Освалд Шпенглер: Прусизам и социјализам – I део

Поделите:

Превео Бојан Продановић

УВОД

Овај рад се темељи на записима предвиђеним за друго издање “Пропасти Запада”. Записи садрже, барем у једном дијелу, почетну фазу у развоју цијеле тезе приказане у том раду.
Ријеч социјализам представља најзвучнију, ако не и најдубљу, тему садашње расправе. Свако је користи. Свако јој придаје другачије значење. У ову ријеч свако уноси оно што воли или мрзи, за чим чезне или од чега страхује. Ипак нико није свијестан обима и ограничења историјских функција ове ријечи. Да ли је социјализам инстинкт или планирани систем? Да ли је то један од циљева коме треба да тежи човјечанство или само привремено стање? Или можда та ријеч просто упућује на захтјеве одређене класе друштва? Да ли социјализам означава исто што и марксизам?

Људи који циљају на мијењање значења ове ријечи континуирано упадају у грешку мијешајући шта би требало бити са шта ће бити. Заиста, ријетка је визија која продире иза заплета и тока савремених догађања. Још нисам нашао некога које збиља схватио њемачку револуцију, ко је проникнуо њену суштину и предвидио њено трајање. Моменти су замјењени за епохе, сљедеће године за сљедеће вијекове, каприци за идеје, а књиге за људска бића.
Наши марксисти показују снагу само онда када се цијепају и дијеле, а када дођемо до мишљења и позитивног дјеловања они су беспомоћни. Својим акцијама они потврђују да њихов вођ није творац, већ само критичар. Његово наслијеђе досеже до низа апстрактних идеја које су значајне само свијету мољаца. Његов “пролетеријат” је чисто књижевни концепт, формиран и подржан само писаном рјечју. Постојао је само док је, не спроводећи у дјело, негирао тренутно стање ствари у било ком времену. Данас ми почињемо да схватамо да је Маркс био очух социјализма. Социјализам садржи елементе који су старији, јачи и темељитији од његове критике друштва. Ти елементи су постојали и без њега и развијали су се без њега, уствари супротно његовим тврдњама. Они се не налазе на папиру: Они су у крви. И само крв може одредити будућност.

Али ако социјализам није марксизам, шта је онда? Одговор ћете пронаћи међу овим странама. Неки људи већ имају идеју шта је он, но они су се тако марљиво умјешали у политичке “ставове”, циљеве и нацрте да се нико није усудио бити сигуран. Када се суочимо са одлукама, ми напуштамо бивша чврста становишта и усвајамо мекше, мање радикалне, старомодне ставове, подржавајући Русоа, Адама Смита и сличне. Предузимамо кораке против Маркса, а на сваком кораку призивамо његово име. У међувремену вријеме за модерне идеологије је прошло. Ми, позно покољење западне цивилизације, смо постали скептици. Ми одбијамо да даље будемо завођени идеолошким системима. Идеологије су ствар прошлог вијека. Не желимо више идеје и принципе, ми желимо себе.
Стога ми сада предузимамо кораке за ослобађање њемачког социјализма од Маркса. Кажем њемачког социјализма, јер нема другог. Ово, такође, је једна од истина коју лажи неће скривати. Можда то нико није поменуо прије, али ми Њемци смо социјалисти. Не постоји могућност да други могу бити социјалисти.

Ово о чему ја овдје говорим није само још један потез мирења, нити повлачења или избјегавања, већ Судбина. Она се не може избјећи затварањем нечијих очију, негирањем, борбом против или бјежањем од ње: такве радње ће само бити разни начини испуњавања исте. Ducunt volentem fata, nolentem trahunt. Дух старе пруске државе и социјалистички ставови, у садашњости прекривени братском мржњом и међусобном борбом, су уствари једно те исто. То је непромјењљива историјска чињеница, не књижевна измишљотина. Елементи који стварају историју су крв, раса-која је створена идејама које се никада не изражавају, и која управља енергијом духа и тијела. Историја надмашује све пуке идеале, доктрине и логичке формулације.
За рад на ослобођењу њемачког социјализма од Маркса ја рачунам на ове младе људе који су довољно звучни да игноришу безвриједне политичке мантре и шеме, који су способни да зграбе оно што има потенцијала и шта је непобједиво у природи нашег народа, и који су спремни да иду напријед ма шта им ишло у сусрет. Себе упућујем људима у којима је дух предака завладао омогућујући им да испуне Судбину коју осјећају у склопу себе, Судбину која је уствари они. Морају бити вољни преузети обавезе упркос тегобама и сиромаштву: Морају посједовати римски понос у служби, умјереност у изражавању ауторитета, и вољу да прихвате дужности спремно и без изузетка прије него да траже права од других. Једном када се ови услови сретну, тихи осјећај свјесности ће ујединити индивидуално са тоталним. Овакав потенцијал свијести је наше највеће и најсветије преимућство. То је наслијеђе вијекова пуних бола и оно нас издваја од осталих народа, најмлађе и посљедње људе наше културе. Овим представницима њемачке младости се окрећем. Они схватају шта будућност од њих очекује. Они могу бити поносни да прихвате овај изазов.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here