Наташа Стефановић: Афере претходне градске власти и Драгана Ђиласа

Поделите:

 

I Реконструкција Булевара краља Александра

На тендеру за реконструкцију Булевара краља Александра победила је грађевинска фирма „Балкан градња“ иако за тај посао није понудила најнижу цену. „Балкан градња“ понудила је 1.7 милијарди динара, а фирма „Свителски“ најнижу цену од 1.1 милијарду динара. Одабиром скупље понуде директно је прекршен закон о Јавним набавкама и Закон о буџетском систему.

ДРИ је указала да је град прекршио Закон о јавним набавкама по питању склапања уговора. Наиме, обавештење о додели јавне набавке квалификованим понуђачима, подносицима понуде упућено је 31.12.2009. док је уговор са изабраном “Балкан градњом” потписан девет дана раније. Вредност уговора парафиран је на 1,74 милијарде, да би анексом од 23.6.2011. био повећан на 1,97 милијарди.

Пре реконструкције, у Булевару је исечено око 30 платана, за шта је град издвојио 12 милиона динара.(Грађани су протествовали тврдећи да је исечено дрвеће већим делом било здраво). Вредност радова на набавци и садњи 416 увозних платана, са постављањем вертикалне и хоризонталне сигнализације износила је 105,3 милиона динара. Из донације је обезбеђено 41,5 милиона, док је остатак платио Град. Постављена је и хидрантска мрежа система “кап по кап”, која је коштала 13,1 милиона динара

Поводом махинација приликом реконструкције Бул. краља Александра београдска полиција ( одсек за сузбијање привредног криминала) отворила је истрагу о учешћу Александра Бијелића, бившег менаџера града Београда и Марка Благојевића, бившег директора градске Агенције за инвестирање и становање. Градска Дирекција за путеве је три године одбијала да прими Булевар на одржавање, јер је пронађено 65 пропуста приликом извођења радова. Међутим, Драган Ђилас никада није наложио „Балкан градњи“ да отклони поменуте недостатке.

Пред саму смену градоначелника Ђиласа, тадашњи секретар за саобраћај Бојан Бован потписао је преузимање Булевара, јер директорка Дирекције за путеве Ивана Вулетић, чија је то надлежност, то није хтела да учини.

II Набавка трамваја и аутобуса

Пољски аутобуси за ГСП – пољски Соларис је добио предност уместо домаћег Икарбуса. Купљено је 200 аутобуса за 275.000 евра по аутобусу, уместо да је дато 150.000 евра нашем домаћем Икарбусу (по аутобусу). На овај начин је могла да се помогне домаћа индустрија, и да се направи озбиљна уштеда скоро у буџету Београда(око 20 милиона евра по тадашњем курсу). Понуда домаћих произвођача је била одбачена јер су аутобуси били за 17 цм дужи од пољских, и имали су више видљивих шрафовских делова унутра.

Српска напредна странка је успела да умањи штетно деловање Драгана Ђиласа, тиме што је успела да примора тадашњу градску власт на седници Скупштине града да се набави одређени број аутобуса домаћих произвођача. На тој седници Скупштине града је одлучено да се након набавке 200 пољских аутобуса, других 200 аутобуса набави од стране домаћих Икарбуса и ФАПа.

КАФ трамваји које је купио Београд су продавани дупло јефтиније у Мађарској него у Србији. У мађарском Дебрецину градске власти су купиле трамваје од истог продавца за педесет посто цене коју је платио Град Београд (81 милион евра). Исти трамваји у Дебрецину коштали 1,8 милион евра по комаду, а ми смо их купили по 2,2 милиона евра по возилу (30 комада). Подједнако озбиљан проблем је представљало (и даље представља) сервисирање тих возила, јер делови за њих 29 на годишњем нивоу коштају око 190 милиона динара, док делови за 200 осталих трамваја које поседује ГСП коштали су око 90 милиона динара.

III Изградња Моста на Ади

Изградња самог моста је коштала 161,2 милиона евра. Првобитно је 2008. године уговорена његова изградња за 124,5 милиона, али су трошкови током градње значајно нарасли. Три године касније коригован уговор како би за мост било исплаћено 35 милиона евра више од планираног. На основу података, до сада је извођачима радова на изградњи плаћено 157,2 милиона евра, а преостало је било да се плате још четири милиона.

Приликом изградње моста претходна градска власт је покушала да раздвоји трошкове моста од трошкова изградње приступних саобраћајница. Ово није могуће, јер су приступне саобраћајнице његов саставни део. Петља Радничка коштала је 75,1 милион евра. Радови су новембра 2011. првобитно били уговорени за 67,9 милиона евра са роком завршетка до краја јануара 2013. године. Међутим, због имовинско-правних проблема са “Југопетролом”, додатних радова, великих кашњења у плаћању извођачу, радови су продужени за 305 дана. Самим тим порасли су и трошкови и то за 7,2 милиона евра. Недавно завршене северне приступне саобраћајнице (ЛОТ1) су коштале 13,5 милиона евра (по данашњем курсу).

Додане злоупотребе су биле везане за плаћање убрзане изградње моста. Дирекција за изградњу града Београда, крајем 2011. платила је око девет милиона евра за да би Мост ана Ади био завршен пре рока и свечано отворен за дочек Нове 2012. године. Свечано отварање је искористила ДС за новогодишњу промоцију пред изборе.

IV Набавка подземних контејнера

Тадашњи директор ЈКП Чистоћа је одлучио да 2009. године закључи посао са фирмом „Благојевица“ која је у то време као регистровану деланост није имала производњу контејнера, већ производњу електричних каблова. Набавка првих 150 контејнера је показала озбиљне недостатке у њиховом квалитету. Ови контејнери нису били водо-непропусни а ни отпорни на рђу. Из овог разлога су се пунили кишницом, рђали и пропадали. И поред уочених недостатака Град је наручио још 1800 контејнера од исте фирме, и тај посао је плаћен 5 милиона евра по тадашњем курсу.

Иако се фирма која је произвела контејнере обавезала да изврши и њихово поствљање, то се није десило. Град Београд је ангажавао свој комунална предузећа (Градску чистоћу и Београд пут) о свом трошку, који је био око 170 милиона динара, да би обавио овај посао. На самој набавци Град је оштећен за неких 5 милиона евра.

Међутим, ова цифра није коначна јер је тренутна градска власт приморана да замени контејнере који су зарђали. Овакви контејнери представљају опасност за грађане, који падају преко њих или се секу на оштре зарђале делове. ЈКп Градска чистоћа мора услед лошег квалитета истих да поправља или комплет надземне делове, или парцијално по сегментима који су пропали.У ту сврху је од 2014. године утрошено око 100.000.000,00 динара. Постојећи контејнери који су били на неким локацијама неупотребљиви, промењени су у рециклажне. Вредност исте пренамене је коштала око 60.000.000,00 динара. ЈКП Градска чистоћа излази и даље на терен и по приоритетима врши што комплетну, што парцијалну замену сегмената контејнера.

V Реплика теразија на НБГ и Пазл град на Вождовцу

Општина Нови Београд донела је решење о уклањању тематског парка „Теразије из 1930”, на углу Булевара Милутина Миланковића и Улице антифашистичке борбе. Таква одлука уследила је на основу захтева Дирекције за грађевинско земљиште, јер ће се у Блоку 42 градити нова аутобуска станица. Према урбанистичком решењу, тај комплекс, кажу у Дирекцији, требало би да обухвати и плац који сада заузима макета старог језгра Београда. Други разлог за уклањање „Теразија” је то што парк није безбедан, прецизирају у општини Нови Београд.

У овај пројекат претходна власт уложила је око 72 милиона динара за изградњу (плус око 40 милиона за одржавање, обезбеђивање локације и одржавање забавних програма). Реплика никада није званично отворена нити завршена. Број посетилаца у амбициозно замишљеном туристичко-забавном комплексу није испунио очекивања, као ни програми који би их привукли, осим повремених изложби, концерата и пројекција филмова. Бројни локали које је нудила Агенција за пословни простор нису били закупљени. Поврх свега, овај монтажни комплекс је био нелегално прикључен на електричну мрежу. Колико је познато, због крађе струје до сада нико није одговарао.

Парк је подигнут док је на челу општине Нови Београд био Ненад Миленковић. Како је у то време изјавио за „Политику”, идеја да се направи реплика старих Теразија потекла је 2009. године од екипе која је радила на филму „Монтевидео, Бог те видео”. Њима је, тврдио је Миленковић, била потребна локација која би дочарала Теразије из тридесетих година прошлог века, када се ова филмска прича одиграва.

Општина је потом прибавила одобрења за постављање привремених монтажних објеката на десет година и, како је тврдио Миленковић, од града добила 72 милиона динара за ту намену. Ангажовала је јавно предузеће Пословни простор „Нови Београд” да парк подигне, а потом је 2.200 квадратних метара у јесен 2012. предато на управљање градској Агенцији за пословни простор. Међутим, старе Теразије, осмишљене као градски трг без саобраћаја, место за одмор, шетњу и дружење никада то заиста нису постале.

Реплика Теразија је на крају служила житељима околних солитера да ту више изводе на своје псе да врђе нужду, као и наркоманима који су се окупљали ноћу. Скеле које подупирале фасаде макета су се урушиле па су их већим делом однели сакупљачи секундарних сировина.

Сличан пројекат је постојао и на Вождовцу, такозвани Пазл град.

Пазл град је био монтажни објекат, подигнут 2009. године, без локацијске и грађевинске дозволе. Он се налазио на земљишту које припада Министарству одбране и без икакве могућности да се изда локацијска дозвола за њега. Ни у свом радном стажу није се показао боље – овај градић је радио јако кратко и уместо препознатљивог и маштовитог места за игру за најмлађе, постао је ругло и стециште наркомана. Све справе предвиђење за играње деце су делимично или потпуно биле уништене, зидови ишарани, а по поду су били трагови паљења ватре и искоришћени шприцеви.

Пазл град, као највећа инвестиција Демократске странке започета у време кампање 2008 године, радио је свега три, четири месеца. У његову изградњу потрошено је око 350.000 евра буџетских средстава грађана Вождовца и Београда, а сва процедура набавке и извођења радова је спроведена на незаконит начин.

VI Реконструкција стадиона Ташмајдан

Стадион Ташмајдан, заштићени споменик културе у оквиру целине Стари Београд, који је пре 60 година обложен брачким каменом дефинитивно није био „опточен” чувеним кречњаком из Хрватске, како је замишљено пројектом обнове. Трибине ће, бити од белог бетона домаћег порекла, док ће плато прекривати бетонске плоче. Надлежни не обзнањују због чега је дошло до великог заокрета приликом избора камена.

У Градском заводу за заштиту споменика културе истичу да није проблем то што трибине неће бити обложене брачким каменом, већ што камен неће уопште бити кречњачког порекла, чиме се излази ван оквира заштите овог културног добра. Одлука да се све промени у корист белог бетона потпуно ме је изненадила, посебно због тога што је познато да је бетон најобичнији млевени камен, а бео је само зато што се сједињује са белим цементом. Свако ко га буде уграђивао моћи ће да гарантује постојаност највише две године, јер сви знају да бетон лоше реагује на со и мраз који га разграђују, па зато долази до његовог брзог пуцања – открива геолог Зоран Ђајић, некадашњи члан комисије која је донела одлуку да се кречњак са Брача примени на стадиону.

Цифре поређења (по курсу динара из 2014. године)

Обнова Ташмајдана (која је 2014. год каснила две године и није била близу краја) – 6 милиона евра ( 650 милиона динара)

  • 162.500 месечних помоћи најугроженијим пензионерима (по 4000 дин)

  • 18.500 плата васпитача у вртићу ( по 35.000 дин)

  • 32.500 месечних трошкова за дете у вртићу (по 20.000 дин)

Подземни контејнери – 6 милиона евра ( преко 660 милиона динара)

  • 165.000 месечних помоћи најугроженијим пензионерима (по 4000 дин)

  • 18.800 плата васпитача у вртићу ( по 35.000 дин)

  • 33.000 месечних трошкова за дете у вртићу (по 20.000 дин)

КАФ трамваји – 12 милиона евра (1,3 милијардa динара) (400.000 евра више него у Дебрецину х 30 возила)

  • 325.000 месечних помоћи најугроженијим пензионерима (по 4000 дин)

  • 37.000 плата васпитача у вртићу ( по 35.000 дин)

  • 65.000 месечних трошкова за дете у вртићу (по 20.000 дин)

Инфостан купио зграду Генекса – 10 милиона евра (1,1 милијарда динара)

  • 287.500 месечних помоћи најугроженијим пензионерима (по 4000 дин)

  • 33.000 плата васпитача у вртићу ( по 35.000 дин)

  • 57.500 месечних трошкова за дете у вртићу (по 20.000 дин)

Збирно за само ове 4 махинације:

  • 939.500 месечних помоћи најугроженијим пензионерима (по 4000 дин)

  • 107.000 плата васпитача у вртићу ( по 35.000 дин)

  • 188.000 месечних трошкова за дете у вртићу (по 20.000 дин)

VII Пословање комуналних предузећа у Београду

Јавна предузећа у градски буџет у 2015. години пребацила 4,5 милијарди динара добити из 2014. године Раније је из буџета новац издвајан за јавна предузећа, а сада та иста предузећа доприносе градском буџету. Колики је помак најбоље говори то што је 2013. години у буџет пребачено 633 милиона, а 2015. године с 4,5 милијарди динара. Остварено сповећање добити износи 617 одсто, или седам пута већу него 2013. године. Тако 2014. године јавни сектор је производио „минус“, имали смо јавна предузећа са губитком од скоро 1.5 милијарди динара, а две године касније (2016) јавни сектор је „у плусу“ готово 3,8 милијарди динара.

Биласи пословања комуналних предузећа за време и после Ђиласа

ЈКП Београд Пут

2013.

2016.

%

Број запослених (на неодређено време)

1.291

1.079

84

Нето добит

-1.046.581.134

507.303.345

148

Рацио ликвидности

0,99

1,36

137

ЈКП БВК

2013.

2016.

%

Број запослених на неодређено време

2.470

2.219

89,8

Нето добит

5.872.606

510.648.084

8.695,4

Рацио ликвидности (текуће)

0,98

1,71

174,5

ЈКП Градска чистоћа

2013.

2016.

%

Број запослених (на неодређено време)

1832

1616

88,5

нето добит

33.371.000

952.110.000

2753

рацио ликвидности

1,65

2,05

124

ЈКП Зеленило Београд

31.12.2013.

31.12.2016.

%

Број запослених (на неодређено време)

1.184

1.088

-8,11

нето добит/(гибитак)

37.143.655

58.744.740

58,15

рацио ликвидности(општи)

1,25

1,72

37,6

ЈКП Паркинг сервис

2013.

2016.

%

Број запослених (на неодређено време)

660

612

7,28

Нето добит

49.585.000

492.094.000

992,43

Рацио ликвидности

70,2

102,3

145,73

 ЈКП Градско стамбено

2013.

2016.

%

Број запослених (на неодређено време)

225

211

6

нето добит

5.773.000,00

66.940.000,00

1059

рацио ликвидности

1,5609

2,9992

92

VIII Задуженост Града Београда под Ђиласом

Дуг града Београда на дан 26. Јун 2013. по ребаланску буџета за 2013. и завршног рачуна за 2012. годину, објављено у Службеном гласнику РС износи: 432.889.649,00 евра! Истовремено по подацима Агенције за привредне регистре финансијски извештаји јавних комуналних предузећа наводе да се дугује преко 403 милиона евра, што у целини износи преко осамсто милиона евра, између осталих 61 милиона евра дугује „ГСП“, 46 милиона евра „Водовод и канализација“ те 21 милион евра дугује „Београд пут“.

Ако се и прихвате наводи Управе за јавни дуг, Град Београд има 4.5 пута већи дуг од АП Војводина иако има мање становника и више прихода, док од Града Новог сада Град Београд дугује целих 15 пута иако има само 5 пута више становника. Дуг Града Београда чини 60% дуга свих локалних самоуправа у Србији.

Посебно је питање структура дуга, која је једном темељном анализом требала да покаже колико се „паметно“ власт Драгана Ђиласа задуживала имајући у виду да грађани плаћају камате и на неискоришћене зајмове. Привремени орган је констатовао да се Град укупно задужио за 124 милиона евра које није повукао, а на које плаћамо камате и пенале.

IX Контрола медија од стране тајкуна

Утицај на медије и монополизација медијског простора – према извештају Верице Бараћ из Савета за борбу против корупције може се сазнати да је Драган Ђилас има четвртину удела у «Мултиком групи» која је власник фирме ”Direct Media”, која заједно са још једном фирмом држи 90% тржишта медијског оглашавања у Србији. То тржиште је 2010. године вредело 140 милона евра. Та фирма продаје рекламни простор и на РТС-у;

Извештај Верице Бараћ: Медији у Србији су “заробљени” а власт је контролу над медијима успоставила преко Срђана Шапера и Драгана Ђиласа, најближих сарадника председника Србије Бориса Тадића, изјавила је данас председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ. На регионалној конференцији “Партнерством против корупције” она је рекла да најмање 25% новца за рекламе долази из буџета. “Некако се у Србији подударило да су најмоћнији у медијској сфери и најближи државном врху, па су два врло блиска човека председнику Србије, Шапер и Ђилас, преко тих својих медијских фирми успоставили контролу медијског простора”, рекла је Верица Бараћ. Верица Бараћ је навела да најмање једна четвртина новца за рекламе медијима долази из буџета Србије и додала да Ђилас, градоначелник Београда и потпредседник Демократске странке, има две фирме за медије преко којих иду канали за новац и куповину реклама и друге утицаје на медије.

“Када смо пробали о томе да разговарамо, завршило се игнорисањем, као ‘какве то везе има’. Нема код нас ништа везе”, рекла је Верица Бараћ. Додала је да са тако контролисаним и заробљеним медијима нема ни говора о ефикасној борби против корупције, јер медији јављају “оно што власт хоће и на начин како власт хоће”

Опште је познато да је његова доскорашња фирма(игром случаја ју је продао дан пре него што је смењен са власти) Direct Media држала 90% тржишта рекламног простора. А пошто знамо да медији живе од плаћања рекламног простора, можете и сами да закључите ко је био у прилици да заиста контролише медије.

Наташа Стефановић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here