НЕБОЈША БАКАРЕЦ: ПРОТЕСТ 2018./19.- УВОД У НАСИЛНИ ПРЕВРАТ – ПРВИ ДЕО

Поделите:

All the animals come out at night – whores, skunk pussies, buggers, queens, fairies, dopers, junkies, sick, venal. Someday a real rain will come and wash all this scum off the streets”.

Све звери излазе ноћу – курве, смрадови, содомити, транџе, педери, дрогераши, наркоси, болесници, пуцачи у вене. Једног дана ће доћи права киша и спраће сав тај шљам са улица“.

Цитат из филма „Таксиста“ („Taxi Driver“)

Поуке из прошлости

После избора 2016.,постало је јасно да ће утицајни кругови из САД (не више неминовно и врх САД) и Уједињеног Краљевства, организовати протесте после сваких државних избора, док год је СНС на власти. По њиховом мишљењу СНС и Вучић су предуго прејаки, са растућом популарношћу која се креће изнад педесет и три процента. Западни кругови (САД, УК) сматрају да је стабилна снага СНС, темељ за јачање државе Србије, што се не уклапа у њихове интересе на Балкану. Такође, тако јаки Вучић и СНС, нису подложни уценама и притисцима. Како запад подржава штеточински либерални капитализам и деетатизовану државу, чини им се да је Вучићев српски етатизам, веома опасан, јер прети да отме Србију изван њихове контроле. Утолико више, због тога што Србија наглашено развија политичко економске односе са Русијом и Кином.

Ово није први пут да САД и УК организују или подстичу безразложне протесте у скоријој прошлости. То се већ догодило 2016. и 2017. године. Разлога за протесте 2016., није било због тога што после парламентарних избора победник није био упитан (СНС- 48%) већ је проблем био у томе, која опозициона странка је слабија, и која неће прећи цензус. Није било никакве изборне крађе, што су потврдили сви међународни и домаћи посматрачи. Сетимо се да је амерички амбасадор Кајл Скот (Kyle Randolph Scott), посетио изборни штаб и седиште ДС током изборне ноћи 2016. Он је ту сазвао тадашње лидере цензус странакам, који су после тога упали у РИК. Бесмисао протеста опозиције је показао неуспешни скуп који су организовале цензус странке 30. априла 2016. На митингу седам странака (ДС, ДСС, СДС, ЛДП, ЗЗС, Двери, ПЗП), по извештају америчке телевизије „Н1“, која је преносила овај скуп, било је свега неколико хиљада грађана.

Beograd, 30. aprila 2016.- Celnici opozicije sa leva na desno: Sasa Radulovic, Cedomir Ilic, Boris Tadic, Bojan Pajtic, Bosko Obradovic, Sanda Raskovic Ivici.Nekoliko stotina ljudi okupilo se ispred “stare” zgrade Skupstine Srbije, gde je sediste RIK, pred pocetak protesta, koji je zakazalo nekoliko opozicionih lista, nezadovoljnih prebrojavanjem glasova.Okupljeni nose stranacke zastave i transparente na kojima piše “Vucicu lopove – pokrao si izbore”, “RIK-RIP”, “Spas za moj glas”. . . FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ nr

Тадашњи неуспех ових странака, натерао је Американце и Британце , на другачији приступ у планирању и организовању демонстрација. Више пута током 2016., САД и УК су финансирали и организовали протесте организације „Не давимо Београд“. Тако су 25. јуна 2016. на протесту „Жуте патке“ снимљени, функционер америчког Стејт дипартмента, Соломон Блек и службеник америчке амбасаде у БиХ, Денис Ибишбеговић. Они су на тим протестима не само учествовали већ су их и контролисали.

После тога, након председничких избора 2017., две амбасаде су одлучиле да бесмислене протесте не организују неспособне и компромитоване опозиционе политичке странке, већ, како је ранијих деценија чињено – „аполитични студенти“. Крунски доказ о вештачки изазваним протестима 2017.,је сам ток и резултат председничких избора. Сви међународни и домаћи посматрачи су потврдили регуларност избора, није било никаквих проблема на бирачким местима, а Вучић је глатко победио у првом кругу са 55%. Није било никакве изборне крађе, што једино може бити разлог за оправдане протесте.

Прва два дана демонстрација, као разлог за протест наведено је незадовољство резултатима избора. Трећег дана протеста, „студенти“ из Новог Сада и Београда су изнели 6 захтева: смену чланова РИК, смену Маје Гојковић, смене у РТС и РЕМ, сређивање бирачког списка, увођење електронског гласања. Захтеви су бесконачно допуњавани и мењани. Организација „Не давимо Београд“, није крила да активно учествује у организацији тих протеста. Шеф посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, Александар Мартиновић, је у априлу 2017. на конференцији за новинаре у парламенту, показао фотографије службеника амбасаде Уједињеног Краљевства на протестима у Београду и службеника амбасаде САД на протесту у Новом Саду. Свакодневни протести су неславно пропали крајем априла те године. Током тих протеста организатори и њима наклоњени медији вишеструко су увећавали број протестаната.

Протести морају да имају оправдан узрок и разлог. Протести 2016., 2017., а поготово садашњи протести немају ни повод, ни оправдани разлог за одржавање. У Милошевићево доба углавном се протестовало због изборне крађе. Данас се, изгледа, протестује зато што НЕМА изборне крађе, а није било ни избора уназад 9 месеци. Сетимо се наше ближе историје. У новембру и децембру 1996., избили су протести због изборне крађе гласова на локалним изборима. Милошевић је то посредно и признао онда када је у Београд 11. фебруара 1997., дошао изасланик ОЕБС-а, Фелипе Гонсалес, и када је донет Лекс специјалис.

Изборна крађа на председничким изборима 1998.(на КиМ) није занимала опозицију (опозиција је бојкотовала те изборе – покрадена је СРС, односно Војислав Шешељ), па су протестовали само радикали. Следећи протести су се одигравали од 25. септембра 2000. године, закључно са 5. октобром. И тада је то било због евидентне изборне крађе (пре свега на Косову и Метохији) која је изазвала интересовање целог света, много више него 1996. Као што знамо из тих примера, постојали су оправдани разлози за протесте.

Предигра за преврат – корак по порак

Тајкун Драган Ђилас, шеф СЗС и бахати мародер Вук Јеремић, су више пута оптуживали Вучића, СНС и Србију за фашизам током претходне две године, (цитирам Ђиласа: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам и ја то отворено кажем“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“,„Дан када променимо ову власт славићемо као још један дан победе над фашизмом“). У интервјуу за Истиномер, Ђилас каже „Срушићемо ову фашистичку власт“ (5. септембар 2018.) „Најважнији задатак новооснованог савеза је промена система, који иде у фашизам (…) Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка (…) На крају крајева, када смо имали фашизам у Европи, ујединили су се Черчил и Стаљин. Слично говори и Вук Јеремић на КЗШ, 20. марта 2018.:”Све више је јасно да се у Србији више не налазимо у предворју фашизма, ми смо практично загазили у фашизам“, и у „Данасу“ 11.августа 2018.:“Разграничење” представља и учвршћивање диктатуре у Србији која закономерно води у фашизам. Ове срамне оптужбе понављају у медијима многи други функционери СЗС и симпатизери опозиције.

Због чега они износе неистине о фашизму у Србији? То чине као део припреме за насилни преврат. Много је лакше оправдати насилно рушење фашистичког, него демократског режима. Паралелно са тим, њих двојица, њихови функционери и њихови „угледни“ симпатизери, стално износе тврдње да „ову власт можете срушити само на улици“. То је директан позив на насилни преврат. Као што видимо из његових изјава, Ђилас је на пола пута до кршења Кривичног законика. Многи други су одавно прешли ту границу.

Кривични законик РС у глави двадесет осмој каже, између осталог:

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Напад на уставно уређење (члан 308.); Позивање на насилну промену уставног уређења (члан 309.); Удруживање ради противуставне делатности (члан 319.); Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320.);

Напад на уставно уређење; Члан 308. Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење Србије или да свргне највише државне органе, казниће се затвором од три до петнаест година.

Позивање на насилну промену уставног уређења; Члан 309.

(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства, казниће се затвором од једне до осам година.

Удруживање ради противуставне делатности; Члан 319. (1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог законика,казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована криминална група организована.

(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије; Члан 320.

(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и 2. овог законика, казниће се затвором од једне до пет година.

Читањем ових ставова „Кривичног закона“, видимо да је већ на делу кршење Кривичног закона „Позивање на насилну промену уставног уређења“; Члан 309., због многобројних јавних

позива (подстицања) да се насилно промени власт, тј. промени уставно уређење Србије. Крши се и став Закона – „Удруживање ради противуставне делатности“; Члан 319., због тога што се ради о формирању групе ради вршења претходно описаног кривичног дела дела (чл. 309.).

Увод у преврат

Истовремено и „случајно“ 14. децембра 2018., посланици у Приштини су усвојили законе оснивању војске Косова, а представници већег дела српске опозиције су потписали ултиматум властима Србије који се тиче изборних услова. Један протест опозиције је већ одржан 8. 12.2018., а дан после горе наведених догађаја одржан је и други бесмислени протест (15.12.2018.). Десет чинилаца СЗС је добило 9,6 процената гласова грађана Лучана, средином децембра 2018. Свако по један проценат. После страшног пораза на изборима 16. децембра 2018., у четири општине, Ђиласов и Јеремићев СЗС наставља са ултиматумима и најавама насиља. У свом саопштењу они дословно кажу:“(…) у Србији више неће бити избора ни на једном нивоу(…) У условима које смо данас имали у Лучанима, избора више не може бити“. То што СЗС неће да учествује на изборима, није проблем. То је њихово право. Али, та претња значи да ће они изазивати хаос, насиље и инциденте на бирачким местима и у органима за спровођење избора. Њихова досадашња насилничка пракса то потврђује (упад у РИК, физички и вербални напади, најаве силовања, убистава). Изборно насиље су већ показали у априлу 2016., после републичких избора на којима су тешко поражени, када су упали у РИК, покушавши да преиначе резултате избора.

Оно што треба да забрине сваког добронамерног је чињеница да су протести у Београду, Бања Луци и Новом Пазару, и деловање приштинских власти, координирани из једног центра – америчко британског. Три америчке амбасаде раде као сат (Београд, Сарајево, Приштина). Тај рукопис је немогуће не препознати. То је рукопис инспиратора протеста опозиције из маја 2016., свих протеста „Не давимо Београд“, протеста „Против диктатуре“(2017.) и текућих протеста на српским просторима. Сви ови протести имају један циљ – насилну промену власти у Србији и Српској. Сви многобројни избори у Србији и Српској показују да је Вучића и Додика немогуће срушити демократским путем, на изборима.

Стога англоамериканци и опозиција бирају насиље као начин да нејака опозиција дође на власт. Отуд одједном „силне“ демонстрације грађанског незадовољства у Београду, Бања Луци и Новом Пазару, и напуштање институција, седница скупштина Војводине, Београда, Новог Сада, Пожеге, Куршумлије, Кикинде, и Лесковца, отуд напуштање емисије на РТС-у, отуд најаве изборних ултиматума и бојкота избора, отуд Тачијева изјава да су Ивановићеве убице у Београду, отуд оптужбе да је полиција из Србије у Бања Луци(!), отуд најаве уједињења Албаније и Косова итд. А господа амерички и британски амбасадори и њихова камарила су у заједничком подухвату. Као и до сада, тај подухват ће довести до пропасти протеста и покушаја насилног преузимања власти, као што су пропали претходни малокрвни протести. Тај подухват ће само ојачати Вучића и Додика.

Важно је сетити се да је у Бања Луци, првог јануара 2019., на основу полицијске потернице, ухапшен Драшко Станивуковић, посланик у Народној скупштини Републике Српске и функционер Партије демократског прогреса. Он је био један од предводника недозвољене протестне шетње, а учествовао је у извршењу још неких кривичних дела. Ухапшен је, пре свега, због постојања основане сумње да је починио кривично дело – припрема државног удара. Милорад Додик, председавајући председништва БиХ , је у интервјуима тих дана изјавио:“Чланови и симпатизери групе „Правда за Давида“ покушали су 30. децембра да изврше државни удар у Бањалуци, а када им је тај план, који су претходно детаљно разрадили, пропао, они су се разбежали и посакривали како не би пред институцијама одговарали за своје поступке“. О припремама државног удара у Републици Српској, Милорад Додик говори месецима уназад и спомиње учешће Велике Британије у томе (одреднице 1. и 2.). Како догађаје у Бања Луци види Ђиласов Твитер телал, болесни Сергеј Трифуновић? Он је на Твитеру 26.12.2018., написао: Бања Лука, 1935 – е. Додиче, усташо. Ђубре смрдљиво наркоманско. И усташко“.

Појачано насиље и претње као припрема преврата

Осим протеста и догађаја у Београду и Бања Луци, у последње време још су учесталије него иначе, претње насиљем према властима Србије, које без осуде преносе опозициони медији. Наш јавни живот је и без тога загађен екстремним претњама насиљем и скаредностима које објављују опозициони корифеји на Твитеру и Фејсбуку, али су последњих недеља ту штафету преузели и неки психички здрави и угледни симпатизери опозиције( Горан Марковић, Драган Великић, Јово Бакић).

Н1“ и агенција „Фонет“ (одредница 3.), као и многи други медији пренели су 30.12.2018., интервју режисера Горана Марковића, дат у оквиру серијала Квака 23., цитирам:“Марковић је оценио да “кроз институције не може ништа да се уради“, уверен да је “једино решење у Србији апсолутна побуна и улица”(…) Говорећи о личном односу према догађајима у Србији, он је признао да “му је пукао филм” (...) Дошао је до тога да “физички не може да поднесе људе који чине ову власт” и то илустровао примером са премијере “Ожалошћене поодице” у Народном позоришту, са које је отишао, заједно са супругом, зато што су у првих 10 редовао били све сами функционери СНС (...)Не могу више да дишем исти ваздух са њима“, описао је Марковић, иако не жели да каже да је то “нормално” (...) Он схвата да је “апсолутно нетолерантан” и да је “црвена линија” код њега “физичка” и такво стање образлаже примером сарадње са глумцем Лазаром Ристовским, са којим је радио филм “Тито и ја”.”Не верујем да ћу икада више моћи да се рукујем са тим човеком, да разговарам са њим”, рекао је Марковић и признао да је то можда екстремно и неприродно, али…”“.

Књижевник (и бивши амбасадор Србије у Аустрији 2005-2009) Драган Великић је 24. децембра 2018. за „Данас“ изјавио:„Ја заиста верујем да, убеђен сам у то, овај режим може само на улицама да се склони. Новинар „Данаса“ А. Поповић, у истом тексту каже у поднаслову: “Масовност трећег по реду протеста против насиља, под паролом „Стоп крвавим кошуљама“, али и повлачење опозиционих лидера са чела тог скупа, показује да је незадовољство грађана стањем у држави заправо јако дубоко, да су и они свесни да је једини начин смене оваквог режима – на улицама…(одредница 4.).

Социолог и доцент на Филозофском факултету у Београду, Јово Бакић дао је интервју „Данасу“ (одредница 5.)(наслов, цитат Бакића: Вучићу ће судити револуционарни суд“). У том интервјуу, он се залаже за револуционарне судове који ће судити властима Србије, залаже се за насилну промену власти. Такође, Бакић тешко оптужује Драгана Ђиласа да ради за Вучића и да има слаб легитимитет у грађанству те да су Ђилас и СЗС релативно зло. Цитирамо делове интервјуа:“Бакић: Режим је дубоко криминализован, у својој сржи мафијашки (…)Они су изгубили компас и не могу га више пронаћи. Њихова је ствар да ли ће им судити независни или револуционарни судови. Питање: Судиће им револуционарни суд? Бакић: Њихова памет показује да ће им судити револуционарни суд. Питање:Нисте гадљиви на националистички префикс протеста? Бакић: На последњем протесту у којем сам учествовао било је више ЛГБТ застава него застава Србије (…) нисам у Савезу за Србију. Не мислим да апсолутно зло треба мењати релативним. Потребно је да се образује једна сасвим нова опозициона снага која ће имати јачи легитимитет у грађанству но што га СЗС (због својих вођа) може имати. Питање: Мислите на Драгана Ђиласа? Бакић: Мислим на Ђиласа, али не само на њега. Питање: У претходном интервјуу сте рекли да је Ђилас Вучићев адут, да се повукао из политике по наредби Вучића и да ће исто тако бити враћен, уколико затреба. Рекли сте да има путера на глави и да је као такав један од људи са којима Вучић може да манипулише. Да ли и даље мислите да ради за Вучића? Бакић: И даље то мислим, иако немам доказа. Постоје, међутим, индиције за тако нешто. Он је изашао из политике под рафалном паљбом таблоида, али се више година задржао на челу Кошаркашког савеза Србије. Без благослова Вучића није се то могло десити, што сам и Ђиласу казао, када ми је нудио политичку сарадњу (…) Данас урла на новинаре када му се питања не допадају. Немам поверења у њега. У очи сам му то рекао. Против свих његових блиских сарадника су подигнуте оптужнице, а против њега нису. Или он није потписивао потенцијално правно спорне одлуке, већ их је подметао сарадницима на потпис, или га је Вучићев режим једноставно заобишао, зато што му је у стратешком смислу потребан. Питање: Како ће изгледати Вучићев пад са власти? Бакић: Мафија својевољно с власти не одлази. Питање: Да ли је могуће мирним протестима срушити режим? Бакић: Не“.

Изјавама ове тројице угледних јавних личности додаћемо и цитате из колумне мржње Снежане Чонградин из „Данаса“ од 27. децембра 2018. Снежана Чонградин је позната по мржњи коју гаји према српском народу коју претаче у своје колумне у „Данасу“. Познате су њене екстремистичке тврдње попут оних да је у Србији „током рата (у БиХ – оп.аут.) свака жртва, сваки злочин био оправдаван и слављен као победа српског народа“, да је Додик „продужена рука геноцида“, да је Милошевић ни мање ни више него „највећи политички злочинац у новијој светској историји“, да је „Косово независна држава, што је, одавно је јасно, стара вест“, због чега „вест да је Косово добило позивни број требало би за грађане Србије да буде срећна и позитивна новост“, и томе слично (одредница 6.).

Тако Снежана Чонградин у својој колумни од 27. децембра прошле године пише:“Режими Александра Вучића и Милорада Додика, засновани на пљачки и корупцији, своје упориште проналазе искључиво на мржњи обичних људи других националности и вера. А, како им владавине трају, суштина мафијашког карактера њихових власти(…)Седео је са човеком који се пуним срцем, како сам каже, борио за постојање РС. Геноцидне творевине, настале на бруталном убијању и протеривању свих оних који нису имали национално одређење – Срби (…)грађани, увелико онемоћали од тих истих пљачкашких и злочиначких режима (…) Реч је, међутим, о сили која пада, саму себе урушава, којој нема спаса и којој ће судити, не независни, већ револуционарни судови“ (одредница 7.)

Поводом текста Снежане Чонградин и интервјуа Јове Бакића реаговао је разумни новинар Миша Бркић, такође у „Данасу“ 3.јануара 2019.(одредница 8.) Миша Бркић наводи историјске примере петорице грађана које су убили или осудили крвожедни револуционари, оца модерне хемије Антоан-Лорен де Лавоазјеа кога су убили Јакобинци у Француској 1794., обућара Јулиуса Барановског кога су убили стаљинисти у Совјетском савезу 1937., механичара Чум Меја кога су убили Црвени Кмери у Камбоџи 1978., фоторепортера Вилија Рета кога су убили припадници Сендеро луминосо у Перуу 1983., и на крају Бркић наводи пример предузетника и бившег градоначелника Београда, Владе Илића, кога су Титови комунисти осудили на смрт, па га ипак утамничили на 10 година. Он је умро од последица утамничења, недуго после изласка из затвора.

Даље цитирамо Мишу Бркића:“Далеко било. Било – не поновило се. Тако би данас рекао сваки нормалан грађанин, склон правној држави и демократском уређењу. Али, не лези враже. Пре неки дан, у два наврата у Данасу се појавио својеврсни „petit hommage“ , такорећи позив на рестаурацију револуционарног суда (и револуционарне правде), кључне институције свих горепоменутих злочина. Погодило се, некако незгодно, да се тај омаж појавио на 101. годишњицу оснивања злогласне тајне полиције ЧеКа, продужене извршне руке бољшевичког револуционарног суда. У првом тексту („Мирза и Давор – револуционар“, Данас, 27. децембар 2018)(Снежане Чонградин оп.аут. Н.Б.) обећава се сили зла која покорава грађане у региону да ће јој „судити, не независни, већ револуционарни судови“. У другом тексту („Вучићу ће судити револуционарни суд“, Данас, 31. децембар 2018)(интервју- Јово Бакић оп.аут.Н.Б.) оцењује се да је „памет режима у Србији, који је изгубио компас, таква да ће му судити револуционарни а не независни суд“. Било је пријатеља који су ми сугерисали да се не бакћем с политичким маргиналцима. Нисам их послушао само зато што су некад неки грађани Француске, Русије, Камбоџе, Југославије, Перуа, Кине, Кубе, Северне Кореје, Венецуеле… такође мислили да се не треба бавити радикалним левичарима јер су маргиналци а онда су ти исти грађани били сведоци и жртве највећих терора у историји човечанства. У име револуционарне правде (…) Јежим се, међутим, призивања револуционарне правде и револуционарних судова као модела уређења постнапредњачке Србије за који се верује да је лек за решавање проблема који сада имамо. Јер, тај револуционарни модел никад није био решење проблема, него проблем „по себи“. Сваки револуционарни суд – јакобински, бољшевички, брозовски, полпотовски или типа „Светле путање“ – одвео би Србију у политичко варварство. Револуционарни суд, бар се тако показало кроз светску и домаћу историју, био је алатка безакоња(…) У име које то узвишене вредности би се оправдавало увођење револуционарних судова који пречицом долазе до правде, а обично служе диктаторским режимима да се у крви (уместо на изборима) обрачунају с политичким неистомишљеницима?“.Овакви разумни и уравнотежени ставови су ретки у опозиционим медијима, и представљају изузетак од правила. Због тога је било важно указати дужно поштовање Миши Бркићу.

Марковић, Великић и Бакић директно крше Кривични закон (члан 309. Став 1.). Они сматрају да им њихов углед то допушта, и да их штити од критике и последица кршења Закона. Они сматрају да су изнад Закона. Што је и разумљиво, због тога што сви крвожедни револуционари претпостављају да закони почињу да важе оног тренутка када их они донесу.

Последњи случај који ћемо описати је другачији од претходна четири. Прво не ради се о угледној личности, већ релативно познатој, и друго, ради се о претњи смрћу члану председништва СНС, а не о позиву на насилно рушење власти.

Један од учесника протеста и симпатизер опозиције је и Дашко Милиновић, који је смрћу претио народном посланику из СНС, Владимиру Ђукановићу. Он је једини идентификовани, од многих лица која су у последње време износила гнусне претње породици Владимира Ђукановића и њему лично. Одељење полиције за високо технолошки криминал је несумњиво утврдило да иза лажног профила „Запад Тодоровић“ на Твитеру стоји кукавица Дашко Милиновић. Овај „јунак“ је са свог лажног профила поручио Ђукановићу: „Фашистички вепру, нећемо ти двапут рећи, на ражњу ћеш се пећи!“. Дашко Милиновић је симпатизер СЗС и интернет радио водитељ и сарадник Н1 телевизије (у доба жутог картела радио је на Б92 и на РТВ). Телевизија „Н1“ у својој вести, пред Нову годину, каже да је „полиција приводила Дашка Милиновића због наводних претњи Владимиру Ђукановићу“ (одредница 9.). Исто то тврди и лист „Данас“ (одредница 10.). Да претње нису наводне већ стварне потврђује полиција која је привела Милиновића и извела га пред тужиоца. Да је Милиновић стварно претио Ђукановићу потврђује и лист „Данас“ у већ поменутом тексту који је контрадикторан. У наднаслову се претње називају „наводним“ а у тексту се тачно цитира огавна претња убиством. Штавише свој лажни Твитер идентитет и садржај претње потврђује и сам Милиновић, који за „Данас“ каже:“Рекао сам им (полицији, оп.аут.) оно што сам, рекао и тужиоцу и судији. Да претње нема и да од мене нико није био нити ће бити угрожен и туран на ражањ. Хвала ти Дашко, сад смо мирни. У вестима на ТВ „Н1“, и у „Данасу“ ни речи нема о томе да је полиција несумњиво утврдила да је Милиновић претио Ђукановићу. Телевизија „Н1“ „предводник слободног и професионалног новинарства“ тенденциозно није навела одвратни садржај Твитер претњи Дашка Милиновића, то је навео тек лист „Информер“ још 30.12.2018. (одредница 11.), а лист „Данас“ тек 03.01.2019. Ни „Данас“, ни „Н1“, нити било који други опозициони медиј, није осудио претње Владимиру Ђукановићу и његовој породици. А кад нпр. само попреко погледате Маринику Тепић, реагују сви опозициони медији, све НВО и многи западни амбасадори. Какво лицемерје! Какви двоструки аршини!

Због чега су протести осуђени на пропаст?

Прво и основно, не постоји ваљан разлог за протесте. Друго, лидери протеста и његови организатори (Ђилас, Јеремић, Обрадовић) и странке СЗС, су екстремно компромитовани финансијским аферама из времена када су вршили власт (прва двојица), док је Обрадовић компромитован сталним насиљем у које је уплетен, као и самом сарадњом са Ђиласом и Јеремићем – жутима, против којих се толико борио, до недавно („да ови оду, а да се они не врате“). Обрадовић данас шета под дугиним заставама геј покрета, који толико мрзи.

Бошко Обрадовић против хомосексуалаца

Бошко Обрадовић са хомосексуалцима

Основна слабост опозиције је то што је дозволила да СНС потпуно преузме мејнстрим српске политике. Преласком СНС у проевропску политичку медиалу, опозиција је остала без препознатљиве политичке агенде. Опозиција се дави у неразумној радикализацији ставова (бесмислени протести и захтеви, одбијање сваког решења за КиМ, оптужбе на рачун ЕУ и ММФ, посезање за вербалним и физичким насиљем, несхватљив отпор неспорно добрим потезима власти, нпр. уређивању и изградњи Београда, Закону о донирању органа, довођењу страних инвеститора итд.). Опозиција жели да повећа своју видљивост деструкцијом, уместо добрим идејама и проналажењем некомпромитованог лидера. Опозиција је неартикулисана, несложна, и нема идентитет. Опозиција зна шта неће (мада се и око тога не слажу), али не зна шта хоће.

О слабости опозиције сведочи и чињеница да 25 странака и група грађана, потписница изборног ултиматума од 14. децембра 2018., има не више од 22 одсто подршке у народу, по свим истраживањима. Они немају кредибилитет и подршку грађана. У случају СЗС се ради о поновном окупљању разбијене ДС, гарниране отпадницима пропалог ДСС. Како СЗС програм нема, а фрустрирани су својим слабостима и снагом СНС (54%) они пропагирају насиље – вешање на трговима, силовање припадница власти, али и практикују насиље (нападима на жене – новинарке, председницу Скупштине, чланице РИК итд.). Важно је нагласити да се ради само о делу опозиције који се деструктивно понаша. Ђиласа и СЗС не подржава значајан део парламентарне (СРС, ЛДП, ЛСВ) и ванпарламентарне опозиције (СПАС и делом ПСГ). Ниједна од ових пет странака није потписала изборни ултиматум (споразум о условима за изборе). Све о чему говоримо потврђује и мали број учесника протеста, пет субота заредом. Ни једном број учесника није прешао 5.000.

*Аутор је политички аналитичар и одборник у Скупштини града Београда

Небојша Бакарец, Видовдан

Одреднице:

1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:752919-Milorad-Dodik-Baza-Butmir-prihvatiliste-crnih-operacija

2.https://www.alo.rs/vesti/region/london-poslao-zloglasnu-15-grupu-za-psiholoske- operacije/190194/vest

3.http://rs.n1info.com/Vesti/a448268/Markovic-Jedino-resenje-u-Srbiji-apsolutna-pobuna-i-ulica.html

4.https://www.danas.rs/politika/velikic-rezim-se-moze-skinuti-samo-na-ulicama/

5.https://www.danas.rs/politika/jovo-bakic-vucicu-ce-suditi-revolucionarni-sud/

6.http://standard.rs/2018/11/21/antonic-snezana-congradin-i-srbi-kao-veciti-zlocinac/?ns_abc=latin

7.https://www.danas.rs/kolumna/snezana-congradin/mirza-i-davor-revolucionar/

8.https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/naprednjacka-i-revolucionarna-diktatura-sestre-bliznakinje/

9.http://rs.n1info.com/Vesti/a448130/Dasko-privodjen-zbog-navodnih-pretnji-poslaniku.html

10.https://www.danas.rs/drustvo/dasko-milinovic-moje-hapsenje-je-politicka-svinjarija/

11.https://informer.rs/vesti/politika/414222/ova-pretnja-vise-nego-bolesna-uhapseni-saradnik-n1-poslao-vladimiru-djukanovicu-poruku-koje-dize-kosa-glavi

Поделите:

2 Коментари

  1. Zapad hoce da srusi vlast, srusice je i nema ko da je sacuva.Institucije su urusene, vojska jedva postojeca, a 99% SNS-a ce se razbezati.Milosevic je otisao za dan, bez ispaljenog metka, Vucic ce za pola sata, a jedini metak ce ispaliti Bakarec, sebi u celo (salim se, on je jedan od onih koji ce preleteti, ako ga jos neko bude hteo)

  2. Bakarec, jel tebi smeta sto prorestuju i pripadnici LGBT zajednice protiv Vucica, a nemas nista protiv da podrzavas vladu koju predvodi upravo jedna persona iz te iste zajednice…ili mislis da su neki homoseksualci losi ako podrzavaju opoziciju a da su drugi dobri ako su u SNS-u,takodje radi malo objektivnosti seti se sta si ti govorio o paradama koje nisu uspele da se odrze za vreme proslog rezima ( i da li treba da te podsetim ko je omogucio odrzavanje istih i pri tom je i vojsku angazovao da bi sve proslo bez problema,a za zastitu Srba na KiM nije u stanju da posalje ni jednog pozornika)…takodje nesto u zadnje vreme nije vise interesantan Soros (a svi znamo koga cesto posecuje)…
    P.S. Kada ce RHC u Nisu dobiti diplomatski status…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here