Olga Tomović: Autorski tekst o autorskim tekstovima

Podelite:

Behu moderna otvorena pisma, sada prelazmo na autorske tekstove.
U Radunovoj emisiji na Novosadskoj, upitao me čovek šta ja mislim o elitistima… Sada se i Velmoža ustremio na te, te elitiste, ali koje? Svi nešto pikiraju na diplome i nerad, kao da je to uzročno posledično, naravno, znaju iz ličnog iskustva da jeste… E, sada se ja pitam o kojim elitistima piše u svom autorskom tekstu naš Velmoža? Po opisu elitiste, piše o nekakvim lopovima i diplomcima, tj, šta koga briga kako je ko došao do diplome, sve dok dobro radi svoj posao. A joooj, a ne radi ni dobro, ni stručno, ni pismeno! Da li ja to mnogo tražim, ili sam (ne daj bože) pokupila tu zarazu elitizma?! Da li se onda on obraća njima, tim krezavim (pod navodnicima) fakultetlijama što upropastiše Srbiju? Ili se obraća onim elitistima koji iz udobne fotelje, zagledani u svoje diplome po zidovima, pljuckaju po njemu izigravajući opoziciju? Tek bi tim elitistima trebao da zahvali, oni su ga spasli, bez njih bi mu se izmakla stolica (njemu fotelje ne trebaju).

Opet da se osvrnem na par rečenica iz ovog, nadasve autorskog, teksta našeg velikog (a njegovog najvećeg) Brata. Koristio je u rečeniama izraze kao što su muljatori, muvatori, tako je frljao uličarski, pa se zapitah da li je to zaista njegov tekst, jer on je kulturan čovek, citira Getea, govori sve svetske jezike koje je naučio u slobodno vreme između presedanja sa aviona na avion. Kako mu se omakoše ovakvi izrazi, ili je pisao u afektu, ali njemu se afekat ne omiče. Ne, ne, biće da nije ni mislio… U ostalom, ja ne mogu da se setim drugih muljatora, osim ovih njegovih, oni su najveći i najbolje se snalaze u mutnoj vodi, što se da videti po debljini njihovih novčanika, naspram prosečnog novčanika srpskog radnika i seljaka.

Često mi se omakne neki autorski tekst, ali nisam ni sanjala da to naglašavam na sva zvona. Naravno da je autorski, jer ga ja lično pišem i potpisujem. Valjda se na sve autore ne gleda isto, jer ovo je država koja nema slobodu štampe, pa se u njoj izvesni autori štampaju daleko autorskije od ostalih.
Što se tiče Velmožinog autorskog teksta, nisam oduševljena. Nema jedinstvene analize, nema vrcavog humora, nema poente, samo pljuc, pljuc, štuc… Neka se drži pričanja iz glave, ili citiranja poznatih izreka, ili neka pokuša da se sa elitistima obračuna elitno, onako kako je ta njegova elita zaslužila, lisice na ruke i u ćorku!

Kako bilo, od sada ću na svoje autorske tekstove sa pažnjom da gledam i nikada neću propustiti da vam naglasim da su autorski…možda pomogne da se više čitaju, jer oskudevam u ostalim atributima dobrog kolumniste danas: nemam dobar pretklon, nemam ni dlake na jeziku, nemam leđa, ni soli na repu…

Olga Tomović za Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. Jes vala i meni je to zapalo za oko!

    “Sta sitnicarite, bitno je da zna svoj posao”

    Pa dobro. Ajd i to da uvazim.
    Nek zna svoj posao. Ja, i jos par ljudi ne sagledavamo njegove kvalitete. Ja jadan cak ni nemam taj, faqltet, a i sa sela sam.

    Al, njegovo preosvestenstvo dozvolite da se obratim:

    (Godina 2050 ja dobio bradu, i dozvolu da se obratim)

    AKO JE TAJ LIK TADA IMAO KVALITETA ZA FUNKCIJU, ZASTO NIJE IMAO KVALITETA DA ZAVRSI TAJ FAQLTET ili moralnu obavezu?

    Isa ovce, use svinje, sis kokoske.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here