NEBOJŠA BAKAREC: PROTEST 2018./19.- UVOD U NASILNI PREVRAT – PRVI DEO

Podelite:

All the animals come out at night – whores, skunk pussies, buggers, queens, fairies, dopers, junkies, sick, venal. Someday a real rain will come and wash all this scum off the streets”.

Sve zveri izlaze noću – kurve, smradovi, sodomiti, trandže, pederi, drogeraši, narkosi, bolesnici, pucači u vene. Jednog dana će doći prava kiša i spraće sav taj šljam sa ulica“.

Citat iz filma „Taksista“ („Taxi Driver“)

Pouke iz prošlosti

Posle izbora 2016.,postalo je jasno da će uticajni krugovi iz SAD (ne više neminovno i vrh SAD) i Ujedinjenog Kraljevstva, organizovati proteste posle svakih državnih izbora, dok god je SNS na vlasti. Po njihovom mišljenju SNS i Vučić su predugo prejaki, sa rastućom popularnošću koja se kreće iznad pedeset i tri procenta. Zapadni krugovi (SAD, UK) smatraju da je stabilna snaga SNS, temelj za jačanje države Srbije, što se ne uklapa u njihove interese na Balkanu. Takođe, tako jaki Vučić i SNS, nisu podložni ucenama i pritiscima. Kako zapad podržava štetočinski liberalni kapitalizam i deetatizovanu državu, čini im se da je Vučićev srpski etatizam, veoma opasan, jer preti da otme Srbiju izvan njihove kontrole. Utoliko više, zbog toga što Srbija naglašeno razvija političko ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom.

Ovo nije prvi put da SAD i UK organizuju ili podstiču bezrazložne proteste u skorijoj prošlosti. To se već dogodilo 2016. i 2017. godine. Razloga za proteste 2016., nije bilo zbog toga što posle parlamentarnih izbora pobednik nije bio upitan (SNS- 48%) već je problem bio u tome, koja opoziciona stranka je slabija, i koja neće preći cenzus. Nije bilo nikakve izborne krađe, što su potvrdili svi međunarodni i domaći posmatrači. Setimo se da je američki ambasador Kajl Skot (Kyle Randolph Scott), posetio izborni štab i sedište DS tokom izborne noći 2016. On je tu sazvao tadašnje lidere cenzus stranakam, koji su posle toga upali u RIK. Besmisao protesta opozicije je pokazao neuspešni skup koji su organizovale cenzus stranke 30. aprila 2016. Na mitingu sedam stranaka (DS, DSS, SDS, LDP, ZZS, Dveri, PZP), po izveštaju američke televizije „N1“, koja je prenosila ovaj skup, bilo je svega nekoliko hiljada građana.

Beograd, 30. aprila 2016.- Celnici opozicije sa leva na desno: Sasa Radulovic, Cedomir Ilic, Boris Tadic, Bojan Pajtic, Bosko Obradovic, Sanda Raskovic Ivici.Nekoliko stotina ljudi okupilo se ispred “stare” zgrade Skupstine Srbije, gde je sediste RIK, pred pocetak protesta, koji je zakazalo nekoliko opozicionih lista, nezadovoljnih prebrojavanjem glasova.Okupljeni nose stranacke zastave i transparente na kojima piše “Vucicu lopove – pokrao si izbore”, “RIK-RIP”, “Spas za moj glas”. . . FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ nr

Tadašnji neuspeh ovih stranaka, naterao je Amerikance i Britance , na drugačiji pristup u planiranju i organizovanju demonstracija. Više puta tokom 2016., SAD i UK su finansirali i organizovali proteste organizacije „Ne davimo Beograd“. Tako su 25. juna 2016. na protestu „Žute patke“ snimljeni, funkcioner američkog Stejt dipartmenta, Solomon Blek i službenik američke ambasade u BiH, Denis Ibišbegović. Oni su na tim protestima ne samo učestvovali već su ih i kontrolisali.

Posle toga, nakon predsedničkih izbora 2017., dve ambasade su odlučile da besmislene proteste ne organizuju nesposobne i kompromitovane opozicione političke stranke, već, kako je ranijih decenija činjeno – „apolitični studenti“. Krunski dokaz o veštački izazvanim protestima 2017.,je sam tok i rezultat predsedničkih izbora. Svi međunarodni i domaći posmatrači su potvrdili regularnost izbora, nije bilo nikakvih problema na biračkim mestima, a Vučić je glatko pobedio u prvom krugu sa 55%. Nije bilo nikakve izborne krađe, što jedino može biti razlog za opravdane proteste.

Prva dva dana demonstracija, kao razlog za protest navedeno je nezadovoljstvo rezultatima izbora. Trećeg dana protesta, „studenti“ iz Novog Sada i Beograda su izneli 6 zahteva: smenu članova RIK, smenu Maje Gojković, smene u RTS i REM, sređivanje biračkog spiska, uvođenje elektronskog glasanja. Zahtevi su beskonačno dopunjavani i menjani. Organizacija „Ne davimo Beograd“, nije krila da aktivno učestvuje u organizaciji tih protesta. Šef poslaničkog kluba SNS u Skupštini Srbije, Aleksandar Martinović, je u aprilu 2017. na konferenciji za novinare u parlamentu, pokazao fotografije službenika ambasade Ujedinjenog Kraljevstva na protestima u Beogradu i službenika ambasade SAD na protestu u Novom Sadu. Svakodnevni protesti su neslavno propali krajem aprila te godine. Tokom tih protesta organizatori i njima naklonjeni mediji višestruko su uvećavali broj protestanata.

Protesti moraju da imaju opravdan uzrok i razlog. Protesti 2016., 2017., a pogotovo sadašnji protesti nemaju ni povod, ni opravdani razlog za održavanje. U Miloševićevo doba uglavnom se protestovalo zbog izborne krađe. Danas se, izgleda, protestuje zato što NEMA izborne krađe, a nije bilo ni izbora unazad 9 meseci. Setimo se naše bliže istorije. U novembru i decembru 1996., izbili su protesti zbog izborne krađe glasova na lokalnim izborima. Milošević je to posredno i priznao onda kada je u Beograd 11. februara 1997., došao izaslanik OEBS-a, Felipe Gonsales, i kada je donet Leks specijalis.

Izborna krađa na predsedničkim izborima 1998.(na KiM) nije zanimala opoziciju (opozicija je bojkotovala te izbore – pokradena je SRS, odnosno Vojislav Šešelj), pa su protestovali samo radikali. Sledeći protesti su se odigravali od 25. septembra 2000. godine, zaključno sa 5. oktobrom. I tada je to bilo zbog evidentne izborne krađe (pre svega na Kosovu i Metohiji) koja je izazvala interesovanje celog sveta, mnogo više nego 1996. Kao što znamo iz tih primera, postojali su opravdani razlozi za proteste.

Predigra za prevrat – korak po porak

Tajkun Dragan Đilas, šef SZS i bahati maroder Vuk Jeremić, su više puta optuživali Vučića, SNS i Srbiju za fašizam tokom prethodne dve godine, (citiram Đilasa: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam i ja to otvoreno kažem“,„Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“,„Dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“). U intervjuu za Istinomer, Đilas kaže „Srušićemo ovu fašističku vlast“ (5. septembar 2018.) „Najvažniji zadatak novoosnovanog saveza je promena sistema, koji ide u fašizam (…) Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička (…) Na kraju krajeva, kada smo imali fašizam u Evropi, ujedinili su se Čerčil i Staljin. Slično govori i Vuk Jeremić na KZŠ, 20. marta 2018.:”Sve više je jasno da se u Srbiji više ne nalazimo u predvorju fašizma, mi smo praktično zagazili u fašizam“, i u „Danasu“ 11.avgusta 2018.:“Razgraničenje” predstavlja i učvršćivanje diktature u Srbiji koja zakonomerno vodi u fašizam. Ove sramne optužbe ponavljaju u medijima mnogi drugi funkcioneri SZS i simpatizeri opozicije.

Zbog čega oni iznose neistine o fašizmu u Srbiji? To čine kao deo pripreme za nasilni prevrat. Mnogo je lakše opravdati nasilno rušenje fašističkog, nego demokratskog režima. Paralelno sa tim, njih dvojica, njihovi funkcioneri i njihovi „ugledni“ simpatizeri, stalno iznose tvrdnje da „ovu vlast možete srušiti samo na ulici“. To je direktan poziv na nasilni prevrat. Kao što vidimo iz njegovih izjava, Đilas je na pola puta do kršenja Krivičnog zakonika. Mnogi drugi su odavno prešli tu granicu.

Krivični zakonik RS u glavi dvadeset osmoj kaže, između ostalog:

KRIVIČNA DELA PROTIV USTAVNOG UREĐENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Napad na ustavno uređenje (član 308.); Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (član 309.); Udruživanje radi protivustavne delatnosti (član 319.); Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 320.);

Napad na ustavno uređenje; Član 308. Ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokuša da promeni ustavno uređenje Srbije ili da svrgne najviše državne organe, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; Član 309.

(1) Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć iz inostranstva, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Udruživanje radi protivustavne delatnosti; Član 319. (1) Ko stvara grupu ili organizovanu kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela iz čl. 305. do 310, člana 313. i člana 314. ovog zakonika,kazniće se kaznom propisanom za delo za čije vršenje je grupa ili organizovana kriminalna grupa organizovana.

(2) Ko postane pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz stava 1. ovog člana,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije; Član 320.

(1) Ko priprema izvršenje krivičnog dela iz čl. 305. do 314. i člana 315. st. 1. i 2. ovog zakonika, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

Čitanjem ovih stavova „Krivičnog zakona“, vidimo da je već na delu kršenje Krivičnog zakona „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“; Član 309., zbog mnogobrojnih javnih

poziva (podsticanja) da se nasilno promeni vlast, tj. promeni ustavno uređenje Srbije. Krši se i stav Zakona – „Udruživanje radi protivustavne delatnosti“; Član 319., zbog toga što se radi o formiranju grupe radi vršenja prethodno opisanog krivičnog dela dela (čl. 309.).

Uvod u prevrat

Istovremeno i „slučajno“ 14. decembra 2018., poslanici u Prištini su usvojili zakone osnivanju vojske Kosova, a predstavnici većeg dela srpske opozicije su potpisali ultimatum vlastima Srbije koji se tiče izbornih uslova. Jedan protest opozicije je već održan 8. 12.2018., a dan posle gore navedenih događaja održan je i drugi besmisleni protest (15.12.2018.). Deset činilaca SZS je dobilo 9,6 procenata glasova građana Lučana, sredinom decembra 2018. Svako po jedan procenat. Posle strašnog poraza na izborima 16. decembra 2018., u četiri opštine, Đilasov i Jeremićev SZS nastavlja sa ultimatumima i najavama nasilja. U svom saopštenju oni doslovno kažu:“(…) u Srbiji više neće biti izbora ni na jednom nivou(…) U uslovima koje smo danas imali u Lučanima, izbora više ne može biti“. To što SZS neće da učestvuje na izborima, nije problem. To je njihovo pravo. Ali, ta pretnja znači da će oni izazivati haos, nasilje i incidente na biračkim mestima i u organima za sprovođenje izbora. Njihova dosadašnja nasilnička praksa to potvrđuje (upad u RIK, fizički i verbalni napadi, najave silovanja, ubistava). Izborno nasilje su već pokazali u aprilu 2016., posle republičkih izbora na kojima su teško poraženi, kada su upali u RIK, pokušavši da preinače rezultate izbora.

Ono što treba da zabrine svakog dobronamernog je činjenica da su protesti u Beogradu, Banja Luci i Novom Pazaru, i delovanje prištinskih vlasti, koordinirani iz jednog centra – američko britanskog. Tri američke ambasade rade kao sat (Beograd, Sarajevo, Priština). Taj rukopis je nemoguće ne prepoznati. To je rukopis inspiratora protesta opozicije iz maja 2016., svih protesta „Ne davimo Beograd“, protesta „Protiv diktature“(2017.) i tekućih protesta na srpskim prostorima. Svi ovi protesti imaju jedan cilj – nasilnu promenu vlasti u Srbiji i Srpskoj. Svi mnogobrojni izbori u Srbiji i Srpskoj pokazuju da je Vučića i Dodika nemoguće srušiti demokratskim putem, na izborima.

Stoga angloamerikanci i opozicija biraju nasilje kao način da nejaka opozicija dođe na vlast. Otud odjednom „silne“ demonstracije građanskog nezadovoljstva u Beogradu, Banja Luci i Novom Pazaru, i napuštanje institucija, sednica skupština Vojvodine, Beograda, Novog Sada, Požege, Kuršumlije, Kikinde, i Leskovca, otud napuštanje emisije na RTS-u, otud najave izbornih ultimatuma i bojkota izbora, otud Tačijeva izjava da su Ivanovićeve ubice u Beogradu, otud optužbe da je policija iz Srbije u Banja Luci(!), otud najave ujedinjenja Albanije i Kosova itd. A gospoda američki i britanski ambasadori i njihova kamarila su u zajedničkom poduhvatu. Kao i do sada, taj poduhvat će dovesti do propasti protesta i pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti, kao što su propali prethodni malokrvni protesti. Taj poduhvat će samo ojačati Vučića i Dodika.

Važno je setiti se da je u Banja Luci, prvog januara 2019., na osnovu policijske poternice, uhapšen Draško Stanivuković, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske i funkcioner Partije demokratskog progresa. On je bio jedan od predvodnika nedozvoljene protestne šetnje, a učestvovao je u izvršenju još nekih krivičnih dela. Uhapšen je, pre svega, zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio krivično delo – priprema državnog udara. Milorad Dodik, predsedavajući predsedništva BiH , je u intervjuima tih dana izjavio:“Članovi i simpatizeri grupe „Pravda za Davida“ pokušali su 30. decembra da izvrše državni udar u Banjaluci, a kada im je taj plan, koji su prethodno detaljno razradili, propao, oni su se razbežali i posakrivali kako ne bi pred institucijama odgovarali za svoje postupke“. O pripremama državnog udara u Republici Srpskoj, Milorad Dodik govori mesecima unazad i spominje učešće Velike Britanije u tome (odrednice 1. i 2.). Kako događaje u Banja Luci vidi Đilasov Tviter telal, bolesni Sergej Trifunović? On je na Tviteru 26.12.2018., napisao: Banja Luka, 1935 – e. Dodiče, ustašo. Đubre smrdljivo narkomansko. I ustaško“.

Pojačano nasilje i pretnje kao priprema prevrata

Osim protesta i događaja u Beogradu i Banja Luci, u poslednje vreme još su učestalije nego inače, pretnje nasiljem prema vlastima Srbije, koje bez osude prenose opozicioni mediji. Naš javni život je i bez toga zagađen ekstremnim pretnjama nasiljem i skarednostima koje objavljuju opozicioni korifeji na Tviteru i Fejsbuku, ali su poslednjih nedelja tu štafetu preuzeli i neki psihički zdravi i ugledni simpatizeri opozicije( Goran Marković, Dragan Velikić, Jovo Bakić).

N1“ i agencija „Fonet“ (odrednica 3.), kao i mnogi drugi mediji preneli su 30.12.2018., intervju režisera Gorana Markovića, dat u okviru serijala Kvaka 23., citiram:“Marković je ocenio da “kroz institucije ne može ništa da se uradi“, uveren da je “jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica”(…) Govoreći o ličnom odnosu prema događajima u Srbiji, on je priznao da “mu je pukao film” (...) Došao je do toga da “fizički ne može da podnese ljude koji čine ovu vlast” i to ilustrovao primerom sa premijere “Ožalošćene poodice” u Narodnom pozorištu, sa koje je otišao, zajedno sa suprugom, zato što su u prvih 10 redovao bili sve sami funkcioneri SNS (...)Ne mogu više da dišem isti vazduh sa njima“, opisao je Marković, iako ne želi da kaže da je to “normalno” (...) On shvata da je “apsolutno netolerantan” i da je “crvena linija” kod njega “fizička” i takvo stanje obrazlaže primerom saradnje sa glumcem Lazarom Ristovskim, sa kojim je radio film “Tito i ja”.”Ne verujem da ću ikada više moći da se rukujem sa tim čovekom, da razgovaram sa njim”, rekao je Marković i priznao da je to možda ekstremno i neprirodno, ali…”“.

Književnik (i bivši ambasador Srbije u Austriji 2005-2009) Dragan Velikić je 24. decembra 2018. za „Danas“ izjavio:„Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni. Novinar „Danasa“ A. Popović, u istom tekstu kaže u podnaslovu: “Masovnost trećeg po redu protesta protiv nasilja, pod parolom „Stop krvavim košuljama“, ali i povlačenje opozicionih lidera sa čela tog skupa, pokazuje da je nezadovoljstvo građana stanjem u državi zapravo jako duboko, da su i oni svesni da je jedini način smene ovakvog režima – na ulicama…(odrednica 4.).

Sociolog i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Jovo Bakić dao je intervju „Danasu“ (odrednica 5.)(naslov, citat Bakića: Vučiću će suditi revolucionarni sud“). U tom intervjuu, on se zalaže za revolucionarne sudove koji će suditi vlastima Srbije, zalaže se za nasilnu promenu vlasti. Takođe, Bakić teško optužuje Dragana Đilasa da radi za Vučića i da ima slab legitimitet u građanstvu te da su Đilas i SZS relativno zlo. Citiramo delove intervjua:“Bakić: Režim je duboko kriminalizovan, u svojoj srži mafijaški (…)Oni su izgubili kompas i ne mogu ga više pronaći. Njihova je stvar da li će im suditi nezavisni ili revolucionarni sudovi. Pitanje: Sudiće im revolucionarni sud? Bakić: Njihova pamet pokazuje da će im suditi revolucionarni sud. Pitanje:Niste gadljivi na nacionalistički prefiks protesta? Bakić: Na poslednjem protestu u kojem sam učestvovao bilo je više LGBT zastava nego zastava Srbije (…) nisam u Savezu za Srbiju. Ne mislim da apsolutno zlo treba menjati relativnim. Potrebno je da se obrazuje jedna sasvim nova opoziciona snaga koja će imati jači legitimitet u građanstvu no što ga SZS (zbog svojih vođa) može imati. Pitanje: Mislite na Dragana Đilasa? Bakić: Mislim na Đilasa, ali ne samo na njega. Pitanje: U prethodnom intervjuu ste rekli da je Đilas Vučićev adut, da se povukao iz politike po naredbi Vučića i da će isto tako biti vraćen, ukoliko zatreba. Rekli ste da ima putera na glavi i da je kao takav jedan od ljudi sa kojima Vučić može da manipuliše. Da li i dalje mislite da radi za Vučića? Bakić: I dalje to mislim, iako nemam dokaza. Postoje, međutim, indicije za tako nešto. On je izašao iz politike pod rafalnom paljbom tabloida, ali se više godina zadržao na čelu Košarkaškog saveza Srbije. Bez blagoslova Vučića nije se to moglo desiti, što sam i Đilasu kazao, kada mi je nudio političku saradnju (…) Danas urla na novinare kada mu se pitanja ne dopadaju. Nemam poverenja u njega. U oči sam mu to rekao. Protiv svih njegovih bliskih saradnika su podignute optužnice, a protiv njega nisu. Ili on nije potpisivao potencijalno pravno sporne odluke, već ih je podmetao saradnicima na potpis, ili ga je Vučićev režim jednostavno zaobišao, zato što mu je u strateškom smislu potreban. Pitanje: Kako će izgledati Vučićev pad sa vlasti? Bakić: Mafija svojevoljno s vlasti ne odlazi. Pitanje: Da li je moguće mirnim protestima srušiti režim? Bakić: Ne“.

Izjavama ove trojice uglednih javnih ličnosti dodaćemo i citate iz kolumne mržnje Snežane Čongradin iz „Danasa“ od 27. decembra 2018. Snežana Čongradin je poznata po mržnji koju gaji prema srpskom narodu koju pretače u svoje kolumne u „Danasu“. Poznate su njene ekstremističke tvrdnje poput onih da je u Srbiji „tokom rata (u BiH – op.aut.) svaka žrtva, svaki zločin bio opravdavan i slavljen kao pobeda srpskog naroda“, da je Dodik „produžena ruka genocida“, da je Milošević ni manje ni više nego „najveći politički zločinac u novijoj svetskoj istoriji“, da je „Kosovo nezavisna država, što je, odavno je jasno, stara vest“, zbog čega „vest da je Kosovo dobilo pozivni broj trebalo bi za građane Srbije da bude srećna i pozitivna novost“, i tome slično (odrednica 6.).

Tako Snežana Čongradin u svojoj kolumni od 27. decembra prošle godine piše:“Režimi Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, zasnovani na pljački i korupciji, svoje uporište pronalaze isključivo na mržnji običnih ljudi drugih nacionalnosti i vera. A, kako im vladavine traju, suština mafijaškog karaktera njihovih vlasti(…)Sedeo je sa čovekom koji se punim srcem, kako sam kaže, borio za postojanje RS. Genocidne tvorevine, nastale na brutalnom ubijanju i proterivanju svih onih koji nisu imali nacionalno određenje – Srbi (…)građani, uveliko onemoćali od tih istih pljačkaških i zločinačkih režima (…) Reč je, međutim, o sili koja pada, samu sebe urušava, kojoj nema spasa i kojoj će suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“ (odrednica 7.)

Povodom teksta Snežane Čongradin i intervjua Jove Bakića reagovao je razumni novinar Miša Brkić, takođe u „Danasu“ 3.januara 2019.(odrednica 8.) Miša Brkić navodi istorijske primere petorice građana koje su ubili ili osudili krvožedni revolucionari, oca moderne hemije Antoan-Loren de Lavoazjea koga su ubili Jakobinci u Francuskoj 1794., obućara Juliusa Baranovskog koga su ubili staljinisti u Sovjetskom savezu 1937., mehaničara Čum Meja koga su ubili Crveni Kmeri u Kambodži 1978., fotoreportera Vilija Reta koga su ubili pripadnici Sendero luminoso u Peruu 1983., i na kraju Brkić navodi primer preduzetnika i bivšeg gradonačelnika Beograda, Vlade Ilića, koga su Titovi komunisti osudili na smrt, pa ga ipak utamničili na 10 godina. On je umro od posledica utamničenja, nedugo posle izlaska iz zatvora.

Dalje citiramo Mišu Brkića:“Daleko bilo. Bilo – ne ponovilo se. Tako bi danas rekao svaki normalan građanin, sklon pravnoj državi i demokratskom uređenju. Ali, ne lezi vraže. Pre neki dan, u dva navrata u Danasu se pojavio svojevrsni „petit hommage“ , takoreći poziv na restauraciju revolucionarnog suda (i revolucionarne pravde), ključne institucije svih gorepomenutih zločina. Pogodilo se, nekako nezgodno, da se taj omaž pojavio na 101. godišnjicu osnivanja zloglasne tajne policije ČeKa, produžene izvršne ruke boljševičkog revolucionarnog suda. U prvom tekstu („Mirza i Davor – revolucionar“, Danas, 27. decembar 2018)(Snežane Čongradin op.aut. N.B.) obećava se sili zla koja pokorava građane u regionu da će joj „suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“. U drugom tekstu („Vučiću će suditi revolucionarni sud“, Danas, 31. decembar 2018)(intervju- Jovo Bakić op.aut.N.B.) ocenjuje se da je „pamet režima u Srbiji, koji je izgubio kompas, takva da će mu suditi revolucionarni a ne nezavisni sud“. Bilo je prijatelja koji su mi sugerisali da se ne bakćem s političkim marginalcima. Nisam ih poslušao samo zato što su nekad neki građani Francuske, Rusije, Kambodže, Jugoslavije, Perua, Kine, Kube, Severne Koreje, Venecuele… takođe mislili da se ne treba baviti radikalnim levičarima jer su marginalci a onda su ti isti građani bili svedoci i žrtve najvećih terora u istoriji čovečanstva. U ime revolucionarne pravde (…) Ježim se, međutim, prizivanja revolucionarne pravde i revolucionarnih sudova kao modela uređenja postnaprednjačke Srbije za koji se veruje da je lek za rešavanje problema koji sada imamo. Jer, taj revolucionarni model nikad nije bio rešenje problema, nego problem „po sebi“. Svaki revolucionarni sud – jakobinski, boljševički, brozovski, polpotovski ili tipa „Svetle putanje“ – odveo bi Srbiju u političko varvarstvo. Revolucionarni sud, bar se tako pokazalo kroz svetsku i domaću istoriju, bio je alatka bezakonja(…) U ime koje to uzvišene vrednosti bi se opravdavalo uvođenje revolucionarnih sudova koji prečicom dolaze do pravde, a obično služe diktatorskim režimima da se u krvi (umesto na izborima) obračunaju s političkim neistomišljenicima?“.Ovakvi razumni i uravnoteženi stavovi su retki u opozicionim medijima, i predstavljaju izuzetak od pravila. Zbog toga je bilo važno ukazati dužno poštovanje Miši Brkiću.

Marković, Velikić i Bakić direktno krše Krivični zakon (član 309. Stav 1.). Oni smatraju da im njihov ugled to dopušta, i da ih štiti od kritike i posledica kršenja Zakona. Oni smatraju da su iznad Zakona. Što je i razumljivo, zbog toga što svi krvožedni revolucionari pretpostavljaju da zakoni počinju da važe onog trenutka kada ih oni donesu.

Poslednji slučaj koji ćemo opisati je drugačiji od prethodna četiri. Prvo ne radi se o uglednoj ličnosti, već relativno poznatoj, i drugo, radi se o pretnji smrću članu predsedništva SNS, a ne o pozivu na nasilno rušenje vlasti.

Jedan od učesnika protesta i simpatizer opozicije je i Daško Milinović, koji je smrću pretio narodnom poslaniku iz SNS, Vladimiru Đukanoviću. On je jedini identifikovani, od mnogih lica koja su u poslednje vreme iznosila gnusne pretnje porodici Vladimira Đukanovića i njemu lično. Odeljenje policije za visoko tehnološki kriminal je nesumnjivo utvrdilo da iza lažnog profila „Zapad Todorović“ na Tviteru stoji kukavica Daško Milinović. Ovaj „junak“ je sa svog lažnog profila poručio Đukanoviću: „Fašistički vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći!“. Daško Milinović je simpatizer SZS i internet radio voditelj i saradnik N1 televizije (u doba žutog kartela radio je na B92 i na RTV). Televizija „N1“ u svojoj vesti, pred Novu godinu, kaže da je „policija privodila Daška Milinovića zbog navodnih pretnji Vladimiru Đukanoviću“ (odrednica 9.). Isto to tvrdi i list „Danas“ (odrednica 10.). Da pretnje nisu navodne već stvarne potvrđuje policija koja je privela Milinovića i izvela ga pred tužioca. Da je Milinović stvarno pretio Đukanoviću potvrđuje i list „Danas“ u već pomenutom tekstu koji je kontradiktoran. U nadnaslovu se pretnje nazivaju „navodnim“ a u tekstu se tačno citira ogavna pretnja ubistvom. Štaviše svoj lažni Tviter identitet i sadržaj pretnje potvrđuje i sam Milinović, koji za „Danas“ kaže:“Rekao sam im (policiji, op.aut.) ono što sam, rekao i tužiocu i sudiji. Da pretnje nema i da od mene niko nije bio niti će biti ugrožen i turan na ražanj. Hvala ti Daško, sad smo mirni. U vestima na TV „N1“, i u „Danasu“ ni reči nema o tome da je policija nesumnjivo utvrdila da je Milinović pretio Đukanoviću. Televizija „N1“ „predvodnik slobodnog i profesionalnog novinarstva“ tendenciozno nije navela odvratni sadržaj Tviter pretnji Daška Milinovića, to je naveo tek list „Informer“ još 30.12.2018. (odrednica 11.), a list „Danas“ tek 03.01.2019. Ni „Danas“, ni „N1“, niti bilo koji drugi opozicioni medij, nije osudio pretnje Vladimiru Đukanoviću i njegovoj porodici. A kad npr. samo popreko pogledate Mariniku Tepić, reaguju svi opozicioni mediji, sve NVO i mnogi zapadni ambasadori. Kakvo licemerje! Kakvi dvostruki aršini!

Zbog čega su protesti osuđeni na propast?

Prvo i osnovno, ne postoji valjan razlog za proteste. Drugo, lideri protesta i njegovi organizatori (Đilas, Jeremić, Obradović) i stranke SZS, su ekstremno kompromitovani finansijskim aferama iz vremena kada su vršili vlast (prva dvojica), dok je Obradović kompromitovan stalnim nasiljem u koje je upleten, kao i samom saradnjom sa Đilasom i Jeremićem – žutima, protiv kojih se toliko borio, do nedavno („da ovi odu, a da se oni ne vrate“). Obradović danas šeta pod duginim zastavama gej pokreta, koji toliko mrzi.

Boško Obradović protiv homoseksualaca

Boško Obradović sa homoseksualcima

Osnovna slabost opozicije je to što je dozvolila da SNS potpuno preuzme mejnstrim srpske politike. Prelaskom SNS u proevropsku političku medialu, opozicija je ostala bez prepoznatljive političke agende. Opozicija se davi u nerazumnoj radikalizaciji stavova (besmisleni protesti i zahtevi, odbijanje svakog rešenja za KiM, optužbe na račun EU i MMF, posezanje za verbalnim i fizičkim nasiljem, neshvatljiv otpor nesporno dobrim potezima vlasti, npr. uređivanju i izgradnji Beograda, Zakonu o doniranju organa, dovođenju stranih investitora itd.). Opozicija želi da poveća svoju vidljivost destrukcijom, umesto dobrim idejama i pronalaženjem nekompromitovanog lidera. Opozicija je neartikulisana, nesložna, i nema identitet. Opozicija zna šta neće (mada se i oko toga ne slažu), ali ne zna šta hoće.

O slabosti opozicije svedoči i činjenica da 25 stranaka i grupa građana, potpisnica izbornog ultimatuma od 14. decembra 2018., ima ne više od 22 odsto podrške u narodu, po svim istraživanjima. Oni nemaju kredibilitet i podršku građana. U slučaju SZS se radi o ponovnom okupljanju razbijene DS, garnirane otpadnicima propalog DSS. Kako SZS program nema, a frustrirani su svojim slabostima i snagom SNS (54%) oni propagiraju nasilje – vešanje na trgovima, silovanje pripadnica vlasti, ali i praktikuju nasilje (napadima na žene – novinarke, predsednicu Skupštine, članice RIK itd.). Važno je naglasiti da se radi samo o delu opozicije koji se destruktivno ponaša. Đilasa i SZS ne podržava značajan deo parlamentarne (SRS, LDP, LSV) i vanparlamentarne opozicije (SPAS i delom PSG). Nijedna od ovih pet stranaka nije potpisala izborni ultimatum (sporazum o uslovima za izbore). Sve o čemu govorimo potvrđuje i mali broj učesnika protesta, pet subota zaredom. Ni jednom broj učesnika nije prešao 5.000.

*Autor je politički analitičar i odbornik u Skupštini grada Beograda

Nebojša Bakarec, Vidovdan

Odrednice:

1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:752919-Milorad-Dodik-Baza-Butmir-prihvatiliste-crnih-operacija

2.https://www.alo.rs/vesti/region/london-poslao-zloglasnu-15-grupu-za-psiholoske- operacije/190194/vest

3.http://rs.n1info.com/Vesti/a448268/Markovic-Jedino-resenje-u-Srbiji-apsolutna-pobuna-i-ulica.html

4.https://www.danas.rs/politika/velikic-rezim-se-moze-skinuti-samo-na-ulicama/

5.https://www.danas.rs/politika/jovo-bakic-vucicu-ce-suditi-revolucionarni-sud/

6.http://standard.rs/2018/11/21/antonic-snezana-congradin-i-srbi-kao-veciti-zlocinac/?ns_abc=latin

7.https://www.danas.rs/kolumna/snezana-congradin/mirza-i-davor-revolucionar/

8.https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/naprednjacka-i-revolucionarna-diktatura-sestre-bliznakinje/

9.http://rs.n1info.com/Vesti/a448130/Dasko-privodjen-zbog-navodnih-pretnji-poslaniku.html

10.https://www.danas.rs/drustvo/dasko-milinovic-moje-hapsenje-je-politicka-svinjarija/

11.https://informer.rs/vesti/politika/414222/ova-pretnja-vise-nego-bolesna-uhapseni-saradnik-n1-poslao-vladimiru-djukanovicu-poruku-koje-dize-kosa-glavi

Podelite:

2 Komentari

  1. Zapad hoce da srusi vlast, srusice je i nema ko da je sacuva.Institucije su urusene, vojska jedva postojeca, a 99% SNS-a ce se razbezati.Milosevic je otisao za dan, bez ispaljenog metka, Vucic ce za pola sata, a jedini metak ce ispaliti Bakarec, sebi u celo (salim se, on je jedan od onih koji ce preleteti, ako ga jos neko bude hteo)

  2. Bakarec, jel tebi smeta sto prorestuju i pripadnici LGBT zajednice protiv Vucica, a nemas nista protiv da podrzavas vladu koju predvodi upravo jedna persona iz te iste zajednice…ili mislis da su neki homoseksualci losi ako podrzavaju opoziciju a da su drugi dobri ako su u SNS-u,takodje radi malo objektivnosti seti se sta si ti govorio o paradama koje nisu uspele da se odrze za vreme proslog rezima ( i da li treba da te podsetim ko je omogucio odrzavanje istih i pri tom je i vojsku angazovao da bi sve proslo bez problema,a za zastitu Srba na KiM nije u stanju da posalje ni jednog pozornika)…takodje nesto u zadnje vreme nije vise interesantan Soros (a svi znamo koga cesto posecuje)…
    P.S. Kada ce RHC u Nisu dobiti diplomatski status…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here