Nebojša Bakarec: ĆUTANJE JAGANJACA

Podelite:

 

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,

Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

(…)

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj“.

  „Ako“ – Radjard Kipling (preveo Ivo Andrić)

Vuci su malobrojni, a jaganjci mnogobrojni. Problem jagnjadi je što ne mogu udruženo da se odupru vukovima. Nemaju tu svest. Nekome bi palo na pamet da kaže su u SNS-u vukovi. Nisu. Pre su jagnjad Božija. Običan narod. Mnogobrojan narod. Ogromna većina. Opozicija je sve malobrojnija i slabija -svojom krivicom. Trudi se da svoju slabost nadoknadi krvožednošću, obrnuto proporcionalno svom očaju. Opozicija je sve gladnija, sve očajnija. Kad vukovi postanu takvi, prvo arlauču s visova, a onda se spuštaju u naselja i kolju.

Od kada je SNS na vlasti, stanje u društvu je primetno bolje, nema napetosti, podele u društvu su splasle. Izuzetak predstavlja nikad slabija i sve agresivnija opozicija, koja sva zajedno jedva prebacuje 25 odsto podrške građana. Najslabiji i najkompromitovaniji deo opozicije širi izuzetno veliku mržnju protiv pomirljive vlasti i pokušava da stvori utisak da u Srbiji vlada fašizam (SZS, PSG 381). Tezu o fašizmu u Srbiji lansiraju i pojedini opozicioni politički analitičari i mediji (Vukadinović, Antonić, „Danas“, NSPM, Peščanik, TV „Šabac“, TV „Naša“, i TV„N1“). Zbog tog i drugih razloga, oni imaju veoma mali uticaj u društvu. Nedostatak uticaja zamenjuju agresivnom mržnjom i primitivizmom uperenim protiv vlasti Srbije.

NASILJE I NEKULTURA PODSMEHA I PONIŽAVANJA

U svojim tekstovima sam više puta ukazivao na to da su funkcioneri SNS izloženi organizovanoj satanizaciji u medijima, nekulturi podsmeha i ponižavanja. Izloženi su negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji. Žrtve su licemerja, dvostrukih standarda, nedoslednosti i specifičnog vida rasizma. Ljudi iz SNS i oni bliski njima, i članovi njihovih porodica su izloženi verbalnom i fizičkom nasilju. Oni koji demonizuju SNS – deo opozicije, medija i NVO, pod kontrolom zapadnih krugova, pored mržnje, pokazuju neviđeno i primitivno licemerje i nedoslednost. Upozoravao sam da funkcioneri SNS bivaju odstreljeni u medijima, jedan po jedan. Najčešće bez ikakvih reakcija institucija civilnog društva – vladinih ili NVO.To važi u većini slučajeva. U zaštitu ljudi iz SNS ili onih bliskih njima retko kada staje neka NVO– vladina ili nevladina. Vladine organizacije civilnog sektora, ponekad. Uglavnom se ne oglašavaju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zamenica zaštitnika građana zadužena za rodnu ravnopravnost, i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Kada su žrtve pripadnici opozicije, Druge Srbije ili neke NVO pod patronatom Zapada, vlast uvek osudi verbalne ili fizičke napadače i oni bivaju procesuirani. U prvim primerima slučajeva u odbranu žrtve ne staju ni zapadni ambasadori, niti evropske institucije, dok u drugonavedenim slučajevima to obavezno čine. Takođe, u SNS-u postoji nulta tolerancija na nasilje. U opoziciji pokazuju razumevanje za nasilje koje dolazi sa njihove strane.Tačno je da je javni prostor sve zagađeniji, ali odgovornost za to ne snosi vlast. Radi se o globalnoj pojavi, kojoj je najviše doprineo „razvoj“ interneta, društvenih mreža, sajber prostora, rialitija, i ostalih medija.

Unazad najmanje četiri godine vidan je neprekinuti niz verbalnog ili fizičkog nasilja (VFN), čije su žrtve po pravilu oni koji su deo vlasti ili je podržavaju. Primeri kada su izazivači verbalnog ili fizičkog nasilja iz SNS, predstavljaju izuzetak koji potvrđuje pravilo. Čak i kada retki ispadi pripadnika vlasti ne predstavljaju verbalno nasilje, već gafove i sl., bivaju nesrazmerno oštro osuđeni, u odnosu na VFN koje dolazi iz opozicije. Najbolji primer za to je gaf bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića. On je, setimo se, u decembru 2015., neposredno pre izjave za medije, pred novinarima, pokušao da se našali rečenicom: “Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“. To je predstavljalo neumesnu i seksističku šalu, gaf, ružnu insinuaciju, ali ne i verbalno nasilje. Gašić se odmah izvinio. Na njega se svalila lavina napada, deset puta snažnija nego npr. na Željka Veselinovića danas, a radilo se o desetetostruko blažoj izjavi. Kakvi dvostruki standardi, kakvo licemerje. Vučić je najavio Gašićevu smenu, i ubrzo je Bratislav Gašić smenjen sa mesta ministra odbrane (početkom februara 2016.). Što se Veselinovića tiče, on sa druge strane neće biti smenjen sa mesta predsednika SZS, niti sa funkcije predsednika sindikata „Sloga“, niti će podneti ostavku na mesto gradskog odbornika. On je dobio podršku od Đilasa, Saveza za Srbiju, PSG, „Danasa“ i TV „N1“. Ali to je razlika između vlasti i opozicije, Vučića i Đilasa. Vlast i Vučić se ponašaju odgovorno i dosledno, bez dvostrukih standarda, a SZS,PSG i Đilas – neodgovorno i licemerno.

NEPREKINUTI NIZ NASILJA

U septembru 2014., petnaestak pripadnika žandarmerije krvnički je pretuklo Andreja Vučića, rođenog brata sadašnjeg predsednika Srbije. Uz njega pretukli su i Predraga Malog, rođenog brata tadašnjeg gradonačelnika (sada ministra finasija). Uz njih dvojicu pretukli su i dvojicu pripadnika bataljona vojne policije specijalne namene „Kobre”. U opozicionim medijima je vođena haranga protiv Andreja Vučića (krivili su ga zbog toga što se zatekao na tom mestu, i što je bio u društvu „Kobri“). Niko iz opozicije niti NVO, nije osudio iživljavanje petnaestak naoružanih i oklopljenih žandara nad četvoricom ljudi. Očigledno zbog toga što su smatrali da Andrej Vučić, Predrag Mali i dvojica pripadnika „Kobri“ nemaju građanska prava, zbog porodične pripadnosti. To je svojevrsni vid rasizma. Niko od četvorice napadnutih se nije opirao, niti branio. Za sada niko nije odgovarao za prebijanje četvorice miroljubivih ljudi.

U julu 2015. tadašnji predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić i srpska delegacija napadnuti su kamenicama i drugim predmetima tokom posete Memorijalnom kompleksu u Potočarima. Predsednik srpske Vlade je napadnut nakon što je položio cveće na spomenik žrtvama u Srebrenici. Vučić je više puta pogođen kamenicama, jednom u lice i polomljene su mu naočare. Pojedinci iz mase su nasrtali na obezbeđenje srpske delegacije u pokušaju da linčuju Vučića i tom prilikom je došlo do fizičkog obračuna s članovima obezbeđenja.

Mnoštvo ljudi bacalo je kamenice, cipele i flaše u pravcu srpske delegacije, uz zvižduke i povike „Ubijte ga“,“Alahu egber“i „Umri četniče“. Tako je Vučić ispraćen iz Potočara, pošto je prethodno iskazao poštovanje žrtvama Srebrenice i poručio da se one nikada ne smeju zaboraviti, kao i da je vreme da počne da se gradi drugačija budućnost srpskog i bošnjačkog naroda. Iz snimaka se jasno vidi da se radi o pokušaju Vučićevog ubistva i da je samo pukom srećom izvukao živu glavu. I pre i posle napada Vučić je ka Federaciji BiH, slao samo pomirljive poruke. Ni posle 4 godine niko nije ni odgovarao, niti je procesuiran za ovaj pokušaj ubistva. Gotovo niko iz opozicije i NVO nije osudio pokušaj ubistva predsednika Vlade Srbije.

ĐILASOVO NASILJE

Dok je bio gradonačelnik Đilas je psovao i vređao odbornike opozicije. U oktobru 2008., Đilas je na sednici Skupštine grada, pred kamerama psovao odbornika SRS, Zorana Ognjanovića i pretio je da će silovati pojedine članove njegove porodice. Đilas je u decembru 2014. bio izazivač porodičnog nasilja, nad bivšom suprugom i bivšim tastom. Tada je naneo telesne povrede penzioneru Slobodanu Peleviću, bivšem tastu (Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća je izjavila tim povodom:“S kojim pravom Đilas maltretira (van)bračnog partnera, a kamoli njenog roditelja?! Eto, ko nam je bio na važnim državnim funkcijama. To su strašne stvari, za svaku osudu, za zatvor“). Funkcioneri DS su na sastancima snimali Đilasa u vreme kampanje za predsednika DS, i te snimke postavili na Jutjub, 2012. Đilas govori o uvođenju samovlašća u stranku, o podeli plena, deli savete o korupciji, kaže da će gaziti neistomišljenike, preti svim neprijateljima (a to je svako ko hoće u nečemu da ga spreči – po njegovim rečima). U maju 2018.,na konstitutivnoj sednici Skupštine grada, Dragan Đilas je fizički nasrnuo na predsednika odborničke grupe SNS, Aleksandra Mirkovića, koji je bio za govornicom. Đilas je pokušao da uzurpira govornicu, i pri tome je gurnuo Mirkovića, u pokušaju da ga izgura sa govornice. Đilas je negirao događaj koji su zabeležile kamere, a niko iz opozicije ili NVO nije osudio Đilasov ispad.

NASILJE BOŠKA OBRADOVIĆA

Tokom izbora 2016.,lider Dveri Boško Obradović i dva funkcionera Dveri su vređali članove RIK-a, i fizički su napali članicu RIK-a, Maju Pejčić. Obradović je to hladno negirao i pored snimaka. Niko iz NVO ili opozicije nije osudio ovaj napad. U septembru 2017., aktivisti Dveri su tukli dve novinarke TV Pink-a, tokom protesta Dveri ispred TV Pink. Brutalno su napadnute Gordana Uzelac i Mara Dragović. Uzelčeva je odmah posle napada zbrinuta u Urgentnom centru. Mara Dragović je dobila udarac pesnicom u potiljak. Inače, u tom protestu Dveri su učestvovali i Milan Stamatović i Željko Veselinović. Boško Obradović je negirao incident, iako postoje snimci o napadu na novinarke. Retko ko je iz redova opozicije i NVO osudio napad na novinarke.

U oktobru 2017., Boško Obradović i više pripadnika Dveri su na silu upali u kabinet predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, grubo je vređajući. Na sednici Skupštine Srbije, Maja Gojković je pokazala i modrice, kao posledice fizičkog nasrtaja Obradovića na nju. Šef Dveri Boško Obradović je tada izjavio da predsednica Skupštine “laže” da je dobila modrice i ocenio je da ih je sama sebi nanela. Niko iz NVO ili opozicije nije osudio ovaj napad. U novembru 2017. tokom sednice Administrativnog odbora, u Skupštini Srbije, Boško Obradović je pred kamerama mnogih medija, napao Aleksandra Martinovića, predsednika Administrativnog odbora i šefa poslaničkog kluba SNS. Obradović je negirao napad. Ovde imamo niz od četiri nasilna događaja u kojima je Obradović optužen za fizičko i verbalno nasilje. Svaki put je Obradović negirao svoju odgovornost. Sasvim je jasno da se radi o osobi koja ne može da kontroliše svoje nasilno ponašanje. A radi se o predsedniku jedne parlamentarne stranke i narodnom poslaniku. Pri tome Obradović je čovek koji zagovara porodične vrednosti. Po njemu, izgleda da su „porodične vrednosti“ – fizičko i verbalno nasilje, napadi na žene (Maja Pejčić, Gordana Uzelac, Mara Dragović, Maja Gojković), napadi na službena lica i novinare, dok obavljaju svoj posao.

Boško Obradović je u intervju „Danasu“ u avgustu 2018. pozvao na vojni puč i na hapšenje Vučića. Obradović je rekao :„Pozivam časne oficire Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova da reaguju i uhapse Predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve i narušavanja teritorijajlnog integriteta i suvereniteta države Srbije“. Niko iz redova opozicije i NVO nije osudio Obradovićev poziv na nasilje.

PRETNJE VUČIĆU UBISTVOM

Narodni poslanik Slaviša Ristić, predsednik Narodnog pokreta otadžbina, uputio je 28. juna 2018.,lažno pismo predsedniku Rusije (namera je bila da se lansira pretnja Vučiću), u kojem predsedniku Srbije preti da će, ukoliko pokuša da postigne sporazum sa Prištinom, završiti kao ubijeni premijer Zoran Đinđić. Slaviša Ristić je član poslaničkog kluba kojim upravlja Vuk Jeremić. Najmanje što možemo je da se upitamo, čemu uopšte slanje bilo kakvog pisma Putinu, zbog toga što to deluje nušićevski komično? I još gore, čemu ubilačke pretnje Vučiću, da će proći kao Đinđić? Niko iz redova opozicije i NVO nije osudio Ristićeve pretnje.

Izvan toga, Vučić već godinama preko društvenih mreža dobija mnogobrojne pretnje ubistvom, između ostalog i od istaknutih opozicionih jurišnika (Jelena Maćić, Đorđe Višekruna…).

BESTIJALNO VREĐANJE ŽENA

U februaru 2018. žrtva je bila predsednica opštine Savski Venac, Irena Vujović. Napad na nju u medijima je bio bestijalan, i imao je cilj da izazove svojevrsnu građansku ili civilnu smrt. Napad je bio lišen svakog osnova, odnosno nijedan aspekt napada nije imao bilo kakvo utemeljenje u stvarnosti ili istini. Sve je bilo izmišljeno. Zverski napad je išao na više nivoa. Jedan nivo napada je udarao na samo biće žrtve, na njen pol, na karakter i moral. Drugi je udarao na njeno zanimanje i obrazovanje. Žrtva je diskriminisana, oklevetana, izvređana – putem društvenih mreža. Irenu su verbalno napali kandidat za odbornika sa liste Dragana Đilasa – Željko Veselinović, Đorđe Višekruna –„novinar“ „Tabloida“ , Beba Balašević, bivša funkcionerka DS  i Jelena Maćić, šminkerka (svi su podržavali Đilasovu gradsku listu). Napadači su napad i satanizaciju vršili preko Tvitera. Višekruna je pozivao na višestruko silovanje Irene Vujović. O ovom slučaju sam napisao osuđujući tekst koji je objavio „Novi standard“. Ove napade na Irenu Vujović nije osudio niko iz opozicije, niti NVO. Proverio sam tada, ovaj napad nisu osudili ni Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ni Zamenica zaštitnika građana zadužena za rodnu ravnopravnost, niti predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Tako smo došli i do poslednjeg slučaja bestijalnog verbalnog napada na još jednu ženu, Anu Brnabić. Recimo nešto o njoj. Za ovih 15 meseci, na čelu Vlade Srbije, pokazalo se da je master menadžerka Ana Brnabić, vredna, pristojna, sposobna, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da nije „fikus“, već ličnost čvrstog karaktera. Pored toga što nikada nije krila svoje seksualno opredeljenje, ona ga nije ni isticala. Sve u svemu, Ana Brnabić je za pripadnike LGBT populacije učinila više dobrog nego iko u istoriji Srbije – svojim jakim karakterom, pristojnim i nenametljivim ponašanjem i pozitivnom ličnošću. Upravo je ona kao Vučićevo otkrovenje, doprinela poboljšanju sveukupnih odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju.

Željko Veselinović, lider i predsednik Đilasovog „Saveza za Srbiju“, je 20. septembra 2018., objavio tekst od pola stranice na Fejsbuku, u kome žestoko vređa Anu Brnabić, predsednicu Vlade Srbije, i poziva na njeno silovanje u trajanju od „par meseci“. Na Glavnom odboru SNS Vučić je ovim povodom rekao:“Gde smo reagovali kada je jedan od lidera zapretio silovanjem premijerki, koju ste vi izabrali ovde, jer sam vas prvi pitao da ovlastimo poslaničku grupu da joj da podršku. Zgrožen sam, neću da prete našim sestrama, ćerkama, majkama silovanjem. Zapretio je tek iz zatvora izašlim Afromerikancem, koji treba da je zadovolji. To je lider koji traži normalnu Srbiju? Srbija nije zemlja silovatelja. Nećemo to dozvoliti, niste nikakvi lideri vi što pretite silovanjem”. Obraćajući se članovima GO, dodao je da mu je žao što su oni ćutali, što nisu ustali u odbranu principa, a reagovali su na svakojake gluposti. “Treba da se borite, a ne da izbegavate da uđete u sukobe. Ako nećete u sukob sa onima koji propagiraju direktno silovanje kao osnovnu temu politike, nemojte biti u ovoj stranci. Idite tamo gde je svima sve svejedno. Dok sam na čelu stranke, a imamo kongres 2019, to nikada neću dozvoliti“. Tek posle toga su usledile šire reakcije osude napada na Anu Brnabić. Pre toga, 20.septembra, Veselinovićev napad je osudio „Informer“ i 21. septembra, Veselinovićeve uvrede su osudili sam Vučić, Maja Gojković, Branko Ružić, Brankica Janković, Aleksandar Martinović, Đorđe Milićević i Pokret socijalista.

Na sednici Skupštine grada Beograda, 25.09., žestoko sam osudio pretnje Ani Brnabić, tokom rasprave o Zaključku kojim se osuđuje govor mržnje odbornika Željka Veselinovića i izneo niz činjenica koje čine ovaj tekst. U jednoj od pauza sednice, slušao sam konferenciju za štampu Dragana Đilasa u holu Skupštine. Đilas je izjavio:“Imam ljudsko razumevanje za Željka Veselinovića. Vređao je predsednicu vlade u afektu. A kada će predsednica vlade nama da se izvini za uvrede koje je izrekla?“. Kao što vidite Đilas podržava Veselinovića. Šta ima ljudsko u napadu Željka Veselinovića? Kakvo razumevanje može izazvati bestijalni napad Veselinovića na Anu Brnabić? Kakav crni afekat? Veselinovićev tekst na Fejsbuk profilu, ima pola strane teksta. Trebalo je vremena da se to sastavi, otkuca. To ne može u afektu. Takođe Đilasove tvrdnje demantuju stotine Veselinovićevih mrzilačkih izjava, tvitova i FB postova. On je ranije grubo vređao Patrijarha Pavla, Irenu Vujović, Rome i pripadnike LGBT populacije. To je manir Željka Veselinovića – mržnja i nasilje. Takođe „teoriju afekta“ demantuje i sam bolesni sadržaj.

 

Veselinovićev FB post liči na ponašanje psihopata i sociopata koje često opisuju mnogi filmovi. Kao i u slučaju Irene Vujović zverski napad je išao na više nivoa. Jedan nivo napada je udarao na samo biće žrtve, na njen pol, na karakter i moral. Drugi je udarao na njeno zanimanje i obrazovanje. Žrtva je diskriminisana, oklevetana, izvređana. Veselinović sa uživanjem, sladostrasno vređa i vivisecira Anu Brnabić. Da bi opravdao svoj kasniji poziv na silovanje, on prvo ponižava žrtvu karakterišući je kao „fikus“, „lezbejku“, „neznalicu“, „zlu“, i „podmuklu“. Na kraju on poziva, ne samo na silovanje, već na silovanje koje će da traje „jedno par meseci“. Bolesni sadržaj ovog pisma (u sazvučju sa ranijim izjavama ŽV) ukazuje na to da se radi o sadističkom tipu ličnosti, koji se naslađuje patnjama žrtve, koje je sam osmislio. Takođe, kada poznajemo modus operandi (način ponašanja) psihopata i sociopata, jasno je da Željko Veselinović sam želi da muči Anu Brnabić, na način koji opisuje. Podsvesno, on želi da je siluje više meseci i tako je „kazni“ za njena „sagrešenja“, koja je on izmislio. Veselinovićevo pismo je čista projekcija njegovih želja. I sve to nailazi na Đilasovo „ljudsko razumevanje“. Zašto Đilas podržava Veselinovića? Podržava ga zbog toga što su slični. Obojica su nasilnici, koji imaju problem da kontrolišu svoj bes, obojica imaju Napoleonov kompleks (umišljena veličina), i bolesnu sujetu. Van toga, da se vratimo na Veselinovićev tekst, ne postoji stvaran povod za bilo kakvu Veselinovićevu reakciju, a kamoli tako bolesnu. Iz posta se vidi da Veselinović reaguje na polemiku koja ga se ne tiče, polemiku predsednice vlade sa jednim ministrom o rialiti programima. A samo ponašanje Veselinovića u javnosti (izjave, tvitovi, FB postovi, ispadi, uvrede) predstavlja rialiti šou. A on, kao bajagi, u svom postu na FB, osuđuje rialitije.

Inače, sramota je što su na samoj sednici pripadnici SZS (Đilas i Jovanović) i PSG (Veljanovski i Vuletić), pokušali da relativizuju Veselinovićev poziv na silovanje, pronalazeći različita opravdanja za taj postupak.

Željka Veselinovića je podržao i Draža Petrović, glodur „Danasa“ i kolumnista sajta TV „N1“,u svojoj kolumni objavljenoj 28.09.2018., pod nazivom „Srbija, zemlja obdarenih Afroamerikanaca“. Tamo Petrović, bez stida kaže:“-pametno je zaključio Veselinović, jedna vrlo politički korektna osoba (…) da Srbija trenutno izgleda kao jedna velika Zadruga, gde ljudi sede između četiri zida, bez ključa, sa jednim neobdarenim predsednikom, neobdarenom premijerkom i jednim obdarenim Afroamerikancem…“. Time „Danas“, TV „N1“ i sam Petrović, pokazuju da podržavaju i hvale Veselinovića i njegov poziv na silovanje.

Unazad četiri, pet godina, uz primere koje sam naveo, desili su se brojni napadi na aktiviste SNS i članove njihovih porodica. Takođe, brojni su primeri vandalizacije prostorija opštinskih odbora SNS.

Mnogo puta do sada putem društvenih mreža su upućene ubilačke poruke na račun funkcionera SNS (ne samo na račun Vučića). Broj psihopata se umnožava. Uskoro će neki bolesnik da pređe sa Tviter i Fejsbuk reči na krvava dela. Za sada su prvi kandidati za to bezumlje Đorđe Višekruna, Željko Veselinović, Jelena Maćić i Sergej Trifunović. Da li će onda opozicija, pripadnici NVO, „Danas“ i „N1“ liti krokodilske suze nad nekom žrtvom? Ni to nije izvesno.

Samo kroz prste kapale su kapi

      Tople i guste koje krvnik nađe

Još gorčom mukom duplja, koje zjapi-

      Da bodež u vrat zabode mi slađe:

A mene dragost ove krvi uze,

I ćutio sam kaplje kao suze“.

Ivan Goran Kovačić „Jama“

 

*Autor je politički analitičar i odbornik Skupštine u Beogradu

Nebojša Bakarec

Podelite:

8 Komentari

    • (vazno je sto si podvukao da si “politicki analiticar”…to je retko i casti vredno zanimanje. nek ima Srbija makar jednog politickog analiticara ko i ostali svet…eeee jes to uspeh, politicki analiticar. kako se stice to zvanje? Megatrend ima fakultet za di-dzejeve, a gde se moze dobiti diploma za manekenku i politickog analiticara? ako neko zna neek se javi na aTresu politickianaliticar_wonttobee@pink.informer.rs. fala unapred!)

  1. joj tih sociologa po Srbiji kao Jelena Maćić ima ko pleve……
    samo gledaju svoj interes nekako da se ugrade u budžet po mogućstvu narodnom voljom hehehehe
    posle da sole pamet drugima i redovno primaju svoj lični dohodak,beneficiran radni staž,regres za topli obrok i prekovremeni rad,bonus na minuli rad,letovanje o trošku firme i besplatni seminar u Biaricu za poslovne managere..
    naravno svake pete godine šestitku od firme za uspešanu karijeru a svake desete godine ručni sat sa posvetom po mogućstvu Rolex made in Swiss……
    da im karijera nekim slučajem nebi radila na vetar kao kod obični seljaka vetrenjače haha

  2. još kad bi bilo budala da odreše kesu za njihov **dobrovoljni** rad u centrima za **kulturnu dekontaminaciju** nigde lepšeg mesta za napredak stručne i naučne karijere po uzoru na svetske šišaonice naivni jaganjaca

  3. hedonizam je glavna odlika svakog sociologa..mislim kako bi neko mogao biti psihopata kad uziva u studiranju ljudske zajednice??????takvi likovi i likuse poput Jelene Macic samo mogu biti sociopate,egocentricno zavisne osobe..narcisoidna deca bogati roditelja navikla na visak slobodnog vremena

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here