НЕБОЈША БАКАРЕЦ: „СВЕТЛОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ“ – Четврти део

Небојша Бакарец
Поделите:

Студија о Косову и Метохији – Допринос решавању проблема на Косову и Метохији-

Четврти део студије о Косову и Метохији

ПЕТО ПОГЛАВЉЕ – ДЕМОГРАФИЈА И ГЕНЕТИКА

Срби. Када говоримо о демографији неминовно је поменути неколико пресудних историјских догађаја који су тешко погодили српски народ, његову демографску виталност и онемогућили здраву и неометану смену генерација. Пресудан негативан догађај у трајању од пола миленијума је наравно турска владавина на овим просторима. Толико трајање неслободе, и злочина су изазвали несагледиве последице по српски народ. На просторима Старе Србије је било још горе. Турци су ту имали и сараднике, Албанце- тада малобројни народ, који се показао као спреман да служи Турцима и да, ради својих интереса, тлачи српски народ. Албанци су се показали као компатибилни са Турцима, за разлику од Срба. Били су знатно спремнији да прихватају ислам и да се повинују закону јачег. Били су „паметни“ да виде да је боље да скоро сав притисак Турака буде пренет на Србе. Да би то остварили, верно су служили Турцима. Јесу повремено и Албанци дизали устанке. Али, после тих периода, опет су налазили заједнички језик са Османлијама. Јесу се Срби потурчивали и арбанасили, али је то било разумљиво када знамо са каквим тешкоћама су се сретали током пет векова ропства. И важно је рећи да је велики део исламизације Срба, ишао путем насиља, нпр. – данком у крви- отимањем потомака. Колаборацију са непријатељима Срба (Аустоугари, Немци, Италијани), Албанци су поновили и у Првом и у Другом светском рату. Стали су на супротну страну од Срба- историјски гледано, поново су стали на страну зла.

Ни балкански ратови нису били милосрдни према Србима. Према званичним подацима, Србија је у Првом балканском рату имала директни губитак од 22.000 војних лица, а у Другом, губитак од 14.500 војника.

Два велика светска рата су, други и трећи пресудни негативни историјски догађај. Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује се, око 1.100.000 становника што је чинило више од четвртине популације. Годину 1918. није дочекало више од половине (58 одсто) мушкараца. Иако никада није било могуће прецизно пребројати жртве, процењује се да је страдало преко 26 одсто укупног становништва Краљевине Србије: 450.000 војника и 650.000 цивила.

Број жртава Другог светског рата на простору читаве Југославије, по проценама историчара се креће од милион до 1,8 милиона: Долфе Вогелник – 1.814.000, Владимир Стипетић – 1.700.000, Пол Мејер и Артур Кембел 1.067.000, Владимир Жерјавић 1.027.000 и Богољуб Кочовић 1.014.000. Поуздане процене говоре да су 60 одсто жртава чинили Срби. Број жртава у овом рату теже је проценити из више разлога. Почињен је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у многобројним НДХ логорима и стратиштима, пре свега у Јасеновцу. Историчари и држава, од рата наовамо нису били у могућности да утврде тачан број страдалих, пре свега у геноциду. Починиоци геноцида и злочина су се жестоко трудили да затру трагове својих злочина.

Ова два рата су задала коначан ударац српској биолошко демографској супстанци. Од тих удараца српски народ се није опоравио ни дан данас. Кад се посматрају оба светска рата, ниједан народ на свету није тако тешко страдао као Срби – пропорционално укупном броју. То се наравно одразило и на српски демографски корпус на Косову и Метохији.

Подаци о демографским кретањима на КиМ током векова говоре сами за себе.

Прво следи година, потом број Албанаца, потом број Срба и на крају број осталих:

1455. 1 %, 98 %, 1 %; 1871. 32 %, 64 %, 4 %; 1899. 48 %, 44 %, 8 %; 1921. 66 %, 26 %, 8 %;

1939. 60 %, 34 %, 5 %; 1948. 68 %, 27 %, 5 %; 1953. 65 %, 27 %, 6 %; 1961. 67 %, 27 %, 6 %;

1971. 74 %, 21 %, 5 %; 1981. 77 %, 15 %, 8 %; 1991. 82 %, 11 %, 7 %; 2000. 88 %, 7 %, 5 %;

2007. 92 %, 5 %, 3 %).

Тако је српски народ од убедљиве већине у 15. веку, од 98 одсто становништва КиМ, за 552 године, до 2007.,сведен на убедљиву мањину на почетку 21.века ,од 5 одсто становништва КиМ. Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а, Светска банка (2000), ОСЦЕ (2005).

Утицај Првог светског рата показују подаци о националној структури косовско-метохијског становништва из 1939: српско становништво износи 34% а албанско 60%.

Утицај Другог светског рата показују подаци о процентуалној структури косовско-метохијског становништва из 1948: српско становништво износи 27%, а албанско 68%.

У Републици Србији по попису из 2011., је живело око 6 милиона Срба (5.988.093), у тај број није укључено 100.000 Срба који живе на Косову и Метохији. Дакле, у Србији је 2011., живело око 6,1 милион Срба. У Босни и Херцеговини (Република Српска и остатак БиХ) је по попису из 2013. живело око 1,09 милиона Срба. У Црној Гори живи 180.000 Срба. По попису становништва из 2011., у Хрватској живи око 190.000 Срба. То је укупно 7,46 милиона Срба на просторима Балкана. По званичним подацима природни прираштај Срба је свуда негативан. Природни прираштај у Србији је негативан и износи, минус -36.000 годишње. Процена је РЗС да ће Република Србија 2041.године имати само 6.522.205 становника, односно пола милиона (500.000) мање него тренутно (2017- на дан 01.01.2017. Србија има 7.040.272 становника по подацима РЗС). Важно је рећи да се зна да је у бирачки списак у Србији, уписано преко милион грађана који су се одселили у иностранство током деценија (не рачунајући Албанце са КиМ).

Републички завод за Статистику је недавно изнео забрињавајуће податке, који су одавно познати. Негативан прираштај бележимо већ четврт века. Србија ће до средине овог века изгубити 15 одсто становништва, што значи да ће имати чак 1,34 милиона мање становника, по проценама Уједињених нација. Према званичним подацима УН, Србија је на осмом месту у свету по негативном наталитету. Морталитет у Србији је виши за пет промила у односу на друге европске земље.

Држава мора да покуша да повећа наталитет у периоду од наредних 20 до 30 година. Да би остварили позитивне наталитетне токове, неопходно да жене у Србији рађају троје до четворо деце. Искуства у свету су различита. Стимулативне мере, на пример, у скандинавским земљама нису дале резултате, док у Русији и Француској јесу. У Турској, са друге стране, без икаквих мера, постоји стални пораст броја становника. Рађање у великој мери зависи и од вероисповести становништва, традиционалних вредности и од односа према породици. Све то потврђују Републички завод за статистику, у својим публикацијама и изјавама званичника и Институт друштвених наука.

Шта су узроци депопулације? Разликују се од земље до земље, од поднебља до поднебља. Не треба изгубити из вида огромне људске жртве Србије у два светска рата (1.700.000 до 2.100.00) и демографске губитке, који још увек утичу на нашу (мало)бројност. Велики негативан утицај су оставили ратови деведесетих, што због жртава, што због појачаног исељавања. Код нас је сиромаштво само један од узрока депопулације. Број прекида трудноће је не мање важан разлог. Процене о годишњем броју побачаја се крећу између 130.000 и 200.000. На свако рођено дете, дођу 2 или 3 абортуса. Исељавање је битан разлог. Процена је да из Србије (без КиМ) оде 150.000 грађана сваких 5 година (углавном млађа, најфертилнија популација). Још један, општи разлог су телесне болести које носи модерно друштво. У Србији, посебно, повећани узрок смртности, изазивају последице бомбардовања радиоактивним уранијумом 1999. Број оболелих од малигних болести је дуплиран већ до 2004. Пре три године је објављено да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.

Велики узрок пада наталитета су и социјално-психолошке „болести“ које носи „врли нови свет“. Демотивисаност и деморализованост; Нарушавање традиционалних породичних вредности и разградња породице ( један од показатеља тога је права епидемија развода); Нарастајући узрок су негативни, токсични утицаји, погрешних модела понашања које намећу свемоћни медији и утицајни делови друштва (НВО), под контролом запада. Ти токсични утицаји су насиље, порнографија и нетрадиционални полни односи и пропагирање свега тога. То деструктивно делује, пре свега на децу и малолетнике и на њихов полни идентитет; Утицај потрошачког- материјалистичког друштва у коме је суштина- „имати“, уместо „бити“. Сво ово већ деценијама има већу промоцију од залагања за хумано, образовано и продуховљено

друштво. Стога није чудо да млади нараштаји одбијају не само брак, него много важније, одбијају заснивање било какве породице, одбијају родитељство. Држава Србија мора да пружи значајну и неодустајну подршку племенитим друштвеним вредностима – а то су, између осталог, породица, родитељство и потомство. То би била права подршка поштовању предачког наслеђа, које омогућава здраву и неометану демографску обнову Србије.

Гласна најава председника владе и других званичника, из априла 2018.,о неопходности спровођења позитивних демографских и наталитетних мера је дочекана на нож од утицајних НВО и дела медија. Реакције су биле неуобичајено оштре и натопљене мржњом аутошовинизма. Занимљиво је да су сви ти медији и све те НВО, под контролом западних кругова и да су од запада обилато финасирани. Агенде САД и ЕУ не предвиђају повећање наталитета Срба. Стога, њихова пета колона на помен потребе рађања деце, на помен речи породица, родитељство, наталитет, прираштај, реагује као вампир на крст.

Ако не спроведемо наталитетне мере, не само да нећемо моћи да повратимо Косово и Метохију, него ћемо до краја овог века доћи на праг биолошког опстанка.

Албанци. Старији облик речи Албанац у српском језику је гласио Арбанас. Поред тога, раније се за Албанце користио и турски назив Арнаут. Албанско становништво сe од 1948. до 1981.,несразмерно увећавало не само захваљујући свом високом наталитету, него и неконтролисаном, али масовном имиграцијом из Албаније. Што се тиче садашњег броја становника Косова и Метохије, то питање је подложно манипулацијама. Највише се манипулише бројем Албанаца. Не може се сакрити чињеница да Албанци масовно одлазе у иностранство, нарочито од 1999.године. Званични подаци пописа говоре да је на КиМ, 1981., живело 209.497 Срба и 1.226.736 Албанаца. Званични подаци пописа говоре да је на КиМ, 1991., живело 194.190 Срба, и 1.596.072 Албанаца (број Албанаца је процењен од Завода за статистику, због тога што су бојкотовали попис). Званични подаци такође кажу да се 1999.године, са КиМ иселило око 200.000 становника (углавном Срба). По званичним проценама од 1999., до данас на КиМ се вратило око 10.000 Срба. По Косовском попису из 2011., који су Срби бојкотовали, Косово има 1.739.825 становника (у тај број су урачунали 25.532 пописаних Срба). Дакле, том броју треба додати још око 85.000 непописаних Срба – и добија се број од 1.825.000 становника, по албанскком попису. Међутим, у тај број су убројани и многи Албанци који су емигрирали у иностранство, тако да на КиМ живи нешто мало преко милион људи свих националности (900.000 Албанаца, 100.000 Срба, плус остали).

На парламентарним и локалним изборима одржаним на Косову 2017., право гласа имало је 1,87 милона грађана, по подацима власти у Приштини. На сајту Централне изборне комисије Косова, и у медијима у Србији, објављено је да је на парламентарним изборима гласало 41,40 одсто бирача, односно 758.941 бирача, и да је на локалним изборима гласало 43,85 одсто, односно 809.637 бирача. Процена је је да је на те изборе изашло око 50.000 Срба. Српска листа је освојила 44,578 гласова (6.12%) и свих десет 10 српских посланичких места предвиђених за српску мањину, од укупно 120 места у парламенту Косова. Што се тиче броја уписаних у бирачке спискове Косова, важи исто што и за Србију. У спискове приштинских власти уписани су многи који су емигрирали у иностранство. То исто важи и за попис на Косову. Број становника, Албанаца, је значајно мањи од 1.617.000, колико је установљено пописом из 2011. Масовне су миграције Албанаца са КиМ, у последњих 20 година (и из Албаније). То значи да је број Албанаца у Албанији, КиМ и Македонији значајно мањи него што кажу пописи становништва.

Процењени број Албанаца у следећим земљама: Албанија 2,753,174 (попис 2011.)- стварно око 2,3 милиона, Косово и Метохија око 1.617.000 (по попису 2011.)- стварно око 900.000, Србија без КиМ – 61.647 (попис 2002.), Македонија 500.000 – стварно око 300.000, Грчка- 480.851, Црна Гора- 30.000, Турска- 500.000, Италија – 450.000, Немачка – 300.000, Швајцарска – 250,000, САД- 200.000, Аустрија – 30.000. Да је ово заиста тако како сам навео у овим подацима, потврђују неспорни подаци које сам пронашао у званичној статистици Грчке. Наравно то показују, на првом месту масовна исељавања Албанаца са КиМ, и из Албаније и Македоније.Такође познато је да је број Албанаца у Грчкој и већи од 480.000, због тога што тамо и илегално бораве. Када се сабере број Албанаца у земљама окружења (Црна Гора, Македонија, Грчка) са реалним бројем Албанаца у Албанији, КиМ и у Србији без КиМ – добијамо број Албанаца који живи на наведеним просторима који се тичу Србије. То је – 4.070.000 Албанаца који живе на просторима Балкана. До 1988.године стопа наталитета Албанаца на КиМ, је била изнад 30%,и од тада опада и данас се креће око 16%. По подацима УН прираштај у Албанији је сличан прираштају Албанаца на КиМ.

Демографске процене

Подсетимо се да укупно 7,46 милиона Срба живи на просторима Балкана. Срби имају негативан прираштај, Албанци позитиван.

КиМ бр.ст. 2011.: 1.825.000, наталитет 34.000, морталитет 7.000, прираштај, плус +27.000

Србија бр.ст. 2017.: 7.040.272, наталитет 64.734, морталитет 100.834, прираштај, минус -36.100

Подсетимо се процене РЗС да ће Република Србија 2041.године имати само 6.5 милиона становника, односно пола милиона (500.000) мање него тренутно. По проценама УН (World population prospects 2015.) Србија ће 2050. имати 5,5 милиона становника, а 2100. свега 3,5 милиона становника.

Ако извршимо процену броја становника до 2050. и 2100. године, по постојећим апроксимативним стопама прираштаја за тренутни албански (4,07 милиона) и српски етнички корпус (7,46 милиона), долазимо до следећих података за део простора Балкана (Србија без КиМ, Албанија, КиМ, Црна Гора, Македонија, Грчка, БиХ, Хрватска).

Година 2050.

Албанаца ће бити 1.926.400 више него сада. Укупно, биће 5.996.400 Албанаца.

Срба ће бити 1.222.400 мање него сада. Укупно, биће 6.237.600 Срба.

Година 2100.

Албанаца ће бити 4.936.400 више него сада. Укупно, биће 9.006.400 Албанаца.

Срба ће бити 3.132.400 мање него сада. Укупно, биће 4.327.600 Срба.

Ако је некоме 2100.година предалеко, 2050., сигурно није. Као што видимо те године број Срба и Албанаца на простору Балкана ће бити прилично изједначен. Процене УН су лошије по Србију од ових које сам изнео, з6ог тога што пад или пораст броја становника не иду линеарном пројекцијом, већ аритметичком или геометријском пројекцијом.

Закључак: Чињенице о негативним процесима миграција из Азије и Африке, ка Европи и неминовно- Балкану, дају још више разлога за узбуну. Као што видимо садашњи процеси миграција су узроковани ратовима и економским разлозима. Овоме треба прикључити и климатске разлоге миграција који ће постајати све јачи (клима у тим подручјима Африке и Азије ће се изразито мењати нагоре). Уз то као што видимо, већина избеглица је исламске вероисповести. То не значи да ће број становника у Србији бити онолики колико кажу предвиђања. Предвиђања кажу да ће се постојећа популација смањити уз постојећу негативну стопу прираштаја. У Србији ће 2100., вероватно живети нешто већи број становника. Рецимо, осам милиона. Међутим, више од половине становника Србије биће нови становници – Албанци, муслимани мигранти и други муслимани, Роми, Мађари и њихови са Србима измешани потомци. Све заједно то даје једну мрачну слику будућности за српски народ на овим просторима.

Генетика – Хапло групе

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Косова и Метохије су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе: Хаплогрупа R (26,7%), Хаплогрупа E (25,2%), Хаплогрупа I‎ (23,4%), Хаплогрупа J (22,5%). Проценат заступљености ових хаплогрупа ДНК се разликује код Срба и Албанаца, али не тако упадљиво. То је и нормално због тога што Срби и Албанци живе на истом простору од 6-7. века, те је било многобројних мешања гена. У то убрајам и чињеницу да барем трећина садашњег албанског етничког корпуса (ако не и читавих 50 одсто), има српско порекло.Подручје Балкана спада у генетски најразноврснија и најизмешанија подручја у свету, што и није тако чудно када се погледа географски положај Балкана на мапи Европе и Медитеранског подручја. Током више миленијума, мноштво народа се насељавало или је прелазило преко Балкана, остављајући ту своје генетске и језичке трагове.

 Претходни чланак:

НЕБОЈША БАКАРЕЦ: „СВЕТЛОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ“ – Трећи део

Поделите:

2 Коментари

  1. cekam kraj!Demografska kretanja nemaju veze sa teritorijalnim suverenitetom i integritetom.Sta ako 3 miliona Srba hoce da uvedu komunisticku diktaturu, hocemo li podeliti Srbiju, kao Koreju, na komunisticku i kapitalisticku.Za 3 miliona Srba vazi isti ustav kao i za 3 miliona Albanaca.Taj “argument” sa brojevima je cista demagogija, a pretenzija da se odlucuje u ime nase dece je sasvim u skladu sa politickim totalitarizmom koji se uspostavlja, a koji uvek pociva na apsolutizaciji sadasnje perspektive.I to je smisao “demografskog argumenta”, ne poziva se on na buduca kretanja, vec apsolutizuje sadasnjost na koju svodi svu buducnost, zato se i javlja sada kada treba srusiti ustavni poredak.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here