Небојша Катић: Систематски се подстиче хистерија која је свет довела у стање колективне психозе у којој сваки тоталитарни експеримент може бити прихваћен без побуне

Поделите:

Kолико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће политичке и економске структуре. Пандемија ће имати разорне економске последице, али велика економска криза је била неминовна и без ње. Почетак кризе се јасно видео још у септембру 2019. Пандемија ће сада послужити да се та чињеница сакрије, а неугодна питања гурну под тепих.

За нову кризу тако неће бити крив економски модел западних држава, који се ни за јоту није променио од Велике рецесије 2008/2009. За кризу неће бити крива брутална буџетска штедња, ни стагнација примања највећег дела запослених, нити бесрамно игнорисање страховитог раста неједнакости. Не, са системом је све у реду, али је вирус, ето, покварио идилу.

Западне државе, и све друге које се на њих угледају, имаће изговор да бар још једну деценију наставе спровођење деструктивне економске и социјалне политике. До крајњих граница ће се тестирати издржљивост слуђеног јавног мњења које ће поверовати да је смисао егзистенције само у томе да се остане жив. Није случајно да се систематски подстиче хистерија која је свет довела у стање колективне психозе у којој сваки тоталитарни експеримент може бити прихваћен без побуне.

Све велике економске кризе, од тријумфа неолиберализма осамдесетих година прошлог века до данас, имале су исти узрок – велики, комбиновани раст задужености грађана, државе и привреде. У другој половини 2019. висина глобалних дугова је достигла невероватних 350.000 милијарди долара и прешла је 320 процената глобалног бруто домаћег производа. Обе бројке су далеко изнад нивоа који је виђен 2008. и који је тада изазвао кризу страшних размера.

Систем већ деценију функционише од данас до сутра – новац се непрекидно штампа и камате се одржавају на апсурдно ниском нивоу какав није виђен у модерној историји. Стари дугови се враћају само новим задуживањем, али неодржив раст компанијских дугова почиње да урушава финансијски систем. У САД је у септембру 2019. почела озбиљна криза ликвидности и кренуло је додатно, велико штампање пара. Стручна јавност, међународне организације и глобални медији су се правили да не виде шта се догађа. А онда је дошао вирус. За разлику од претходних криза које су биле кризе тражње, ова данас је истовремено и криза тражње и криза понуде јер је велики део привреде (поготово сервисни сектор) стао. То је комбинација каква се среће само у санкцијама и ратовима.

У овом тренутку западне земље планирају да наштампају неколико хиљада милијарди долара – за почетак. Ову огромну додатну емисију новца нико неће довести у питање. Нико неће запазити како се у кризама новац волшебно појављује и да га увек има када банке и велике корпорације допадну невоља. Новца увек има довољно за наоружавање, за војне вежбе, за бруталне војне интервенције. Нема га довољно само за социјалну давања, за медицинску опрему, за плате здравствених радника, за научна истраживања и образовање. Западни системи су сјајни када треба „производити“ финансијске деривате, алате за губљење времена на друштвеним мреже, за холивудске производе за испирање мозга. Посрћу само када треба бринути о људима – када затребају заштитне маске, респиратори, болнички капацитети, лекови, или каква друга реална добра.

Kада пандемија прође и преброје се мртви, тада ће нове, овога пута економске жртве доћи на ред. Финансијским интервенцијама спасиће се велике банке и корпорације, али ће сви други доживети велики шок. Незапосленост ће нагло скочити и најтеже ће погодити најугроженије делове становништва – оне милионе који немају ни здравствену, ни социјалну заштиту, ни уштеђевину, већ имају само дугове. Жртве сиромаштава нико неће бројати, нити ће објављивати дневне билтене болесних или умрлих због сиромаштва.

Kриза ће поново унесрећити мале и слабе економије. Kапитал, који се већ повлачи из држава у развоју, повлачиће се још брже. Слабе економије ће бити на коленима, јер је њихов капацитет да помогну своју привреду недовољан. Нико неће ни приметити да моћне земље које хиљадама милијарди субвенционишу своје компаније, користећи пандемију као покриће, грубо нарушавају правила глобалне тржишне игре – правила која су управо они поставили.

Потом ће богате државе и ММФ понудити помоћ у виду кредита, набацујући већ задуженим земљама нову дужничку омчу. За наштампану доларску или евро „хартију“ слабе државе ће још интензивније размењивати своја реална добра – робу, имовину и ресурсе. Домаћи експерти, заљубљеници у малу државу и слободно тржиште, објашњаваће да ту нема говора о отимачини, већ да то Запад инвестира своју муком стечену штедњу. Несретне и неспособне владе ће наседати на исте старе трикове и вероваће истим саветницима. А грађани, они ће бити сретни што су „претекли“ – само нека је глава на рамену, макар стомак био и празан. Варају се оне добре душе које верују да ће нас криза нечему научити и да ће свет проћи катарзу. После пандемије свет ће бити још суровији.

Блог Небојше Катића

Поделите:

7 Коментари

  1. Genijalno. samo kada bi ko imao da sluša. Surovo ali istinito. Zemlja bez ekonomskog suveriniteta, sa uništenim bankarskim sistemom i strane investicije u šrafciger industirju nisu nikakva garancija. Posle ovoga ništa neće biti isto, biće još gore jer se perfidno uticalo na svest ljudi i pristajanje na birokratsku logiku. Ovo je proces koji se podmuklo uvukao u psihu ljudi baš kao korona virus. Tiho, razorno do uništenja. Prodali smo sve od strateškog značaja. Ova pandemija je pokazala da bez sopstvene suverenosti u ekonomiji, nauci, obrazovanju, finansiskom sistemu nema opstanak. A prodajemo srebrenisnu kao Komercijalnu banku, PKB, tiho se priprema prodaja Telekoma, EPS. Sve kontra logici zdravog razuma. Bravo Nebojša.

  2. Graktanje matorog gavrana sa kljunom punim parmezana..
    Nada se da svi pocrkaju a on da se popne na tramvajsku trolu i da odozgo posere svakog ko se nađe u sferi njegove raširene guzice.
    Pa tupava,ćorava,formalno edukovana morončino kad bi srbi zavisili od kredita MMF-a svi bi pocrkali još i pre korone niko nebi doživeo ni današnji dan već se šlepaju na slanini i kobasicama strica iz sela i ajvaru i paradajzu tašte i tasta iz bašte njihovi snova.
    Da nije tih izvora finansija i kreditnim aranžmanima rodbinske berze pocrkali bi niko od bankarski činovnika ni primetio nebi da su kod svetog arhangela Mihajla na baždarenju vage.

  3. Какву безбедност има Србија? Прехрамбену, социјалну, медицинску, привредну, финансујску… Има ли?
    Нема ништа, браћо и народе. Србија више нема ништа своје. А када нема своје, њена безбедност није у Србији. Немамо банке, подржавамо пљачку преко неких смрдљивих страних шрафцигер индустрија. Пеленарска привреда.
    Господо народе, сиротињо
    Систем којi не обезбеђује безбедност државе и народа мора да се сруши. Ко ће то да уради? Неписмени слушаоци НЕЋЕ, не могу, не смеју. Свеопшти страх да ће изгубити главу ако не буду послушни – уништио је људску мисао у Србији. Мислимо као да смо у тору. Још нам фали само НАТО да нас чува. Као Црну Гору, Македонију и Италију… Толико им је стало до нас, да би нас са великим задовољством поново бомбардовали… бомбама.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here