Небојша Бакарец: ЋУТАЊЕ ЈАГАЊАЦА

Поделите:

 

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом ,

Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ

Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу

И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;

Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао

Изопачену од подлаца у замку за будале,

Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,

И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

(…)

Тада је цео свет твој и све што је у њему,

И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој“.

  „Ако“ – Радјард Киплинг (превео Иво Андрић)

Вуци су малобројни, а јагањци многобројни. Проблем јагњади је што не могу удружено да се одупру вуковима. Немају ту свест. Некоме би пало на памет да каже су у СНС-у вукови. Нису. Пре су јагњад Божија. Обичан народ. Многобројан народ. Огромна већина. Опозиција је све малобројнија и слабија -својом кривицом. Труди се да своју слабост надокнади крвожедношћу, обрнуто пропорционално свом очају. Опозиција је све гладнија, све очајнија. Кад вукови постану такви, прво арлаучу с висова, а онда се спуштају у насеља и кољу.

Од када је СНС на власти, стање у друштву је приметно боље, нема напетости, поделе у друштву су спласле. Изузетак представља никад слабија и све агресивнија опозиција, која сва заједно једва пребацује 25 одсто подршке грађана. Најслабији и најкомпромитованији део опозиције шири изузетно велику мржњу против помирљиве власти и покушава да створи утисак да у Србији влада фашизам (СЗС, ПСГ 381). Тезу о фашизму у Србији лансирају и поједини опозициони политички аналитичари и медији (Вукадиновић, Антонић, „Данас“, НСПМ, Пешчаник, ТВ „Шабац“, ТВ „Наша“, и ТВ„Н1“). Због тог и других разлога, они имају веома мали утицај у друштву. Недостатак утицаја замењују агресивном мржњом и примитивизмом упереним против власти Србије.

НАСИЉЕ И НЕКУЛТУРА ПОДСМЕХА И ПОНИЖАВАЊА

У својим текстовима сам више пута указивао на то да су функционери СНС изложени организованој сатанизацији у медијима, некултури подсмеха и понижавања. Изложени су негативним стереотипима, предрасудама, дискредитацији. Жртве су лицемерја, двоструких стандарда, недоследности и специфичног вида расизма. Људи из СНС и они блиски њима, и чланови њихових породица су изложени вербалном и физичком насиљу. Они који демонизују СНС – део опозиције, медија и НВО, под контролом западних кругова, поред мржње, показују невиђено и примитивно лицемерје и недоследност. Упозоравао сам да функционери СНС бивају одстрељени у медијима, један по један. Најчешће без икаквих реакција институција цивилног друштва – владиних или НВО.То важи у већини случајева. У заштиту људи из СНС или оних блиских њима ретко када стаје нека НВО– владина или невладина. Владине организације цивилног сектора, понекад. Углавном се не оглашавају Повереница за заштиту равноправности, Заменица заштитника грађана задужена за родну равноправност, и председница Координационог тела за родну равноправност.

Када су жртве припадници опозиције, Друге Србије или неке НВО под патронатом Запада, власт увек осуди вербалне или физичке нападаче и они бивају процесуирани. У првим примерима случајева у одбрану жртве не стају ни западни амбасадори, нити европске институције, док у другонаведеним случајевима то обавезно чине. Такође, у СНС-у постоји нулта толеранција на насиље. У опозицији показују разумевање за насиље које долази са њихове стране.Тачно је да је јавни простор све загађенији, али одговорност за то не сноси власт. Ради се о глобалној појави, којој је највише допринео „развој“ интернета, друштвених мрежа, сајбер простора, риалитија, и осталих медија.

Уназад најмање четири године видан је непрекинути низ вербалног или физичког насиља (ВФН), чије су жртве по правилу они који су део власти или је подржавају. Примери када су изазивачи вербалног или физичког насиља из СНС, представљају изузетак који потврђује правило. Чак и када ретки испади припадника власти не представљају вербално насиље, већ гафове и сл., бивају несразмерно оштро осуђени, у односу на ВФН које долази из опозиције. Најбољи пример за то је гаф бившег министра одбране Братислава Гашића. Он је, сетимо се, у децембру 2015., непосредно пре изјаве за медије, пред новинарима, покушао да се нашали реченицом: “Што волим ове новинарке које овако лако клекну“. То је представљало неумесну и сексистичку шалу, гаф, ружну инсинуацију, али не и вербално насиље. Гашић се одмах извинио. На њега се свалила лавина напада, десет пута снажнија него нпр. на Жељка Веселиновића данас, а радило се о десететоструко блажој изјави. Какви двоструки стандарди, какво лицемерје. Вучић је најавио Гашићеву смену, и убрзо је Братислав Гашић смењен са места министра одбране (почетком фебруара 2016.). Што се Веселиновића тиче, он са друге стране неће бити смењен са места председника СЗС, нити са функције председника синдиката „Слога“, нити ће поднети оставку на место градског одборника. Он је добио подршку од Ђиласа, Савеза за Србију, ПСГ, „Данаса“ и ТВ „Н1“. Али то је разлика између власти и опозиције, Вучића и Ђиласа. Власт и Вучић се понашају одговорно и доследно, без двоструких стандарда, а СЗС,ПСГ и Ђилас – неодговорно и лицемерно.

НЕПРЕКИНУТИ НИЗ НАСИЉА

У септембру 2014., петнаестак припадника жандармерије крвнички је претукло Андреја Вучића, рођеног брата садашњег председника Србије. Уз њега претукли су и Предрага Малог, рођеног брата тадашњег градоначелника (сада министра финасија). Уз њих двојицу претукли су и двојицу припадника батаљона војне полиције специјалне намене „Кобре”. У опозиционим медијима је вођена харанга против Андреја Вучића (кривили су га због тога што се затекао на том месту, и што је био у друштву „Кобри“). Нико из опозиције нити НВО, није осудио иживљавање петнаестак наоружаних и оклопљених жандара над четворицом људи. Очигледно због тога што су сматрали да Андреј Вучић, Предраг Мали и двојица припадника „Кобри“ немају грађанска права, због породичне припадности. То је својеврсни вид расизма. Нико од четворице нападнутих се није опирао, нити бранио. За сада нико није одговарао за пребијање четворице мирољубивих људи.

У јулу 2015. тадашњи председник Владе Србије, Александар Вучић и српска делегација нападнути су каменицама и другим предметима током посете Меморијалном комплексу у Поточарима. Председник српске Владе је нападнут након што је положио цвеће на споменик жртвама у Сребреници. Вучић је више пута погођен каменицама, једном у лице и поломљене су му наочаре. Појединци из масе су насртали на обезбеђење српске делегације у покушају да линчују Вучића и том приликом је дошло до физичког обрачуна с члановима обезбеђења.

Мноштво људи бацало је каменице, ципеле и флаше у правцу српске делегације, уз звиждуке и повике „Убијте га“,“Алаху егбер“и „Умри четниче“. Тако је Вучић испраћен из Поточара, пошто је претходно исказао поштовање жртвама Сребренице и поручио да се оне никада не смеју заборавити, као и да је време да почне да се гради другачија будућност српског и бошњачког народа. Из снимака се јасно види да се ради о покушају Вучићевог убиства и да је само пуком срећом извукао живу главу. И пре и после напада Вучић је ка Федерацији БиХ, слао само помирљиве поруке. Ни после 4 године нико није ни одговарао, нити је процесуиран за овај покушај убиства. Готово нико из опозиције и НВО није осудио покушај убиства председника Владе Србије.

ЂИЛАСОВО НАСИЉЕ

Док је био градоначелник Ђилас је псовао и вређао одборнике опозиције. У октобру 2008., Ђилас је на седници Скупштине града, пред камерама псовао одборника СРС, Зорана Огњановића и претио је да ће силовати поједине чланове његове породице. Ђилас је у децембру 2014. био изазивач породичног насиља, над бившом супругом и бившим тастом. Тада је нанео телесне повреде пензионеру Слободану Пелевићу, бившем тасту (Весна Станојевић, координаторка сигурних кућа је изјавила тим поводом:“С којим правом Ђилас малтретира (ван)брачног партнера, а камоли њеног родитеља?! Ето, ко нам је био на важним државним функцијама. То су страшне ствари, за сваку осуду, за затвор“). Функционери ДС су на састанцима снимали Ђиласа у време кампање за председника ДС, и те снимке поставили на Јутјуб, 2012. Ђилас говори о увођењу самовлашћа у странку, о подели плена, дели савете о корупцији, каже да ће газити неистомишљенике, прети свим непријатељима (а то је свако ко хоће у нечему да га спречи – по његовим речима). У мају 2018.,на конститутивној седници Скупштине града, Драган Ђилас је физички насрнуо на председника одборничке групе СНС, Александра Мирковића, који је био за говорницом. Ђилас је покушао да узурпира говорницу, и при томе је гурнуо Мирковића, у покушају да га изгура са говорнице. Ђилас је негирао догађај који су забележиле камере, а нико из опозиције или НВО није осудио Ђиласов испад.

НАСИЉЕ БОШКА ОБРАДОВИЋА

Током избора 2016.,лидер Двери Бошко Обрадовић и два функционера Двери су вређали чланове РИК-а, и физички су напали чланицу РИК-а, Мају Пејчић. Обрадовић је то хладно негирао и поред снимака. Нико из НВО или опозиције није осудио овај напад. У септембру 2017., активисти Двери су тукли две новинарке ТВ Пинк-а, током протеста Двери испред ТВ Пинк. Брутално су нападнуте Гордана Узелац и Мара Драговић. Узелчева је одмах после напада збринута у Ургентном центру. Мара Драговић је добила ударац песницом у потиљак. Иначе, у том протесту Двери су учествовали и Милан Стаматовић и Жељко Веселиновић. Бошко Обрадовић је негирао инцидент, иако постоје снимци о нападу на новинарке. Ретко ко је из редова опозиције и НВО осудио напад на новинарке.

У октобру 2017., Бошко Обрадовић и више припадника Двери су на силу упали у кабинет председнице Народне скупштине, Маје Гојковић, грубо је вређајући. На седници Скупштине Србије, Маја Гојковић је показала и модрице, као последице физичког насртаја Обрадовића на њу. Шеф Двери Бошко Обрадовић је тада изјавио да председница Скупштине “лаже” да је добила модрице и оценио је да их је сама себи нанела. Нико из НВО или опозиције није осудио овај напад. У новембру 2017. током седнице Административног одбора, у Скупштини Србије, Бошко Обрадовић је пред камерама многих медија, напао Александра Мартиновића, председника Административног одбора и шефа посланичког клуба СНС. Обрадовић је негирао напад. Овде имамо низ од четири насилна догађаја у којима је Обрадовић оптужен за физичко и вербално насиље. Сваки пут је Обрадовић негирао своју одговорност. Сасвим је јасно да се ради о особи која не може да контролише своје насилно понашање. А ради се о председнику једне парламентарне странке и народном посланику. При томе Обрадовић је човек који заговара породичне вредности. По њему, изгледа да су „породичне вредности“ – физичко и вербално насиље, напади на жене (Маја Пејчић, Гордана Узелац, Мара Драговић, Маја Гојковић), напади на службена лица и новинаре, док обављају свој посао.

Бошко Обрадовић је у интервју „Данасу“ у августу 2018. позвао на војни пуч и на хапшење Вучића. Обрадовић је рекао :„Позивам часне официре Војске Србије и Министарства унутрашњих послова да реагују и ухапсе Председника Србије због кршења Устава, гажења председничке заклетве и нарушавања територијајлног интегритета и суверенитета државе Србије“. Нико из редова опозиције и НВО није осудио Обрадовићев позив на насиље.

ПРЕТЊЕ ВУЧИЋУ УБИСТВОМ

Народни посланик Славиша Ристић, председник Народног покрета отаџбина, упутио је 28. јуна 2018.,лажно писмо председнику Русије (намера је била да се лансира претња Вучићу), у којем председнику Србије прети да ће, уколико покуша да постигне споразум са Приштином, завршити као убијени премијер Зоран Ђинђић. Славиша Ристић је члан посланичког клуба којим управља Вук Јеремић. Најмање што можемо је да се упитамо, чему уопште слање било каквог писма Путину, због тога што то делује нушићевски комично? И још горе, чему убилачке претње Вучићу, да ће проћи као Ђинђић? Нико из редова опозиције и НВО није осудио Ристићеве претње.

Изван тога, Вучић већ годинама преко друштвених мрежа добија многобројне претње убиством, између осталог и од истакнутих опозиционих јуришника (Јелена Маћић, Ђорђе Вишекруна…).

БЕСТИЈАЛНО ВРЕЂАЊЕ ЖЕНА

У фебруару 2018. жртва је била председница општине Савски Венац, Ирена Вујовић. Напад на њу у медијима је био бестијалан, и имао је циљ да изазове својеврсну грађанску или цивилну смрт. Напад је био лишен сваког основа, односно ниједан аспект напада није имао било какво утемељење у стварности или истини. Све је било измишљено. Зверски напад је ишао на више нивоа. Један ниво напада је ударао на само биће жртве, на њен пол, на карактер и морал. Други је ударао на њено занимање и образовање. Жртва је дискриминисана, оклеветана, извређана – путем друштвених мрежа. Ирену су вербално напали кандидат за одборника са листе Драгана Ђиласа – Жељко Веселиновић, Ђорђе Вишекруна –„новинар“ „Таблоида“ , Беба Балашевић, бивша функционерка ДС  и Јелена Маћић, шминкерка (сви су подржавали Ђиласову градску листу). Нападачи су напад и сатанизацију вршили преко Твитера. Вишекруна је позивао на вишеструко силовање Ирене Вујовић. О овом случају сам написао осуђујући текст који је објавио „Нови стандард“. Ове нападе на Ирену Вујовић није осудио нико из опозиције, нити НВО. Проверио сам тада, овај напад нису осудили ни Повереница за заштиту равноправности, ни Заменица заштитника грађана задужена за родну равноправност, нити председница Координационог тела за родну равноправност.

Тако смо дошли и до последњег случаја бестијалног вербалног напада на још једну жену, Ану Брнабић. Рецимо нешто о њој. За ових 15 месеци, на челу Владе Србије, показало се да је мастер менаџерка Ана Брнабић, вредна, пристојна, способна, скромна и уравнотежена особа. Показало се да није „фикус“, већ личност чврстог карактера. Поред тога што никада није крила своје сексуално опредељење, она га није ни истицала. Све у свему, Ана Брнабић је за припаднике ЛГБТ популације учинила више доброг него ико у историји Србије – својим јаким карактером, пристојним и ненаметљивим понашањем и позитивном личношћу. Управо је она као Вучићево откровење, допринела побољшању свеукупних односа у нашем друштву, толеранцији и разумевању.

Жељко Веселиновић, лидер и председник Ђиласовог „Савеза за Србију“, је 20. септембра 2018., објавио текст од пола странице на Фејсбуку, у коме жестоко вређа Ану Брнабић, председницу Владе Србије, и позива на њено силовање у трајању од „пар месеци“. На Главном одбору СНС Вучић је овим поводом рекао:“Где смо реаговали када је један од лидера запретио силовањем премијерки, коју сте ви изабрали овде, јер сам вас први питао да овластимо посланичку групу да јој да подршку. Згрожен сам, нећу да прете нашим сестрама, ћеркама, мајкама силовањем. Запретио је тек из затвора изашлим Афромериканцем, који треба да је задовољи. То је лидер који тражи нормалну Србију? Србија није земља силоватеља. Нећемо то дозволити, нисте никакви лидери ви што претите силовањем”. Обраћајући се члановима ГО, додао је да му је жао што су они ћутали, што нису устали у одбрану принципа, а реаговали су на свакојаке глупости. “Треба да се борите, а не да избегавате да уђете у сукобе. Ако нећете у сукоб са онима који пропагирају директно силовање као основну тему политике, немојте бити у овој странци. Идите тамо где је свима све свеједно. Док сам на челу странке, а имамо конгрес 2019, то никада нећу дозволити“. Тек после тога су уследиле шире реакције осуде напада на Ану Брнабић. Пре тога, 20.септембра, Веселиновићев напад је осудио „Информер“ и 21. септембра, Веселиновићеве увреде су осудили сам Вучић, Маја Гојковић, Бранко Ружић, Бранкица Јанковић, Александар Мартиновић, Ђорђе Милићевић и Покрет социјалиста.

На седници Скупштине града Београда, 25.09., жестоко сам осудио претње Ани Брнабић, током расправе о Закључку којим се осуђује говор мржње одборника Жељка Веселиновића и изнео низ чињеница које чине овај текст. У једној од пауза седнице, слушао сам конференцију за штампу Драгана Ђиласа у холу Скупштине. Ђилас је изјавио:“Имам људско разумевање за Жељка Веселиновића. Вређао је председницу владе у афекту. А када ће председница владе нама да се извини за увреде које је изрекла?“. Као што видите Ђилас подржава Веселиновића. Шта има људско у нападу Жељка Веселиновића? Какво разумевање може изазвати бестијални напад Веселиновића на Ану Брнабић? Какав црни афекат? Веселиновићев текст на Фејсбук профилу, има пола стране текста. Требало је времена да се то састави, откуца. То не може у афекту. Такође Ђиласове тврдње демантују стотине Веселиновићевих мрзилачких изјава, твитова и ФБ постова. Он је раније грубо вређао Патријарха Павла, Ирену Вујовић, Роме и припаднике ЛГБТ популације. То је манир Жељка Веселиновића – мржња и насиље. Такође „теорију афекта“ демантује и сам болесни садржај.

 

Веселиновићев ФБ пост личи на понашање психопата и социопата које често описују многи филмови. Као и у случају Ирене Вујовић зверски напад је ишао на више нивоа. Један ниво напада је ударао на само биће жртве, на њен пол, на карактер и морал. Други је ударао на њено занимање и образовање. Жртва је дискриминисана, оклеветана, извређана. Веселиновић са уживањем, сладострасно вређа и вивисецира Ану Брнабић. Да би оправдао свој каснији позив на силовање, он прво понижава жртву карактеришући је као „фикус“, „лезбејку“, „незналицу“, „злу“, и „подмуклу“. На крају он позива, не само на силовање, већ на силовање које ће да траје „једно пар месеци“. Болесни садржај овог писма (у сазвучју са ранијим изјавама ЖВ) указује на то да се ради о садистичком типу личности, који се наслађује патњама жртве, које је сам осмислио. Такође, када познајемо модус операнди (начин понашања) психопата и социопата, јасно је да Жељко Веселиновић сам жели да мучи Ану Брнабић, на начин који описује. Подсвесно, он жели да је силује више месеци и тако је „казни“ за њена „сагрешења“, која је он измислио. Веселиновићево писмо је чиста пројекција његових жеља. И све то наилази на Ђиласово „људско разумевање“. Зашто Ђилас подржава Веселиновића? Подржава га због тога што су слични. Обојица су насилници, који имају проблем да контролишу свој бес, обојица имају Наполеонов комплекс (умишљена величина), и болесну сујету. Ван тога, да се вратимо на Веселиновићев текст, не постоји стваран повод за било какву Веселиновићеву реакцију, а камоли тако болесну. Из поста се види да Веселиновић реагује на полемику која га се не тиче, полемику председнице владе са једним министром о риалити програмима. А само понашање Веселиновића у јавности (изјаве, твитови, ФБ постови, испади, увреде) представља риалити шоу. А он, као бајаги, у свом посту на ФБ, осуђује риалитије.

Иначе, срамота је што су на самој седници припадници СЗС (Ђилас и Јовановић) и ПСГ (Вељановски и Вулетић), покушали да релативизују Веселиновићев позив на силовање, проналазећи различита оправдања за тај поступак.

Жељка Веселиновића је подржао и Дража Петровић, глодур „Данаса“ и колумниста сајта ТВ „Н1“,у својој колумни објављеној 28.09.2018., под називом „Србија, земља обдарених Афроамериканаца“. Тамо Петровић, без стида каже:“-паметно је закључио Веселиновић, једна врло политички коректна особа (…) да Србија тренутно изгледа као једна велика Задруга, где људи седе између четири зида, без кључа, са једним необдареним председником, необдареном премијерком и једним обдареним Афроамериканцем…“. Тиме „Данас“, ТВ „Н1“ и сам Петровић, показују да подржавају и хвале Веселиновића и његов позив на силовање.

Уназад четири, пет година, уз примере које сам навео, десили су се бројни напади на активисте СНС и чланове њихових породица. Такође, бројни су примери вандализације просторија општинских одбора СНС.

Много пута до сада путем друштвених мрежа су упућене убилачке поруке на рачун функционера СНС (не само на рачун Вучића). Број психопата се умножава. Ускоро ће неки болесник да пређе са Твитер и Фејсбук речи на крвава дела. За сада су први кандидати за то безумље Ђорђе Вишекруна, Жељко Веселиновић, Јелена Маћић и Сергеј Трифуновић. Да ли ће онда опозиција, припадници НВО, „Данас“ и „Н1“ лити крокодилске сузе над неком жртвом? Ни то није извесно.

Само кроз прсте капале су капи

      Топле и густе коjе крвник нађе

Jош горчом муком дупља, коjе зjапи-

      Да бодеж у врат забоде ми слађе:

А мене драгост ове крви узе,

И ћутио сам капље као сузе“.

Иван Горан Ковачић „Јама“

 

*Аутор је политички аналитичар и одборник Скупштине у Београду

Небојша Бакарец

Поделите:

8 Коментари

    • (vazno je sto si podvukao da si “politicki analiticar”…to je retko i casti vredno zanimanje. nek ima Srbija makar jednog politickog analiticara ko i ostali svet…eeee jes to uspeh, politicki analiticar. kako se stice to zvanje? Megatrend ima fakultet za di-dzejeve, a gde se moze dobiti diploma za manekenku i politickog analiticara? ako neko zna neek se javi na aTresu politickianaliticar_wonttobee@pink.informer.rs. fala unapred!)

  1. joj tih sociologa po Srbiji kao Jelena Maćić ima ko pleve……
    samo gledaju svoj interes nekako da se ugrade u budžet po mogućstvu narodnom voljom hehehehe
    posle da sole pamet drugima i redovno primaju svoj lični dohodak,beneficiran radni staž,regres za topli obrok i prekovremeni rad,bonus na minuli rad,letovanje o trošku firme i besplatni seminar u Biaricu za poslovne managere..
    naravno svake pete godine šestitku od firme za uspešanu karijeru a svake desete godine ručni sat sa posvetom po mogućstvu Rolex made in Swiss……
    da im karijera nekim slučajem nebi radila na vetar kao kod obični seljaka vetrenjače haha

  2. hedonizam je glavna odlika svakog sociologa..mislim kako bi neko mogao biti psihopata kad uziva u studiranju ljudske zajednice??????takvi likovi i likuse poput Jelene Macic samo mogu biti sociopate,egocentricno zavisne osobe..narcisoidna deca bogati roditelja navikla na visak slobodnog vremena

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here