Небојша Бакарец*: НАСИЛНИК ЂИЛАС

Поделите:

Насиље је као болест. Заразна болест. Насилници најчешће (не рачунамо психопате) нису способни да успоставе контролу беса и због тога уђу у спиралу насиља, која може да доведе до кобних последица. Познаваоцима политичких прилика одавно је познато да Драган Ђилас има проблеме са контролом беса. У то се аутор овог текста уверио више пута, од 2008. године, као одборник у Скупштини града, али и пратећи медије. Још на почетку мандата 2008.,ваш аутор је схватио о чему се ради. Ђилас не подноси критику и другачије мишљење, а при том има проблеме са нервима. Мора да улаже огроман напор да не би пуцао и правио инциденте. Једном речју Ђилас је темпирана бомба. Ђилас је насилник који не поседује самоконтролу. Насилни догађај који је изазвао тајкун Ђилас, на конститутивној седници градске скупштине, је само последњи у низу насилних инцидената које је током година изазивао бивши градоначелник и министар.

Хроника Ђиласовог насиља

Лично сам присуствовао првом јавном случају Ђиласовог вербалног насиља, у петак 17.10.2008.,у Скупштини града Београда. Одборник СРС Зоран Огњановић, се на почетку седнице кратко обратио Ђиласу, помињући сукоб Ђиласа и Шапера око контроле над медијским огласним простором, и није увредио Ђиласа на било који начин. Још док је Огњановић био за говорницом, Ђилас је упутио низ најпростачкијих псовки и увреда, на рачун Огњановићеве мајке и осталих чланова породице. Сви смо били шокирани, јер Ђилас није бирао речи, а сви медији су били присутни. Уследиле су и друге псовке, које су такве природе да их не могу поменути ни уз скраћење. Председавајући је прекинуо седницу. Тог и сутрашњег дана, готово ни један медиј није известио о овом догађају, и поред (штурих) агенцијских вести Бете и Танјуга. Ђилас је већ тада имао пуну контролу над медијима. Једино је врло кратко, и делимично истинито, о овоме известио Б92, али само на свом сајту.

Ђиласова насилна природа је избила на површину када је Ђилас наложио и предводио нехумано и нељудско поступање према хиљадама Рома и њихове деце, у поступку расчишћавања терена за градњу Мишковићевог Белвила 2009. године., о чему и дан данас постоји обиман осуђујући извештај Амнести интернешнел.

Ђиласово инцидентно понашање веома добро илуструје и његов интервју на радију Б92, код Данице Вученић у мају 2011. године, када је Ђилас претњама покушао да спречи уобичајене гестикулације новинарке, уз образложење да га то много нервира.

И ваш аутор је био жртва Ђиласовог вербалног насиља 2011., када га је Ђилас на седници Скупштине града, јавно извређао због тога што му је ваш аутор поставио пристојно одборничко питање – Да објасни како се енормно обогатио у периоду од 2004. до 2011.?

Злоћудни и насилни Ђиласов карактер потврђује и случај када су функционери ДС, тонски снимали Ђиласа у октобру и новембру 2012. Тада је ван очију јавности и медија, на затвореним страначким састанцима Ђилас показивао своје право лице. На снимцима Ђилас каже:“да би он у странку увео диктатуру и самовлашће, да он изборе види као поделу плена, како је најефикасније спровести корупцију, како ће газити своје неистомишљенике и све оне који му се противе“. На последња два снимка Ђилас најављује:“ да ће његова увек бити последња и коначна, и да ће сви његови непријатељи (а то је свако ко хоће у нечему да га спречи – по његовим речима) да заврше у затвору или ће престати да се баве политиком“. Ови снимци стоје већ шест година на Јутјубу, и ни један значајан медиј није известио о томе или осудио Ђиласа.

Претпоследњи случај Ђиласовог насиља, је породично насиље које је изазвао тајкун Ђилас у децембру 2014. Многи медији су известили о том случају чији је виновник био Драган Ђилас, а жртве његова бивша супруга и њен осамдесетогодишњи отац. Весна Станојевић, координатор сигурних кућа је тада изјавила:“С којим правом Ђилас малтретира (ван)брачног партнера, а камоли њеног родитеља?! Ето, ко нам је био на важним државним функцијама. То су страшне ствари, за сваку осуду, за затвор“. Зоран Миливојевић, психотерапеут , је изјавио:“Пракса показује да насилници често забрањују жртви да поднесе пријаву. Уцењују жртву, застрашују је и говоре: „Убићу те, покренућу везе, уништићу те“. Велики проблем је што жртве насиља имају трауме. Проблем је и систем, који и у случајевима када жртве подигну тужбу, споро процесуира и благо кажњава насилнике. У Србији свако познаје неког, па се такви случајеви неретко заташкавају“. Адвокат Боривоје Боровић je тада изјавио да овај предмет треба да се води по службеној дужности –„То што је урадио Ђилас је кривично дело насилничког понашања и запрећена казна за то је до пет година затвора“. Боривоје Боровић је данас Ђиласов одборник у граду Београду. И на крају, како је психијатар Зоран Миливојевић и најавио виновник насиља је прошао некажњено. Овај случај породичног насиља потврђује наводе о Ђиласовој немогућности да контролише бес и успостави самоконтролу.

То се сасвим уклапа у матрицу вербалног насиља које је Ђилас испољавао на седницама Скупштине града у случајевима које сам претходно навео и у последњем случају који ћу описати у наредном делу текста.

Ново Ђиласово насиље

Ваш аутор је одборник у Београду већ десет година. Бави се политиком готово тридесет година. Не памти да је ико икада насрнуо на колегу у било ком парламенту у Србији, за говорницом. Било је поливања водом, гађања предметима. Колико се сећа ваш аутор, нико није никада покушао да физичком силом уклони са говорнице, говорника који је добио реч и који ништа лоше није рекао. На конститутивној седници Скупштине града Београда, то је урадио насилник Драган Ђилас. Он није добио право на реплику од председавајућег, али је приступио говорници без одобрења, узео реч без одобрења и угрозио физички интегритет другог одборника- грубо одгурнувши колегу Александра Мирковића, који је по Пословнику добио реч. Са становишта прописа Скупштине града, он је вишеструко прекршио Пословник. Прво Члан 87. који каже:“ Нико не може приступити говорници док му председник Скупштине то не дозволи. На седници Скупштине може да говори само учесник коме је председник Скупштине дао реч. Члан 103. Пословника каже:“Мера удаљења са седнице може се изрећи одборнику и без претходно изречених мера у случају поступања којим се угрожава физички или морални интегритет учесника седнице односно на други начин грубо омета рад Скупштине. Управо та мера је могла бити изречена Ђиласу, због три најгрубља прекршаја Пословника, али је тајкун Ђилас то избегао тако што је побегао са седнице заједно са својом одборничком групом. У холу Скупштине, он је изнео бројне неистине припадницима медија и негирао је насиље које је видела цела скупштина и које су забележиле многе камере. Цитирам олигарха Ђиласа:Шта сам се гурао, дошао ми је иза леђа нисам га ни видео.Секретар ми је рекао да немам право на реплику, нема реплике на реплику (…) онда када сам се ја окренуо, он је стајао ту. Не, најбоље да се бијем за говорницу. Могу да говорим и без говорнице доста гласно. Драган Ђилас невешто покушава да демантује и 150 очевидаца и снимке медија.

Ево шта о Ђиласовом насиљу каже Александар Мирковић, шеф одборничке групе СНС у Скупштини града, кога је Ђилас грубо гурнуо за говорницом.

Да ли сте изненађени Ђиласовим насилним понашањем?

-Шокиран сам понашањем бившег градоначелника на конститутивној седници. Бахатост коју је тајкун Ђилас демонстрирао намеће питање како би се понашао према грађанима да је на власти. Својим понашањем унизио је градски парламент, све одборнике и грађане Београда. 

Да ли се ово икада десило у Скупштини града?

-Не памтим да је било ко хтео да се побије због говорнице и да силом одузме некоме реч. Мислим да се први пут у историји вишестраначија неки бивши градоначелник понео толико осионо.

Током вашег обраћања у холу Скупштине града, једна новинарка вам је сугерисала, “да вас Ђилас није гурнуо, већ да је покушао да вас помери“. Ваш коментар?

-Навикли смо на двоструке аршине појединих медија. Међутим, то је доказ да свако има право да каже своје мишљење и виђење ситуације и поносни смо на ту чињеницу. Једно је сигурно, да ниједан новинар од било ког функционера СНС-а неће доживети да му као одговор да „зини да ти кажем“ или да буде истеран са конференције за новинаре. Поштујемо право свакога, па и оних који не мисле као ми.

Многи медији замењују тезе, па акценат стављају на непостојеће Ђиласово право да добије реч, уместо да осуде насиље. Како ви на то гледате?

-СНС и наш председник Александар Вучић, увек осуђују сваки вид насиља. То је разлика између нас и других.

Уздржали сте се да узвратите Ђиласу, и ни у једном тренутку нисте изгубили самоконтролу – то нико није приметио, шта на то кажете?

-Грађани очекују да се аргументима боримо за њихов интерес, а не да се физички обрачунавамо са неистомишљеницима. Ја у Скупштини Града представљам вољу већине Београђана и то ћу чинити достојанствено, јер Београђани то заслужују и очекују.

Све ове доказе о вербалном и физичком насиљу сасвим поткрепљују и финансијске малверзације – насиље над јавним финансијама Београда. Чињенице су: Бавећи се политиком Ђилас је за десет година устостручио своје богатство, на неколико стотина милиона евра; Мањи део Ђиласове имовине коју је желео да прикаже порталу „Крик“, износи фантастичних 24,3 милиона евра; Када је смењен, Ђилас је оставио кумулативни дуг Београду, од 1,18 милијарди евра!; Од 2004. до 2011. године, Дирекција за грађевинско земљиште, тј. Град Београд су опљачкани за 35 милијарди динара, или 291 милион евра; Због прекомерних трошкова радова на реконструкцији Булевара, подигнуте су оптужнице, због штете од 6 милиона евра; Куповином 200 Соларисових аутобуса, уместо Икарбусових, град је оштећен за 11 милиона евра; Уградња трулих подземних контејнера, коштала је 6 милиона евра; Ђилас је незаконито изградио „Кућу Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“; До сада је ухапшено и процесуирано око 50 Ђиласових страначких или градских функционера и других сарадника, на челу са Александром Бијелићем, бившим Градским менаџером; У Извештају ДС о контроли трошења финансијских средстава из новембра 2017. године,и у Досијеу „Антидот“ тима, Ђиласа оптужују да је опљачкао ДС; Ђилас је новцем града Београда купио лажну награду European Business Asembly, истоимене преварантске организације за 9.600 фунти. Награду добија свако ко уплати тај износ. Сви домаћи медији су то велико признање оценили као огроман Ђиласов успех. Тако је настајао мит о најуспешнијем менаџеру Ђиласу;У претходном мандату тајкун Ђилас није присуствовао на 43 од 44 седнице Скупштине града, а уредно је примао одборничку накнаду од 10.000 динара месечно (укупно 400.000 нето).

Основано се питамо, који је следећи Ђиласов насилни чин? Током десет година, колико трају насилни испади Драгана Ђиласа, ни једном нисмо видели ни трунку кајања, или чули било какво извињење. Сетимо се, Ђилас је обављао три државне функције и низ страначких. Водио је град Београд пет година, а ДС две године. И никоме није пало на памет, да му укаже да треба да потражи стручну помоћ, да би успоставио самоконтролу и контролу беса. Наравно, он сам, сигурно сматра да му никаква помоћ није потребна. Он мисли да су стотине милиона евра које је волшебно „зарадио“, универзални лек за све бољке. Грдно се вара, али разумемо његове заблуде. Велики Душан Радовић је рекао: „Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?.

*Аутор је градски одборник СНС и политички аналитичар

Небојша Бакарец, Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here