Oпомена за КиМ: Баку тврди да манастир у Келбаџару не припада Јерменској цркви

Поделите:
Каримов је истакао како манастирски комплекс Јерменске апостолске цркве Дадиванк/Худаванг представља споменик цивилизације Кавкаске Албаније

Замјеник азербејџанског министра културе Анар Каримов негирао је у четвртак да чувени манастирски комплекс Јерменске апостолске цркве припада јерменској историји, већ је утврдио како је ријеч о споменику цивилизације Кавкаске Албаније.

Манастирски комплекс Јерменске апостолске цркве Дадиванк/Худаванг грађен је од 9. до 13. вијека, а налази се у округу Келбаџар који ће, по споразуму Јерменије, Азербејџана и Русије о окончању рата за Нагорно-Карабах, бити враћен Азербејџану 15. новембра. Манастир је под заштитом УНЕСКО-а.

Ријеч је о територији коју су јерменске снаге заузеле у рату 1992-1994., а налази се изван самог Нагорно-Карабаха.

“Манастир Худаванг један је од најбољих израза античке цивилизације Кавкаске Албаније. Градила га је од 9. до 13. вијека жена албанског принца Вахтанга у азербејџанској регији Келбаџар, а комплекс се састоји од Цркве Арзу Хатуна, Цркве Хасана, базилике и двије капеле”, објавио је на Твитеру Анар Каримов, замјеник азербејџанског министра културе.

Кавкаска Албанија постојала је од 2. до 8. вијека, а обухватала је простор данашњег западног Азербејџана и јужног Дагестана. Албанијом су то подручје називали Римљани, а префикс “кавкаска” додала је историографија како би се разликовала та државна творевина од балканске Албаније, која ни на који начин није повезана с Кавкаском Албанијом.

Малобројни кавкаски народ Уди, који живи по свим земљама јужног и сјеверног Кавказа, сматра се насљедником кавкаских Албанаца.

Иако су Азербејџанци туркијски народ, дио ревизионистичке историографије тврди да су Албанци имали важну улогу у етногенези Азербејџанаца. Многи јерменски владари средњовјековног Нагорно-Карабаха проглашени су Албанцима како би се истакло и историјско право Азербејџанаца, као насљедника Кавкаске Албаније, на то подручје.

Примјери прекрајања историје у пракси забиљежени су и раније. Тако је године 2005. натпис на јерменском (језику и писму) избрисан с цркве у Нију, у сјеверном Азербејџану, док су, према бројним наводима, 2006. у граду Џулфа (Нахчиван) уклањани крстови с јерменског средњовјековног гробља. Службено азербејџанско објашњење тада је било да јерменска гробља и јерменски споменици никада нису постојали у Џулфи, већ је ријеч о оставштини хришћанске Кавкаске Албаније.

geopolitika.news

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here