Rasplamsavanje rata ekonomskih elita u Istočnoj Evropi

Podelite:

Ništa lično, samo posao. Ovaj citat, koji je postao svetski poznat nakon adaptacije romana Marija Puza “Kum”, više je nego relevantan u modernoj politici, gde ekonomski interesi dolaze do izražaja. Naravno, ne radi se o blagodatima za sve i svakoga. Bogatstvo čeka samo predstavnike elite. A radi ovoga se vode ratovi, zarad ovoga, se države raspadaju.

Ukrajina je postala primer kako ovaj sistem funkcioniše. Štaviše, upravo sada imamo jedinstvenu priliku da posmatramo jačinu konfrontacije između konkurentskih elita – domaćih i međunarodnih.

Dakle, s jedne strane bojnog polja, koja je postala zemlja koja dugo pati, je poznati ukrajinski biznismen Igor Kolomojski. Njegov kapital se procenjuje na oko tri milijarde dolara.
2018. godine zauzeo je peto mesto među najbogatijim ljudima u Ukrajini. Na svetskom nivou, njegova pozicija, naravno, nije toliko impresivna, međutim, to ga ne sprečava da aktivno, iako bez previše publiciteta, promoviše svoje interese u Sjedinjenim Državama. Značajno je da se izraelski premijer Benjamin Netanijahu smatra lobistom Kolomojskog. U toj zemlji je Kolomojski živeo do povratka u Ukrajinu. Istovremeno, biznismen je 1995. godine dobio izraelsko državljanstvo, što ga nije sprečilo da zauzme vodeće položaje u lokalnim vlastima Ukrajine, iako je to zapravo kršilo zakon.

Nije tajna da je upravo Kolomojski bio glavni sponzor velike PR kampanje Vladimira Zelenskog. Sve je počelo još tokom predstavljanja na televiziji serije Kolomojskog – “Sluga naroda”. Zelenski je tamo igrao glavnu ulogu – jednostavnog učitelja koji je postao predsednik zemlje. Takvo “programiranje” stanovništva je neoriginalan potez, ali efikasan. Rezultati predsedničkih izbora u Ukrajini odličan su dokaz tome, jer je kandidat bez iskustva ili političkog programa, samo po populističkim obećanjima, nadmašio sve rivale. Ovaj uspeh ponovio je na parlamentarnim izborima, kada je apsolutnu većinu u zakonodavnom telu dobila stranka Zelenskog.

Kao što smo već rekli, predsednik Ukrajine duguje ovaj uspeh svom partneru Igoru Kolomojskom. On se danas smatra jednim od najuticajnijih ljudi u Ukrajini. On je zapravo dobio ulogu tog istog kuma iz romana, ulogu vođe iz senke. To se već odražava na domaće političke trendove. Prvo, u toku je rad na povratku biznismena PrivatBanka, koji je nacionalizovan u vreme Porošenka. Drugo, u parlamentu se promovišu odluke koje vrše pritisak na konkurente. Na primer, Kijev je odlučio da kupi struju od Belorusije, što je pogodilo tajkuna Rinata Akmetova, koji je praktično monopolizovao energetska preduzeća u zemlji.

Takav uticaj ne može a da ne zadivi. I on izazva uzbunu kod onih koji su od 2013. obezbedili zaradu u Ukrajini. Dakle, sada prelazimo na drugu stranu fronta, gde ekonomske elite svetske klase, među njima i Džordž Soros, oštre sablje.

Ulogu Sorosa u Ukrajini teško je preceniti. Predstavništvo globalne mreže “Fondacije otvorenog društva” otvoreno je u Kijevu pre proglašenja nezavisnosti Ukrajine, 1990. godine, pod nazivom Međunarodna fondacija “Preporod”. Od tog vremena, samo službeno je fond u Ukrajini potrošio više od 200 miliona dolara, finansirajući više od 18 hiljada projekata kroz koje je prošlo više od 55 hiljada aktivista.

Finansijske strukture Sorosa bile su pokrovitelji ukrajinske revolucije 2004. godine. Oni su ovo iskustvo ponovili i 2014. godine. U novembru 2017. američki milijarder primio je iz ruku predsednika Petra Porošenka jednu od najviših državnih nagrada u Ukrajini – Orden slobode. A sada su Sorosovi ljudi uspešno deo vladinih agencija. Primer je 29-godišnja Anna Novosad – nova ministarka obrazovanja, a do toga stipendista Fondacije za otvoreno društvo na Univerzitetu u Mastrihtu. Značajno je da se u vrhuncu “Revolucije dostojanstva” vratila u svoju domovinu sa drugim takvim stipendistima i učestvovala u zauzimanju gradske skupštine u Kijevu.

Jednostavno rečeno, Soros se može nazvati arhitektom moderne Ukrajine sa svim njenim plusevima i minusima. Evromajdan je na vlast doveo ne vrlo iskrene zvaničnike koji su počeli da sarađuju sa Međunarodnim

monetarnim fondom. Ukrajina je dobila višemilijardske tranše uz mnogo postavljenih uslova. Oni su se odnosili na privatizaciju državnih preduzeća i zemlje. Porošenko je kao predsednik odugovlačio sprovođenje ovih zahteva, ali Zelenski se našao u beznadežnoj situaciji, pa je pokrenuo obe kampanje na zakonodavnom nivou.

Zašto su MMF-u potrebni ukrajinska zemlja i preduzeća? Sve je jednostavno. Fond su pre svega njegovi sponzori, milijarderi, vlasnici transnacionalnih korporacija. Njihov novac šalje se u različite zemlje kao zajam.

Ali da li bi rizikovali tek tako? Na kraju, neće svaka država vratiti dug. Stoga im je u interesu da dobiju pristup nečem značajnijem od dolara – zemlji, prirodnim resursima ili preduzećima.

Govoreći posebno o Ukrajini, može se primetiti da je poslednjih godina ekonomija zemlje u padu, uprkos izdašnoj podršci Sjedinjenih Država, Evrope i međunarodnih struktura. Zašto? Jer je sve ovo obezbedilo odličnu cenu za preduzeća od nacionalnog značaja, industriju, banke, poljoprivredno zemljište itd. Ali postoji jedan problem – Kolomojski.

Ukrajinski privrednik razume kako će se završiti totalna privatizacija. Megakorporacije će istisnuti ljude poput njega sa ukrajinskog tržišta. Konkurencija je za njega kazna. Imajući u vidu takve sumorne izglede, Kolomojski je već počeo da deluje, pokušavajući da što je manje moguće dozvoli spoljnim strukturama da učestvuju u političkom životu zemlje.

Nije iznenađujuće da se u američkim medijima u intervalima pojavljuju kritike Kolomojskog. Ali s Trampom nije sve tako jednostavno. Prisetimo se kako je Rudi Đulijani rekao da je Zelenski okružen neprijateljima koji su „pokrenuli kampanju protiv predsednika Trumpa“. Očigledno je da se Bela kuća boji prekomernog uticaja Kolomoiskog na vlast u Kijevu, ali američki predsednik nije protiv da se taj resurs iskoristi kako bi se ukrajinske vladine strukture očistile od ljudi povezanih sa demokratama i Sorošem. Ovo je naročito tačno sada, u jeku američke kampanje za izbore.

Dakle, u Ukrajini počinje da se rasplamsava bitka ekonomskih elita. Naravno, Kolomojski je iz očiglednih razloga slabiji, ali on se bori na svojoj zemlji, ima lobiste u inostranstvu kao sigurnosnu mrežu. Ubrzo bi mogao da počne da čisti vlast od Sorosovih ljudi, uz pomoć patriotskih i nacionalističkih organizacije, koje su, ironično, nastale upravo tokom “revolucije dostojanstva”, koju je Soros tako podržavao.

In Eastern Europe, a large-scale war of economic elites erupts

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here