Немања Видић: На делу је издаја ЋИРИЛИЦЕ, а не специјални рат!

Поделите:

На порталу ФАКТИ дата је беседа др Мише Ђурковића на традиционалној манифестацији Крајишника Крушедолска звона , уз упечатљив наслов Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо – наша деца ће бити нови јањичари.

Нове јањичаре репродукује првенствено српски правопис , и то одредбом да је и латиница српско писмо.

У тексту стоји и ово : “Против српског народа се воде разни облици специјалног рата, који иду за тим да нам разоре породицу , да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице , да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд.

Свака част Крајишницима што су у Ђурковићу препознали човека који има шта да поручи српском народу, а он мисли српски већ дуже време. Ипак, морам изразити неслагање с оваквим помињањем ћирилице . Нико изван српских земаља не води против нас рат одвикавањем од ћирилице, него већ читав један век нема истинске српске државе, па несрпска држава преко политичара и лингвиста добровољно замењује српски идентитет југословенским. У дугом континуитету води се генерална антисрпска политика, па и антисрпска језичка политика, осмишљења од стране САНУ и Матице српске , с планом и намером да хрватска латиница замени српску ћирилицу у српском језику. То се манифестује пре свега увођењем у српски правопис и ове хрватске латинице , као и израдом Речника српскохрватског књижевног и народног језикаод стране Института за српски језик при САНУ. То се ради толико отворено и без икаквог стида да у правопису пише да је та латиница остатак из српскохрватског језичког заједништва. Лепо је Ђурковић написао како његовог пријатеља Југославија асоцира на Јасеновац, али како је могуће да и једног и другог латиница не асоцира на србохрватство, кад је оно Јасеновац за ћирилицу.

Заступљеношћу латинице у јавном животу, па макар она била само хрватска, Срби показују колико су се очистили од сопственог ћириличког идентитета и колико су променили свест о себи , а на потребу тога наводи их лично председник Србије.

Где је српска интелигенција да пружи отпор српској срамоти замењивања свог писма туђим, односно тражењу неког другог идентитета? Она је најочигледније пала на испиту и издала свој народ још 2011.г. кад није дигла свој глас против увођења хрватске латинице у важећи српски правопис Матице српске.

Много пута сам у текстовима на интернету указивао на неслагања са иступањима о ћирилици познатих јавних личности .Наведимо заједничке карактеристике тих иступања:

Првo, непомињање српског правописа, иако у њему стоји да је и латиница српско писмо. Оно значи и мирење са замењивањем српског писма туђим. САНУ и Матица српска су добро процениле да су Тито и Партијаурадили посао до једноцифреног постотка ћирилице, па да отпора слому ћирилице неће ни бити.

Друго, непомињање Новосадског књижевног договора из 1954.г., којим је српско име језика замењено српскохрватским , а у њему уведена и латиница као равноправно писмо са ћирилицом, како се не би морало објашњавати када ће Срби напустити то језичко заједништво са Хрватима , које су они напустили још 1967.г.

Треће, непомињање политичког, државног и језичког насиља које је вршено над ћирилицом од 1954.г. кад је проглашена равноправност писама, а све са намером да се покаже како је латиница ушла спонтано у српске земље.

Четврто, непомињање латинице, а поготово непомињање у ком постотку је она већ завладала српским земљама. Из тога се закључује да би елита чувала ћирилицу у двојству са латиницом, а то је већ немогућа мисија. Наиме ,ако то двојство постоји од 1954., а до данас је свело ћирилицу на једноцифрени постотак, наивно је и неозбиљно очекивати да ће њој бити боље , без обзира на евентуални мањи порез на ћириличка издања новина, часописа, књига и сл. А зашто се не спомиње латиница као писмо које је угрозило ћирилицу? Зато што би то било у супротности са чувеном српском толеранцијом, па би одмах скочила другосрбијанско-еуропска стража. Јер се под српском толеранцијом подразумева одустајање од српског у обиму не мањем од 50% па до 100%.

Пето, недавање ћирилици карактера српског националног симбола. Чим је елита сагласна да српски језик буде нормиран правописом на два писма , ћирилици је одузет карактер српског националног писма и симбола. Тиме је она сведена на једно од два могућа средства за записивање језика, а кад латиница већ апсолутно доминира не може се народ усмерити на коришћење ћирилице. Он је криво научен да има два писма, па се чак и чуди некој бризи за ћирилицу, јер ће нам остати наша латиница ако пропадне ћирилица. Њега може мотивисати само проглашење ћирилице јединим националним српским писмом. Међутим , кад је српска родољубива елита прихватила хрватску латиницу у српском правопису, она је по питању писма заузела исти став као и мрзитељи свега српског који су за латиницу, јер су два српска писма већ и довела до победе латинице ( академик Иван Клајн ).

Шесто, непомињање ћирилице уз српски језик, чиме се истовремено признаје постојање два српска писма и ставља до знања да је свеједно којим се од њих пише. Овим се руши јединство српског језика и ћирилице, које је једино спасоносно по ћирилицу, па је као такво и утврђено чланом 10.Устава Србије. Подразумева се непомињање ћирилице уз српски језик од стране друге Србије”, али у томе не заостаје ни родољубива Србија ( проф. др Мило Ломпар) и академици који добро сарађују са влашћу. Зар треба бољи пример од државног програма популаризације српског језика Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к , уместо да пише Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к и ћ и р и л и ц у. Тако нам са плаката на улицама поручује академик Душан Ковачевић Није еуро, него евро”! Важнији је евро него ћирилица, чим академик није приметио да ње нема на српским улицама. За тај државни програм изабран је академик који говори да Србија нема децу за нове ратове, али он нам индиректно поручује да нећемо бранити ни оно што се брани љубављу (ћирилицу).

Седмо, ћирилицу може да врати у пуни јавни живот само ваљани закон. Лингвисти су по наруџби Министарства културе пре годину дана сачинили добар предлог закона, а и сам Ђурковић је још 4.11.1011. написао за Политику текст За закон о ћирилици“. Па зашто до данас није усвојен такав закон? Није усвојен зато што би његова примена значила враћање ћирилице Србима до пуне њене суверености , сагласно тумачењу легендарног и генијалног правника и социолога академика Радомира Лукића да ћирилица треба да влада у Србији као у оно срећно време кад је Србија била нормална држава, а владање ћирилице није могуће уз постојећу правописну норму писања српског језика на два писма. Лингвисти су убацили латинички клип у ћирилички точак, а истовремено би хтели да се он окреће. Ова власт никад неће ставити у скупштинску процедуру предлог закона којег је урадило њено Министарство за културу ( уз помоћ лингвиста), него ће сменити министра. А и кад би га ставила у процедуру он не би био изгласан , јер посланици имају право да ствар виде овако : зашто бисмо ми уопште трошили време на некакву заштиту ћирилице ако у правопису пише да је наша и латиница, јер ће нам остати она ако нестане ћирилица.

У својој беседи пред Крајишницима Ђурковић је био потпуно оригиналан и конкретан кад је говорио о потреби да се Срби наоружају и да се уведе обавезно служење војног рока. Тако је исто требао бити јасан кад помиње ћирилицу, па и да се сети речи аустроугарског генерала Стјепана Саркотића ( Хрват од Вареша), кад је 1915. забранио Србима ћирилицу овим образложењем: “Срби са својом ћирилицом су страно тијело истока у борбеној зони запада.

Уз сво дужно поштовање према госп. Ђурковићу, мора се рећи да је он пропустио да каже Крајишницима да је српско писмо само ћирилица. Ово тим пре што они то не знају па у њиховом насељу Бусије између Батајнице и Угриноваца влада хрватска латиница. Не могу то ни знати кад у српским земљама немају од кога да то чују.

Београд, 3.6.2018. Немања Видић 063 234 814

Поделите:

52 Коментари

  1. Ili ćirilica, ili propadosmo načisto! Živela ćirilica! Доле латиница!
    Хајде ти, ћириличар, кажи како се правилно пише, осијечки или осјечки, тек да видимо јеси ли језикословац или обичан политикант.

      • Moglo bi. I može. U Dalju, recimo, tako kažu. Međutim, pitanje je kako glasi toponim, Osek ili Osijek? Osek se javlja sporadično, i uglavnom lokalno, kod govornika šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Opšteprihvaćeno je, međutim, Osijek. E, dakle, ako je toponim Osijek, kako je posesivni pridev od njega, osiječki ili osječki. I zašto?
        Pitanje je jedno lepo lingvističko pitanje i zadire u suštinu onoga što Zbiljić, lingvistički ignorant,. ovde trtlja o jednoznačnoj standardizaciji srpskog jezika, i to samo na njegovu ekavsku varijantu.

        • Ћурчић је игнорант здраве логике, а у лингвистици је празан као и његово писање. па види се какав је његов језик у коментарима. С незналицом такве врсте нема шта да се разговара. Човек је прост и карактерно није способан ни за какав здрав разговор.

        • A zašto, Zbiljiću, treba osječki a ne osiječki?
          Ti se zalažeš za standardizaciju srpskog jezika na ekavski izgovor. Jel tako? Pa ako je tako, tebi refleksija jata može biti samo “e”, i ništa drugo. Pratiš me još uvek? E, ako je toponim Osijek onda ti tu ne vidiš nikakav (dugi) jat? I kod posesivnog prideva nema šta da se skraćuje, jel da? I onda ostaje osiječki. To samo ijekavci, a to je po tebi hrvatski jezik, a ne srpski, ovde u Osijek vide dugi jat sa svojom “ije” refleksijom, dočim u posesivnom pridevu isti se skraćuje pa se reflektuje kao “je”.
          E sad, Zbiljiću, zašto su se “lingvisti dogovorili da i “ekavci” ovde prepoznaju ije/je refleksiju jata? Hajde probaj malo da razmisliš o ovome. Možeš ti to.

          • Безначајан случај да бих се борио против лингвистике која је у том случају стандардизовала придев “осјечки”. Ви не схватате да се ја не залажем за “е уместо јата свида”, него за нешто друго. Ја када, као лингвиста расправљам о језику, увек то повезујем с народом. У том смислу залажем се да се у српском језику, као што су то учинили, Хрвати, Црногорци и Вошњаци, обједине у свом језику на једном писму и једном изговору. Све служи народу, па и језик. Зато је важно да сви Срби пишу истим писмом и истим изговором у свом језику. И ништа даље од тога. А Вама, изгледа, одговара да се само Срби и даље међусобно деле и по изговору и по писму, а за друге Вам је нормално да су у свом језику јединствени. Само бисте да се Срби и даље черече у том неприродном двојству кад је реч о језику. Ви сте, очигледно, и даље само за Србе да међу њима и даље влада “завади (у свему, па и у језику) па владај. А да бисте оправдали то што је код Срба и за њих штетно, Ви као и други српски лингвисти, то увијате у обланду како је то (само за Србе) “богатство”…

    • Никада ни један једини ћириличар није изговорио “доле латиница”. Нико здрав од Срба не тражи да се Хрватима и другим латиничким народима намеће ћирилица у њиховим језицима. Ћириличари не траже од Енглеза и других латиничких народа да прелазе на ћирилицу. Латиница има своју улогу тамо где јој је место. У српском језику место је за српску ћирилицу. И ту не може, не треба и штетно је убацивати још неко писмо. Баш као што нико не убацује ниједно друго писмо у неки други језик. Српској ћирилици сто посто је место у српском језику, баш исто као што је хрватској латиници (гајици) сто посто место у језику хрватског народа. Зашто би баш само Срби морали једини да се черече на два писма у свом свакодневном писању језика.

  2. Још један одличан текст Немање Видића на Видовдану. Многима је за чуђење како је тако добро разумео проблем српске ћирилице и њен значај врстан дипл. инж. по струци, а многи српски лингвисти ни данас нису спремни тај проблем српскога народа и српскога језика да схвате. Видић је схватио да је то питање данас могуће решити само нормирањем (и) српског језика на једом писму (српској ћирилици), каква је пракса у Европи и свету. Видић је још боље схватио да су два писма за један језик не само непотребна него и изузетно штетна. Видић је одлично схватио и то да данас нема непријатељских удара на српску азбуку какви су се догађали у прошлости. Схватио је да су комунисти и српски лингвисти у Југославији и Србији разумели зашто сва забрањивања српске ћирилице и наметања латинице нису никада успела да Србе привикну на туђе писмо. Зато су “домаћи” непријатељи ћирилице (дакле они који у оквиру власти и српских лингвиста треба да чувају ћирилицу у српском народу и његовом језику) отишли много даље од правих непријатеља Срба и њихових окупатора у затирању ћирилице. Нормирањем језика Срба на српској ћирилици и хрватској латиници, уз “гуслања” власти и лингвиста о уникатном српском богатству — “богатству двоазбучја” и о “равноправности писама” успели су да сасеку српску азбуку и да је мађу Србима сведу на неважних мање од десетак процената. Што насилно, што обмањивањем српскога народа у вишедеценијском трајању (смишљеном фаворизацијом латинице и давањем њој глобвалистичког и “модерног” значаја), српске власти и српски плаћени лингвисти и данас измишљају разлоге да се само српски народ свакодневно черечи у свом језику на два писма и на тај начин српске власти и српски стручњаци за језик и писмо постају данас једини кривци за довршавање латиничење Срба и убијање њиховог хиљадугодишњег ћириличког, православног и националног идентитета. Страни непријатељ је већ видео да су они који су у Србији плаћени и задужени за бригу о српском језику, писму и српском идентитету довољни злотвори за српско писмо данас. И Немања је то овде добро истакао.
    Стога је Видић истакао и чињеницу да је министар културе Владан Вукосављевић данас једини човек у власти који је 2017. године почео да спомиње потребу спасавања српског писма ћирилице, што је латиничарима “другосрбијанцима” веома тешко пало па су издејствовали да се министар Вукосављевић спомиње као неко кога треба одстранити из Владе. “Другосрбијанци” (обично комуњарски репови и “југоносталгичари”) биће у великој радости и слављу ако “падне” баш министар културе Владан Вукосаваљевић јер је покушао да донесе мере за повратак српског писма у живот.

  3. 1.
    Одличан још један текст Немање Видића. Многима је за чуђење како је тако добро разумео проблем српске ћирилице и њен значај врстан дипл. инж. по струци, а многи српски лингвисти ни данас нису спремни тај проблем српскога народа и српскога језика да схвате. Видић је схватио да је то питање данас могуће решити само нормирањем (и) српског језика на једом писму (српској ћирилици), каква је пракса у Европи и свету. Видић је још боље схватио да су два писма за један језик не само непотребна него и изузетно штетна. Видић је одлично схватио и то да данас нема непријатељских удара на српску азбуку какви су се догађали у прошлости. Схватио је да су комунисти и српски лингвисти у Југославији и Србији разумели зашто сва забрањивања српске ћирилице и наметања латинице нису никада успела да Србе привикну на туђе писмо.

  4. 2.
    Зато су “домаћи” непријатељи ћирилице (дакле они који у оквиру власти и српских лингвиста треба да чувају ћирилицу у српском народу и његовом језику) отишли много даље од правих непријатеља Срба и њихових окупатора у затирању ћирилице. Нормирањем језика Срба на српској ћирилици и хрватској латиници, уз “гуслања” власти и лингвиста о уникатном српском богатству — “богатству двоазбучја” и о “равноправности писама” успели су да сасеку српску азбуку и да је мађу Србима сведу на неважних мање од десетак процената.

  5. 3.
    Што насилно, што обмањивањем српскога народа у вишедеценијском трајању (смишљеном фаворизацијом латинице и давањем њој глобвалистичког и “модерног” значаја), српске власти и српски плаћени лингвисти и данас измишљају разлоге да се само српски народ свакодневно черечи у свом језику на два писма и на тај начин српске власти и српски стручњаци за језик и писмо постају данас једини кривци за довршавање латиничење Срба и убијање њиховог хиљадугодишњег ћириличког, православног и националног идентитета. Страни непријатељ је већ видео да су они који су у Србији плаћени и задужени за бригу о српском језику, писму и српском идентитету довољни злотвори за српско писмо данас. И Немања је то овде добро истакао.
    Стога је Видић истакао и чињеницу да је министар културе Владан Вукосављевић данас једини човек у власти који је 2017. године почео да спомиње потребу спасавања српског писма ћирилице, што је латиничарима “другосрбијанцима” веома тешко пало па су издејствовали да се министар Вукосављевић спомиње као неко кога треба одстранити из Владе. “Другосрбијанци” (обично комуњарски репови и “југоносталгичари”) биће у великој радости и слављу ако “падне” баш министар културе Владан Вукосављевић јер је покушао да донесе мере за повратак српског писма у живот.

  6. 3.
    Што насилно, што обмањивањем српскога народа у вишедеценијском трајању (смишљеном фаворизацијом латинице и давањем њој глобвалистичког и “модерног” значаја), српске власти и српски плаћени лингвисти и данас измишљају разлоге да се само српски народ свакодневно черечи у свом језику на два писма и на тај начин српске власти и српски стручњаци за језик и писмо постају данас једини кривци за довршавање планираног латиничење Срба и убијање њиховог хиљадугодишњег ћириличког, православног и националног идентитета. Страни непријатељ је већ видео да су они који су у Србији плаћени и задужени за бригу о српском језику, писму и српском идентитету довољни злотвори за српско писмо данас. И Немања је то овде добро истакао.

  7. 4.
    Стога је Видић истакао и чињеницу да је министар културе Владан Вукосављевић данас једини човек у власти који је 2017. године почео да спомиње потребу спасавања српског писма ћирилице, што је латиничарима “другосрбијанцима” веома тешко пало па су издејствовали да се министар Вукосављевић спомиње као неко кога треба одстранити из Владе. “Другосрбијанци” (обично комуњарски репови и “југоносталгичари”) биће у великој радости и слављу ако “падне” баш министар културе Владан Вукосављевић јер је покушао да донесе мере за повратак српског писма у живот.

  8. 5. Стога, заиста — како Видић овде сасвим тачно предочава — није реч о некаквом страном “специјалном рату” против ћирилице. Данас су главни борци против ћирилице у српском језику и народу они које српски народ плаћа да спасавају српски језик и ћирилицу — прави ИЗДАЈНИЦИ ћирилице и, у коначном, издајници Срба. Јер, када Срби изгубе свој хиљадугодишњи културни и национални идентитет у српском писму ћирилици и у потпуности се полатиниче, то више нити ће бити, нити може бити исти народ који је био свих досадашњих хиљаду година. Уосталом завера је огољена на примеру већ полатиничених најпре па асимилованих Срба католика. Асимилација (изумирање данашњих Срба) није могуће све док је међу њима жива ћирилица. То је историја на делу потврдила. То српске данашње власти и лингвисти или неће или не знају да схвате. Ђаво ће га знати шта је баш тачно у питању: њихово незнање или глупост. Али, да је реч о издаји Срба и ћирилице, то не може бити спорно. како је Видић закључио.

    • Какав је човек и стручњак за језик Миле Ћурчић најбоље се види на његово реаговање на овакав коментар: Srmt cirlici 5. јуна 2018. at 21:28

      smrt cirilici!

      Ћурчић на такав коментар одговара, покушавајући да буде “духовит”, овако: Mile Ćurčić 5. јуна 2018. at 22:07

      “Nemoj tako, bre, diraš u svetinje! Visiš šta kažu ovi, Zbiljić i Vidić, ili kirilica, ili nas nema!”

      По овоинме Ћурчић показује да је духовна и простачка беда! Људска срамота, опа ма шта био по националности!

  9. Питање издаје или борбе против ћирилице је дефинитивно лакмус папир српског опстанка. Као што је ћирилица симбол српства, српског иденитета, тако је латиница симбол “пристајања” Срба на окупацију и нестанак. Да б се ово препознало треба читати Видића, ако ико међу данашњим Србима има дар да препозна где савремена српска интелигенција греши када је у питању српски идентитет и српска ћирилица, онда је то овај аутор.
    Поред тога Видић је заиста немилосрдно праведан када указује ко је све због каријере ил идругих интереса издао српско писмо.
    Треба читати чланке и књиге Немање Видића а би смо ћирилично оздравили.

    • Не треба истицати Видића као јединог, иако је драгоцен ћириличар. Драгољуб Збиљић је још 2006. објавио књигу у којој је први истакао да је реч о српској издаји писма. Та књига Драгољуба Збиљића има наслов: “Издаја српског писма” с поднасловом – “удар на Србе и српски језик” (објавила “Ћирилица”, Нови Сад. 2006. на 300 страница. Не треба претеривати, јер је ипак Збиљић о овоме што се овде говори одавно описао у овој и у још 13 својих књига о овом питању. Збиљић је први покренуо организовану и стручну борбу за српску азбуку коју данас настављају да издају најпре власт и српски лингвисти, а помажу им сви они који се данас рачунају у “српску интелектуалну елиту”, међу којима је најцењенији Мило Ломпар.
      Дакле, ипак треба истаћи да је убедљиво “патријарх борбе за српску ћирилицу у 20. и 21. веку Драгољуб Збиљић. Његова књига на 1060 страна “Латиничење Срба” (Ћирилица, Нови Сад, 2011) по тачности, прецизности, убедљивости и снажној полемици до сада није објављена и тешко је поверовати да ће ту књигу било ко икада превазићи. Српски су лингвисти у тој књизи предочени као велики издајници и српског језика и српског писма. И као велики полтрони српских комуниста којима су служили, а радили против лингвистике и логике.

  10. Извесни Миле Ћурчић се јавно пита да ли је аутор чланка језикословац или политикант. Господин Немања Видић је машински инжењер, дакле завршио је машински а не филолошки факултет као многи језикословци. Власник је фирме Патент Инвест, која се бави пројектованјем и изградњом челичних водототњева, а која је водећа у Србији и шире. Поседује властите патенте из напред наведене инжењерске области. Вероватно Ћурчић мисли да је лакше завршити Машински факултет и успешно радити у инжењерингу, него Филолошки који су завршили језикословци Иван Клајн, Мато Пижурица, и сви остали који су се ухлебили у САНУ, Матици Српској, Институ за Српски језик, итд.

    • ДА СУ ИНЖЕЊЕРИ, ПОПУТ ВИДИЋА, БРИНУЛИ О ЋИРИЛИЦИ, ОНА НИКАДА НЕ БИ СПАЛА НА ОВЕ ГРАНЕ ПОСЛЕ “БРИГЕ” СРПСКИХ ЛИНГВИСТА!

      У праву је Мирко. Џабе су слаби стручњаци који су студирали српскохрватски језик и докторирали у време комуниста и српске лингвистике сербокроатистике. Један јак инжењер кова Немање Видића, има неупоредиво здравију логику и осећај за значај српског језика и српске ћирилице за српски народ. Српски лингвисти су учествовали у издаји српске ћирилице на најтежи начин и они заслужују само стуб срама. Без српских лингвиста српски језик и, посебно, српска ћирилица никада не би спали на ове гране. Да су инжењери, попут Немање Видића, бринули о српском језику, и, нарочито, српској азбуци, српско писмо не би никада било у оваквом бедном положају међу Србима, и то у ситуацији када је народ српски изгласао исправу уставну одредбу у Члану 10. Али, све је то џабе када власти и, посебно, лингвисте ни српско писмо, ни Устав, ни српски народ не занимају.

    • Што се ћирилице тиче, Иван Клајн је њен издајник, а инж. Видић је њен спаситељ. Иако тврдим да би Видић, да је студирао језик, био много већи лингвиста од Ивана Клајна. А Клајн би био инжењер који не би умео ни ексер да закуца.

      • A na takve inženjere ti misliš? Te što zakucavaju eksere? To se u mom selu zove tesar, da izviniš na izrazu. A na osnovu čega tvrdiš da bi nešto bilo da je bilo drugačije? Odakle ta logika? Čisto, ono, seljačko razmišljanje?

  11. Наравно да се не бавим лингвистиком. Лингвистиком се није бавио ни професор права и социологије академик Радомир Лукић, али је 1971.г. написао чланак у Политици “Лингвисти се оклизнули на ћирилици”. После објављивања тог чланка огласио се и академик Павле Ивић, јавно одајући правнику и социологу Лукићу највеће признање. У књизи Драгољуба Збиљића “Српски језик под окупацијом латинице” има овакво сведочење др Борисава Јовића ( стр.182.) , председника Уставне комисије (1988/1989) :”…али никоме ни на крај памети није пало да је угроженост националног писма, ћирилице, реалност којом треба да се позабавимо. Срећом , постојао је један велики човек који је ионако задужио српску културу, академик Радомир Лукић, поред кога овај проблем није могао да прође незапажен.” Даље Јовић сведочи како му је Лукић рекао да у вези са писмом није требао консултовати академике којима су језик и писмо специјалност, јер је “национална култура политичко питање”. Генијални Лукић је прозрео да су лингвисти као слуге и полуге политичара потписали смртну пресуду ћирилици увођењем и хрватске латинице у српски језик, да би она у лажној равноправности писама временом заменила ћирилицу.И то уз вршење политичког и државног насиља над ћирилицом, као што је био престанак производње ћириличких писаћих машина.
    Није лингвиста ни Василије Клефтакис , него је доктор медицинских наука, а ипак је написао студију “Затирање ћирилице -план или случај”.Он је открио магистарски рад једног Американца из ког се види да су америчка ЦИА и југословенска власт имале исти став о преласку са ћирилице на латиницу после разлаза Стаљина и Броза 1948.г. Клефтакис је урадио оно што су требали да ураде лингвисти : направио је анализу заступљености ћирилице у српском издаваштву у последњих 100 година. Пре доласка на власт комуниста она је била неокрњена, а стрмоглави пад је доживела после доношења Новосадског књижевног договора 1954.г. Све је представио и графички , па се види тренд по коме ће ћирилица бити замењена латиницом у издаваштву до 2050.г.

  12. Био сам написао коментар о томе да ли је ћирилица само питање лингвистичке струке, или је она као део националне културе политичко питање. Међутим , пропаде ми труд јер коментар не “прође”. Видео сам један веома дугачки коментар Збиљића, па сам се порадовао да ВИДОВДАН више не ограничава коментаторе. Већ сам му скретао пажњу н ато, али није било користи.

    • Можда је нешто до некакве технике. Један мој коментар није прошао одмах, па сам га био сачувао и разбио га на пет делова који су објављени. Онда, касније, видим да ми је објављен у целини тај исти коментар који сам, мислећи да је дугачак, разбио у пет делова. Сада стоје оба објављена, и у целини и у деловима. Зато, кажем, можда је реч о некаквој чистој техници.

    • Видић је и у томе у праву када сматра да писмо није само питање лингцвистике. Јесте да су лингвисти плаћени да то питање решавају зато што је писмо неодвојиво од језика, јер писмо има основну улогу у језику. Међутим, то што то питање решавају професионално лингвисти, не значи да је то само лингвистичко питање. Поготово писмо није само лингвистичко питање код Срба. Код Срба је неодвојиво национално, православно, политичко, идентитетско, слободољубиво, родољубиво, државно и још много које питање. Код других народа на чији се језик и писмо није толико атаковало у историји, чије писмо није тако оштро забрањивано и насилно замењиваном, то је питање углавном лингвистичко. Тамо где није лукаво уведено “богатство двоазбвучја” и “равноправност писама” за један језик, лако је чувати писмо. У том случају нису потребни ни устав, ни закон за чување писма. Довољно је само правописно решење питања писма по принципу: за један језик потребно је и довољно само једно писмо. Једини случај у Европи језика за Србе са два писма не лукава измишљотина комуњара који су лукавошћу и насиљем против ћирилице успели да нанесу највеће штете српској азбуци у поређењу са свим другим завојевачима над Србима и српским народом. До сада су Срби, ослободивши се завојевача и забранитеља ћирилице, ослобађањем Срба ослобађали и своје писмо. Унутрашње насиље, лукавство и унутрашње државно антисрпство и издајство код Срба и њихових лингвиста успело је да доведе ћирилицу до ишчезнућа. Ево и данас, чим неко у власи спомене да треба спасити српско писмо, одмах га спомињу као некога ко ће бити “смењен”. Уместо да буде похваљен, он се спомиње за смену.

  13. Зашто би било небично што је један способан и креаиван машински инжењер препознао значај српске ћирилице као фундаменталног елемента српског националног и културног идентитета и што се залаже за заштиту ћирилице од даљњег пропадања и нестанка. А шта су лингвисти учинили у вези ћирилице, када је она пала на једноцифрен проценат у јавној уптреби. Шта је учинио Иван Клајн који је више од 30 година био на челу Српског језика и писма? Bама, Миле Чурчићу, препоручијем да прочитате двије књиге аутора Немање Видића на тему одбране Српске ћирилице. Верујем да сте заинтересовани и добронамерни.
    ПС, Слажем се са Ј. Радовићем да је Драгољуб Збиљић написао каиталне књиге на ову тему. Дубоко се клањам његовом животном делу!
    Поздрав,

    • СРПСКА ЗВАНИЧНА, ПРОФЕСИОНАЛНА ЛИНГВИСТИКА СЕ У ПИТАЊУ ПИСМА ИСКАЗАЛА БУКВАЛНО КАО ШТЕТОЧИНСКА, НЕНАУЧНА И ИЗДАЈНИЧКА!

      Сасвим тако! Кад неко има здрав мозак и јаку логику, он може да разуме и језичка питања. Такав човек може да схвати кључна питања језика и писма. Видић је одличан пример за то. Он показује у свом писању о ћирилици да неупоредиво боље разуме од многих лингвиста улогу и језика и писма у свом народу. Српска лингвистика се у пракси, на делу, у замењивању српског савршеног писма ћирилице, показала видно штеточинском, НЕНАУЧНОМ И ИЗДАЈБНИЧКОМ.

  14. Види се да су Видић и Збиљић посвећени одбрани ћирилице и да правилно третирају питање писма у Срба. Овде запажам како Видић оправдано вектор критике усмерава на родољубиву елиту, оличену и у др Ђурковићу. Да она ваља и да није равнодушна према ћирилици не би лингвисти смели да уведу хрватску латиницу у српски правопис. Чини ми се да је овде главно то што елита хоће да пребаци одговорност за страдање ћирилице на некога изван Срба, али је Видић то прозрео и пренео нама који нисмо много упућени у ову проблематику.

  15. Бедан је однос нас посетилаца сајта ВИДОВДАН према труду инж. Видића. Он је пробио дебелу жабокречину , али поред оваквог равнодушног народа она ће се поново затворити. Овакав кратак чланак, а у коме речено главно , би требало оштампати и делити народу као памфлет. То нарочито треба делити пред филолошким и филозофским факултетима, да би се срамотили професори.

  16. Ово са издајом ћирилице се може решити само протестима испред САНУ и Матице српске. Али како да се то организује кад данас Срби ништа не раде бадава. Кад би се нашло неко језгро, па да свако доведе макар 4-5 људи. Видело се да елита не може да оспори аргументацију Видића и Збиљића . Није она јака, него смо ми никакви.

  17. Нестаде Видићев текст ! Усудио се да критикује јалову српску родољубиву елиту. А вратио се текст проф.др Вање Станишића “Ћирилица између истока и запада”. Професор се бави оним што је било пре хиљаду година, што би и било занимљиво да је ћирилице данас више од 90%, колико има хрватске латинице у српским земљама. Ово није занимљиво, него је за плакање.Видићеве текстове не треба објављивати јер праве нервозу, а и вређају српску елиту. Таман кад смо помислили да је ћирилица готова, Видић и Збиљић јавно поверују да је она жилавија него што се мисли.

    • ЋИРИЛИЦА ЈЕ СРБИМА ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА И САМООДБРАНА! ИМА НАС КОЈИ ТО ЗНАМО!

      Тачно је, поштовани Поповићу! Ћирилица је жилавија него што многи њени непријатељи И НАИВНИ СРБИ мисле. А жилава мора бити јер је то српско одбрамбено средство. Ми Срби немамо атомску бомбу, али имамо своју ћирилицу. Ако њу изгубимо, сигурно нас више неће бити. То многи Срби знају и зато су упорни у одбрани ћирилице. А то многи српски непријатељи такође знају. Зато су они у прошлости, у окупацијама, забрањивали ћирилицу Србима. Данас спољни непријатељи ћирилице су се примирили јер су видели да су у борби против ћирилице данас српске власти са српским лингвистима, који не спроводе Члан 10. Устава Србије, него се држе неуставног Правописа српскога језика Матице српске који је решио питање писма као у српскохрватском језику.

  18. Немањи свака част на тексту и труду. Од њега и Збиљића се може доста тога научити о важности ћирилице као једног од стубова српства. Коментаре Миле Ћурчића не треба ни коментарисати. Велики поздрав за све ћириличаре

  19. joj ljudi mante se ćorava posla….
    kakva latinica,ćirilica kad za 30-40 godina ljudi u opšte neće komunicirati pomoću pisma…..
    već danas postoje aparati koji prenose mentalno stanje,emociju sa osobe na osobu……
    telepatija je budućnost komunikacija…….
    to vam je kao onaj upravljač na avionima……
    prvo je pravljen u obliku volana potpuno okrugao pa se u toku I svetskog rata javila struja koja se zalagala da upravljač mora biti u obliku poluvolana pa niko nije dobijao dozvolu za proizvodnju dok nije tehničkom birou doneo projekat poluvolana……
    dok su se konstruktori svađali već ih je zatekao II svetski rat i ubrzo su svi prešli na jednostavniju i praktičniju varijantu obične palice……
    pa se onda neko setio da pilot u opšte ne treba da koristi ruke da bi upravljao letelicom već su u pilotsku kacigu ugradili mikrokamere koje prate pokrete oka…..
    on mrdne okom iz centralne pozicije i letelica automatski skreće u željenom pravcu….
    tako vam je i sa komunikacijom,danas ovako,sutra će možda doneti zakon da se ugrađuju telepatski senzori a za 100 godina neće trebati ni senzori za personalnu tele komunikaciju već će možda bebama ugrađivati gen još dok je u embrionalnom razviću te će se rađati sa telepatskim sposobnostima..

    • Проћи ће још много времена, ипак, док се пронађе нешто што ће заменити језик и писмо у језику. Ипак смо још много далеко од те замене. До тада, ипак чувајмо своје савршено писмо ћирилицу!

  20. Немања свака част за текст! Подржавам Ваш рад и вашу борбу за очување нашег идентитета.
    Велики поздрав вама и Драгољубу!

  21. Хвала браћи Србима на подршци. Још они не могу да стану под једну шљиву, а и неће док је нас. Видовдан ми је скинуо текст .Нису пожељни текстови који таласају, него они јалови у којима се жали за ћирилицом, и из којих се не може сазнати истина о страдању ћирилице – да њој раде о глави САНУ, Матица српска и политичари. Погледао сам портал КМ НОВИНЕ и видео чудо невиђено : нема ни слова хрватске латинице а има упозорење да се објављују само ћирилички коментари. Тамо се држе српског принципа : Србин је онај ко говори српски и пише ћирилицу.

  22. kako bi ja tebi degradirao taj tvoj poručnički čin u vodnika zbog nasilja na portalu i smanjio platu…..
    jel ovaj portal služi da vataš ovnove za rogove ili je tema ćirilica?????????
    ja sam rekao svoje mišljenje,nemam ništa protiv ćirilice neka se upotrebljava gde god treba i dok god može ali progres nauke ide brže nego što pismo bilo koje vrste može da prati inovacije u sferi komunikacija…..
    svako normalan zna i razume da je jezik i pismo alat komunikacije nije bojevo gađanje sa rednog broja jedan i razvođenje straže po stražarskim mestima uz pomoć službenog psa i komandira straže..

    • ИСКАЗАНИ МРЗИТЕЉ ЋИРИЛИЦЕ
      vorkosign, једноставно, појма нема о улози и значају писма у језику. Човек, мрзи ћирилицу, посебно ову у српском саставу. Мрзи човек ћирилицу јер мрзи Србе. Њему не смета латиница, али за српску ћирилицу неће да чује. Мислим да он ипак зна шта ћирилица у српском језику значи Србима и зато је мрзи.

      • Човек, мрзи ћирилицу, посебно ову у српском саставу.

        Јел може објашњење ако вас не мрзи. Каква је то ћирилица у српском саставу. То ми није јасно. Јел постоји још неки други састав ћирилице?

        • Ћирилица има онолико колико и језика. Код >Руса у руском језику је посебан састав ћирилице, код Македонаца у македонском језику је посебна врста ћирилице (истина та ћирилица је најблискија српској ћирилици), у бугарском језику је други састав ћирилице, бугарска ћирилица, у Монголији је посебна ћирилица, монголска ћирилица, Румуни су у другој половини 19. века заменили латиницом своју ћирилицу… Нажалост, после хиљаду година борбе католика против ћирилице, најпре је Србима като0личке вере наметнута латиница уместо ћирилице и они су у 20 веку асимиловани у Хрвате. Све данашње ћирилице у споменутим језицима добро се држе. Једино је Србима већински наметнута латиница (у хрватском саставу) уместо ћирилице чак 90 одсто и то је успело да се изведе комбинацијом насилног и лукавог деловања комуниста с лингвистима, када је једино Србима у Европи у њиховом језику наметнута два писма да би имало чиме да се замењује ћирилица латиницом (хрватском) преко јединствених подвала у свету (“богатство двоазбучја” и “равноправност писама”) чиме је српски народ смишљено убачен у међусобну деобу пио писму. И зато данас су Срби једини народ који се међусобно разликује у писму (једни, већина пишу ћирилицом, мањина пише латиницом). Та деоба је смишљено убачена Србима да би се полатиничили и касније, попут Срба католика, асимиловали и нестали као православан народ. Из тога није тешко закључити зашто су само Србима убацили два писма за један језик.
          Инжењер Немања Видић је то сасвим исправно објаснио данас издајом српске ћирилице од српских власти и српских лингвиста. Други народи и језици, писма што се тиче, немају такве издајнике, јер српске власти и лингвисти већ 12 година избегавају да спроведу уставну обавезу за српски језик да се он пише српским писмом, српском ћирилицом која се у данашњем саставу зове “вуковица” по Вуку Караџићу.
          Поздрав Слободану који је овде, на Видовдану, вратио ћирилицу у свој српски језик.

          • П. С. Када сам рекао на почетку: “Ћирилица има онолико колико и језика”, требало је да додам не “колико има језика”, него, наравно: “колико има језика који се пишу ћириличким писмом”. Нарвно, у свету се рачуна да постоји око 3.000 писама, а једно од њих је и ћирилица (српска, руска, бугарска, македонска, монголска и друге. Многи не знају да се ћирилица користи доста у свету, на великом простору, готово трећину простора на земаљској кугли користи се ћирилицом. Највећи ћирилички простор, наравно, налази се на подручју бившег СССР-а, данас Руске Федерације. У Европи владају три писма (латиничко најраспрострањеније, затим грчко и ћириличко писмо). Кроз свих хиљаду година дешавала су се честа насилна наметања латиничког писма другим народима, а највише Србима. А то наметање и забрањивање ћирилице није дало резултата међу Србима све док то наметање латинице није почело унутра, под комунистичком влашћу, када је и почело ширење заблуда да је ћирилица “заостало писмо”, “назадно писмо” и сл. То су све глупости, јер су стручњаци (немачки, енглески и други, као и наши стручњаци, наравно, потврдили да је ћирилица једни су говорили “најсавршеније писмо”, а они други да је једно од најсавршенијих писама. Замислимо, рецимо кинеско писмо које има око 4.000 знакова и многи Кинези никада не стигну да добро науче свих 4.000 знакова.

          • Исправка. У мом одговору стоји: “(једни, већина пишу ћирилицом, мањина пише латиницом)”. Треба, наравно обратно да стоји: “већина пише хрватском латиницом, а мањина српском ћирилицом”. То је, свакако, последица чињенице да се све време после 1954. године у Југославији и Србији спроводила насилна или заблудна, смишљена, фаворизација хрватске абецеде.

  23. Mongolska ćirilica hahahahahahahaha
    Tatari znaju da pišu hahahahahahaha
    pa to je gomila nomada,čobana koji ceo dan jurcaju na konjima i jure po Tundri a uveče upale lojanice jer nemaju ni sveće od voska nakrkaju se ovčetine i zaspe pod šatorima u sred vukojebine…..
    i ti prodaješ nama nekakvo njiuhovo pismo,kulturu, pismenost,progres????????????
    pa od njih nebi uzeo ni orah iz ruke,lešnik zamotan u celofan……
    pre ću da pišem hiragamu i norveške rune i ako ništa nemam kulturološki sa njima nego Tatari iz ovčinjeg obora da me uče pismenosti..

    • Уопштавате, човече. за Вас су сви Монголи “неписмени”, “заостали”, не бисте од њих узели “ни орах из руке”. Сигурно је да има таквих међу Монголима, као што има таквих, можда и горих међу нама Србима. Ја, на пример, од таквог човека који тако размишља, ни ја не бих узео орах из Ваше руке. Ви опасно и простачки потцењујете Монголе. И сигурно Монголи не би од таквих као што сте Ви узели ништа да поједу…

  24. pa kako bi i uzeli kad oni samo roksuju ovčetinu????????
    mi srbi smo svaštojedi pasulj,boranija,krastavac,voće,povrće,piva,vina,rakije……
    oni to ne znaju ni šta je, samo obore ovčurinu,ogule je jedu kao divlji vukovi……
    kakva je to kultura???????
    pa da uzmemo da učimo jezik i pismenost od Tutsa i Hutu plemena iz Afrike više će naučimo..

  25. jedino što mi se kod Mongola sviđa je njihov osvajački duh…..
    Džingis Kan,Kublaj Kan,Atila vode poreklo od Mongola ali da bi neko bio veliki osvajač ne mora da zna da čita ni piše slovce jedno……
    dovoljno je da ima u krvi hrabrost i osvajački duh,to jedino od njih može da se nauči a što se tiče prosvetiteljstva,književnosti i nauke tu ih je bog obišao u širokom krugu..
    ni šiptari nisu toliko osakaćeni koliko oni..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here