Ненад Кнежевић: АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ – ПРЕТПОСЛЕДЊИ ПУТ

Поделите:

У ноћи између четвртка и петка по нашем времену, одржана је последња председничка дебата у САД. За разлику од прве дебате, покренуто је много супстанцијалних питања, и гледаоци су заиста имали прилике да чују ставове кандидата о разним питањима, али и да чују шта кандидати имају да кажу један другоме.

Теоретски, дебате су ту да би се неопредељени гласачи определили за кога ће да гласају. Практично, питање је колико је ово остало у пракси, јер је, због америчког изборног система, гласало већ више од 50 милиона бирача. Ипак, далеко од тога да су дебате небитне. Ако ни због чега другог, дебата може да одврати потенцијалног гласача да изађе на гласање, ако већ није могуће да пређе у други табор у овом стадијуму избора.

The Donald феномен

Ови избори, као и претходни, нису трка између два кандидата. Сасвим је небитно ко је са друге стране, јер је са једне стране Доналд Трамп. Ови избори, као и претходни, су избори у којима се заправо гласа за или против Доналда Трампа. Колико је то за њега са једне стране добро, јер је у старту у повољнијој маркетиншкој ситуацији, толико је и лоше, јер ће морати да се потруди из петних жила да би обесхрабрио гласаче друге стране да изађу и гласају за свог кандидата. Другим речима, мора да кандидата друге стране представи у толико негативном светлу да ће противници Доналда Трампа да остану код куће (као што је већ речено, не постоји шанса да они који су били против Доналда гласају за Доналда).

У претходној изборној трци, Трампу је то за длаку пошло за руком. Представио је Хилари Клинтон као крвожедног подстрекача ратова, као корумпирану и помало сенилну особу. Његови ботови су на Интернету пустили и теорију завере по којој су Клинтонове довели у везу са педофилским круговима, што није било без утицаја на поједине категорије бирача.

Овога пута, циљ је био да свог противкандидата представи као сенилног старца чија је цела породица корумпирана, а сам Бајден у тој корупцији учествује. На тај начин, мислили су из Трамповог предизборног штаба, Бајденове бираче ће успети да демотивишу од изласка на изборе.

Да ли су у томе и успели?

Председничке дебате

У првој председничкој дебати, Трампов тим је поверовао у сопствену пропаганду о сенилном старцу и жестоко потценио Бајдена. У првој дебати Бајден није победио Трампа, општи је консензус да је било нерешено. Али, у атмосфери када се Доналд у пуној снази бори против Поспаног Џоа (како Бајдена поспрдно називају Трампове присталице), нерешен резултат није долазио у обзир. Ипак, то се десило. И то је имало за разултат да Трампову кампању у доброј мери уздрма и отрезни.

Како се друга дебата није одржала јер је Трамп одбио да држи дебату путем видео везе, друга дебата је заправо била и последња.

У другој дебати, имали смо једну потпуно другу слику. Сем када се радило о две теме, о првој која је говорила о коронавирусу, и теми која се тицала расизма у САД, Трамп је остварио доминацију над Бајденом. Није се радило о доминацији у којој би Бајдена представио као импотентног човека, чему се потајно и даље надао, али је и даље, према ономе што су приказали, Трамп задао пар удараца од којих ће Бајден морати да се опоравља свих десет преосталих дана кампање. Посебни акценти се стављају на три момента: на подсећање да је Бајден заправо био на власти осам година као потпредседник а да није спровео ништа од онога што сада обећава; затим, на послове Бајденове породице за које Трампова кампања тврди да је и Бајден умешан (а ради се о пословима чак и са кинеском државом, и то док је Бајден био потпредседник); и на Бајденово отворено признање да ће да дигне порезе, да укине субвенције за фирме које нафту добијају из нафтних шкриљаца и да постепено укида све што има везе са фосилним горивима. Није постојала реченица која би се памтила као у дуелу са Хилари (“Cause you’d be in jail”), али је свако ко је гледао дебату стекао утисак са оним што Бајден прича нешто дефинитивно није у реду.

Ово је још појачано већ следећег дана, када је Трампов тим довео бившег пословног сарадника Хантера Бајдена у пословима са кинеским државним предузећем, бившег маринца, који је изјавио да је у све послове фирме Хантера Бајдена био умешан и Џозеф Бајден, и то у периоду док је још био потередседник. Односно, како је том приликом бивши Бајденов сарадник рекао, морала је да се плаћа провизија Џозефу Бајдену, а његов син Хантер је био фрустриран због тога што мора да користи утицај свог оца да би направио пословни успех.

Очигледно, Трампова кампања је у последњем тренутку одустала од стратегије да Бајдена представи као дементног старца, и све је карте бацила на наводни корупционашки скандал епских размера.

Даљи ток кампања

Трампова кампања је фокусирана на представљање целе породице Бајден, као раније породице Клинтон, као људи који су се обогатили од политике, на леђима америчких пореских обвезника. Са друге стране, Бајденова кампања се фокусирала на апсолутно игнорисање свих навода о корупцији у породици Бајден. Мана Трампове кампање је што се са овом причом изашло прекасно, а мана Бајденове кампање је што ово није деветнаести век, и они који нису гласали ће свакако негде да виде наводе о наводном корупционашком скандалу.

Трамп ће настави да држи огромне скупове који скоро да подсећају на огромне рок концерте осамдесетих. Ради се о човеку који несумњиво своју снагу црпи из живе интеракције са својим бирачима. У исто време, иако Трамп исмева Бајдена због малих скупова које овај држи, заборавља једну ствар: Бајдену нису потребни велики скупови. Нису му потребна велика обећања. Није му потребно чак ни да људи верују у оно што он прича. Све што је довољно Бајдену да би неко гласао за њега јесте да га потенцијални бирачи (они који мрзе Трампа и никад за Трампа не би гласали) виде као мање зло у односу на Трампа. Уколико до краја кампање буде успео да причу о наводној корупцији своје породице држи под контролом, утисак је да ће у томе и успети. Са друге стране, уколико га они који су против Трампа доживе као корупмираног човека чија породица узима новац од кинеске владе у време док је овај требало да се супротставља Кини са позиције потпредседника, исти ти неће да изађу на изборе и гласају за Бајдена.

Анкете и предвиђања

На првом месту, тешко је очекивати да фирме које раде анкете нису научиле ништа из тешких грешака које су правиле за прошле америчке изборе. Дакле, за очекивати је да анкете које сада гледамо буду далеко боље од оних које смо гледали за прошле америчке изборе.

Анкете показују огромну предност Бајдена на националном нивоу. Ипак, како је амерички изборни систем специфичан, морамо да погледамо и шта кажу анкете по државама. Скоро општи консензус и у тим анкетама је да Бајден има предност коју Трамп не може да достигне. Међутим, и ово је само на први поглед.

Прво, анкете су рађене пре последње дебате, и пре навода који би могли да посеју сумњу међу потенцијалне Бајденове гласаче. Друго, у анкетама су као државе које нагињу ка демократама означаване и државе где Бајден има до три процента предности, што не значи пуно на оваквим изборима. Као државе у којима је трка неизвесна су означаване неке за које се може претпоставити да ће ипак да буду упориште републиканаца. И, на крају, у скоро свакој тој анкети, маргина за грешку је чак шест процената. Ако је маргина грешке шест процената, а разлика између кандидата, десет дана пред крај избора у којима је бачена нуклеарна бомба на једног од два кандидата, износи само три посто, онда су и даље све опције у игри. У тим рачуницама Бајден има далеко од пројектованих 270 сигурних електорских гласова, и демократе ће морати да се боре за сваки глас.

Амерички избори – претпоследњи пут

Овде долазимо до објашњења за овакав наслов текста. Он не значи да ће ово да буду претпоследњи избори у САД. Ово значи да ће после избора морати да се направи макар још једна анализа стања у САД у вези са изборима. Због чега?

У оваквој ситуацији, највероватнији резултат је тесна трка. Трамп ће најновијом кампањом успети да одврати један већи број гласача који би гласали за Бајдена, и ови ће да остану код куће. Питање је, ипак, да ли ће то да буде и довољно за јасну и чисту победу. Највероватније да неће.

У ситуацији када ће много више гласова да стигне путем поште, сваки од два табора ће имати више него довољно разлога да не призна победу овој другој страни. То су најавила оба табора. У таквој ситуацији, када ће о победнику можда да одлучи пар десетина хиљада гласова (популација у САД је 336 милиона људи), вероватан исход је да о свему одлучи Врховни суд. Како је последње постављење Врховни суд и дефинитивно ставило у руке конзервативне струје Републиканске партије, мало је недоумица како ће Врховни суд да гласа. Што се тиче самог исхода избора, то ће формално и бити крај, и у таквом сценарију, The Donald ће поново да буде изабран за председника САД.

Али то неће да буде крај подела у америчком друштву. И Трампов други мандат неће да буде ни изблиза миран колико би се очекивало од другог мандата америчког председника. Напротив, биће као пред крај његовог првог мандата, када су учестале побуне због расне дискриминације, побуне због свеопштег стања у друштву, прављења скандала на основу измишљених или правих прича, а није немогућ и још један или више покушаја опозива председника (импичмент). Исход свега тога је у овом тренутку немогуће предвидети. Неће да буде грађанског рата у САД, али би, ради одвраћања пажње, председник Трамп у другом мандату ипак могао да покрене неки значајнији рат у иностранству и тиме заврши са својом досадашњом политиком.

Уколико ипак победи Бајден (за шта су шансе све мање како се ближи крај избора 3. новембра), стање неће да буде драстично боље. Уместо црних обесправљених људи, на улице ће да изађу белци са оружјем, са причом како су принуђени да патролирају улицама, јер су обесправљена већина. У том сценарију, уколико председник Бајден испуни и оно што сви очекују и проба да изврши реформу Врховног суда да би убацивањем више демократских судија направио већину у своју корист, могу се очекивати и масовни и насилни протести против такве одлуке. У сваком случају, ни Бајденово председниковање на унутрашњем плану неће да буде лишено тензија, само сада са друге стране, и вероватан исход би у том случају поново био неки рат у иностранству, како би се умирила домаћа јавност.

Тензије које постоје у америчком друштву већ дуже време коначно излазе на површину. Доналд Трамп их није изазвао, само је неко ко је први пут окупио једну и другу страну у чврсте таборе, без имало толеранције за ону другу страну. Без обзира ко седи на челу САД у наредним годинама, те ће тензије морати да изађу на површину, и да се пар година толерише оно што је Књаз Милош некада називао „народни одисај“ – бесмислени акти насиља, некада и бруталног, који ће морати да постоје, некада и да се истрпе, зарад свеопштег смиривања тензија у друштву. Ово није нешто што је непознато у америчком друштву, али јесте нешто што на свом крају, за неких десетак година, може да донесе и веће промене у америчкој унутрашњој и спољној политици.

У таквој ситуацији, исход ових избора неће да одреди судину америчког друштва у наредном периоду, јер је она већ одређена. Исход ових избора ће да одреди која ће од ове две већ формиране фракције у својим рукама да држи већу батину.

Ненад Кнежевић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here