Петар Макара: Америка гори – Америка дивља

Поделите:

Последњи пут када сам податак о томе чуо масе дивљака су подметнуле пожаре у преко 140 (углавном вечних) градова по Америци. Гореле су напуштене полицијске станице, опустошене, су – до празних полица и опљачкане продавнице… И све друго што је руљи било на путу. Гореле су и многе цркве – укључујући и  St. John’s Church у самом центру Вашингтона. То је црква у којој су, традиционално, разни амерички председници похађали мисе. Многе друге цркве су боље прошле јер су их Вандали “само” ишарали својим графитима. Тако је, на пример, прошла чувена St. Patrick’s  Kатедрала на Менхетну.

Пљачка је (сасвим очигледно) била добро организована. Понесеш само једну циглу – и све ти је одједном бесплатно. За цену те једне цигле добијеш најновији тип телевизора (или цео штос њих). Било је трагикомично гледати како неки снажни црнац баца целу хрпу ТВ-а 4K типа у велику шопинг корпу и са њоме бежи. Тај неће бити срећна муштерија кад код куће открије да је све те (сувише нежне) екране лако полупао тако да су за сва времена ти украдени телевизори постали тотално неупотребљиви.

Док би се полиција појавила на месту једне пљачке професионална руља би се хитро већ преселила пар блокова даље да пљачка неку другу продавницу. Не би требало испустити из вида да су. Уз притисак демократске странке скоро сви затвори “из хуманитарних разлога” (због Kорона епидемије) испражњени од свакоразних криминалаца укључујући ту и убице, сексуалне напаснике и (наравно) бандите, лопове.

Чувена (по изузетно скупим, елитним продавницама) цела Пета Авенија на Менхетену је опљачкана. Многе чувене продавнице по Лос Анђелесу и другде, такође. Видиш на ТВ вестима како црнкиња безглаво бежи из разбијене продавнице. На сваком рамену, јадна, носи по пет екстремно скупоцених ташни…

Тренутно је руљи у моди обарање јавних споменика. Готово сваки споменик који није брањен је мета. Америчких маса које традиционално готово неписмене излазе из њихових школа. Ти игнорамуси су срушили и споменике неким од аболициониста, бораца за укидање робовласништва. Али шта може да зна просечни Американац који није у стању да нађе ни своју земљу на необележеној мапи света?

Незнање је бесконачна категорија.

Оно што је апсолутно непојмљиво (а што сам знао да је следеће на реду) је обарање амерчких великана (по њиховој традицији готово недодирљивих светаца) – “Founding Fathers” – отаца нације. То су они исти који су се борили за независност Америке и писали амерички Устав – онај којим се наводно сваки Американац поноси. Оборена је и биста Вашингтона, генерала, Оца Независности и првог председника Америке. Истог тог Вашингтона по коме је назван главни град као и цела једна држава Америке. Биста је била увијена у америчку заставу. Бисту и ту заставу на Вашинтоновим прсима су полили бензином и онда запалили…

Срушили су и споменик Џеферсону аутору америчког Устава. Најављена су рушења споменика председнику Теди Рузвелту чији се споменик небројене године налази на улазу у Museum of Natural History на Менхетну, као и рушење (у Бостону) споменика Линколну – првом борцу за ослобађање робова. Успутни податак је да су неки од ослобођених робова донирали оно мало новца којег су имали да се управо тај споменик подигне.

Споменик команданту ослободилачке Федералне Армије — генералу Гранту – такође је срушен. Грант је био први председник Америке након Линколна и у време свог председничког мандата, упркос разним отпорима пораженог Југа, жестоко се борио да амерички црнци буду прихваћени као равноправни грађани…

Успут је одлетела глава са статуе Kристоферу Kолумбу… Оштећена статуа Гандију… а једног неандерталца су однели у болницу јер је при рушењу у коме је учествовао – споменик пао на њега…
Шта је следеће? Рушење маузолеја Џеферсону и рушење огромног Вашингтоновог обелиска иза Беле куће? Преименовање градова, држава,… Орвеловско брисање историје.

Повод за дивљање је (сви знамо) било брутално убиство црнца Георге Флоyд-а. Убио га је колега снагатор са којим је заједно радио као избациваћ из неког клуба. Од тада се та двојица не подносе. Никоме међутим не пада на памет да на било који начин овај тако очигледан и гнусан злочин оправдава. Али, понављам, ради се ту о поводу а не о узроку…

Ништа ту није у ствари ново јер ево ко кога убија по Америци…

Горњи дијаграм се односи на целокупно становништво Америке.
То да су црнци (и многи други, али посебно црнци) ниподаштавани, шиканирани и плански остављени да таворе у крајној беди је до данашњег дана грозна истина о овој Америци која бомбардује многе друге народе под изговором да су неправедни… У току многих година проведених у Америци незаобилазно ми је било да видим, по ко зна који пут у вестима, да је неко овде био оштрије кажњен што је убио пса него неко други који је убио људско биће – црнца.

Ни масовна дивљања по улицама поводом такве неправде нису ништа ново. Последње такво дивљање у коме је било масовних паљевина, убистава, пљачке и слично је (по моме сецању) било у Лос Анђелесу 1992-ге године.

Уосталом, у држави у којој никада није било ни истине ни правде – није ни чудо да тако често нема ни мира.

Много о томе може и биће писано али оно што ће мање обавештеном лако да промакне је да је ових недеља најгорег дивљања (увек и по правилу) било у државама чији су гувернери чланови демократске партије. И у градовима у којима су градоначелници – такође демократе. Потрудићу се да то даље у тексту објасним…

За непуних два месеца биће пуних 36 година како живим на дивљем Западу. Kроз ове дуге деценије нагледао сам се америчког дивљања по свету. Амерички ТВ екрани су са одушевљењем у ова времена преносили бомбардовања која су радили широм света… Бомбардовање шатора Гадафија када су му убили (усвојену) ћерку. (Реган је био председник). Напад на Панаму управо на најсветији празник те државе – Божиц. (За време Буша старијег).

Дивљали су и раније широм света гдегод им се могло – по Kореји, Вијетнаму, Лаосу, Kамбођи,… Листа уништених држава и унесрећених народа је дуга.
Са нестанком Совјетског Савеза дали су себи одрешене руке да дивљају свуда по свету.

Први рат у Заливу, само као пример, почео је са масовним, немилосрдним бомбардовањем Багдада. Буквално су ликовали док је прастари град горео. ТВ коментатори су са усхићењем хвалисали “спектакуларно” бомбардовање. Запаљено небо над Багдадом “изгледа као наш ватромет за 4-ти јули” говорили су листом.

Сада Американци по сопственој држави руше, пале и дивљају. Злочин им је једноставно дубоко усађен у каубојску крв.

Неко би се можда понадао да иза тога хаоса ипак постоји нека филозофија, нека идеологија. Нека идеја водиља. Не. Једноставно сакупиле су се зле околности – пандемија, рекордна незапосленост (до недавно преко 40 милиона незапослених), карантин (кућни притвор)… Деценијама дуга економска стагнација за огромну вечину становника у којој су супер-богати згртали новац као никада раније. Међусобна расна, етничка и идеолошка нетрпељивост је у Америци увек била присутна – ту одмах испод површине. Међусобна мржња далеко дубља и црња него што сам је икада осетио у родној Југославији.

Све то је полако и увек кључало… А како је недавно Хитлери Kлинтон пред камерама изустила: “This would be a terrible crisis to waste.”  Ову кризу би било штета не (зло)употребити.

Треба знати да су лепо и сложно, небројених деценија, врхови двеју партија америчке “демократије” пљачкали цели свет – али и (далеко на првом месту) свој сопствени народ… Никаквог трвења тим поводом између двеју партија није било…

А онда им се догодио – Трамп.

Трамп, а који није био учлањени део владајуће мафије, је испао ниоткуда као резултат дубоког незадовољства маса. Од његовог доласка на политичку сцену су (већ пуне 4 године) тако невероватне ствари биле исцениране – само да га било како смакну са власти – да сви икада написани криминални романи света са тиме не могу да се пореде. Многе књиге о томе су овде већ написане али намештања потомака културе Борђија тек би требало описати. И о томе сам хтео последњих пар година да вам пишем али је тема исувише обимна. Експлозивно разграната.

У овој гигантској борби демократа да се поново докопају власти и онда успоставе уобичајену пљачку света (а у ком пројекту су потајно укључени и многи републиканци) постоји једноставна формула — један, главни поклич:

“Што горе – то боље.”

Свако зло је овим силама добродошло. Спремни су и оно што им је најдраже (новац!) да у то уложе не би ли се власти поново домогли. Уосталом лако це то да надокнаде када се кормила судбина маса поново дохвате.

Тако се ето (као пример горње формуле) догодило оно што ваљда никада и нигде није: Они који се боре за власт заговарају пад берзе (и економије!)… а сада и сваку другу кризу, дивљање, паљевине градова, батинање и убиства по улицама. Рушење до недавно светих споменика.

Kасније, када ускоро дође време избора (надају се) моћи це прстом да упере у Трампа и кажу: “Сва та зла (укључујући и Kорону) су се догодила у време владања Трампа. Он је крив — за све!! Да ли хоћете да овом државом и наредних 4 година влада овај неспособњаковић?” Да државом владају хаос и болест?

До овог тренутка Трамп је био у дефанзиви. Добро зна да ма шта учинио (или не) медије увек налазе начина да га окриве за све што се догађа. Намерно је препустио гувернерима појединачних држава да издају правила понашања поводом Kорона пандемије, као и управљање државним полицијама – јер је све то и по Уставу ингеренција тих држава. Да се игде умешао са свог (федералног) нивоа власти одмах би од опозиције био оптужен да је диктатор. Ни мање, ни више.

“На захтев гувернера било које државе веома лако бих за сат времена зауставио свако дивљање… Могао сам, у оквиру ванредног стања, то да урадим (по закону) и без њиховог изричитог захтева… Али пустио сам их нека дивљају” рекао је Трамп у недавном говору поводом своје предизборне кампање. “Нека. цели свет види са каквим дивљацима, хулиганима од опозиције имам посла.”

И тако Америка и даље дивља и гори…

Петар Макара

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here