НЕБОЈША БАКАРЕЦ : КОСОВО И МЕТОХИЈА – ШТА И КАКО? –ДРУГИ ДЕО

Поделите:

Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе,

добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу

деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити

од тога одакле долазимо него куда идемо.“

Борислав Пекић

Дијалог о Косову и Метохији

Председник Србије Александар Вучић је покренуо дијалог у правом тренутку. Дијалог је био неопходан, и он још увек траје. Дијалог у вези са решавањем проблема Косова и Метохије је показао да та тема служи опозицији само за прикупљање јефтиних политичких поена, док појединим верским круговима углавном служи да шире митове. Ови последњи истичу завете и узвишене духовне вредности, али не говоре о својим нешто мање узвишеним мотивима, о томе да пре свега воде рачуна о имовини своје верске заједнице. Један део те имовине (културна баштина српског народа) јесте од непроцењиве вредности. Та имовина јесте формално у власништву једне верске заједнице, али она потиче од народа и државе, који су вековима улагали у ту најдоминантнију верску заједницу. Она је вољом народа и државе постала једна од најважнијих институција друштва и због тога је још трагичнија заслепљеност појединих верских великодостојника.

И опозиција и верски кругови нису понудили било какав разуман предлог за решење проблема КиМ. У дијалогу су учествовали и опозиција и верски кругови. Учествовали су и противници дијалога, мимо својих намера. Сви они су изнели низ писаних ставова, најчешће у форми апела, прогласа, петиција или интервјуа, али без предлога решења. Они нису учествовали у оном делу дијалога који је организовала власт, али то не умањује чињеницу да су у дијалогу учествовали. И то је добро. То је и била намера покретача дијалога, председника Србије.

Нажалост, питање Косова и Метохије је за већину опозиционих странака само предмет политичке демагогије. То је за њих само још једна тема за политички обрачун с влашћу. Косово и Метохија им изван тога, не значе ништа. Они показују посебну неодговорност лишени терета одговорности власти. Њихови ставови немају за циљ да помогну решавању проблема, већ имају искључив циљ да отежају положај власти. То што тиме отежавају и положај државе, није их брига. Данашња опозиција је по овом питању подељена на кибицере, саботере и заступнике страних интереса. Зашто би данас жути картел бринуо о КиМ, када то нису радили ни када су били на власти? Већи део опозиције показује злобу и зловољу. Један доказ за то су аутошовинистичке реакције већег дела опозиције поводом зверског напада албанских специјалаца на Србе у Митровици. Већи део опозиције (СЗС, ПСГ, ДСС, Двери, НС и ДС), али и део верских великодостојника, бомбардује медије лажним сценаријима и неутемељеним оптужбама на рачун власти, за заверу против свог народа. Они намећу једну врсту психозе и слабе преговарачки положај Србије. Тиме они делују против интереса своје државе и постају заступници (агенти) страног интереса. Путин је тај проблем лепо решио у Русији. Већи део опозиције саботира Србију и чека да Вучић реши косовски Гордијев чвор и нада се да ће се кола сломити на њему. Издајником и кривцем ће га називати управо они који су Србији и Косову нанели највећу штету док су били на власти (Ђилас, Јеремић, Б. Стефановић).

Против могућег решења проблема КиМ, које је наговестио председник Србије (разграничење), сложно су се изјасниле и салонске квазипатриоте (ДСС, Двери) и бивши жути картел (СЗС, Народна странка, ПСГ) и петоколонашке НВО Друге Србије, и албанске НВО са Косова, али и поједини верски великодостојници. То је огроман апсурд, да су се у истом строју против државе Србије, нашли и жути картел, и лажне патриоте, и верски великодостојници, и квислиншке организације и албански злочинци. Не повезује њих брига за српски народ на КиМ, већ мржња према Вучићу, и опортунизам, прилика коју виде да покушају да руше Вучића и СНС, на овој теми. Нешто труло у држави Данској. Како су се на истој страни нашли Вук Јеремић, Наташа Кандић, Integra Prishtinë, Амфилохије (Радовић), Рамуш Харадинај, Милош Јовановић, Syri i Visionit Kosove”, Соња Бисерко, Аљбин Курти,Теодосије (Шибалић), Драган Ђилас, Кадри Весељи, Сава (Јањић), „Nisma e të Rinjve për të Drejtat e Njeriut – Kosovë (YIHR KS)“, Бошко Обрадовић, Саша Јанковић и други? Разумемо због чега се Албанци противе разграничењу, они желе статус кво, желе цело КиМ. Разумемо и због чега се петоколонашке НВО противе демаркацији, али никако не можемо да разумемо због чега их подржавају квазиопатриоте, део опозиције и део верских кругова?

Заробљени ум замрзнутог конфликта

Расправа о теми КиМ је показала да критичари Вучића, уопште не желе да се овај проблем реши, поред тога што су неспособни да дају било какво сувисло решење. Они најчешће наводе да је „замрзнути конфликт“ најбоље решење. Политика „замрзнутог конфликта“ је политика јалове неспособности да се понуди решење проблема. Замрзнути конфликт није решење, то је одлагање решења за нека „боља времена“ по КиМ (чињенице кажу – неће их бити). Политика замрзнутог конфликта дугорочно гледано је проалбанска политика. Замрзнути конфликт значи жртвовање 100.000 Срба на КиМ, утопијским идејама о „Светој Земљи“ и „Небеској Србији“ или миту о „Косовском завету“. Светом и небеском, смисао и завет дају живи људи земље Србије, посебно Косова и Метохије. Из демографских токова се јасно види да је за Србију најбоља позиција садашњост. Од 15. века, наовамо, историјске и демографске околности се само погоршавају, а не обрнуто. Од тада траје непрекинути низ опадања Србије и српског народа. Албанци су народ у успону, а ми Срби смо народ у опадању. Ми немамо војну снагу и моћ – они иза себе имају моћ САД и ЕУ. Ми немамо демографску виталност – они имају. Ми немамо адекватну подршку – они имају. Теоретски гледано, ствари се могу преокренути само ратом. Како је то изгледало видели смо 1999. године. Немамо ни снаге, ни војне моћи за рат. Онај ко мисли другачије, то мора и да докаже неким чињеницама (којих нема), или на делу (пушку у руке, па на Космет).

Вратимо се замрнутом конфликту. Суштински, ту политику су водили ДСС (активну) и ДС (пасивну), од 2000. до 2008. године. ДС се апсолутно није бавила проблемом КиМ до 2004.,а ДСС је, и поред преговора (2006.) у доба своје прве владе, активно водила политику замрзнутог конфликта. Какве су последице, то смо видели по доласку ДСС-а на власт 4. марта 2004. Албанци су 17. марта 2004., две недеље после избора владе ДСС-а,извршили погром над Србима на КиМ, уз дозволу САД и ЕУ, чије су снаге мирно посматрале погром. Такође, у марту 2007., пропали су тринаестомесечни преговори о КиМ у Бечу. И коначно, у јануару 2008., за време друге владе ДСС, Косово је прогласило незивисност уз подршку САД и ЕУ. Одговорност пре свега лежи на САД, ЕУ и Албанцима, али немогуће је да део одговорности за све ово, не сносе и они који су тада били на власти, пре свега ДСС и ДС.

Проглашење независности Црне Горе у јуну 2006., ослабило је положај Србије у борби за очување КиМ. Део одговорности за то опет сносе и ДСС и ДС. ДС је мање више подржавала независност Црне Горе. Коалициони партнери ДСС, такође (СПО и Г17). ДСС се противила независности, и у то време је била одлучујући фактор у политици Србије. Међутим, ДСС и њени носиоци власти су сасвим погрешно одлучили да функционери Србије и српских странака не треба да учествују у кампањи за очување СЦГ. Такође, Русија се, из својих интереса, који се тичу тадашњих инвазивних улагања у некретнине и приватизацију у ЦГ, није успротивила независности. Када знамо да је референдум о независности ЦГ, успео за свега пола процента гласова (мање од 2100 гласова), онда је јасно да је одговорност ДСС и Русије, кључна. Да су се та два фактора најодлучније укључила у кампању против независности, тај референдум не би успео.

Шта демантује теорију замрзнутог конфликта? Демографија, пре свега. Поред тога, постоје и друге слабости те теорије. Краткорочна слабост замрзнутог конфликта је то што неминовно подразумева прекид преговора. То би убрзо изазвало више разорних последица. И од стране САД, ЕУ (санкције, уцене…) и још горе, од албанске стране (нови погром). Последице би на својој кожи највише осетили Срби на КиМ. Албанци би у случају прекида преговора, поновили погром из 2004. у покушају да натерају преостале Србе на егзодус. Албанци већ имају делимичну контролу на северу Косова, али је њима много важније да Србе уклоне из једначине. Албанци себи могу да приуште насиље и етничко чишћење – видели смо то у мају 2003. (покољ над српском децом у Гораждевцу), и у марту 2004. (погром). Имају подршку од САД, ЕУ и шире (Албанија, Босна, Хрватска, Црна Гора, Македонија), а имали би и изговор – прекид преговора. Примарна слабост замрзнутог конфликта је она дугорочна. По свим демографским показатељима и пројекцијама, и домаћим и страним, број Срба ће бити преполовљен до 2100. године. Већ 2050. године демографска слика ће бити ужасна по Србе. Уз то миграциони токови и насељавања јесу непредвидиви, али су извесни. Мигранти из Азије и Африке су већином муслимани. Миграције су и сада, осим ратовима и сиромаштвом, узроковане и климатским променама, а клима ће се драстично погоршавати, узрокујући миграције незамисливих размера, на север. Српски народ има низак наталитет и висок морталитет. Код Албанаца ствар је обрнута. Све то упућује на закључак да проблем на Косову и Метохији треба решити што пре. Албанцима одговара и одуговлачење и замрзнути конфликт.

Заговорници замрзнутог сукоба и статуса кво, често потежу четири примера како су се друге државе, наводно на начин сличан „замрзнутом конфликту“, избориле за своје територије. Сви ти примери су погрешни и неодговарајући. Помињу пример Крима – кажу, Руси су чекали 60 година, па су повратили Крим. Прво, на Криму живи 68 одсто Руса (попис 2014.). Друго, Крим је припао Украјини једним административним хиром Хрушчова, а Украјина ни током тих 60 година формалног поседа над Кримом, никада није имала контролу над њим. Треће, Русија је једна од три најмоћније државе на планети. Други пример који радо помињу је Хонг Конг. Последњих 99 година Британија је управљала Хонг Конгом на основу Уговора о најму. Уговор је истекао 1997., па је Кина повратила формалну управу над ХК. У Хонг Конгу одувек живи преко 95 одсто Кинеза. И коначно Кина је могла да чека не само 99, већ 999 година јер се ради о најмоћнијој сили на планети. Трећи пример који радо помињу присталице „замрзнутог конфликта“ је пример Јерусалима, односно генерално пример Израела – кажу- Јевреји су чекали 2000 година на своју државу, па су је дочекали. И тај пример има мало додирних тачака са КиМ. Прво, Јевреји су при оснивању Израела, иза себе имали сву огромну материјалну моћ јеврејске дијаспоре. Друго и важније, имали су подршку САД. Треће, САД данас и уназад више од пола века помажу Израел, као да је део САД. Четврто, становништво Израела 75 одсто чине Јевреји. Пето, становништво јеврејског порекла се досељава у Израел са разних меридијана и Израел нема проблем са наталитетом. Све три државе су нуклеарне и економске силе, а Србија није. И све три државе су демографски виталне и здраве, а Србија није. Сва три случаја имају једину сличност са КиМ и Србима, у томе што су и Руси и Кинези и Јевреји имали морално и историјско право на своје територије. Међутим, своје територије нису повратили због моралног права, већ због права јачег, и чињенице да су Русија, Кина и Израел војне и економске силе. Нешто бољи пример је Кипар, али и тај пример показује слабост „замрзнутог конфликта“. Турци суверено држе свој део Кипра. Одлагање проблема не иде у прилог кипарским Грцима. Основни проблем за Кипране је то што јеТурска одавно постала регионална економска и војна сила (и још нараста), чије становништво се значајно умножава. Турци су народ у успону, а Грци и Кипрани су народ у опадању. Време ради за Турску, и кипарске Турке, а не за Кипране.

Један други пример много боље показује како су прошли неки народи. Ради се о примеру староседелаца Северне и Јужне Америке, Аустралије и Новог Зеланда. Задржимо се на староседеоцима Северне Америке. Процењује се да је број староседелаца Северне Америке бројао око 18 милиона 1500. године. Староседеоци и дан данас имају сва морално историјска права на Северну Америку. Они су били „власници“ Северне Америке, дакле, имају тзв. титулар. Међутим и сами знамо да им то није ништа значило, нити значи данас. Превагу је однело право јачег. Данас се процењује да у САД и Канади живи око 6 милиона староседелаца. Они углавном животаре по резерватима, у сиромаштву, демографски изумиру, или бивају асимиловани. Ништа им не вреде ни титулар, ни морално и историјско право над Северном Америком, у којој су живели хиљадама година. Ништа им не вреде ни митови о светој земљи и небеском народу, ни староседелачки завети или клетве. Северном Америком владају САД и Канада, и њихових 322 плус 34 милиона становника (одузето 4 плус 2 милиона староседелаца).

Размотримо укратко историјске чињенице, укрштене са простом математиком. Размотримо то у погледу питања ко је и колико дуго кроз историју, владао територијом коју данас називамо Косово и Метохија (од првог века до данас). У првом веку Рим суверено влада овом територијом покоривши Илире и Далмате, који су мање више настањивали ову територију. Власт Рима – 400 година (од године 1. до 395.). После владавине Рима, територијом КиМ влада Византија, од 395. до 960. Године – око 550 година. Српска племена долазе на територију данашњег КиМ око 600.године. Срби дају име територији Косова и Метохије (по птици кос и речи метох- грч. metokhé – заједница ; заједничко добро – у ужем смислу црквени посед).

Од 960. до 1080.године (120 година) над територијом КиМ за превласт се боре Византија и различити српски владари – узмимо грубо по 60 година за Византију и Србе. Српски владари владају над КиМ од 1080. до 1400.- 320 година. Турци владају над КиМ од 1400. до 1910.- 510 година. Срби владају над КиМ од 1910. до 1999. (краћи прекиди у два рата су неважни)- 90 година. Албанци владају над КиМ, од 1999. до данас- грубо-20 година. Дакле за посматраних 2020 година, Срби су владали Косовом и Метохијом око 470 година. Остали (Римљани, Византинци, Турци и Албанци) су владали Косовом и Метохијом 1550 година. Ако посматрамо само период од 960. године, Срби су владали над КиМ, 470 година, а остали 590 година. У светлу тих података, сасвим другачије изгледају тврдње о историјском праву на КиМ.

Титуларно право Србије на Косово и Метохију није спорно. Србија је правним језиком речено, неспорни књижни „власник“ КиМ. Стога једино Србија може ускратити Косову чланство у УН, и коначно, ускратити право на потпуно признање лажне државе Косово. Међутим, у стварности изван теорије права, ствари изгледају потпуно другачије. Преко сто земаља је признало лажну државу Косово и њихову „државину“ (фактички посед). Албанци имају и физичку и демографску контролу над Косовом. Имају иза себе најмоћније земље запада. Имају 5000 тешко наоружаних припадника КФОР-а, америчку базу Бондстил, али и своје трупе. И имају потпуну подршку своје матичне државе, Албаније. Нажалост, током миленијума историје човечанства, показало се да ратом задобијене територије, на којима живи етнички компактно становништво, углавном припадну победницима у рату и етничкој већини. И сходно томе, готово увек се показало да право силе, надјача оно теоријско или морално право. Кршећи све међународне норме у вези КиМ, САД и ЕУ, показују да владају на основу права јачег, на основу права силе и моћи. САД и ЕУ желе, пуну независност Косова и даће све од себе да то остваре. Њихов обмањујући став гласи да је „Косово, sui generis – посебан и јединствен случај“ у свету.

НЕБОЈША БАКАРЕЦ : КОСОВО И МЕТОХИЈА – ШТА И КАКО? – ПРВИ ДЕО

Одреднице:

1.http://www.fosserbia.org/sr/assets/uploads/ekonomska-studija/studija-ekonomski-demografski-socijalni-efekti.pdf

2.https://www.futurist.rs/projekti/kosovo-cena-neresavanja/

3.http://www.fiskalnisavet.rs/doc/istrazivacki-radovi/studija-projekcije_stanovnistva_srbije_od_2010-2060-penev.pdf

4.

https://www.vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-prvi-deo/

5.https://www.vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-drugi-deo/

6.https://www.vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-treci-deo/

7.https://www.vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-cetvrti-deo/

8.https://vidovdan.org/autori/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-peti-deo/

9.https://www.vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-svetlost-kosova-i-metohije-sesti-deo/

10.

http://www.politika.rs/scc/clanak/402577/Pogledi/Cinjenice-u-vezi-s-KiM

11.http://www.politika.rs/scc/clanak/409029/Pogledi/Zamrznuti-um-zamrznutog-konflikta

12.https://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index_c.html

(крај другог дела)

Аутор је политички аналитичар и одборник Скупштине у Београду
Небојша Бакарец

Поделите:

5 Коментари

  1. XV veka traje opadanje srpskog, a uspon albanskog naroda!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!??????????????????????Crkve i manastiri pripadaju verskoj zajednici, ali su nastali ulaganjem naroda i drzave!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????????????????????????????Samo jos fali da je Vucic licno iz svog dzepa finansirao gradnju Gracanice i Pecke patrijarsije!

  2. Бакаревчев текст је једноставно будаласт. Не могу да нађем другу реч за све што је он овде сабрао и одузео. Српска држава је основана 490. године, са престоницом у Скадру, а у првом турском попису на Косову уписано је 14.ооо српских кућа и само 14 арнаутских. Да не наводим више…

  3. Јадно је кад се овакве и оволике бљувотине појаве на сајту који носи име највећег српског празника.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here