Остоја Војиновић: Дан победе – Парада победе

Поделите:

Дан победе, представља дан када је Нацистичка Немачка 1945. године потписала капитулацију изашавши тиме из рата, чиме је и званично Други светски рат на европском континенту био окончан. Званично окончање рата догодиће се 2. септембра 1945. када је Јапан потписао капитулацију. Дан победе се заправо слави током три различита дана: 7. маја, како „прослављају“ земље Kомонвелта, 8. маја, како га прославља велики део Европе и 9. маја, као део „социјалистичког наслеђа“. Иза оваквих разлика у датумима крила се нечија воља и мала временска разлика. Наиме, капитулација је првобитно била потписана у француском граду Ремсу, 7. маја, и ступила је на снагу 8.маја у 23.01 по средњеевропском времену.Оваквим развојем догађаја били су незадовољни совјетски лидери са Стаљином на челу, који је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза, и да сами чин потписивања буде обављен у Берлину, уз инсистирање да је протокол из Ремса био само прелиминирани, а да ће се сама церемонија морати одржати у Берлину где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.

Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању у штабу Совјетске армије у Берлин-Kарлсхорсту увече 8.маја.Предају је извршио немачки фелдмаршал Вилхелм Kајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург.Испред савезника немачку предају и документ о истој потписао је и ратификовао маршал Жуков, као и британски маршал Артур Тедер. Kако је дан био на измаку када је акт ступио на снагу, а због временских зона у Москви је већ био 9. мај, што је довело до ових разлика у датумима.


Оно чега се прво сетимо када помислимо на Дан победе, свакако су параде које представљају један феномен који је обележио и поново обележава овај дан. Циљ овог чланка је да се подсети како су ове параде одржаване у Совјетском Савезу и Југославији, као државама које су, иако данас „бивше“, за собом оставиле један величанствени феномен, подсетник и празник, који је у зависности од снаге земље добијао и на свом сјају И на грандиозности. Оно што се можда чини кључним, а што су параде и саме означавале, била је симболика која се крила, од знамења преко оружја којим се парадирало, па до малих гестова лидера, присустних учесника, величине саме параде, њене учесталости, места на коме се одржавала.


Параде у Совјетском Савезу и у Југославији одржаване су у складу са тадашњом политичком доктрином која је подразумевала масовне наступе.На овим грандиозним дешавањима у првом плану су наступали органи силе државе -армија и милиција, затим борци, радници, омладинске организације, заједно са својом техником или парадним колима што је предстаљало симболе њихових организација. Параде победе у Совјетском Савезу одржане су четири пута: 1945, 1965, 1985. и 1990. године, која је била и претпоследња парада уопште одржана у земљи под тим именом. Значајно је још поменути и да су Совјети редовно организовали параде уприличене поводом Првог маја и Велике октобарске социјалистичке револуције (нарочито је била упечатљива она из 1941.године где су војници по завршетку смотре отишли право на браник Москве) са наступима војне технике и масовних организација и народа. Може се сматрати да је претеча параде тзв. ,,Марш побеђених” који је представљао спровођење 57.000 немачких ратних заробљеника улицама Москве 17. јула 1944. године. По проласку заробљених, на улицама су се појавили камиони и радници који су водом симболично спирали прљавштину иза непријатељских чизама.


Званично, прва прослава победе на Црвеном тргу била је 24. јуна 1945. године наредбом од стране врховног заповедника Оружаних снага СССР и народног комесара за народну одбрану маршала Јосифа Висарионовича Стаљина, иако су припреме за параду практично отпочеле месец дана раније.Параду је предводио маршал Рокосовски, а инспектор параде је био маршал Жуков којем је предат рапорт и који је држао говор. У ратним, парадним и свечаним униформама свеже припремљеним за догађај, били су војници свих фронтова, морнарице, војних школа и Московског гарнизона са својом техником. Услед јаке кише изостао је налет авиона, док је крај обиловао симболичним бацањем парадних стегова нацистичке војске испред Лењиновог маузолеја, на чијој тераси су били носиоци војне и политичке власти, укључујући и самог Стаљина. Ток наредних параде је био по узору на прву: дочек команданта уз предају рапорта; дочек заставе и поздрав ешелонима; говор секретара партије и ветерана; дефиле технике из рата; дефиле свих учесника и војне технике.


У Југославији, први дефиле који се симболично може повезати са Даном победе био је онај који су чиниле јединице Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) у Загребу 13. маја 1945, иако су такве појаве упражњаване у ослобођеним местима целе Југославије. Током 1946. и 1947.године,такође су одржавани дефилеи јединица Југословенске армије (ЈА) у већим гарнизонима.


Прва,у правом смислу речи, парада у част Дана победе, одржана је 9.маја 1965.године након донете одлуке да се престане са првомајским годишњим парадама, и да се отпочне са слављењем победе сваке пете године, зато што би одржавање свечаности сваког 1. или 9. маја изискивало превелике новчане издатке. То је била и прва чисто војна параде. Значајно је напоменути да су до 1965. по правилу одржаване велике параде поводом Првог маја са учешћем војске и њене технике, као и других организација. Након ове прве, одржане су још три: 1970, 1975. и 1985.године у којима су учествовале и снаге милиције. Парада 1980.године није одржана услед жалости за Титом који је преминуио 4. маја исте године. Учестовали су ешелони сва три вида армије са техником, а параде су коришћене за приказ нове технике, како оне купљене из иностранства, тако и оне освојене ,,домаћом памећу”. Kолона је из Булевара револуције пролазила поред платоа испред Савезне скупштине и даље поред Трга Маркса и Енглеса идући према Француској улици. Ношене су државне и партијске заставе јединица из Народноослободилачке борбе уз обавезно одавање почасти ветеранима и врховном команданту. Обавезен је био и прелет авиона ратног ваздухопловства, као и дефиле противваздушне одбране, а парадирала су чак и средства Ратне морнарице која су вучена на приколицама (џепне подморнице, патролни чамци).


Уз наглашавање моћи армија, народног јединства и поноса, општег напретка и сећања на претке, главна порука параде била је да друштво мора подредити своје напоре јачању оружаних снага, које једине могу да предупреде патње и разарања проузрокована великим сукобима. Уосталом, исто и једнако су поручивале и чешће, првомајске параде које су више одговарале социјалистичком одређењу ових држава.
Повратак победе: Пренос „штафете победника“ са Совјетског Савеза на модерну Русију

Нестанком са сцене светске историје Совјетског Савеза, Дан победе почео је полако да губи на важности, што се може узети као парадоксално јер се од тада дан победе прославља чешће али сиромашније . Земље које су га славиле су биле земље сојветског блока, чијим распадом је и 9. мај изгубио много. Он више није обележаван у Немачкој, сем изутетка у облику славља у немачкој покрајни Мекленбург-Померанија, док су војне параде и пратеће свечаности у Москви биле све сиромашније. Током бурних деведесетих година, руска држава није имала новца у буџету за много важниије ствари, а понајмање за прославу празника који многи више нису поштовали као раније. Однос према 9. мају у Русији тог времена је био сличан као и однос према сопственој држави и националној припадности. Летаргија посткомунистичке Русије спустила је овај велики празник на свој историјски минимум. Руска војска је тада била све само не онаква сила која је педесет година раније тријумфално ушла у Берлин. Огрезла у корупцији, без довољно средстава и технолошки много иза западних такмаца, њен углед у земљи стрмоглаво је падао. Њена несретна улога у распаду земље и борби за власт такође није помогла. Ипак, и током тих тешких година руске државе, парада за дан победе је сваке године одржавана, подсећајући на славна времена руске војске и државе.

Доласком на власт Владимира Путина и коначно војног опоравка земље, 9. мај је почео да враћа свој стари сјај. Путинов режим врло честа игра на карту националних осећања чиме покушава да Русима поврати патриотизам и љубав према земљи који је деловао неповратно изгубљен. Један од најбољих начина за то свакако представља афирмација државних празника, а један од најбитнијих је наравно и Дан победе. Параде за 60. и 70. годишњицу победе над фашизмом, представиле су руску војску у најбољем светлу, као модерну, организовану и изузетно снажну силу, чиме престиж руске државе и војске тако расте сваког деветог маја. Мора се нагласити и друга, не мање идеолошка и принципијелна улога параде на дан победе, а то је продаја оружија. Осим деловања на терену (Сирија), руска војска најбољу прилику за представљање свог наоружања има управо на Дан победе.


По правилу, параде се у свим градовима одржавају по истој шеми, али организатори сваке године церемонији дају нешто ново, па изузетак није ни овај 9. мај 2018. године
На Црвеном тргу у Москви по први пут ће бити представљена војна опрема која је специјално дизајнирана за Арктик. Овакав систем противваздушне одбране већ је распоређен на земљи Франца Јозефа.Реч је о ракетно-топовском комплексу “Панцир-СА” и противавионским ракетама кратког домета “Тор М2ДТ”.Ове могућности су од виталног значаја за арктички регион, а “Панцир-СА” и “Тор М2ДТ” су само примери технологије која ће бити ексклузивно приказана на Црвеном тргу у зимској маскирној боји.


Традиционално, у завршном делу параде Победе у Москви пред публиком ће наступити познати руски акробациони тим на борбеним авионима.Ако ће “Стрижи” пролетети изнад Црвеног трга у уобичајеним МиГ-29, “Руски витезови” ће по први пут да покажу јавности Су-30СМ.


Су-30 је прошао ватрено крштење у Сирији, у којој обавља борбене мисије подршке и покривања руских бомбардера. По мишљењу војних стручњака, овај авион се показао у најбољем светлу.
Русија ће на данашњој параде приказати и још новог оружја, међу којима су нови роботизовани тенк Уран – 9 и нови оружани системи тестирани на бојном пољу у Сирији.
Очекује се да ће бити виђени и стелт ловачки авиони пете генерације, понос руског Ратног ваздухопловства.”Сухој 57” ( познат и као Т-50) који се доказао на ратишту у Сирији.
По први пут на параде биће приказани теренски пешадијски баги, намењен за све терене.Возило “АМ-1” има два седишта за руске војнике, а дизајнирано је за пешадију и специјалне јединице за применеу на неприступачним теренима.


На овогодишњој паради ће бити представљен и ласерски борбени систем “Пересвет”, назван по Александру Персвету, средњовековном руском свештенику, који се заједно са војском борио против најезде Татара.
Такође ће бити приказан и нови дрон “Kорсар” који се може користити за ракетне нападе, извиђање и пренос залиха.”Kорсар” има домет већи од 160 километара, аутономију лета од 10 сати, а може летети на висинама до шест километара.
Очекује се и прелет ловачких авиона, бомбаредера и хеликоптера.Авиони “Миг-31” ће прелетети Москву носећи нове хиперсоничне противбродске ракете “кинжал” које могу уништити и носаче авиона.
Изнад трга Палата летеће хеликоптери Ми-8, Ми-26, Ми-35, Ми-28Н, Kа-52, борци Су-27, МиГ-29 СМТ, МиГ-31БМ, Су-35, Су-34, транспортни авиони АН-12 АН-26 и Ту-134, укупно 40 јединица.
У Kалињинграду ће на паради поводом Дана победе по први пут бити приказани ракетни системи приобалне одбране “Бал” и “Бастион”.
Балтичка флота је добила ове системе прошле године.Ови комплекси су у стању да ефикасно униште површинске бродове ракетама Х-35 и “Оникс” на удаљености до 500 километара.


Слични системи су на борбеној дужности на Kриму и на Kурилима. Према речима западних аналитичара, руско обалско оружје за одбрану у распоређени заједно са С-400 и оперативно-тактичким ракетним комплексом “Искандер” – потпуно блокира приступ вероватног непријатеља у одређеним деловима света.
На прошлогодишњој паради први пут су били прикључени представници патриотског покрета младих “Јунармија”. Она је створена 29. октобра 2015. године. Основни циљ покрета – да створи интересовање међу млађом генерацијом за положај, историју Русије и њених хероја, истакнутих научника и генерала.
До данас, “Јунармија” обухвата више од 30 хиљада младих Руса, старости од 11 до 18 година. Многи од њих, заједно са одраслима ће се наћи у првим редовима на трговима руских градова – Москве, Хабаровсака, Нижњег Новгорода и других. Препознатљиви по светлим црвеним униформама и береткама.


Но ипак, Дан победе је данас оно што је био и пре 73 године – симбол. Симбол победе цивилизације над највећим злом XX века, победе слободе, братства и једнакости над терором и нељудском иделогијом. И можда је руска држава доживела страшне потресе током последње две и по деценије, али једно је сигурно: док год она постоји, чуваће своју традицију антифашизма, и сваког деветог маја, у јутарњим часовима, њена војска ће парадирати улицама Москве, још једном пркосећи цивилизацијским непријатељима, спремна да ту цивилизацију поново брани.

Остоја Војиновић, Видовдан

Поделите:

2 Коментари

  1. Hm,hmm….9 maj, na celu parade drzavna zastava,iza nje crvena sa patokrakom srpom i cekicem, bele suknjice su ok , sve podseca malo na davnasnju izjavu Milene Arezine…SPS ” vraticemo se i hebacemo vam majku”…Vucic je,uvrstio dedu u gvozdeni puk,stradao je,ubijen u kafanskoj tuci…Canak,za svaki slucaj,blindirao pusnicu,da mu,kao njegovoj babi,ne kradu kobasice…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here