Ненад Кнежевић: Ко је прави победник а ко прави губитник избора у Црној Гори?

Поделите:

Ко је прави победник а ко прави губитник избора у Црној Гори?

            Избори у Црној Гори су завршени. Резултати се знају. Број посланичких мандата за сваку политичку опцију већ је познат. Победници су обелодањени, ако се ико после свега уопште може и назвати потпуним победником. Можда само СПЦ у вези укидања спорног и неправедног „Закона о слободи вјероисповјести“ и још више млади грађанско-албански политичар Дритан Абазовић и његова коалиције „Црно на бијело“ због прихватања њихове идеје о експертској Влади и мирном суживоту свих вера и народа у Црној Гори. Сви остали су или потпуно незадовољни (ДПС, СДП, хрватске мањинске странке), или делимично разочарани (албанске и бошњачке мањинске странке) или пак делимично задовољни (Коалиција око ДФ-а и Демократа). Једини који је заиста у потпуности задовољан и који је са само четири мандата постао важан и одлучујући језичак на ваги целе политичке ситуације у Црној Гори јесте млади Албанац из Улциња Дритан Абазовић из УРЕ тј. коалиције „Црно на бијело“. Као некада и СДП који је иако мален често диктирао курс Мила Ђукановића и његовог некада моћног ДПС-а, тако сада и млади Албанац грађанске опције и оријентације – Дритан Абазовић може диктирати правац деловања нове Владе Црне Горе.

            Једно је ипак сасвим јасно. Ако се осим коалиције „Црно на бијело“ о потпуном победнику тешко може говорити, о стварном губутнику се може нашироко причати. Потпуни губитник ових избора јесте Мило Ђукановић и његов мафијашки клуб звани ДПС као и сви његови политички сателити са целокупном мафијом сабраном око њега. Мило Ђукановић је и поред нове велике крађе гласова коју је спровео 30. августа, дефинитивно и темељно поражен у Црној Гори а његов ојађени ДПС чека судбина свих пропалих корумпираних странака на Балкану тј. тихи, постепени и скоро неминовни распад. Брод ДПС-а је већ почео да тоне и пацови ће ускоро почети да беже и мењају чамце и бродиће за спасавање.

Но, не варајмо се, председник ДПС-а и још увек актуелни председник државе Црне Горе Мило Ђукановић, који се својим самоубилачким и безумним одлукама насукао на хрид безаконог „Закона о слободи вјероисповјести“, као неки будући ојађени Монтенегро „краљ“ без власти, са мирођијама многих својих крупних афера и организованог криминала у биографији, засигурно неће скрштених руку чекати да буде судски процесуиран и спроведен у Спуж. Иако привидно и лажно миран у њему видљиво тутњи. То се не може сакрити. Звер је и иначе најопаснија када нема више излаза а Милу је због његових бројних злочина и афера излаза све мање и мање. Иако губитник он као председник државе и везама у криминалним структурама, засигурно неће тек тако гледати како га лишавају политичког имунитета, процесуирају и пребацују у неку од спушких затворских ћелија. То важи и за многе његове блиске сараднике.

Дакле, не баш весела будућност чека Ђукановићев ДрПС, како га праведно и од „милоште“ многи зову у Црној Гори. Ако буде правде, у коју се иначе куну сва три будућа коалициона владајућа савезника у Скупштини Црне Горе, лустрација и кривична одговорност прети скоро целом врху Ђукановићевог режима. Али није то ни по јада целог црногорског замешатељства. Постоји у Црној Гори и она друга „држава у држави“ – која је на све спремна. Име јој је – мафија. Иако подељена у два супростављена табора, ако буду јаче угрожени, они неће презати да покажу зубе и млађаном Дритану и просрпској опцији и Демократама па и било коме из ДПС-а који би их евентуално почео откуцавати у судским процесима који се очекују. То нажалост и јесте највећа трагедија Црне Горе. Она је у време некрштеног монтенегријанског „Фирера“, тог отвореног национал-социјалисте Мила Ђукановића, по многим основама – политичким, верским, националним, економским, идеолошким и социјалним, дубоко располућена и подељена држава, посвађана мећу собом и огрезла у озбиљан и организовани криминал који представља прави баласт за мирну будућност Црне Горе. Ствари дакле нису ни мало једноставне, тако да реч „победа“ некако горко и кисело звучи у ушима свих победника, и великих и малих, а пораз још киселије и веома горко у ушима свих губитника а пре свега ДПС-а. Нико у Црној Гори није у овом тренутку у потпуности срећан, нико у потпуности задовољан и нико у потпуности победник или побеђен. Изузетак су само млађани Дритан и УРА као једини стварни победник и ДПС и његова мафија као једини стварни губитници.

            Да ли онда после свега наведеног Милов пораз значи да је и просрпска опозиција у Црној Гори у целости победила? Нажалост, далеко је то од праве и потпуне победе просрпских снага и по питању НАТО пакта и по питању повлачења признања фантомске квазидржавице Косово. Ово је само први али и најтежи и најважнији корак од оних неколико корака који требају да уследе ка таквој истинској и правој победи по свим значајним питањима. Са друге стране посматрано, ово је ипак победа целе Црне Горе, Црне Горе свих њених народа и свих њених грађана, јер срушен је један помахнитали и зајапурени диктатор који је Црну Гору водио ка још већим поделама и сигурним унутрашњим сукобима. А то није мали и занемарљив успех.

Може се дакле пре говорити о тесној заједичкој победи свих у којој ће просрпским снагама окупљеним око СПЦ, по неким важним питањима руке бити нажалост подоста везане. Ипак, победа је победа, па макар била и непотпуна. Посебно због тога што је ДПС пао и што се више никада неће вратити на власт. Што више никада неће устати из нокдауна који му је задао већински православни народ Црне Горе удружен са делом оних народа и вера којима је мир и просперитет Црне Горе испред национал-шовинизма и сукоба.

Веома пак радује податак да иако је Ђукановић и овога пута извео велику акцију крађе гласова (процењује се око 30 000 минимум), притисака да се уопште не гласа, позива и претњи да се обавезно гласа за ДПС,  разних уцена, куповине личних карата, дељењем личних докумената својим једномишљеницима итд, он није успело да узме и тај један једини и одлучујући мандат за већину у Скупштини Црне Горе. Победа је утолико слађа и драгоценија. Но тако мала разлика у броју мандата, 41:40 за опозицију, делује помало Орвеловски ишчашено ако се зна да је ДПС убедљиво изгубио у два највећа града Црне Горе, Подгорици и Никшићу, као и на скоро целом Приморју осим Бара и Улциња. Да не говоримо о Беранама, Пљевљима, Плужинама, Даниловграду, Шавнику, Андријевици, Мојковцу, Колашину, Котору … где је опозиција остварила велике или мале победе. Где је онда та толика предност опозиције и у мандатима? Очевидно се истопила у Миловом предизборном, изборном и постизборном инжињерингу. Он је заиста доктор у крађи и шибицарењу сваке врсте а посебно оне око бројања гласова, довођења својих бирача из белог света, дељењем личних карата по партијском принципу и сличноме. То је лопов из Растока доказао и овај пут иако је чак и у родним Растоцима изгубио.

Победничка коалиција која је на видику (ДФ и партнери, Демократе и УРА) веома је шаренолика и са потпуно супротним становиштима по многим кључним политичким питањима – Косово, НАТО итд. Али политика и није ништа друго него вештина могућег а не вештина немогућег. Вештина сабирања око заједничких циљева и идеја а не вештина разбијања јединства због различитих ставова по појединим, макар и важним, проблемима. Оно око чега се сви велики и мали победници избора у Црној Гори слажу јесте – техничка Влада са фиксираних пар година трајања, улазак у ЕУ, реформа државе, лустрација, владавина права, мултиетничка толеранција, укидање безаконог „Закона о слободи вјероисповјести“,  исправка бирачких спискова, опоравак економије и слобода медија. То је за почетак довољно.

Ако сада сумирамо све речено и реално погледамо предизборне говоре и циљеве, као и постизборне резултате сваке од три победничке коалиције, само коалиција „Црно на бијело“ коју предводи Дритан Абазовић јесте у прилици да испуни скоро сва обећања својим бирачима дата пре избора, јер та обећања су на првом месту увек била економске и реформске природе а не политичке или националне. Зато је ова коалиција, иако са само 4 мандата и нешто преко пет процената подршке, заиста једини потпуни победник протеклих избора у црној Гори. А и зна се – коалиција „Црно на бијело“ није за мењање било каквих међународно потписаних обавеза Црне Горе, па и оних око НАТО пакта и безаконог црногорског признања фантом квазидржаве Косово. И ту је, за сада, нажалост, крај сваке политичке приче на ове болне теме у Црној Гори, болне пре свега за све просрпске странке у новој власти и у овом политичком тренутку. Њима су по овим питањима руке сасвим везане јер ако политички желе валоризовати победу на изборима они морају сарађивати са грађански окренутим Албанцем Дританом. Ако желе да демонтирају осовину Миловог режима, Дритан Абазовић се мора испоштовати у много чему. Зато ће све тешке политичке теме попут Косова и НАТО пакта, за сада изгледа остати замрзнуте, како због реалних (не)могућности просрпске опозиције тако и због самог садржаја међународних уговора које је предходна власт усвојила. А то на жалост и није потпуна победа просрпских странака и православне већине на овим изборима. Међутим, будућа мудра борба и стрпљиви рад просрпских партија на свим пољима тек предстоји.

Оно што посебно радује и веома освежава често пута политички острашћену климу Црне Горе је појава једног новог смиреног и драгог лица, др. Здравка Кривокапића. Доктор машинства али и професор Информатике на Цетињској Богословији СПЦ, др. Здравко Кривокапић је под бројем 9 веома мудро предводио просрпску коалицију у изборну победу. Он је заиста постао велико и позитивно политичко освежење Црне Горе и човек који је својим смирењем и вером, својом мудрошћу и одлучношћу, са дресом и бројем центарфора, забио одлучујући гол у мрежу ДПС мафије. Професор Кривокапић је поред тога што је отац петоро деце, заиста искрени верник и верни човек Српске Православне Цркве. Човек који је оправдао сва очекивања просрпског бирачког тела у Црној Гори. Мудра српска борба и стрпљиви рад на свим пољима дакле тек предстоје, јер, будимо реални, сигурно је да Дритан Абазовић неће у свему спасавати Србина. Још много тога морамо урадити и сами. Но, јасно је као дан да млади Дритан Абазовић није србомрзац. Дритан је пре свега човек који заговара мирни и братски суживот припадника свих народа и свих вера у Црној Гори. Са њим се дакле може и треба сарађивати јер се ради о доста честитом и принципијелном човеку и јер се победа над режимом Мила Ђукановића треба реализовати и на делу. Одлучно и у домену тренутно могућег. И иначе, ово је тек почетак дуготрајног опоравка Црне Горе. Први и најважнији корак је учињен – ДПС је детронизован и поражен. Предстоји лустрација и обнова правне државе Црне Горе коју је диктатор Мило Ђукановић свео на минимум. А ту се већ назиру и виде затворске решетке града Спужа спремне да дочекају многобројну мафијашку клику која је 30 година пљачкала, убијала и свађала народ Црне Горе.

Ненад Кнежевић

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here