo- pa zavrsavam!-, jutros je Kolinda G. Kitarevic u Sociju, prijem kod Putina. Gledam na ruskom kanalu: latinka z n a ko danas, a i sutra, drma pozornicom- kada vidis mene jadova i nju, moras Igrec, ako imalo imas dostojanstva, da, zbog mene, osjetis bar stid. Priblizicu: kada bi joj Putin rekao da joj nude eto tu sitnicu-Centar za crezvicajne situacije ka sto je u Nisu, ma odmah bi prihvatila i nebi se srpski, tj. bedno mudrovalo o nekom dipl. statusu… A ja? Ja volim da narod bude takav da misli da sam ja JA- Centar oko kojeg oblecu muve, te iz Centra “govorim” na nacin da uoblicim u rijeci zujanje muva… I uspjesan sam, a za narod vreme prolazi, makar bilo svedeno na niz jednolicnih trenutaka… Sitnica?: u momentu kada Kitarevicka pruza ruku Putinovoj Ruci ja sam pomislio kako ce Putina potapsati po ramenu, ucini mi se i, mozda, i zapjevati mu
      k a lj i n k u, bas ono sto bih ja ucinio, jer mi i nije u mozgu da ucinim nesto
      za Narod- vazno je da narodu milo da sam ja JA! Jer😵putina je mnogo…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here