Profesor Moskovskog univerziteta i verski analitičar Silantijev: Žalosno je što mediji u Srbiji napadaju i kleveću vladiku bačkog Irineja

Svakom razumnom čoveku je jasno da stav koji zastupa Episkop Irinej nije njegov lični, već zvanični stav Srpske Pravoslavne Crkve. Tužno je, pri tome, što on svoju čast mora da brani na sudu.

Podelite:

Roman Anatolivič Silantjev je ruski verski analitičar, istoričar religije i islamolog. Doktor je istorijskih nauka, profesor Moskovskog državnog lingvističkog univerziteta. Autor je više od stotinu publikacija, uključujući Veliku rusku enciklopediju, Pravoslavnu enciklopediju i Enciklopediju naroda i religija sveta. Autor je više od 100 publikacija i 10 knjiga o proučavanju islama, autor je i sastavljač Interaktivne mape svih verskih zajednica u Rusiji

Izvršni je direktor Centra za ljudska prava Svetskog ruskog narodnog saveta koji je pod pokroviteljstvom Ruske pravoslavne crkve. Zamenik predsedavajućeg Stručnog veća za državnu versku ekspertizu pri Ministarstvu pravde Ruske Federacije. Član stručnog veća Više komisije za sertifikaciju pri Ministarstvu prosvete i nauke Ruske Federacije o teologiji.

Za ruski portal REGNUM Silantjev je napisao članak o medijskoj hajci na episkopa bačkog Irineja Bulovića, koji prenosimo u celosti:

Sud odbranio srpskog episkopa od napada medija

Roman Silantjev, REGNUM

14. novembar 2019.

Svakom razumnom čoveku je jasno da stav koji zastupa Episkop Irinej nije njegov lični, već zvanični stav Srpske Pravoslavne Crkve. Tužno je, pri tome, što on svoju čast mora da brani na sudu.

Nedavno mi je bivši kolega poslao vrlo zanimljiv link sa crkvenog internet-portala iz Srbije o tome kako je sud doneo presudu u korist tužbe episkopa Srpske Pravoslavne Crkve protiv novinara koji su tokom prošle godine širili klevete protiv njega u raznim izdanjima.

Istraživši na internetu, sa osećam empatije sam shvatio da je taj čovek – Episkop bački Irinej Bulović – stalno izložen napadima. Pretraživač me je odmah odveo do srpskog prevoda anonimnog autora crkvenog bloga iz Turske „Svetlost Fanara“ (Φως Φαναρίου) koji sadrži bukvalno bujicu negativnih komentara u prilično uvredljivom obliku. Nisam mogao da verujem da je autor bloga, po svemu sudeći, neki Grk iz Turske – crkven čovek.

Za šta to okrivljuju Episkopa Irineja? Da je „satelit Moskve“, da je „apsolutno na strani Moskve“, pripisuju mu neke zakulisne izjave…

Kao što se vidi i na zvaničnom sajtu Srpske patrijaršije, Episkop bački Irinej Bulović je portparol Srpskog Sinoda, to jest lice koje je pred celom javnošću odgovorno za izveštavanje o njegovom radu. Već samo to pokazuje koliko je pozicija Episkopa Irineja Bulovića izložena pritiscima. Pri tome, svakom razumnom čoveku je jasno da stav koji zastupa Episkop Irinej nije njegov lični, nego zvanični stav Srpske Pravoslavne Crkve.

Tužno je, pri tome, što on svoju čast mora da brani na sudu.

Episkop Irinej je veoma učen čovek, kome je Sanktpeterburška duhovna akademija nedavno dodelila počasni doktorat. Na internetu nije teško pronaći njegove tekstove. On brani poredak kojim se Pravoslavna Crkva vekovima rukovodi i koji je sada narušen uplitanjem Carigradske patrijaršije u crkveni život Pravoslavne Ukrajine. Brine ga raskol koji je počeo u celom Pravoslavlju, i izdajnički stav koji su zauzeli pojedini arhijereji. To sada brine i svakog pravoslavnog čoveka. Pošto sam pročitao njegove tekstove, u svoje ime mogu reći da bih bio spreman da stanem iza svake njegove reči. Odatle je i ovaj čovek, koji tako hrabro i otvoreno brani tradicije Pravoslavlja, stalno izložen napadima. A brani ih „podignutog vizira“, ne skrivajući ni od koga svoja gledišta.

Atmosfera u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi je vrlo napeta. O tome govori i saopštenje Informativne službe Srpske patrijaršije.

Srpska Crkva podržava kanonsku Crkvu u Ukrajini. Srpski episkopi nisu radi da im za anonimnim kritikama iz Turske ponovo po glavama padaju bombe, niti da im jednog lepog dana, po preporuci Stejt dipartmenta SAD, dođu neki nezvani „egzarsi“ radi preuređenja crkvenog života na Balkanu. I upravo u toj nepokolebivosti se sastoji srpski nacionalni karakter, koji je iz istorije tako dobro poznat. Dok su mnogi narodi pokorno stradali pod turskim ropstvom, Srbi su se borili i suprotstavljali se, što dobro zna svako ko je učio istoriju. Čudno je da se to danas ne uzima u obzir u nekim zemljama na Zapadu i Istoku – izgleda da su loše učili istoriju. Zato za sada i unajmljuju novinare u Rusiji.

Naime, neki Georgije Matvijenko – nisam mogao da shvatim ko je to, s obzirom da je njegova autorska biografija na sajtu IA REGNUM prazna – napisao je članak u kojem takođe okrivljuje episkopa Irineja, ovoga puta čitavim nizom kleveta. Ne, ne krivi ga zato što je on „apsolutno na strani Moskve“, već u stilu, bukvalno doslovce istom: da Episkop Irinej navodno želi da zaoštri sukob „na liniji Beograd – Fanar“ i da tako pomogne Carigradu u rešavanju makedonskog pitanja.

Kao i uvek – nikakvih dokaza.

G. Matvijenko piše da je Beograd nedavno posetila delegacija arhijereja Carigradske patrijaršije – isti oni Grci iz Turske – a da su ih Episkop Irinej, zajedno sa Patrijarhom srpskim i drugim mitropolitima i episkopima, toplo primili. I u čemu je tu krivica? Mislim da bi im u ovom trenutku i u Moskovskoj patrijaršiji poželeli toplu dobrodošlicu – nisu obavezni da se mole i zajedno služe – ali je stvar u tome da oni sami ne žele da dođu. Sećam se kako je prošle godine carigradska delegacija bila u Kijevu i kako ni sa kim nije želela da razgovara, osim sa lokalnim raskolnicima i predsednikom P. A. Porošenkom koji je vodio rat na Donbasu.

Uzgred, prema istoj stranici Srpske patrijaršije, u susretu nije učestvovao samo episkop Irinej, već i mitropoliti iz Hrvatske i Crne Gore i niz drugih episkopa – o kojima Matvijenko iz nekog razloga ne piše, nego svoje spekulacije pripisuje upravo Episkopu bačkom Irineju. Da li stoga što je Episkop Irinej portparol Sinoda? Ili pak zato što, za razliku od sabraće, hrabro iznosi svoj stav, ne ulepšavajući izraze i shvatanja?

G. Matvijenko se, uzgred budi rečeno, koristio informacijama, prema sopstvenom priznanju, iz „provladinih novina Kurir“ (sic!). Ukoliko neko želi da shvati o kakvoj vrsti novina je reč, dovoljno je da na pretraživaču ukuca adresu ovog izdanja, pa da se svojim očima uveri da termin „provladin“ ne bi pao na pamet nikome ko iole nešto zna o srpskim medijima.

Ukoliko se pak pogleda sadržaj drugih izvora, koji su prigodniji za donošenje odgovornijih uvida, postaje jasno da je tokom susreta srpske i delegacije iz Istambula dnevni red činio čitav niz pitanja, a da su srpski jerarsi po pitanju Ukrajine ostali nepokolebivi i verni svom načelnom stavu. Gosti iz Istambula su obećali da se neće uplitati ni u pitanje Severne Makedonije gde već pola veka traje raskol. Zato nam ostaje da se radujemo za srpsku braću. A autorima, koji žele da osvetle crkvene novosti, uputio bih savet – da ne ispunjavaju nečije zadatke u klevetanju jeraraha i raspaljivanju vatre u međucrkvenim odnosima, nego da pažljivo proučavaju temu o kojoj pišu.

 

Detaljnije: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html

Bilo kakvo korišćenja materijala sa sajta je dozvoljeno samo uz ukazivanje na link sajta IA REGNUM.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here