Nebojša Bakarec: Izbori na KiM – Albin Kurti ili Vladimir Kurtović?

Podelite:

 

Rezultati izbora na Kosovu i Metohiji pružaju teoretsku nadu da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke. Pre svega u albanskom taboru, zbog toga što tamo leži problem. Nažalost, nada o kojoj govorimo će i ostati u sferi teorije, a ne prakse, s obzirom na političku agendu pobednika izbora („Samoopredeljenje“ i DSK). Pre nego što nešto kažemo o toj temi, osvrnimo se na veličanstvenu pobedu Srpske liste, kojom je osnažen položaj srpskog naroda na KiM. Po rezultatima Centralne izborne komisije, na osnovu 100 odsto prebrojanih listića, Srpska lista je osvojila 52.620 glasova (6,61 odsto od ukupnih glasova), odnosno 93,9 odsto srpskih glasova. Kad je reč o preostale tri srpske liste, Samostalna liberalna stranka (S. Petrović) dobila je 1.910 glasova ili 0,24 odsto ukupnih, odnosno 3,4 odsto srpskih glasova. Partija Kosovskih Srba (Jablanović) sa 790 glasova ili 0,10 odsto ukupnih, odnosno 1,3 odsto srpskih glasova. Koalicija Sloboda (Rašić, Trajković) – 719 glasova – 0,09 odsto ukupnih, odnosno 1,28 odsto srpskih glasova. Glasalo je 56.039 Srba. Srpska lista je na izborima na KiM odnela izbornu pobedu u najviše opština – 10 i to: Leposavić, Novo Brdo, Štrpce, Zubin Potok, Zvečan, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot, Severna Mitrovica. U poređenju sa 2017. godinom kada su takođe održani vanredni parlamentarni izbori, Srpska lista osvojila čak 8.000 glasova više! Srpska lista je osvojila svih 10 mandata predviđenih za Srpsku zajednicu! Budući poslanički klub Srpske liste, po svemu sudeći, imaće 11 članova, zbog toga što će u njemu najverovatnije biti i Adem Hodža, jedini predstavnik Goranaca, koji je osvojio mandat.

 

Albanske vlasti su na svojoj strani, na izborima imale i tri srpske stranke: Samostalnu liberalnu stranku (Petrović), Partiju Kosovskih Srba (Jablanović) i Koaliciju Slobodu (Rašić, Trajković). Istovremeno te tri stranke podržava deo srpske opozicije okupljen oko SZS i PSG. Lako možemo zaključiti da su Đilas, Jeremić, Obradović i Trifunović do nogu potučeni na izborima na KiM. Đilas je konkretno favorizovao Koaliciju Sloboda. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je shvatio da i sebi i Srbiji, može pomoći samo tako što će jedinstveno podržati Srpsku listu. To se i dogodilo pa je Srpska lista osvojila 94 odsto srpskih glasova, a tri ostale „srpske“ stranke zajedno 6 odsto. I tako su pale u vodu i priče o bojkotu izbora na KiM, i optužbe protiv Srpske liste i vlasti u Srbiji, za ubistvo Olivera Ivanovića. Pale su u vodu i neinteligentne prognoze mladog Marka Jakšića, koji na KiM zastupa SZS, Đilasa i pokret „1 od 5 miliona“, da će Srpska lista osvojiti 8 od 10 srpskih poslaničkih mesta. Jakšić je još komičnije tvrdio i da su Kurti i Vučić, jedno te isto! (Odrednica 1). Tako je srpski narod pokazao da neće Đilasovu Radu Trajković, koja je uz Rašića bila najveća albanska uzdanica, i koja je iz zavetrine Savskog venca (Beograd), tokom kampanje govorila najveće gadosti protiv vlasti u Beogradu i Srba na KiM. Narod je pokazao da neće ni Nenada Rašića koji je Srpsku listu, odnosno 94 odsto Srba na KiM nazvao monstrumima, u svom spotu na albanskom jeziku, koji je služio podilaženju Albancima  i Kurtiju lično.

Na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, na osnovu 100 odsto prebrojanih listića (Odrednica 2), najviše glasova – 202.968 glasova ili 25,48% odsto osvojio je Pokret Samoopredeljenje- Kurti (LËVIZJA VETËVENDOSJE!), saopštila je Centralna izborna komisija u Prištini. Kako je na sajtu objavila Centralna izborna komisija, prema konačnim rezultatima, na drugom mestu je Demokratski savez Kosova – Osmani – Mustafa (LIDHJA DEMOKRATIKE E KOSOVËS) sa 197.702 glasova i  24,82 odsto, a treća je Demokratska partija Kosova- Veselji- Tači (PARTIA DEMOKRATIKE E KOSOVËS) sa 169.211 glasova i  21,24 odsto. Koalicija Haradinaj – Ahmeti (AAK-PSD KOALICIONI 100% KOSOVË) osvojila je 92.149 glasova i  11,57 odsto, dok je NISMA-Alijansa novo Kosovo – Ljimaj- Krasnići – Pacoli (NISMA SOCIALDEMOKRATE – ALEANCA KOSOVA E RE – PARTIA E DREJTËSISË) osvojila 39.495 glasova i 4,96 odsto. Pokret Samoopredeljenje je pobedio je u devet opština: Priština, Gnjilane, Prizren, Uroševac, Kačanik, Kamenica, Obilić, Vučitrn, Đeneral Janković, a drugoplasirani Demokratski savez Kosova u osam: Peć, Dragaš, Istok, Kosovo Polje, Lipljan, Podujevo, Suva Reka i Vitina. Koalicija ABK-SDP Ramuša Haradinaja i Špenta Ahmetija pobedila je u pet opština: Đakovica, Dečani, Klini, Orahovac, Junik. DPK, Kadrija Veseljija, pobedila je u četiri opštine – Glogovcu, južnoj Mitrovici, Srbici i Štimlju.

 

Procenat birača koji su glasali na biračkim mestima sa kojih su poslati birači, je 43,20%.

Ukupan broj biračkih mesta  je iznosio 2.547. Broj biračkih mesta sa kojih su poslati podaci iznosi 2.547 (100%). Broj važećih glasačkih listića je 796.380.  Broj nevažećih glasačkih listića iznosi 40.732. Registrovanih birača, navodno ima 1.937.868, što je oko 110.000 više od broja stanovnika, po popisu!  Broj potpisa na biračkim spiskovima je 830784. Broj glasačkih listića unutar glasačkih kutija iznosi 827342. Potrebno je pomenuti da Albanci nisu dozvolili da na izborima glasa oko 4000 Srba, bez kosovskih dokumenata, iako im je to bilo omogućeno na prethodnim izborima. Takođe, neophodno je primetiti da izbori daju prilično tačan prikaz procenta većinskog i manjinskog stanovništva. Kao što vidimo apsolutno uporedivi procenti etničkih grupa kažu da Srba na KiM ima oko 7 odsto (7, 04 odsto za sve 4 srpske stranke). Ostalih manjinskih grupa, zajedno ima do 4,5 odsto. Albanaci čine preko 88 odsto stanovništva KiM (88,5).

Srpska lista je u Severnoj Kosovskoj Mitrovici osvojila 7.118 glasova – 98,07 odsto, SLS Slobodana Petrovića 34, Trajković i Rašić 51, a Jablanović 55.

U Velikoj Hoči Srpska lista je osvojila 145 glasova – 99,4 odsto a ostale srpske stranke 1 glas. U Obiliću Srpska lista je dobila 1.217 glasova, Trajković i Rašić su dobili nula glasova.

U Štrpcu je Srpska lista dobila 5.122, a Trajković i Rašić su dobili 26 glasova.

U Klokotu je Srpska lista dobila 1.193 glasa, a ostali 80, koliko je dobio SLS Petrovića.

U Srbici 109 Srpska lista, 5 je dobio Petrović, a 2 je dobila Trajković.

U Orahovcu, Srpska lista je dobila 404 glasa, 4 glasa Petrović, Trajković 0, Jablanović 1.

U Partešu Srpska lista je osvojila 1. 968 , Trajković 8, a Petrović 112 glasova.

U Gnjilanu Srpska lista osvojila je 1.140 glasova, 21 Petrović, Trajković 2 i 2 Jablanović.

 

Prema prognozama Pokret Samoopredeljenje, Albina Kurtija, imaće 30, a Demokratski savez Kosova 29 poslanika u parlamentu. Donedavno vladajuća Demokratska partija Kosova, Kadrija Veseljija, koju je on nasledio od Hašima Tačija, imaće 26 poslanika. Koalicija Alijansa za budućnost Kosova, bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i SDP, Špenta Ahmetija, imaće 14 poslanika, a NISMA, Fatmira Ljimaja, ako pređe cenzus, će imati šest poslanika, što nije verovatno. Glasalo se za 120 poslaničkih mesta u kosovskoj skupštini, od čega je ukupno 20 zagarantovano za manjine na KiM, a od tog broja 10 pripada predstavnicima Srba. Od deset preostalih manjinskih mesta u skupštini Kosova, 4 su rezervisana za Rome, Aškalije i Egipćane, 3 za Bošnjake, 2 za Turke i jedno za Gorance. Sasvim je jasno da će Srpska lista sa deset poslanika biti jezičak na vagi i da bez nje neće biti moguća stabilna vlast na KiM, ali će to biti i ostalih 10 manjinskih poslaničkih mesta, ukoliko budu jedinstveni, što je diskutabilno.

 

Brojanje glasova sa biračkih mesta je okončano 8. oktobra 2019., ali nisu prebrojani glasovi pristigli poštom. Oko 16.000 koverata sa jednim ili više glasova je stiglo poštom, većina njih iz dijaspore. Pokret Samoopredeljenje računa na ove glasove kako bi produbio razliku sprema DSK. Poznavaoci prilika tvrde da se u prošlosti pokazalo da oko 70 odsto glasova dijaspore ide Samoopredeljenju. Takođe, moguće je, ali malo verovatno da će i koalicija NISMA, preći cenzus posle prebrojavanja glasova pristihlih poštom. Toj koaliciji nedostaje 0,04 odsto glasova da bi dostigla cenzus.

Ko je Albin Kurti? Sjaši Murta da uzjaši Kurta!

Albin Kurti je rođen 1975., u Prištini (Odrednica 3). Kurtijev otac Zaim, i majka Arife (devojačko Tahiri), su se pre Kurtijevog rođenja preselili iz Ulcinja u Prištinu, zbog posla Kurtijevog oca. Majka Albina Kurtija je bila učiteljica u osnovnoj školi. Otac mu je takođe obrazovan čovek. U Prištini su se rodila dva  mlađa brata Albina Kurtija, Arianit i Taulant. Do preseljenja u Prištinu, Kurtijevi su, kao i njihovi preci živeli u selu Vladimir, kod Ulcinja. Ceo taj kraj, koji se danas nalazi delom u Crnoj Gori, a delom u Albaniji, premrežen  je ostacima sakralnih objekata posvećenih srpskom vladaru Jovanu Vladimiru, koga je SPC kanonizovala (proglasila za svetitelja – sveca). Jovan Vladimir je bio srpski vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba (od oko 1000. do 1016. godine). Ceo taj kraj je bio, do dolaska Turaka, uglavnom naseljen srpskim življem. Možemo osnovano pretpostaviti da su preci porodice Kurti, srpskog porekla. Selo iz koga potiče porodica Kurti, Vladimir, se od davnina zove po pomenutom vladaru Jovanu Vladimiru. Selo je do dana današnjeg zadržalo svoje srpsko ime. Takođe, svi nazivi toponima u široj okolini su srpski. Niko ne tvrdi da je Albin Kurti Srbin, to bi bila smešna tvrdnja, već samo da su mnogi preci njegove porodice najverovatnije bili Srbi.

Da je to možda tako, svedoči i epizoda sa medijskim prepucavanjem između Albina Kurtija i sina Hašima Tačija, Endrita iz 2018. godine. Na Kurtijeve prozivke o bliskosti Tačija i Vučića, i na Kurtijev poziv da Endrit zaprosi Vučićevu čerku, Endrit Tači je odgovorio „Hvala na vašoj ponudi Aljbin. Imam strpljenje da sačekam da tvoja ćerka poraste pa da pričamo o našoj budućosti, ali imam problem. Moramo prethodno da rešimo primarno pitanje identiteta, albansko, a ne crnogorsko. Shvatam da poreklo ne može da se zaboravi, ali ne razumem jezik Kurtović Vladimira“. Time je sin predsednika Kosova, aluduirao na to da Albin Kurti nije Albanac, već Crnogorac, i da se zove Vladimir Kurtović. Verovatno sami Albanci najbolje znaju kome su i ko bili preci (Odrednica 4).

Albin Kurti je po obrazovanju je inženjer računarstva i telekomunikacija (Priština 2003.). Tečno govori engleski i srpski. Pre 2000. godine bio je prevodilac, portparol i sekretar Adema Demaćija, tada političkog predstavnika OVK. Kurti je uhapšen od strane srpske policije u aprilu 1999. godine (Odrednica 5). Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000., Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma. Posebno je zanimljiv snimak iz zatvora u Nišu, kada Kurti daje izjavu za medije, i pun sebe, iznosi izmišljotine o srpskom imperijalizmu i fašizmu!

 

https://www.youtube.com/watch?v=FoQCjWLYndo

 

Albin Kurti je na slobodu pušten u decembru 2001. godine. Mediji su pretpostavljali da je njega i Floru Brovinu pomilovao tadašnji predsednik SR Jugoslavije, Vojislav Koštunica, na pritisak stranaka DOS-a, i zapadnog faktora. Danas se čini greškom neselektivno puštanje na slobodu mnogih Albanaca koji nisu bili dostojni da tada 2000. godine budu pušteni, zbog stvarnih zločina koje su počinili (Odrednica 6). Danas bizarno i bolesno zvuči činjenica da je Albinu Kurtiju 1999. godine, drugosrbijanski list „Naša borba“ dodelio nagradu za toleranciju. Dakle, da ponovim, za one koji su u neverici, srpsko petokolonaško glasilo je 1999.  godine, nagradilo porparola OVK, nagradom za toleranciju!

 

Okružni sud u Prištini je u junu 2010. osudio Albina Kurtija na devet meseci zatvora, a kaznu je ranije odslužio u službenom i kućnom pritvoru. Kurti je osuđen za opstrukciju i sprečavanje službenih lica u vršenju dužnosti tokom februarskih demonstracija 2007. godine, koje su organizovali on i njegovo Samoopredeljenje (Odrednice 7 i 8). Tokom tih nasilnih demonstracija u Prištini su stradala dvojica demonstranata, a 80 je povređeno. Odgovornost za to snosi Albin Kurti. U septembru 2018. godine, Apelacioni sud u Prištini odbacio je žalbu i potvrdio zatvorske kazne za lidera Samoopredeljenja, Albina Kurtija, i poslanike tog pokreta Albulena Hadžijua, Doniku Kadar Bujupi i Fatona Topaljija. Sud je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini iz januara 2018., prema kojoj su četiri člana Samoopredeljenja, osuđeni na zatvorske kazne. Prema toj presudi Albin Kurti je osuđen na jedinstvenu kaznu od 17 meseci zatvora zbog opstrukcije rada parlamenta bacanjem suzavca i ometanje policije u obavljanju službene dužnosti (Odrednica 9).

 

U avgustu 2015. godine došlo je do žestoke polemike i vređanja između tadašnjeg predsednika vlade Kosova, Ise Mustafe i Albina Kurtija, vođe „Samoopredeljenja“ (Odrednica 10). Do toga je došlo posle akcije „Samoopredeljenja“ ispred Mustafine porodične kuće u selu Prapastica, kada su aktivisti „Samoopredeljenja“ preskočili zid Mustafine kuće prilikom protesta. Tom prilikom je Mustafa, Kurtija nazvao magarcem. Posle toga je Mustafa izjavio:“Ja ovom prilikom treba da se izvinim samo magarcu kojeg sam uporedio sa njim. Zato što ne uvažavaju zid. Jer kod nas i stoka uvažava zid. Svako uvažava to“. Mustafa je rekao i da lideri tog pokreta ne treba da šalju na proteste decu i žene do njegove kuće na selu, već da oni sami dođu. Pokret Samoopredeljenje je od Mustafe tražio ostavku i izvinjenje zbog toga što je Kurtija nazvao magarcem. Danas postoje veliki izgledi da će „magarac“ i Isa Mustafa formirati vlast na Kosovu. Da li će u tom slučaju njakati Kurti ili Mustafa?

 

Albin Kurti se u četrdesetoj godini oženio Norvežankom Ritom Augestad Knudsen. Imaju petogodišnju ćerku. Rita Augestad Knudsen je stariji istraživač u Norveškom institutu za međunarodne poslove (Norwegian Institute of International Affairs  – Norsk utenrikspolitisk institutt – „NUPI“) (Odrednica 11). „NUPI“ je norveška vladina institucija. Knudsenova radi u Odseku za bezbednost i odbranu. Kurtijeva supruga je doktor nauka i ekspert za protivterorizam i antiradikalizam. Ona je takođe izvršni direktor Konzorcijuma za istraživanje terorizma i međunarodnog kriminala (Odrednice 12 i 13). Rita Augestad Knudsen je visoko pozicionirana u norveškim obaveštajnim strukturama. Kao „oficir“ stacioniran u Prištini, ona sarađuje i sa ostalim zapadnim obaveštajnim rezidentima, poglavito iz SAD i VB.

Prištinski mediji („Lajmi“ i drugi)  su 6. juna ove godine izvestili da su Kurti i njegova supruga potrošili ogroman novac na kupovinu stana u Norveškoj (Odrednica 14). Kako je Kurti poslanik, obavezan je da podnosi godišnje izveštaje o imovini. U izveštaju o imovini za 2018. godinu Kurti je prijavio da ima 85.000 evra u gotovini u banci DNP. Zbog ovoga ga je često prozivao predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji, tražeći da objasni poreklo novca. Kurti i njegova supruga su 2019. godine potrošili mnogo novca, čije poreklo nije objašnjeno. Ovogodišnja prijava imovine otkriva da je bračni par Kurti u međuvremenu potrošio 75.000 evra od onih 85.000, s obzirom da su prijavili da na računu u banci imaju 10.000 evra. Prištinski mediji izveštavaju da su Kurti i njegova supruga novac potrošili na kupovinu stana u Norveškoj, o čemu govori i novoprijavljen stan od 400.000 evra kojeg nema u prošlogodišnjoj prijavi. Albin Kurti i njegova supruga nikada nisu objasnili poreklo novca za taj stan, niti poreklo ostale imovine, koja nije mala. Kada govorimo o profesiji Kurtijeve supruge,  zanimljivo je da je neko ko se (bori protiv?) bavi antiterorizmom, antiradikalizmom i  antiekstremizmom, odabrao da zasnuje porodicu sa bivšim portparolom jedne terorističke organizacije, poznate po ratnim zločinima, i bavljenjem klasičnim kriminalom, uključujući i trgovinu organima otetih i ubijenih! Uz to sam suprug Knudsenove je političar sa ekstemnim šovinističkim političkim programom, koji podrazumeva stvaranje Velike Albanije, u prvom koraku, tako što bi se ujedinili Albanija i Kosovo. Takođe, Albin Kurti već najmanje 15 godina sprovodi nasilnu politiku, koja podrazumeva organizovanje nasilnih demonstracija na kojima ginu ljudi ili bivaju povređeni, koja podrazumeva uvođenje nasilja u institucije Kosova, poput bacanja otrovnog gasa, tuče itd. Kurti je do sada tri puta osuđivan. Jednom u SRJ, za terorizam, i dva puta na Kosovu.

 

Magareća politika!

 

O Kurtijevoj politici i stavovima, najbolje govore delovi intervjua koji je Kurti u martu 2016. dao evropskom izdanju uglednog veb sajta „Politiko“ (Odrednica 15). „Politiko“ na početku konstatuje da je Kurti delom i sam odgovoran za ono o čemu govori, a to su korupcija, nezaposlenost, etnički sukobi i ispadi nasilja u skupštini Kosova. List mu pripisuje odgovornost za nasilje u skupštini Kosova zbog stalne upotrebe suzavca, da bi zaustavio usvajanje sporazuma sa EU iz 2015., koji Srbima daje veća prava (deo o ZSO- op.aut.).

Pitanje:“ Sporazum sa EU je korak ka pomirenju sa Srbijom, i korak ka Evropi. Vaša partija to blokira. Zbog čega?“.

Da, blokiramo. Mi smo ponosni na to što je čak i Ustavni sud to blokirao. Mi verujemo da to (ZSO op.aut.) predstavlja korak protiv normalizacije i da vodi u kapitulaciju pred imerijalističkom moći, koja se stalno trudi da podeli Kosovo na dva dela. Ne postoje samo veliki imperijalisti u svetu. Srbija je uvek bila mala imperija na Balkanu. Mala imperija koja je ubijala svoje susede, u ime borbe za interese velikih imperija. Srbija imitira jednu veliku imperijalnu silu, konkretno Rusiju. Imate Putina i njegove satelitske države u okruženju Rusije“.

Pitanje:“Vi smatrate da je bacanje gasa u parlamentu odgovarajući potez. Nije li vaša zemlja umorna od mržnje i nasilja?“.

Pa, tihi protesti ne vode nikuda,  posebno u našem slučaju gde narod protestuje protiv vladajuće autokratske vlade koju podržava deo međunarodne diplomatije. Mirni protesti bi samo doveli do toga da budu ismejani od vlasti. Okupiti ljude zajedno jednostavno nije dovoljno, morate biti aktivniji od toga“.

Pitanje:“Zbog čega to nije dovoljno?“.

Suzavac koji bacamo nestane posle 30 minuta. Ali ako instalirate Srpski entitet u našoj zemlji, on neće nestati u narednih 30 godina“.

Pitanje:“Šta su pretpostavke za početak dijaloga sa Srbima?“.

Nema prepreka za početak razgovora sa Srbima sa Kosova. Ali da bi počeli pregovore sa srpskom vladom, Srbija mora da prizna našu državu, da se izvini za ratne zločine, i da plati ratnu odštetu. Mi smo suočeni sa 10.000 ubijenih građana, sa hiljadama silovanih žena, sa 120.000 uništenih kuća, sa 860.000 Albanaca koji su proterani sa Kosova u proleće 1999. Srbi su pokrali albanski penzioni fond, štednju u bankama i 12.000 kulturnih artefakata. Tako da načelno ne postoji način za uspostavljanje normalnih odnosa sa Srbijom, dok su obe zemnje i dalje u katastrofalnom stanju“.

Pitanje:“Vaša partija sanja san o velikoj Albaniji. Kako to zamišljate i kako?“.

Mi tražimo pravo Kosova da se priključi Albaniji. Za sada, naš ustav to ne dozvoljava. Mi želimo da to  ostvarimo mirno i demokratski, za razliku od našeg odvajanja, koje je bilo nasilno zahvaljujući velikim silama“.

 

Dan pred izbore na Kosovu i Metohiji, Kurti je dao intervju bečkom dnevniku „Standard“. Albin Kurti u  tom intervjuu najavljuje da će ukinuti takse, ali uz recipročne mere Srbiji, i da će tražiti ratno obeštećenje. Kurti tu takođe kaže da će, ako postane premijer, u prvoj nedelji mandata početi dijalog sa Srbima na Kosovu. „Mi ćemo takse zameniti principom reciprociteta. Beograd, na primer, mora prihvatiti naše tablice i dokumenta, na kojima stoji republika Kosovo. Želimo rasvetljavanje sudbine nestalih lica, bez obzira koje su nacionalnosti, kako bi našli i nestale Srbe i Rome. Trebalo bi uspostaviti zajedničke timove od strane kosovskih, srpskih i međunarodnih istraživača, koji bi analizirali masovne grobnice“, rekao je Kurti. Smatra da, nezavisno od toga, „Srbija Kosovu duguje ratno obeštećenje, penzijski fond i 1.200 artefakata“. Upitan zašto bi Priština trebalo da potpiše sporazum sa Beogradom, Kurti je odgovorio da su dobrosusedski odnosi važni i da bez međusobnog priznanja nema članstva u EU.”Ja želim u svakom slučaju da svih šest zemalja Zapadnog Balkana u jednoj deceniji, sve zajedno uđu u EU“, rekao je Kurti.

Na tvrdnju “Standarda” da Srbija za priznanje Kosova želi neku vrstu kompenzacije i na pitanje da li bi to mogla biti Zajednica srpskih opština (ZSO), Kurti je podsetio da je tu mogućnost isključio Ustavni sud. „Šta se potom desilo? Nijedan Srbin na Kosovu nije protestovao, samo Beograd. Taj ZSO nikada nije bio za Srbe. Mi moramo Srbe na Kosovu pitati šta žele. Beograd ne može da govori u ime Srba na Kosovu“, istakao je Kurti.

Na pitanje šta žele Srbi na Kosovu, on kaže da oni imaju zdravstveno osiguranje preko “paralelnih struktura” koje kosovska država ne nudi, te dodao da to neće ukidati iz humanih razloga. Govoreći o sebi, istakao je da je Albanac po nacionalnosti i da su Albanija i Kosovo dve države, ali jedna nacija, to jest kao dve Nemačke, ali ne i kao Nemačka i Austrija.

Na pitanje da li je i dalje za ujedinjenje sa Albanijom, odgovorio je da smatra da bi ljudi glasali za to, ako bi bilo referenduma:“Međutim, referendum nije dozvoljen. Zato ću poštovati ustav dok jednog dana ne budemo u mogućnosti da to na miran i demokratski način promenimo. A, to neće uslediti brzo“.

Podsetimo da se Kurti godinama, a pre poslednjih izbora, zalagao da kosovske vlasti, umesto pregovora s Beogradom, razgovaraju sa Tiranom o ujedinjenju Kosova i Albanije! U izbornoj kampanji i povremeno, u intervjuima za zapadne medije, menjao je ploču, i govorio kako po ustavu Kosova ujedinjenje nije moguće. Paralelno sa tim, na Kosovu je, do ovih izbora, uporno ponavljao samo jedno – ujedinjenje Kosova sa Albanijom. Na toj temi je i ovaj put dobio silne glasove. Problem je što očigledno ne govori istinu – ili na Kosovu, van fokusa zapadnih medija, ili u intervjuima zapadnim medijima! Takođe, Kurti je 2016. u intervjuu za „Politiko“ tvrdio da su Srbi ukrali 12.000 kulturnih artefakata, a tri godine kasnije, u intervjuu bečkom „Standardu“ je tvrdio da su Srbi ukrali svega 1.200 artefakata! Naravno, i jedno i drugo je laž, a Kurti je samog sebe uhvatio u laži.

 

Samo dan posle izbora Kurti je počeo da menja ploču i da relativizuje ranije izjave, provocirajući srpsku zajednicu (Odrednica 16). U svom intervjuu sa TV N1, ponovio je da će prve nedelje u premijerskoj kancelariji započeti razgovore sa Srbima sa Kosova. Na pitanje da li će vladu formirati sa Srpskom listom, on je rekao da će u koaliciju uključiti one srpske političke stranke koje nisu Srpska lista, obrazloživši tim da Srpska lista nije politička partija, već država. „Inače naš ustav kaže da mora da bude bar jedan ministar iz srpske zajednice u našoj vladi, ali ne kaže da mora da bude iz Srpske liste. Znači mi ćemo da fokusiramo naše prioritete prema manjinama kao takve kao zajednice, a ne kao stranke“, rekao je Kurti. Ovde je Kurti pokazao nepoznavanje sopstvenog ustava, čiji član 96. (Ministarstva i Predstavljanje Zajednica), stav 3. zaista pominje ministra iz Srpske zajednice, a ne sa Srpske liste, citiramo član 96. stav 3. ustava Kosova:“3. Postojaće najmanje jedan (1) ministar iz Srpske zajednice i jedan ministar neke druge nevećinske zajednice Kosova. Ako ima više od dvanaest ministara, Vlada će imati i trećeg ministra koji će predstavljati nevećinske zajednice Kosova“ (Odrednica 17). Međutim, stav 5. tog člana ustava kaže da, ukoliko se ministar iz redova manjina imenuje van članstva Skupštine Kosova, tada mora da se dobije službeno odobrenje Srpske liste, koja je jedini zastupnik i predstavnik Srpske zajednice u Skupštini Kosova. Stoga je neminovno da budući predsednik vlade Kosova, u vladu uključi predstavnike Srpske liste (ukoliko oni to žele), a ne neke imaginarne Srpske zajednice. Tek ako se Srpska lista izjasni da ne želi da učestvuje u Vladi Kosova, ili ne odgovori na poziv, onda se u vladu mogu uključiti i neki drugi predstavnici Srba. Ali i u tom slučaju, važi stav 5., člana 96. ustava Kosova, pa se opet mora tražiti odobrenje Srpske liste, za imenovanje tog ministra. Stav 5. , člana 96., ustava Kosova kaže: „5. Izbor ovih ministara i zamenika ministara će se izvršiti nakon konsultacija sa strankama, koalicijama ili grupama koje predstavljaju zajednice koje ne čine većinu na Kosovu. Ako se imenuju van članstva Skupštine Kosova, za ove ministre i zamenike ministara se zahteva službeno odobrenje većine poslanika Skupštine koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili kao predstavnici relevantne zajednice“. U svakom slučaju ova provokacija i nepoznavanje ustava Kosova, ukazuju na loše namere Albina Kurtija.

I u narednim danima Kurti je nastavio da nipodaštava 94 odsto Srba sa Kosova i Metohije, koji su glasali za Srpsku listu i da niže nediplomatske izjave. Albin Kurti, kandidat za premijera „Samoopredeljenja“, izjavio je 08.10.2019., da u novoj kosovskoj vladi ne želi Srbe, koji ne priznaju Kosovo i koji su vezani za Beograd, kada ima one koji to nisu i koji, kako kaže, Kosovo smatraju državom. „Bilo bi nemoralno kontaktirati i pozvati Srpsku listu kad imam poruke Rašića i Nikolića koji mi čestitaju pobedu na izborima. Imamo Srbe na Kosovu koji kažu Ustav Republike Kosovo. Sa njima ću početi razgovore. Smatram da je dobro proveriti da li je Srpska lista spremna da glasa za to da u buduću vladu uđe predstavnik Srba van te liste“ rekao je Kurti. Kada je o Srbima reč, Kurti je izjavio:“Zašto bi u vladu, na primer, uzeo Rikala kad imam ovde Nenada Rašića“.“Ne mogu da ne preferiram više Srbe koji ne govore „Kosovo i Metohija” ili „privremene kosovske institucije”, koji Oslobodilačku vojsku Kosova nazivaju teroristima“. Lider Samoopredeljenja je izjavio i da će, kada preuzme vladu, preispitati sve sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom. Ukazao je da ne postoji mogućnost postizborne koalicije bez DSK, i da ako se ne dogovori sa DSK, opet slede izbori. Najavio je da će se 10. oktobra sastati sa liderima DSK, Isa Mustafom i Vjosom Osmani, i da će razgovarati o koalicije dve stranke.

 

Albin Kurti, u suštini vodi šizofrenu politiku. Sa jedne strane šovinističku, velikoalbansku, a sa druge strane mondijalističku, liberalnu. Albin Kurti bi se mogao opisati kao spoj pojedinih osobina Boška Obradovića (desničarski šovinizam, nasilje ali ne i verbalno) i Sergeja Trifunovića (levičarski mondijalizam, vladanje savremenim medijima…) (Odrednica 18). Uz to, vidimo da nasilna politika Albina Kurtija, neodoljivo podseća na nasilnu politiku Obradovića, Đilasa, Jeremića i SZS. Ili obrnuto? Albin Kurti je obrazovan i tečno govori dva jezika (engleski i srpski). Takođe on nema breme zločinačke prošlosti, u pogledu toga da nije počinio ratne zločine, nalik većem delu sadašnje vladajuće kosovske albanske garniture. U tom pogledu će biti i manje podložan pritiscima zapadnih mentora, koji iz pozadine vladaju Kosovom. Kada sve ovo imamo u vidu, uz ostale činjenice (drugo mesto DSK (LDK) i profil favorita iz senke – Vjose Osmani), Albin Kurti i Samoopredeljenje se ne čine kao faktori koji će doprineti kompromisu na Kosovu i Metohiji, ili brzom rešenju problema na KiM.

 

Vojislava Osmani

 

Gornji podnaslov je samo šala. Vaš autor nema nikakvih podataka da Vjosa Osmani ima i srpske korene, ili da se zvala Vojislava. Bez obzira na to što je rođena u Titovoj Mitrovici, tj. na severu Kosova i Metohije. Vašeg autora je njeno ime neodoljivo podsetilo na ime Vojislava i na pogrešnu albansku transkripciju srpskih imena, tako da bi po toj transkripciji Albanci ime Vojislava pretvorili u Vjosa ili Vojsa.

 

Nažalost postoji i drugi deo ove pobedničke medalje zvane Albin Kurti. To je drugoplasirana partija Demokratski savez Kosova (Vjosa Osmani – Isa Mustafa), (LIDHJA DEMOKRATIKE E KOSOVËS) sa 197.702 glasova i 24,82 odsto, samo 5000 glasova manje od Kurtija, tj. 0,7 odsto manje. Vrlo je neobično da obe jake opozicione partije zauzmu prva dva mesta na izborima, sa vrlo izjednačenim brojem glasova. Po proceni vašeg autora, Osmanijeva i DSK, predstavljaju veću opasnost po interese Srba na KiM i Srbije, nego Kurti i njegova partija, i mnogo veću opasnost od dosadašnjih vlasti. I to opasnost u strateškom i dugoročnom pogledu. Favorizujemo Osmanijevu, a marginalizujemo Mustafu, zbog toga što je on sam svestan njene perspektivnosti, sposobnosti i obrazovanja. Uverićete se u se to i sami, kada pogledamo njen profil. Mustafa jeste predsednik  DSK, ali je jasno da je on prepustito glavnu ulogu Osmanijevoj. U kampanji je Osmanijeva, ispravno, isturena kao lider(ka) i kandidat za predsednicu vlade. DSK i Osmanijeva su mnogo upeglaniji i pomirljiviji od bilo koje druge stranke ili lidera na KiM. To ne znači da će oni odustati od (veliko)albanske agende. Ne. Oni će je samo uspešnije, a neupadljivije sprovoditi. Spolja gledano DSK i Vjosa Osmani su lišeni različitih ekstrema koje su do sada iskazale sve ostale velike albanske stranke i lideri. Problem je u tome što je sama albanska agenda, ekstremna. O tome ćemo nešto reći na kraju teksta.

 

Vjosa Osmani favoritkinja iz senke

 

Ko je Vjosa Osmani? Rođena je 1982. godine, rekosmo, u Titovoj Mitrovici. Udata je i ima blizance. Pravo ime i prezime su joj Vjosa Osmani – Sadriu. U kampanji nije koristila dva prezimena, zbog toga što je albansko kosovsko društvo veoma patrijarhalno, da ne kažemo zaostalo. Dva prezimena bi isuviše bola oči, i možda odbila neke birače. Od 2006. do 2010. je radila u Kancelariji predsednika Kosova, kao šef kabineta predsednika i kao savetnica za pravna i međunarodna pitanja. Od 2011. je poslanica u skupštini Kosova. Pre svega toga radila je u  više međunarodnih institucija na KiM. Završila je prvi stepen pravnog fakulteta u Prištini (Bachelor of Law) 2004. godine. Master diplomu prava, stekla je već 2005. godine, na univerzitetu Pitsburg (SAD). Deset godina kasnije je doktorirala na istom univerzitetu (Međunarodno i poslovno pravo). Na prištinskom pravnom fakultetu je 2004., bila najbolji student prava. Na univerzitetu Pitsburg, je za master i za doktorske studije, dobila sve moguće nagradne školarine. Paralelno je sticala iskustvo i obrazovanje i u nevladinom sektoru. Autorka je 9 publikacija i niza tekstova. Predavač je na više fakulteta, a na pravnom fakultetu u Pitsburgu je gostujući profesor. Iz priloženog se može zaključiti da Osmanijeva tečno govori engleski, a verovatno i srpski. Vjosa Osmani poseduje impresivnu biografiju (Odrednica 19).

 

Veću političku veštinu Osmanijeva i Mustafa su pokazali odmah posle izbora. Albin Kurti je odmah poleteo u zagrljaj DSK-u, najavivši koaliciju sa njima. Mnogo pametnije od Kurtija, DSK, Mustafa i Osmanijeva su mu odgovorili tek posle dva dana. Pitanje koalicije su ostavili otvorenim. Ubrzo su se u Srbiji i na Kosovu, pojavile informacije da SAD više preferiraju koaliciju DSK sa Tačijevom partijom DPK, od koalicije DSK sa Samoopredeljenjem. Da li je to tako, vreme će pokazati. U samoj kampanji Osmanijeva je bila potpuno okrenuta osudi korumpiranog tekućeg režima, pitanju masovnog iseljavanja sa KiM, i promociji porodičnih vrednosti:“Radićemo na tome da zemlju izvučemo iz ponora gde su je smestili nesavesni, korumpirani ljudi, kojima nikada prioritet nisu bili interesi građana. Građanima garantujem da se nikada neće osećati kao sada, da se ne čuje njihov glas. Posebno majke, supruge, kćeri. To je jedina šansa za pokretanje zemlje napred“ – rekla je ona. Osmanijeva je najavila oštar stav prema Srbiji. Naglašavala je da će takse od 100 posto na uvoz robe iz Srbije i BiH, biti deo drugih mera koje će biti preduzete protiv Srbije. Rekla je da takse neće biti ukinute, već ugrađene u mere “reciprociteta”, ali i da bi bila spremna da carinske barijere ukloni ukoliko Srbija pruži informacije o, kako je navela, 1.700 nestalih lica sa Kosova. Takođe, isticala je da dijalog sa Beogradom mora voditi osoba koja nije ucenjena, a da postojeće takse pokrivaju skandale vlade Ramuša Haradinaja. Kao i Kurti odbacila je i pomisao o eventualim teritorijalnim korekcijama, razgraničenjima, podelama. „To neće biti tema dijaloga sa Beogradom, ako budem izabrana za predsednicu vlade Kosova“ rekla je Osmanijeva. Da bi se dodvorila biračima, Osmanijeva je u jednom od svojih govora poručila da će zauvek ostati Mitrovčanka, a da će, ako postane premijerka „sever Mitrovice ostati Kosovo“.„Stojim pred vama i tražim vaše poverenje, da jednom i zauvek zatvorimo ranu Mitrovice. I da znate gde god sam išla, bez obzira na kontinent i bez obzira na vreme koje sam provela u našoj zemlji spasiteljici, Americi, gde god sam živela – uvek ću ostati Mitrovčanka. Zato i danas dajem svoju besu, časnu reč, da Mitrovica ne samo da će biti deo Kosova, već će ceo sever i Mitrovica biti razvijeniji”, rekla je Osmani na jednom od predizbornih skupova (Odrednica 20). Da pomenemo da Vjosa Osmani nije prva istaknutija žena u politici Kosova. Put su joj utrle Edita Tahiri i Atifete Jahjaga, bivša predsednica Kosova (od 2011. do 2016.).

 

Isa Mustafa, lider Demokratskog saveza Kosova, osmog oktobra je najavio skori susret sa liderom prvoplasiranog Pokreta Samoopredeljenje, Aljbinom Kurtijem. Naveo je da će se zajedno sa kandidatkinjom DSK, Vjosom Osmani, narednih dana sastati sa predsednikom Pokreta Samoopredeljenja, Kurtijem sa kojim će razgovarati o mogućnosti formiranja postizborne koalicije.„Nastavićemo tamo gde smo stali pre početka izbornog procesa, poštujući volju građana izraženu slobodnim glasanjem u demokratskom izbornom procesu, ali i interes DSK“ napisao je Mustafa.

Sve to deluje obespokojavajuće za nas Srbe, u pogledu pregovora o KiM. Šta nas tu može zabrinuti? Pre svega ekstremizam i nepredvidivost Albina Kurtija. Drugo, obrazovanje i  sposobnosti Vjose Osmani, koji će biti prednost u pregovorima, pre svega u njenom odnosu prema EU i SAD, i u njihovom odnosu prema njoj. Treće, mnogo je u pregovorima lakše, nasuprot sebi imati nekadašnje (neobrazovane ili slabo obrazovane) bandite i zločince, upitne inteligencije, podložne ucenama zapadnih mentora. Mnogo je teže u pregovorima, na suprotnoj strani imati izuzetno obrazovanu i inteligentnu Vjosu Osmani, i-ili Albina Kurtija, koji je takođe solidnog obrazovanja. Takođe, Vjosi Osmani njen pol samo ide u prilog, jer živimo u vremenima u kojima se u zapadnom svetu žene pozitivno diskriminišu, i izložene su uglavnom pozitivnim predrasudama.

 

Već smo rekli da je problem u tome što je sama albanska agenda, ekstremna i podrazumeva:

– zahtev Srbiji da pruži saglasnost da Kosovo postane član UN,

– zahtev Srbiji da posle toga prizna Kosovo,

– da Srbija ne dobije ništa zauzvrat (jednostrani kompromis, tj. kompromis koji to nije),

– Srbe kao građane drugog reda i remetilački faktor,

– rad na ujedinjenju sa Albanijom (prikriven ili javan),

– onemogućavanje povratka raseljenima,

– otimanje sve srpske privatne i  državne imovine,

– otimanje svog srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa

– teritorijalne pretenzije spram Preševske doline

 

Sve što je nabrojano sprovode i sprovodiće sve albanske partije. Nažalost, ako DSK bude u vlasti, a najverovatnije hoće, Osmanijeva i DSK će albansku agendu sprovoditi uspešnije nego bilo ko do sada. Ukoliko budu u vladi sa ekstremistom Kurtijem – Srbima i pregovorima se ne piše dobro. Kurti i Osmanijeva su nova generacija albanskih političara, obrazovana, neopterećena gresima prošlosti, mnogo veštija od „ratnih lidera“, u stvari zločinaca i kriminalaca. Nažalost, politika Kurtija i Osmanijeve je u suštini ista kao i politika prevaziđene generacije političara, poražene na izborima. Jedina razlika je ta što Albin Kurti svoj šovinizam ne krije, za razliku od Vjose Osmani.

Nebojša Bakarec za Vidovdan

 

Odrednice:

1.https://www.danas.rs/politika/marko-jaksic-prica-se-da-ce-kurti-uraditi-sve-sto-i-vucic/

2.https://rezultatet2019.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=0&LangID=2

3.https://en.wikipedia.org/wiki/Albin_Kurti

4.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:747880-TACIJEV-SIN-ODGOVORIO-KURTIJU-Vladimire-Kurtovicu-cekam-da-ti-cerka-poraste

5.http://www.bndlg.de/~wplarre/Suche-Kurti.htm

6.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije.407.html:326584-Amnestirani-i-zlocini

7.https://www.slobodnaevropa.org/a/2071855.html

8.https://mrcheeseburger9000.wordpress.com/2007/11/20/albin-kurti-indictment/

9.https://www.blic.rs/vesti/politika/kazna-za-suzavac-apelacioni-sud-potvrdio-aljbinu-kurtiju-17-meseci-zatvora/blz2sp2

10.http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2021311/mustafa-izvinjavam-se-magarcu-ne-kurtiju.html

11.https://en.wikipedia.org/wiki/Norwegian_Institute_of_International_Affairs

12.https://www.nupi.no/en/About-NUPI/Employees/Researchers/Rita-Augestad-Knudsen

13.https://www.sv.uio.no/c-rex/english/people/aca-affilliated/rita-augestad-knudsen/

14.https://www.espreso.rs/vesti/kosovo/398063/albanci-sokirani-kurti-i-njegova-zena-imaju-stan-od-400-hiljada-evra-a-tek-koliko-imaju-na-racunu-u-banci

15.https://www.politico.eu/article/albin-kurti-kosovo-if-debating-doesnt-work-throw-tear-gas/

16.http://rs.n1info.com/Vesti/a532506/Kurti-za-N1-Srpska-lista-nije-stranka-nego-drzava.html

17.http://kryeministri-ks.net/wp-content/uploads/2018/03/Ustav1.pdf

18.https://rs-lat.sputniknews.com/autori/201510151100301837-kurti-kosovo-samoopredeljenje/

19.https://juridiku.uni-pr.edu/getattachment/Personeli/Personeli-akademik/Mr-sc-Vjosa-Osmani/Vjosa-Osmani_CV_2014.pdf.aspx

20.https://www.blic.rs/vesti/politika/hoce-nastavak-dijaloga-ali-ne-i-ukidanje-taksi-ko-je-vjosa-osmani-kandidat-dsk-za/jglx9tc

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here