O intervjuu vladike Grigorije za Dojče Vele: Sapuničasta glorifikacije Nemaca i nemačke (pod)kulture

Podelite:

Intervju vladike Grigorije za Dojče Vele

Sapuničasta glorifikacije Nemaca i nemačke (pod)kulture

U novije vrijeme Kosovski Zavjet shvatam samo kao to, da čovjek štiti drugog čovjeka! Granice i razgraničenja nisu epohalno otkriće za 21. vijek! Za stanje u Eparhiji odgovorni su moji predhodnici i način rada iz Srbije! Angela Merkel je pokazala hrišćanski etos! Nacioalizam je uvek primitivizam! Povežimo se sa Njemačkom i postanimo ponovno veliki i ozbiljan narod!

Episkop Diseldorfski i sve Nemačke G. Grigorije dao je intervju za Dojče Vele. On je odgovarao na razna pitanja: o stanju u Eparhiji; o njegovim prethodnicima na episkopskom tronu; o granicama i razgraničenju; o problemu rešavanja Kosmetskog pitanja; o nacionalizmu itd. Upada u oči da vladika Grigorije tom prilikom ni jednom jedinom rečju nije pomenuo ključne stavove SPC po pitanju Kosova i Metohije a to su: poštovanje rezolucije 1244 i stav SPC da nije za podelu Kosmeta kao i da su Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije.

Ni pomena o rezoluciji 1244 i o stavu SPC da je Kosmet deo Republike Srbije

Odgovarajući na pitanje o Kosmetu i predlogu za razgraničenje Srba i Albanaca, episkop Grigorije uopšte nije pomenuo rezoluciju 1244 niti je jasno istakao ključne stavove dva poslednja SA Sabora SPC. On je u intervjuu međutim istakao sledeće:

«Što se tiče Kosova i Metohije ja mislim da Crkva ima jedan jasan i nedvosmislen stav, a to je da ljudi na Kosovu i Metohiji moraju biti zaštićeni, da niko ne smije biti ugrožen, i da bez obzira na to što neko ovako ili onako tumači Kosovski Zavjet, ja, u novije vrijeme, govorim o tome da Kosovski Zavet shvatam samo kao to, da čovjek treba da štiti drugog čovjeka. Naš je stav da svi ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji treba da imaju slobodu kretanja, vjeroispovjesti, življenja, građenja, rada … itd. Da se uvažavaju razlike ako je neko Albanac ili Musliman ili bilo šta drugo. To nema nikakvog razloga da ne bude prihvaćeno i uvaženo, i to je neki stav koji ja lično zastupam. Mislim da je to stav većine ljudi u našoj Crkvi. S druge strane, pokazuje se da su države imale neke ideje o razgraničenjima, o ovakvim i onakvim idejama. Postojala je ta priča o planu razgraničenja, al nikad se to nije ništa jasno reklo. Na kraju je ispalo da li taj plan uopšte postoji. U svakom slučaju to je još jedna kompleksna situacija koja je nastala na Balkanu i u vrijeme komunizma i u vrijeme Otomanske imperije. Bili su ti Balkanski ratovi, pa Prvi svjetski rat, i tako dalje. Do dana današnjeg nemamo razriješeno to pitanje, ni srpsko ni albansko. Ja nemam pretenziju da kao episkop i sveštenik mogu da ga razriješim, ali kao hrišćanin mogu da kažem da niko nikoga ne treba da ugrožava, i svako svakoga treba da uvažava. I to je u stvari ono za šta Crkva mora da se zalaže, za šta svaki hrišćanin mora da se zalaže. Što se tiče razgraničenja, ja imam to iskustvo. I to sam negdje i govorio. Dakle, imate granicu između moje Hercegovine i Crne Gore i Hrvatske, da je svakih deset minuta granica. I to je izgledalo, onako, kao veliko ostvarenje. Hrvati imaju svoju državu, Dubrovnik je odvojen od «varvara» sa istoka i sjevera, i odjednom se dogodilo da sad u Dubrovniku nema radnika. I već dvije-tri hiljade (srpskih) mladića i djevojaka radi u Dubrovniku. Jedina razlika od sad i prije je da sad moraju da prelaze granicu. Moja glavna teza koju sam na svojoj koži i na svojoj duši doživio u BiH, da je glupa ta teza kako ćemo mi da živimo dobro, kad se razgraničimo jednih pored drugih. Ne, mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. I kad se razgraničimo, mi ćemo da živimo jedni sa drugima. Jer prvi susjed je naš sudionik u životu. I sad pogledajte tamo te male zemljice, male narode, koji se djele u milion parčića, a ovdje imamo veliku Francusku i veliku Njemačku, pa ako hoćete u ekonomskom smislu i veliku Holandiju, ali nema granica. I onda kako možemo u 21. vijeku da kažemo da je epohalno otkriće – razgraničenje».

Ako se na pitanje o Kosovu i Metohiji preskoči rezolucija 1244 i glavni stavovi SPC koji su ponovljeni na dva prethodna Sveta Arhijerejska Sabora SPC, kao što je to glatko preskočio vladika Grigorije, onda o čemu drugome i pričati? Stiče se utisak da je vladika Grigorije prilikom odgovaranja na pitanja o Kosmetu i razgraničenju više ličio na nekog političara nego episkopa jer samo je političarima svojstveno da toliko zamagljuju stvari, preskaču odgovore na pitanja i daju lažnu sliku stava SPC po pitanju južne srpske pokrajine.

Za loše stanje u Eparhiji odgovorni su predhodnici i način rada iz Srbije

Osvrćući se na stanje u eparhiji vladika Grigorije je kritički nastupio prema načinu rada svojih predhodnika na tronu svoje nove Eparhije. On je tom prilikom izmeću ostalog istakao sledeće:

«Moji predhodnici su najčešće prenosili način rada iz Srbije u Njemačku a to nije bilo moguće. I zato je došlo do gubljenja tla pod nogama. I onda smo došli u situaciju u koju smo došli».

Vladika Grigorije koji je rodom iz sela Planinice u centralnoj Bosni, optužujući svoje predhodnike za nekakav način rada iz Srbije, nije ni približno pokazao elementarno smirenje ili pak hrišćansku ljubav niti je pak govorio potpunu istinu. Naime, neistina je da su njegovi predhodnici dominantno koristili način rada iz Srbije jer njegova tri predhodnika uopšte nisu ni došli iz Srbije. Ko još prenosi način rada iz države iz koje nije došao? Pre njega u Nemačkoj je kao episkop administrator kratko vreme bio preosvećeni vladika Andrej koji je rođen u istoj toj državi Nemačkoj, koji je paralelno bio i ostao episkop u Austriji i Švajcarskoj i koji je vaspitan je na zapadu. Sa Srbijom i načinom rada iz Srbije episkop Andrej nema puno dodirnih tačaka. Pre episkopa Andreja u Nemačkoj je kao episkop bio preosvećeni vladika Sergije koji je kao i vladika Grigorije došao iz države Bosne i Hercegovine. Znači ni ovaj episkop za Nemačku nije došao iz države Srbije niti je stoga mogao forsirati način rada iz Srbije. Pre episkopa Sergija u Nemačkoj je više decenija bio preosvećeni episkop Konstantin, koji je takođe došao iz Bosne i Hercegovine. Gde je onda episkop Grigorije kod svojih predhodnika na episkopskom tronu u Nemačkoj video način rada iz Srbije i šta je to uopšte «način rada iz Srbije», ostala je zagonetka svakome ko je pažljivije gledao intervju. Posebno zbog toga jer su njegovi predhodnici uglavnom bili iz BiH što, začudo li, ni najmanje nije podstaklo vladiku Grigorija da upotrebi na primer daleko primereniju kovanicu – «način rada iz BiH». Al, šta ćeš. Voli čovek da popuje Srbiji u drugosrbijanskom maniru, posebno preko zapadnih medija, pa to ti je …

Divljenje Angeli Merkel i podrška zemaljama EU koje su široko otvorene za migrante

Govoreći o migracionoj politici i velikoj navali migranata na Evropu, episkop Grigorije je više govorio kao da je neki od članova Evropske Komisije ili nekog bankarskog lobija za dehristijanizaciju i islamizaciju Evrope, nego kao pravoslavni episkop. On je u svom odgovoru o migrantskoj politici a kroz pohvale politike Angele Merkel između ostalog naglasio:

«Nisam imao priliku da vidim gospođu Merkel ili da s njom razgovaram, ali sam vidieo da je to jedna snažna ličnost. Sa druge strane uvijek imam tu svijest o tome da je ona ćerka jednog protestantskog sveštenika, i da je kao takva sigurno nosila i taj hrišćanskii etos, i tu hrišćansku etiku, i gledala sa te strane na te ljude, kao na nekoga kome treba pomoći. To je jedna dimnzija, ta hrišćanska, koja je nju možda podstakla da kaže tu reč – Uspjećemo! Zaista to smatram dobronamjernim i iz još jednog razloga, zato što, koliko živim u Njemačkoj, godinu i više dana, vidim da je Njemačka ustvari najmoćnija i najsnažnija zemlja u Evropi. Njemačka ima takav jedan pristup, da se tim ljudima izađe u susret, i da im se pomogne, što ja smatram duboko hrišćanskim zadatkom. To jedino može Njemačka. To ne mogu male zemlje. Male zemlje to neće jer male zemlje imaju strah (od migranata). Pomenuli smo te male zemlje koje strahuju, koje podižu žice. Po meni je to moguće vrlo lako objasniti. Tu postoji jedan strah od stranaca, i on je razumljiv, ali žica nikad neće pomoći nikome. I u tom smislu ja to doživljavam kao jednu slabost tih malih zemalja. I ne zamjeram im, ali moramo da uvidimo da je to slabost. U tom pogledu je jako važno da naglasimo da je Njemačka, tim što je uradila, pokazala odgovornost».

Stvarnost je na žalost i u suštini potpuno suprotna ovakvim sapunastim i ružičastim Dojče Vele bajkama vladike Grigorija. Nemačka je svojim popuštanjem pred pritiskom bankarskog nehrišćanskog lobija pokazala da je postala najobičnija ropkinja hristofobne Evropske Komisije a ne gospodarica svoje sudbine. Milion muslimanskih migranata iz arapskog sveta doveli su Nemačku do ivice unutrašnjih sukoba; do masovnog povećanja kriminalnih dela i uličnog nasilja; do višestrukog povećanja broja ubistava i silovanja; do demografskog disbalansa i nagle islamizacije nemačkog društva. Da li je to snaga ili kapitulacija Nemačke? I duhovnim slepcima je jasno da se radi o skoro potpunoj kapitulacije poslednjih ostataka bilo čega hrišćanskog u nemačkom narodu pred antihrišćanskom diktaturom bankarske vrhuške EU i korumpirane nemačke državne birokratije. Koga onda «farba» vladika Grigorije i čemu se uopšte divi i raduje? Islamizaciji Evrope?

Nacionalizam je po fensi i postmodernističkom vladici Grigoriju uvek primitivizam

Govoreći o nacionalnim deobama u BiH i na Balkanu, vladika Grigorije je nastupao kao ekstremno pomodarni kosmopolita i veliki protivnik nacionalizma bilo koje vrste. Iako je, primera radi, najveći Srbin posle svetoga Save – sveti vladika Nikolaj Žički, o nacionalizmu govorio dijametralno različito, to nije sprečilo fensi vladiku Grigorija da o nacionalizmu kaže sledeće:

«U novije vrijeme je došlo do tog nacionalizma ali zbog toga što mi otprilike, tamo u Bosni i Hercegovini kasnimo za nekih stotinjak do sto pedeset godina. Ono što se dešavalo u Evropi u 19. vijeku to se u Bosni događalo u naše dane. I zbog toga je taj nacionalizam na tom nivou, da kažemo, prenaglašenosti. I kao i svaki put, nacionalizam će proći. Neko je rekao, Hegel ili Hajdeger – nacionalizam je uvijek primitivizam. Iz primitivizma se mora izaći. Doći će do razvoja i ljudi će shvatiti da je to primitivizam».

Za razliku od preko noći na nacionalizam gadljivog vladike Grigorija, ili pak od njega pomenutih Hajdegera ili Hegela, koji su nacionalizmu davno rekli to «uzvišeno», «kulturno» i nemačko – fuj, nacionalizam za svetoga vladiku Nikolaja Žičkog nije primitivizam. Za svetog Nikolaja istinski nacionalizam je jedna uzvišena vrlina. Evo šta kaže sv.vladika Nikolaj: «Najveći trud koji je Sveti Sava pokazao posle truda nad svojom dušom, prvom njivom Gospodnjom, jeste trud nad narodom svojim, drugom njivom Gospodnjom. Sav trud njegov nad narodom srpskim, svu užurbanu i mnogosrtuku aktivnost njegovu kao pravog Evropejca, i plodove te aktivnosti, ja ću nazvati Savinim nacionalizmom. Ovaj Savin nacionalizam obuhvata narodnu crkvu, narodnu dinastiju, narodnu kulturu i narodnu odbranu. Osnovu i centar svega svetosavskog nacionalizma čini narodna crkva. Ona je kao duh koji oživljava ceo narodni organizam, osvetljavajući, zagrevajući i sjedinjujući jednom verom, jednom nadom i jednom ljubavlju». Kojoj pak Crkvi stremi episkop Grigorije, sa svojim prijateljem po duhovnom ocu, episkopom Maksimom, jasno je i komaračkoj inteligenciji.

Srceparajuća ushićenja nemačkom kulturom i Nemcima kao jedinim nastavljačima grčke filosofije

Svi patetični, namešteni i srceparajući intervjui, pa i ovaj intervju Dojče Velea sa vladikom Grigorijem, obično imaju jedan sapunasti kraj sa elementima holivudske melodrame. Tako je bilo i ovaj put. Želeći da se što više dopadne Nemcima i novom evropskom duhu i govoreći o odjecima grčke filosofije u Evropi, episkop Nemački Grigorije je na kraju intervjua između ostalog pao u još jedan loše odglumljeni i namešteni sevdah, rekavši:

«Jedini pravi nastavljači grčke filosofije su upravo Njemci. Kad kažete Platon, Sokrat, Aristotel, vi u novo vrijeme ne možete da kažete ako ne pomenete Kant, Lajbnic ili bilo koji veliki filosof koji je u stvari živeo u Njemačkoj. Dakle, naša sreća je da se nalazimo na tom putu između Grčke i Njemačke. I ne može da i nas ne zakači ta moćna kultura i moćna civilizacija. Laza Lazarević, i naši pravi pripovjedači su se napajali kod velikih njemačkih pisaca. Naši pjesnici, kao što je Jova Jovanović Zmaj, su vukli odavde to što je najljepše. Da ne govorim da je muzika nezamisliva bez Njemaca itd. Nijemci jesu veliki narod i u kulturnom i u ratničkom smislu. Ali i mi Srbi nismo bili kukavice u tom ratničkom smislu, nego smo bili ljudi i junaci vrlo često. Naše povezivanje sa njemačkom kulturom jeste najbolji put i najbolji način da i mi ponovo budemo ono što potencijalno možemo biti. Ozbiljan i veliki narod.»

Šta reći posle ovakve poltronski neumerene glorifikacije nemačke kulture? Ili koje pitanje postaviti? Šta bi, na primer, posle svih tih «kulturnih» nemačkih bombardovanja Srbije i Srba, posle svih nemačko srpskih ratova, posle svih «kulturno» poubijanih srpskih đaka u Šumaricama, posle svih tih centara blistave nemačke kulture – Mathauzena, Aušvica ili Treblinke, posle svih Banjica i Albanskih Golgota, posle svih «kulturnih» NATO uranijumskih bombi 1999 -te i nemačkog priznavanja monstruozne i podkulturne kvazidržave Kosovo, nakon ovakvog glorifikovanja moderne Evrope, Nemaca i Nemačke od strane episkopa Grigorija, rekao sveti vladika Nikolaj Žički? Šta bi on, najveći Srbin posle svetoga Save, kazao o predlogu srpskog vladike za Nemačku, da je za Srbe najbolji put – povezivanje sa nemačkom kulturom? Samo nam vladika Grigorije nije definisao kojom kulturom? Onom protestansko jeretičkom. Ili rimokatoličko jeretičkom? Ili helenističko-filosofsko jeretičkom? Ili onom nacional-socijalističkom? Ili ovom najnovijom, otvoreno satanističkom, postmodernom, bankarskom i nehrišćanskom kulturom frau Angele Merkel i okupirane i ponižene Nemačke?

Podsetimo se samo nekih otrežnjujućih reči svetog vladike Nikolaja Žičkog, kojima sve Grigorijeve bajkovite i sapunaste glorifikacije Nemaca i moderne Evrope, kao i sve njegove težnje da se povežemo na nemačku kulturu, razvejava u ništavilo:

«Moderna Evropa je sinonim smrti. Evropa je jeres. A svaka jeres hrišćanska je gora od neznaboštva. Zašto je srpski narod tako gorko nastradao? Zato što se odvojio od svojih bogonosnih otaca i vitezova i pošao za bezbožnicima i jereticima evropskim».

Posle delimično citiranog blamiranja i sramoćenja SPC od strane episkopa Grigorija, možemo slobodno postaviti i jedno dodatno i necenzurisano pitanje koje se u svetlu medijskog prepucavanja skoro pa nameće: Da li će sada duhovni otac vladike Grigorija, episkop u penziji Atanasije (Jeftić), napisati jedno tri-četiri protesna pisma i poslati ih u Nemačku? Ovog puta svom duhovnom sinu vladici Grigoriju. Poslati ih sa istim žarom «istinoljupca» kao što se nehrišćanski i uz salve uvreda nedavno raspisao protiv Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. Irineja, Episkopa Bačkog G. Irineja i celog Svetog Sinoda SPC? Kao branioc Kosmeta i vajni borac za necenzurisani poredak u SPC valjalo bi mu se uskoro javnuti iz kamenoga Tvrdoša sa par protesnih pisama i svome duhovnome sinu episkopu Grigoriju. Čisto da makar odglumi istinoljupca. Pisma će potom zasigurno i skoro volšebno «procureti» u javnost preko Bog zna kakvih kanala. Kad su u pitanju bili Patrijarh Irinej i Sveti Sinod SPC, episkop Atanasije nije štedeo ni pera ni mastila za čitavu kanonadu pisama protiv umišljenih grehova Patrijarha Irineja, vladike Irinija Bačkog kao i celog Svetog Sinoda SPC. Za očekivati bi bilo za jednog penzionisanog «istinoljupca» da će se sa istim žarom tako «istinoljubivo» odnositi i prema svojim duhovnim čedima, episkopima i miljenicima zapadnih medija i Patrijarha Carigradskog Vartolomeja – Grigoriju i Maksimu. Ali, sudeći po već poznatim dvostrukim aršinima vladike Atanasija, što se videlo i po pitanju rušitelja SPC u Americi – episkopa Zapadnoameričkog Maksima, sigurno je da nećemo dočekati protesna pisma upućena iz Tvrdoša u Diseldorf. Kao što nismo dočekali ni protesna pisma upućena iz Tvrdoša za Zapadnu Ameriku. Kad treba biti javni istinoljubac i kritičar svojih duhovnih pulena tada episkopu Atanasiju iznenada kao da nestaje mastila, pero mu se krivi i lomi a internet zakulisano blokira. Ili ga to neko samo cenzuriše? Možda on sam?

Sve će to sa jedne strane biti i veoma dobro i mnogo lepo. Da se svako, pa i vladika Atanasije, jasno i nedvosmisleno pokaže u svom pravom i punom svetlu «nepristrasnog» polemičara i penzionisanog «istinoljupca» koji nikada i nikome nije bio «cenzor», osim ako se iskreno pogleda u ogledalu sopstvene savesti i svojih ranijih ličnih i ne retkih mini inkvizicija prema mnogim ljudima u Crkvi. Ako penzionisani «istinoljubac» i cenzor iz Tvrdoša uopšte više i ima snage za tako nešto.

O Gospode Isuse Hriste, Raspeti i Vaskrsli za rod ljudski, pogledaj na tvoj napaćeni srpski narod kojeg mnogi mlađani poklonici zapadne podkulture vode i zavode za Goleš planine sapuničastih postmodernističkih imaginacija posthrišćanske Evrope!

Svojeručno cenzurisan: jedan od 7 miliona

Nenad Knežević

Podelite:

8 Komentari

  1. Dojče vele je evrejska informaciona mreža, podvučena pod nemačkogovoreće evreje (iddiš). Čisti Nemci nemaju nikakav uticaj na Dojče vele.
    Ono “vele” je od judejske reči
    וְאֵילָך
    veэlah
    =(ot эtogo momenta) i dalee

    • To welle je nemačko, i srpsko ‘val’, ili Nemački Val – po rvatski ‘nemački zrakoval’ tj.radio. Al’ i Tvoje moguće objašnjenje ima rezona – štagod bilo bitno – kriptovano je!

  2. Klasičan primer dovršavanja asimilacije Srba,ne samo u Nemačkoj, već u celom svetu gde žive Srbi.Liturgije na stranim jezicima?? Naša SPC nas ne poziva na povratak,na pdstickj i pomoć da učimo Srpski, već nas upućuje na promenu i zaborav.Naše sveštenstvo u rasejanju je dokono,rade par sati Nedeljom,po koji praznik a ostalim danima su neupošljeni.U nedostatku učitelja srpskog jezika mogu da održavaju časove maternjeg, a ne da crkva iz svog budžeta plaća neuke profitere.Odziv dece je mali jer su te nazovi škole neozbiljne,jer pokrivaju formalno postojanje,jer ih zakon države obavezuje prema registraciji.Tako da se veronauka,škole i folklorna udruženja održavaju po sili zakona.Tužno je biti u tuđini,a još tužnije kada se pored svoje crkve još lakše i još brže otuđuješ od svog maternjeg jezika.Naša SPC je praktična,smatra da stari izumiru,a asimilirani konvertiti Srbi su budućnost SPC u rasejanju.Pušteni niz belosvetske reke stari i mladi Srbi.

  3. Dok nije otišao u Njemačku, bio je mnogo bolji biznismen. Trgovao je i prodavao nekakav hotel ili motel, đavo bi ga znao. Nije on jedini vladika (ili svešteno lice) koji se bavi biznisom (o voznom parku i da se ne govori). U Karlovačkoj mitropoliji bilo je pronevjera, pisale su sve novine ko je pronevjerio i da je u zatvoru. Tekst je odličan, posebno dio o episkopu u penziji Atanasiju. Međutim, ostavimo se eventualnih pisama Atanasija, ona ne bi koristila, prava mjera i to hitana je udaljavanje iz SPC ovoga, kako napisa Pantelija, biskupa. Nevjerovatno, stalno mu je praštano, ko stoji iza njega, o čemu se ovdje radi, ko to urušava SPC, gde je u ovom slučaju Sveti sinod, Patrijarh. Mioslio sam, pisao sam, da će u ovom beznađu, SPC izvući srpski narod, spasiti srpski narod, ali vladari iz sjeneke, razni bilderberzi, razne trilaterale, razni klubovi (Klub 300, Rimski klub), udruženja, agencije i dr., ubrzanim koracima ruše pravoslavnu vjeru, Srbiju, Rusiju. Ovaj vladika je samo njihov izdaanak. Ustani ponosna ptico buno.

  4. Svaku Grigorijevu rec potpisujem. Lako je od prijatelja napraviti neprijatelje: on pokusava da popravi odnose sa Nemcima sa kojima smo imali tako tesku proslost i jedni drugima toliko zla naneli (oni nama vise, ali je i delom nasa zasluga sto je Austro-Ugarska razbijena a nekad slavna Kraljevina Pruska unistena, i Dunavske Svabe proterane).

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here