Преподобни Никодим Агиорит о причешћивању у време епидемије

Поделите:

Имамо сасвим јасно канонско сведочанство да се причешћивање у ванредним ситуацијама одвијало на други начин, као и да су се свети предмети дезинфиковали после употребе. Текст се налази у Пидалиону, преп. Никодима Агиорита. Објављен је на грчком, Атина 1886, стр. 201, нота 1.
«Стога и јереји и архијереји треба да се постарају да нешто промене за време куге како би им било могуће да причесте болеснике без кршења овог канона; али не стављањем Светог Хлеба у зрна грожђа, већ у неку свету посуду, тако да умирући или болесници могу да га узму одатле пинцетом или нечим сличним. Посуда и пинцете се стављају у сирће, а сирће се сипа у пећ, или [уништава] на било који други начин који је сигурнији и канонски».

Ово сасвим даје за право патријарху Кирилу што је променио начин причешћивања. Сила закон мења. Одавде се види да зараза може да се прошири и преко прићешћа, иако она долази од вируса које људи преносе. Свакако да се микроскопске честице Тела (Светог Хлаба) задржавају на инструментима за причешћивање и после се спаљују. Нису за употребу. Надам се да ће Синод СПЦ што пре донети неку одлуку у складу са овом предањском праксом, јер су у питању људски животи. Тако да нам је џабе да причамо о наталитету, ако не спречавамо морталитет. Такође, ваљало би да Синод донесе одлуку о једнообразној пракси, да се људи не би збуњивали. Опет, сам Синод СПЦ је одобрио 1928 праксу сличну овој посведоченој у Никодима. То имамо у:
Питања и одговори из пастирске праксе, црквеног богослужења и религијозног живота. Збирка. Скупио и удесио Радован Ђ. Димитријевић, парох Београдски. Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1929. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве благоизволео је одобрити штампање ове „Збирке“ (Син. Бр. 2579/1927. Зап. 166/1928. 15/28—II. 1928.)
„176. Сме ли свештеник причестити лица коју болују од заразних болести: венерије, куге, тифуса, дифтерије и т.д.? — Сме, овакви су случајеви ређи. У тим приликама, као и свима приликама кад је много причасника поступити овако:
1. Набавити неколико кашичица за давање причешћа и повише убруса, повећих нових, ма и од најјефтинијих тканина, сваки ће исносити око 1 метар у квадрату, њиме брисати причаснике, донекле једним, затим другим, трећим и четвртим углом, по том узети нов.
2. Чим се причести лице сумњивог здравља, одмах ту кашичицу спустити у лонац кључале воде нарочито зато спремљене у олтару и узети другу кашичицу. Црквењак ће узимати кашичице из кључале воде, брисати чистим убрусом и давати свештенику, употребљене узимати и тако наизменце. По свршеном послу кашичице савршено опрати дезинфекцијоним срествима.
3. Одређено лице мењаће убрусе: здрава лица брисаће једним, а лица сумњивог здравља другим убрусом.
4. Ове убрусе по причешћу спалити и пепео бацити у реку.
5. Причестити, по могућству, најпре здраве па болесне.
6. Где има два путира свештеник може причешће раздвојити у 2 путира, па из путира употребљеног при литургисању причестити здраве, а из другог болесне.
7. Свештеници при причешћивању да обрате нарочиту пажњу да у добро отворена уста причасника сипају само св. причешће и не додирујући кашичицом усне причасника“.

ЗАПАЗИТИ: Ово је правило које се употребљавало и кад је било много причасника! Јер нико не зна да ли је неко болестан. Таква је била пракса у СПЦ, а сада су се појавили ови духовни билдери којима никаква болест не може ништа и који левитирају по црквама!
Наравно да овај мој осврт треба читати заједно са претходна 2 текста које сам објавио.

Зоран Ђуровић

Преподобни Никодим Агиорит о причешћивању у време епидемије.Имамо сасвим јасно канонско сведочанство да се…

Gepostet von Zoran Djurovic am Freitag, 20. März 2020

Поделите:

2 Коментари

  1. Obzirom na pandemiju, dobro bi bilo da se i bogosluzenja u crkvama odloze kao u Rusiji. Ruski patrijarh Kiril je doneo uputstvo za sve ruske crkve i manastire : posle svakog pricesnika brisanje kasicice ubrusom natopljenim alkoholom, deoba nafore u higijenskim jednokratnim rukavicama, bez celivanja krsta, putira i ikona.

  2. Evo, ako nekoga zanima kako smo mi to u Ruskoj pravoslanoj Crkvi , eparhija Den Haag, organizovali.
    Kako se, manje više, svi poznajemo, dogovaramo se ko će doći na službu da nas bude toliko da prisutni mogu komotno stajati na dovoljnoj međusobnoj udaljenosti. Ostali prate Svetu liturgiju on line, preko interneta. Ne celivaju se ikone niti sveštenikova ruka. Za pričešće je nabaljeno više kašičica i svaki pričesnik dobije Pričest iz druge kašike. Iskorištena se stavlja u vrelu vodu i sve kašike, nakon službe, crkvenjak iskuva i osuši.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here