Олга Томовић: РТС, конфузија на извору сумпорних испарења

Поделите:

Синоћ смо у кући заборавили на ТВ, живе смо душе, опустили смо се, тако да смо јутрос осванули у халабуци која се да поредити са какофонијом оркестра који се штимује пред наступ. А наступ се чека тачно у подне (како другачије), када ће велможа исукати тешке топове.

Kрећем са јутарњим мазохизмом, а дан је савршен, пролећни. И природа се буни против ове неприродне људске реалности.


Уз језу сркућем кафу, заслађену и преслађену, да ми смири мучнину коју изазивају крици на сабајле пробуђених душебрижника и аналитичара и политичара и новинарчића и Бујошевића, и Сатрапа…сви се надмећу у гуслању ко ће јаче и убедљивије опљунути нови насртај руље (опозиција, жути, Двери), на орган владавине пресветлог, који је тек стигао са промоције себе у њазабаченијем кутку ове вукој…, из Бора, где га дочекаше са “Хвала Ацо што си отворио ово и оно”! Јооој муко моја, ко да је сам од своје зараде народу обезбедио неки посао за никакву цркавицу. Само тај наступ свемоћног у Бору, довољан је да се наруду згрчи стомак, да се избљује на плочник, засуче рукаве и крене на бастион “слободног информисања”, РТС.
Иако никако нисам за насиље у смислу узимања онога што је већ наше, још мање сам за ово лицемерје које нам сервирају као истину. Kао да смо малоумни, па не знамо када нам не новчаник празан, а деца гладна. Још ако све то промешају великом дозом пребачене кривице, јер ми смо криви што смо тако мали, лењи и не хранимо се здраво, па побољевамо и идемо на боловање. А плате нису мале ако се раде два посла. Може се, све се може у овом дивљачком капитализму где се на радника потежу претње, уцене и кривица само да би од себе дао не све, него и крв и зној и част и поштење и здрав разум.


Е па неће моћи кумови, и народ зна за два и два и масну коку и неће више да гине за кликере, а да се кадровици слободно шеткају баш њима испредноса и машу дебелим платама као незарађеном наградом за чмарољубље и лојалност.
Па се и министер војни огласио како је синоћ покушано насилно преузимање власти. И како се , ух што мрзим ову фразу – на улици власт не добија, него на изборима. Мајко моја каквих лицемера! Они највни, добри Изногуди, они никада на улицу нису изашли, никада нису захтевали промену одозго, никада нису били насилни, никада нису користили радикалну и фашистичку реторику у остварењима својих суманутих циљева. Па Премијер/ка још потеже реч срамота, за народ! А свевишњи се са високе говорнице далеко дере и обећава маглу и новце које нема, и боље прекосутра ако не сутра, јер ово је земља невероватног напретка. Kакав дилетантизам, какво лицемерје.

Kао колумниста и уредни главни уредник једног портала, не могу ни да замислим себе како у џепове трпам лову, а својим писцима не дајем хонораре. Ја од свог посла не зарађујем, ја плаћам да бих радила, па где то још има, људи моји.


Зато народ на РТС гледа као на уста велике усне, са сервиса који ми плаћамо из свог џепа, а преко рачуна за струју, велможа нас извештава о томе колико смо јадни, лењи и неспособни. И са тог истог народног сервиса са јавно информисање, лажу нас сви чмарољубиви, причају све само не онако како јесте. Спинују и муљају до те мере да се и сами изгубе у својим лажима. А ми, ми останемо контузовани од неверице, јер једно гледамо и трпимо, а друго би требало да видимо и уживамо.

Зашто је РТС и онда, петог октобра освајан на овако драматичан начин и зашто му се у народу тепа “ТВ бастиља”? Јер је симбол једне националне мржње. Не убијајте гласника – каже изрека и то не каже тек онако. Прво се погуби носилац лоших вести, јер симболизује пораз, лаж, мржњу.

Ево, сада пијем трећу кафу и чука ме кофеин у прсте и мозак, везани су невидљивом траком и само штекћу сву моју огорченост, сву тугу и немоћ да померим време, да померим умове оних који бби могли, али не знају и оних који не умеју, али хоће, да научим макар неко дете да је пут до слободе преко слободног протока информација. Kо контролише међе, контролише и садашњост и будућност. РТС је легитимна мета, он је најјача полуга власти. И не сакривајте се испод сукања, вајни новинари, иступите и кажите како јесте. У вашим рукама је решење, имате и средства и начин, немате храбрости или сте уморни, страи, заглибили у дугове. Шта можете изгубити ако проговорите истину, част сте већ изгубили, душу сте сакрили или продали, једино посао, а и то није нешто драматично наспрам историје у коју ћете ући као гласноговорници режима који је појео рођену децу.

Олга Томовић

Видовдан

Поделите:

2 Коментари

  1. Ponudi im Olga da rade kod tebe za pristojnu zaradu, pa će te poslušati. Ovako ljudima nudiš da ostanu bez posla, i da budu socijalni slučajevi da bi udovoljili tvojim kofeinskim halucinacijama.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here