Патријарх Павле и Mитрополит Амфилохије већ свети у народу

Поделите:

Упокојени митрополит црногорско-приморски Амфилохије сахрањен је у недељу у Саборном храму у Подгорици, а крипта у којој почивају његови земни остаци посута је земљом са Косова, Мораче и из Јасеновца. Тиме су жеље митрополита које је имао за живота испуњене. Да ли ће бити остварена и жеља верника да вољени почивши митрополит добије статус свеца?

На иконама са златним ореолом многи верници волели би да виде и блаженопочившег поглавара СПЦ, патријарха Павла.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.

Ко може да постане светац?

Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу – свет, чист, честит и узоран живот.

Свако може да предложи, али не и да одлучи

Процедура проглашења за светитеља у Српској православној цркви одвија се преко највишег тела Цркве – Светог архијерејског сабора.

Овај орган једини је надлежан да прокламује канонизацију.

Свако може да предложи да неко буде проглашен светим, али је уобичајено  да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на Цркви је да у периоду од више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.

Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па и вековима касније.

Два предуслова

Црква не жури у том поступку, а потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два – исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути.

„И сам патријарх Павле био је велики противник брзих канонизација. Противио се свакој брзоплетости, посебно када је реч о будућим светитељима“, навели су раније из СПЦ.

Уобичајено је да, када „кандидат” умре мирно, постаје „преподобан или праведан”, а ако је пострадао мученички за веру, онда се проглашава светим мучеником.

Лествица светих СПЦ

Лествица светих СПЦ има седам степеника и на врху су светитељи – побожни српски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама, свети – сви остали царског и другог порекла, који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа, затим свештеномученици – епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову, као и великомученици – они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и СПЦ.

Следе преподобномученици – монаси и подвижници који су страдали за Цркву Христову, мученици – они који су пострадали због своје православне вере и српског рода и преподобни – они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју.

Српски светачник све богатији

Српски светачник садржи више од 120 имена из различитих периода историје, од 11. века до данашњих дана. Последњих двадесетак година знатно је допуњен. Последњи чија су имена пре две године уписана у Диптих светих су косовски мученици Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана.

Нешто раније међу светитеље су уврштени Свети мученици пребиловачки (њихов спомен слави се 6. августа), Свети Мардарије (Ускоковић), епископ америчко-канадски (12. децембра), и преподобни Севастијан Џексонски (Дабовић), који се обележава 30. новембра. Пре њих, кругу светих су прибројани Свети мученици момишићки, Свети Јустин Поповић и отац Симеон из манастира Дајбабе.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here