Ostoja Vojnović: Crna Gora – zemlja svih građana ili privatna država?

Podelite:

 Crna Gora je obeležila 11 godina od obnove nezavisnosti znak sećanja na 21. maj 2006. godine, kada je obnovila državnu samostalnost. Prošlo je 11 godina od crnogorskog referenduma, na kojem je, sa tesnom i sumnjivom većinom od samo 0,5 odsto i oko dve hiljade glasova, izglasana nezavisna Crna Gora, čime je posle skoro devedeset godina prestala da postoji zajednička država sa Srbijom.Rezultat referendum od strane tamošnje opozicije nikada nije prihvaćen, ona je i argumentovano ukazivala na brojne primere zloupotrebe, pritiska i falsifikovanja volje građana, dok su neki elementi te manipulacije ostali i dokumentovani na više od hiljadu stranica „Bele knjige“ koju je izdao pokret za očuvanje zajedničke države. No, međutim kako to obično biva, protokom vremena, sve te navode i dokaze brzo su prekrili politički snegovi, ruzmarin i šaš.

 Crna Gora je poslednja od država iz nekadašnje SFRJ koja se odlučila na samostalan put.Za izdvajanje iz tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora ključan je datum referenduma, kada je većina građana rekla da ne želi više da bude u zajedničkoj državi.Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu je glasalo 419.240 građana ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Crnogorsku nezavisnost podržalo je 230.661 građana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto.
Za uspeh referenduma bilo je potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača.

Pravo glasa na referendumu bilo je uskraćeno hiljadama državljana Crne Gore, koji su imali prebivalište u Srbiji. Sa druge strane, masovno su glasale pristalice suverenističke opcije iz dijaspore, za koje su organizovani čarter letovi, kao i oni koji su doputovali takođe organizovanim konvojima iz Švajcarske i sa Kosova.
Iz tog vremena ostalo je zabeleženo da opštine sa ubedljivo najvećom podrškom nezavisnoj Crnoj Gori nisu bile ni Podgorica, ni Nikšić, ni Cetinje, već bošnjačko Rožaje sa 91,33 odsto za nezavisnost, kao i Plav sa 78,92 odsto, kao i albanski Ulcinj sa čak 88,5 odsto glasova u prilog nezavisnosti.

Kakogod, posmatrajući okolnosti iz tog vremena, ne može a da se ne zaključi posle svega da je Srbija sa svojom političkom i intelektualnom elitom nedovoljno promišljeno i ozbiljno shvatila istorijski, nacionalni i geopolitički značaj čitavog događaja, odnosno procesa koji je tim referendumom bio doveden do svog konačnog epiloga. Srbija ne samo da je loše vodila borbu za očuvanje zajedničke države, nego se i nakon neuspeha iste, loše postavila i pozicionirala prema činjenici da je Crna Gora postala nezavisna, pokazujući pri tome reakciju uvređenog deteta, ili napuštene mlade, koju je pratila mešavina infantilosti i jalove ozlojeđenosti.

 Izlaskom Crne Gore iz zajedničke države, Srbija je ostala strateški okružena i zakopana u unutrašnjosti Balkana, dok je Crna Gora veštački iščupana iz svog srpskog istorijskog i geografskog konteksta, i prebačena je u zapadni, evro-atlantski civilizacijski i geopolitički krug. Od priče o „dve srpske države“ koje će tobože razvijati najprisnije odnose i biti „strateški partneri“ koja je ‘’prodavana’’ srpskoj političkoj javnosti, delimično i ruskoj, delom potkupljenoj, a delom obmanutoj frazeologijom o „večnoj“ rusko-crnogorskoj ljubavi,nije, naravno, ostalo ništa. Od prvog dana, „nezavisna“ Crna Gora bila je duboko antisrpski projekat, i tako se i ponašala kako na unutrašnjem, tako i spoljnopolitičkom planu.


Od priznanja nezavisnosti „Kosova“, pa sve do glasanja o prijemu Prištine u Unesko, razne sportske saveze i Međunarodni olimpijski komitet, Podgorica je tokom minule decenije uvek bila „sigurna kuća“ i siguran glas za svaki antisrpski gest i akciju – ne zaostajući, već idući rame uz rame sa Zagrebom i Tiranom, neretko čak i prednjačeći u odnosu na njih.Nekadašnja “srpska Sparta” nastavila je svoj put trasom udaljavanja od Srbije, a približavajući se Evropskoj uniji i NATO-u, čija će uskoro postati 29.članica.
Za Crnu Goru 11 godina po proglašenju nezavisnosti može se reći da je još uvek dominantno partijska ili partitokratska država i društvo gde su merila više partijska podobnost i veoma rašireni nepotizam, korupcija, kriminal.Ništa nije učinjeno ni na planu prevladavanja velikih podela koje vuku korene još iz predreferendumskog perioda.Čak,naprotiv, moglo bi se reći da su se one u nekim oblastima i umnožile.
Na vlasti u Crnoj Gori i dalje se nalaze isti oni ljudi koji su bili na vlasti i pre 11, kao i pre 28 godina, odnosno isti oni koji organizuju i koji sprovode „fer, slobodne i demokratske“ parlamentarne izbore u okolnostima “državnog udara”, koji ‘’proizvode’’ neprijatelje, progone opozicione grupacije.Nakon 11 godina nezavisnosti Crna Gora je podeljena, posvađana, pred bankrotom i dužničkim ropstvom, sa polovinom stanovnistva suočenog sa siromaštvom, sa paralisanim političkim sistemom.
Crna Gora obeležava Dan nezavisnosti, a stanovništvo po ovom pitanju i dalje podeljeno. Za deo građana ovo je bila decenija propadanja, dok vlast tvrdi da je sve bolje nego 2006.Sve više se 11 godina nakon referendum čuju glasovi da je Crna Gora više privatna nego nezavisna država.Najveće žrtve brutalne ekspoatacije ideje o crnogorskoj državnosti predstavljaju njeni najiskreniji nosioci, odnosno oni Crnogorci koji su sanjali I želeli istinsku nezavisnu Crnu Goru koja će u sebi nositi sve istorjske i identitestske vrline i posebnosti.Tim i takvim Crnogorcima, građanima Crne Gore oduzeta je suverenistička ideja, ista je izvrnuta ruglu antinanrodnom politikom, brisanjem i prekrajanjem istorije, dok ih je režim na silu uveo u svađe sa braćom I komšijama.Crna Gora je tako nakon 11 godina od refernduma postala i sve dalja od sebe.


Kao epilog svega, umesto nezavisne, građani Crne Gore mogu da vide državu i da žive u njoj, a da ona ne zavisi ni od sebe, niti od svoje privrede, vojske, svoje spoljne politike, već da suštinski predstavlja zavisnu državu, i to sa poprilično dugačkim spiskom ‘’poverilaca’’ od vlasnika stranog kapitala koji imaju monoolistički položaj u državi, preko stranih centara političke i vojne moći, NATO pakta, MMF-a, Svetske banke.
Država je privatizovana i moglo bi se reći da pripada pojedincima, oligarhijskoj grupi – nezavisna je samo od svojih građana!Ćak bi se s punim pravom i moglo reć da Crna Gora nije zemlja svojih građana, već je Crna Gora država vlasti i opozicije svih ovih godina.Nije potrebno dodatno objašnjenje, vrlo lako i prosto je shvatljivo. Dan nezavisnosti, u nekoj najskorijoj budućnosti, ona politička elita koja bude istinski volela svoju zemlju i državu, trebalo bi da preimenuje u Dan Crne Gore, u dan svih njenih pomirenih krajnosti, dan međusobnog razumevanja.

 

Ostoja Vojnović

VIDOVDAN

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here