Perfidno negiranje genocida u NDH od strane Hrvatske zahteva angažovanje Srbije na popularizaciji istine o stradanju srpskog naroda

Podelite:

Na zvaničnom sajtu Vlade Republike Hrvatske za Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta osvanulo je saopštenje predsednika Vlade Republike Hrvatske Andreja Plenkovića, u kome se govori o tome da se ,,trebamo prisjetiti i zloglasnog ustaškog logora Jasenovac, u kojemu su ubijene tisuće pripadnika židovskog i drugih naroda, kao i hrvatskih antifašista i demokrata.”

Ovakvo cinično i nebulozno saopštenje ne samo da je sramno i da prećutkivanjem vređa i soli rane srpskog naroda, koji je bio ubedljivo najveća brojčana žrtva logora Jasenovac i protiv koga je dominantno bio usmeren koljački nož Nezavisne Države Hrvatske na celoj njenoj teritoriji (zbog čega su se i omiljena hladna oružja ustaša slikovito nazvala srbosjek i srbomlat), već je njime Plenković direktno stao iza hrvatske državne politike relativizovanja ustaškog Pokolja nad Srbima, njegovog opsega i bestijalnosti neselektivnog krvavog terora na kojem je počivao, ali i učešća NDH legislative u njemu. Ne zaboravimo, taj stravičan genocid nije bio spontan, on je vršen u skladu sa zakonodavstvom Hitlerove koljačke satelitske države sa potpunim učešćem državnih vlasti, od poglavnika do poslednjeg seoskog pandura. U Pokolju koji je odneo život stotina hiljada Srba, a ne hiljada ili desetina hiljada kako se sada podvaljuje, nije bilo ničeg nesistematičnog, niti neorganizovanog, niti su zločini bili kakva devijacija od uobičajnog i planiranog toka stvari – naprotiv, kampanja terora je bila usmerena na eliminaciju srpskog naroda kao faktora na teritoriji NDH, bilo kroz ubijanje, bilo kroz proterivanje, bilo kroz prevođenje na katoličku veru, kako je to zamislio doktor Mile Budak, glavni ideolog Ustaškog pokreta i ministar ustaške Vlade, sa planom stvaranja etnički čiste hrvatske države. Sve je u tom monstruoznom planu hrvatskih kleronacista bilo orkestrirano: od prikupljanja ljudi preko transporta do raspoređivanja po logorima i ubijanja. Ako je ikada postojala konkretizovana namera da se jedan ceo narod istrepi i uništi sa jednog prostora, onda je to bilo pod Ustaškim pokretom slučaj sa srpskim narodom. Zapravo, ubijanje je bilo najspontanije jedino po čudovišnom načinu, a ne po smislu fizičke eliminacije, pošto su se ustaše koristile bestijalnim klanjima i mučenjima nasuprot hladnom industrijskom, gotovo fabričkom ubijanju koje su sprovodili nemački nacisti. To je dalo različitim psihopatama i koljačima da kreativno izraze svoj sadizam. O ovakvoj vrsti ubijanja ima bezbroj svedočenja, a po svojoj monstruoznosti zgranula je ona čak i eminentne jevrejske naučnike koji se bave Holokaustom, ali i same italijanske i nemačke okupatorske oficire, koji su, iako su sprovodili politiku svojih okupatorskih zemalja, na ličnom nivou nalazili gađenje za metodologiju ustaškog ubijanja.

Pored srbosjeka, korišćene su i sekire, maljevi i čekići prilikom egzekucija zatvorenika. Vešanje po banderama i drveću je bilo uobičajno, pa je poznat slučaj takozvane topole užasa (Logor VII), za koju su logoraši zakucavani ekserima ili klinovima i ostavljani da umiru više dana. Klinovi, koje su radili kovači i koji su bili jako grubi, zabijali su se u grudni koš i kroz noge, ne bi li se pogubljenima nanele najstrašnije patnje. Pored toga, bilo je spaljivanja živih ljudi u usijanim pećima, kuvanja u kazanima i masovnih davljenja zatvorenika u reci, od kojih su mnogi puštani da posle toga plutaju Savom kao poruka i proslava sadističke ustaške ideologija antisrpstva. Mučenje je korišćeno u najbrutalnijim oblicima, kako fizičkim, tako i psihološkim: metalnim predmetima su čupani nokti na rukama i nogama, ljudi su oslepljivani zabijanjem igle u oči, meso je otkidano sa živog tela, a potom su im rane soljene. Ljudi su bili živi odrani, odsecani su im nosevi, uši, jezici i genitalije. Silovanje je bilo često, a prema svedočenjima pojedinih ustaša na suđenjima posle rata jedno vreme je važilo pravilo da se može silovati bilo koja žena iz određenih kompleksa logora, sa tim da silovatelj mora onda i da je ubije. Ovaj metod je primenjivan najčešće kao sredstvo da se od mladih i neiskusnih ustaša stvore iskusni koljači, pa su pritom korišćeni požuda i alkoholna sredstva, čija je primena za cilj imala da ih ohrabri. Ćerke su silovane ispred majki, očeva i muževa, ponekad i grupno. Sinove su mučili i ubijali pred očevima, a neretko i zajedno sa njima. Teška batinanja, pa i masovna prebijanja do smrti, bila su svakodnevnica. Voda je bila zagađena, zagađena fekalijama i krvlju, strah i neizvesno iščekivanje brutalne smrti neizdžrivo, zima jezivo hladna, a glad velika. Smrt je bila okolo i nije bila lepa. O tome je Plenković mogao nešto napisati, umesto što je besramno relativizovao i broj stradalih u Jasenovcu i njihovu etničku strukturu.

Ovakve reakcije hrvatskog predsednika Vlade apsolutno su nedopustive jer potvrđuju sve agresivniju reviziju istorije u Republici Hrvatskoj u kojoj je svima dozvoljeno da budu žrtve, svima sem Srba, koji su pretrpeli najstrašniji genocid u istoriji tih prostora. Pomerajući akcenat na jevrejske žrtve, koje svakako zasužuju pun pijetet, Plenković perfidno negira stradanje srpskoga naroda na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske i učestvuje u pranju ustaških koljača ne bi li kroz njega ojačao svoje prisustvo u glasačkom telu hrvatskih kleronacionalista. Zaista, ako je stradalo neuporedivo više Srba nego Jevreja u Jasenovcu, kako se uopšte da govoriti o stradanju jevrejskog naroda, a ne pomenuti srpski? Sem ako se srpski ne percepira kao manje vredan, kao niži, sve u skladu sa ubilačkom ideologijom onih koje Plenković ovakvim izjavama svesno abolira od odgovornosti. Iako je tačno da je bilo targetiranja hrvatskih komunista, ono ni izbliza nije bilo ni po opsegu ni po prioritetu uporedivo sa sistematskim istrebljenjem srpskog naroda, koji je ubijan u najgoroj nacističkoj tradiciji istrebljenjem po osnovu etniciteta, bez obzira na godine, pol ili politička ubeđenja. Među stradalima je bilo od jedva rođenih beba do staraca i starica, koji su na najsvirepije načine umoreni u ustaškome krvavome piru. Sistematski projekat pranja prošlosti Nezavisne Države Hrvatske od dana Franje Tuđmana, koji se da smatrati ocem hrvatskog istorijskog revizionizma, ostaje dominantni smer hrvatske politike i njenog aktivnog reoblikovanje istorije po meri ukusa dominantnog dela hrvatske javnosti.

Ovakve izjave zaslužuju protivljenje i bes svakog iskrenog antifašista, baš kao što sve žrtve zavređuju jednako poštovanje, a zločinci večno prokletvo. I sećanje. Da se njihovi zločini ne bi opet ponovili, niti da bi se od krvavih ruku pretvorili u svete ljude.

Republika Srbija mora da uradi sve što je u njenoj moći da se istina o Pokolju nad srpskim narodom na teritoriji NDH što šire popularizuje za svetsku javnost. Ista nastojanja moraju doći posebno iz Republike Srpske, ali i od svakog čoveka koji antifašizam smatra svojim istinskim opredeljenjem, a ljudskost svojim načelom. To mora biti jedan od primarnih ciljeva našeg medijskog delovanja jer se time čuva neprocenjivo vredna istina o najvećoj nacionalnoj traumi srpskog naroda, odaje pošta stradalim mučenicima, sprečava pranje zločinaca i potiskuje jedna destruktivna ubilačka ideologija koja će zanavek biti spremna da kopa neke nove jame.

Mir i večno sećanje svima koje je ustaški teror posekao u ludačkom krvoločkom piru. Neka im smrt podari spokoj koji su im krvoloci oduzeli.

Slava onima koji su ga okončali i doneli slobodu!

Bojan Dragićević

Podelite:

2 Komentari

  1. Šta se može očekivati od krvoločnih zveri nego da budu još krvoločnije zveri.
    Zamislite koljače koji piju svežu ljudsku krv, maljevima ubijaju decu, kolju….
    I opevaju to zločinstvo…
    Trag ih se iskopo.

  2. “Hrvati ssu najhrabriji Narod, jer se niceg ne stide.Kakva bjedna izjava,tj.laz ovog hrvata je uzaludna, jer je dokumentovan ovaj strasan zlocin umnogim arhivama , americkh engleski< talija nNjemackim I drugim. Herman Neumacher, Hitlerov diplomata je napisao; "u poslednjih 2000 godina ovakvi zlocini nisu pocinjeni kao od hrvatskih ustasa."

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here