Олга Томовић: Ауторски текст о ауторским текстовима

Поделите:

Беху модерна отворена писма, сада прелазмо на ауторске текстове.
У Радуновој емисији на Новосадској, упитао ме човек шта ја мислим о елитистима… Сада се и Велможа устремио на те, те елитисте, али које? Сви нешто пикирају на дипломе и нерад, као да је то узрочно последично, наравно, знају из личног искуства да јесте… Е, сада се ја питам о којим елитистима пише у свом ауторском тексту наш Велможа? По опису елитисте, пише о некаквим лоповима и дипломцима, тј, шта кога брига како је ко дошао до дипломе, све док добро ради свој посао. А јооој, а не ради ни добро, ни стручно, ни писмено! Да ли ја то много тражим, или сам (не дај боже) покупила ту заразу елитизма?! Да ли се онда он обраћа њима, тим крезавим (под наводницима) факултетлијама што упропастише Србију? Или се обраћа оним елитистима који из удобне фотеље, загледани у своје дипломе по зидовима, пљуцкају по њему изигравајући опозицију? Тек би тим елитистима требао да захвали, они су га спасли, без њих би му се измакла столица (њему фотеље не требају).

Опет да се осврнем на пар реченица из овог, надасве ауторског, текста нашег великог (а његовог највећег) Брата. Kористио је у речениама изразе као што су муљатори, муватори, тако је фрљао уличарски, па се запитах да ли је то заиста његов текст, јер он је културан човек, цитира Гетеа, говори све светске језике које је научио у слободно време између преседања са авиона на авион. Kако му се омакоше овакви изрази, или је писао у афекту, али њему се афекат не омиче. Не, не, биће да није ни мислио… У осталом, ја не могу да се сетим других муљатора, осим ових његових, они су највећи и најбоље се сналазе у мутној води, што се да видети по дебљини њихових новчаника, наспрам просечног новчаника српског радника и сељака.

Често ми се омакне неки ауторски текст, али нисам ни сањала да то наглашавам на сва звона. Наравно да је ауторски, јер га ја лично пишем и потписујем. Ваљда се на све ауторе не гледа исто, јер ово је држава која нема слободу штампе, па се у њој извесни аутори штампају далеко ауторскије од осталих.
Што се тиче Велможиног ауторског текста, нисам одушевљена. Нема јединствене анализе, нема врцавог хумора, нема поенте, само пљуц, пљуц, штуц… Нека се држи причања из главе, или цитирања познатих изрека, или нека покуша да се са елитистима обрачуна елитно, онако како је та његова елита заслужила, лисице на руке и у ћорку!

Kако било, од сада ћу на своје ауторске текстове са пажњом да гледам и никада нећу пропустити да вам нагласим да су ауторски…можда помогне да се више читају, јер оскудевам у осталим атрибутима доброг колумнисте данас: немам добар претклон, немам ни длаке на језику, немам леђа, ни соли на репу…

Олга Томовић за Видовдан

Поделите:

1 коментар

  1. Jes vala i meni je to zapalo za oko!

    “Sta sitnicarite, bitno je da zna svoj posao”

    Pa dobro. Ajd i to da uvazim.
    Nek zna svoj posao. Ja, i jos par ljudi ne sagledavamo njegove kvalitete. Ja jadan cak ni nemam taj, faqltet, a i sa sela sam.

    Al, njegovo preosvestenstvo dozvolite da se obratim:

    (Godina 2050 ja dobio bradu, i dozvolu da se obratim)

    AKO JE TAJ LIK TADA IMAO KVALITETA ZA FUNKCIJU, ZASTO NIJE IMAO KVALITETA DA ZAVRSI TAJ FAQLTET ili moralnu obavezu?

    Isa ovce, use svinje, sis kokoske.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here