Небојша Лазић: Црква у доба интернета

Поделите:

            Црква јесте ван окова времена, али нису сви њени удови. Црква јесте Бого-човјечанска заједница и управо човјечанска компонента склона је зубу времена. Црква јесте статична вјером, љубављу и знањем, али мора бити динамична у проповједи и мисији Цркве. Вјерујући народ који чини Цркву јесте савременик нашег доба, модерног, савременог и виртуалног. Наша мисија у модерном времену јесте учинити Христа доступног свима.

            Већина људи данас користи интернет и друштвене мреже за прикупљање информација, посебно млади људи. Црква је увјек одговарала на изазове времена у којем се налази, али наравно да то никада није утицало на њену суштину. У модерном времену конвенционални медији губе на значају, они су темпирани као и њихове емисије, а првенство заузимају друштвене мреже, јутјуб и интернет генерално. Црква треба да одговори на изазов савремености, Христос треба бити доступан свима. Већина младих људи лута, тражи, из радозналости проводи вријеме у виртуелној стварности, те наша апостолска мисија треба бити да им понудимо спасење, тамо гдје траже да га и нађу. Не смијемо да дозволимо да нас прегази зуб времана, Црква не смије постати музејски експонат, него Црква живих, заједница вјерујућих која се хвата у коштац са изазовима времена која слиједе, као Јаков у клинчу са Богом. Не смијемо дозволити да наш страх од непознатог, од савременог, ускрати некоме спасење. Многи лажни пастири заводе, трују нашу дјецу и омладину, дјецу наше Мајке Цркве, кидају наше ткиво. На нама није да будемо нијеми посматрачи, него да слиједимо ријечи Христа, и као што пастир тражи изгубљену овцу да и ми кренемо у потрагу, али не само у потрагу за овцама него за читавим стадима која вапе. Гдје је стадо тамо морају бити и пастири, пошто разни вребају, и узимају дјецу Христову, због нашег немара. Људи имају потребу за Богом више него икад, ваљда је то тако у смутним временима, у пролазности траже вјечно, а ми морамо да им понудимо спасење савременим језиком, кроз виртуални свијет који данас јесте савремени језик. Ако желимо успјешну апостолску мисију морамо да говоримо савременим језиком, морамо да будемо свјетло у тами, утјеха у лутању. Христос није музејска реликвија, него Живи Бог, свеприсутни, којег морамо ми презентовати, а не склонити. Многе анкете су показале да посебно нове генерације нашег народа су више него икада окренуте Цркви, не смијемо дозволити да их антицрквена хистерија одвуче од Христа, само зато што смо ми пасивни, уљуљкани, самодовољни. Те генерације траже, само им ми морамо дати Христа, и они ће сами постати бедем тврђава. Морамо да утврдимо апостолску Цркву на сваком пољу, па и ту, морамо да будемо со земљи. Црква је апостолска и никада не смије због наше учмалости да се стане са проповједима спасења. У временима мучеништва ријеч о Богу није стала, него је јачала тако мора и сада. Уз минимум труда, могу се постићи огромни ефекти, ти млади људи би постали охристовљени те би касније сами настављали мисију Цркве, и постали нови браниоци трона Светог Саве.

Небојша Лазић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here