Славко Јовичић Славуј: Нестаје ли СРПСКИ језик?!

Поделите:
Волим полиглоте, али ме “убише” Срби са – “Happy Birthday” и слично. Претјерана употреба страних ријечи у медијима и свакодневној комуникацији више личи на помодарство, него на знање и образовање.
 
Ово се највише примијети код младих који су најотворенији за промјене и најподложнији некритичком усвајању утицаја из окружења и туђинових достигнућа /прихватања туђег језика/.
Стефан Немања је на самртној постељи изговорио ријечи које је записао његов најмлађи син Растко – Свети Сава:
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.
Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.“
Ово завјештање звучи као најцрња слутња када је ријеч о судбини језика. Могу ли стране ријечи, као моћно оружје, „убити“ неки језик , касније и цијели народ.
 
Хоће ли се мали језици, у које спада и наш, наредних деценија, под утицајем глобализације и енглеског језика, мијењати до непрепознатљивости?
Са нестајањем језика и ћирилице хоћемо ли уопште опстати као народ.
ПРИСЈЕТИХ СЕ! 
Био сам у сватовима код једног познаника и кад је у светом храму на вјенчању свештеник упитао младу да ли она својом вољом узима изабраника за супруга?

Млада је одговорила са: “Океј”!


А знам јој мајку која је пала у несвијест од среће и узбуђења кад је уживо видјела Бору Дрљачу!

“Океј” млада, хајд’ здраво, удала си се!
slavkojovicicslavuj.blogspot.com
Поделите:

12 Коментари

  1. СРПСКА ПОКОНДИРЕНОСТ

    Свако ко је (про)читао “Покондирену тикву” Ј. С. Поповића може добро да разуме да су Срби због дугог свог подаништва стекли једну црту која је погубна за Србе и све њихове вредности, па и за српски језик и посебно за српску ћирилицу. З део Срба, не нмален део, каже се: “покондирио се”. Покондирен је онај Србин који не само да није способан да схвати најважније српске вредности, него и не покушава да их схвати, па се лепи лако и брзо за све што је туђе. Тако покондирени Срби избегавају и не разумеју највеће српске вредности као што су српски језик и писмо ћирилица. Такви Срби су само штета за српски род.

  2. Ja nalazim da je bar jednako važno za nacionalni identitet, ako ne i važnije, naše odelo. Šta je Srbin bez jeleka enterije, opanaka na kljunčiće i bridž pantalona!? U jevropejskom odelu mi prestajemo biti Srbima, složićete se. A prođite samo Beogradom, Knez Mihailovom, i šta mislite koliko ćete ljudi sresti u tradicionalnom srpskom odelu?

    • Одело је, ипак, форма, важније је оно што је унутра, у човеку, у души, у развоју. А то су језик и писмо.

  3. Kako sad forma!? Obučeš pantalone američkog farmera i ti si i dalje Srbin? Toliko pesama je narod spevao o srpskoj nošnji i ti hoćeš reći da je to sve zbog forme, bez sadržaja? U jednoj pesmi se peva “jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci” a ti sad kažeš da to nije tačno i da se Srbijanci poznaju po kožnim čakširama i kako sede na Harley Devisonu?

    • Ако мислите да и форма јесте део суштине, Ви сте у праву. Наравно да би Срби остали у унутрашњости, па и по језику и своме писму, “чистији” Срби да су остали у својој традиционалној ношњи коју су могли усавршавати. Слажем се да, ако Србин навуче на себе “каубојске” америчке гаће, да ће се мало однародити и одсрбити, јер ће у њега ући нешто од онога што унутра карактерише Американца.
      Дакле, слажем се да је Србин, као што је више Србин са својом ћирилицом, такође нешто више Србин у својим “брич” чакширама. Ето, признајем Вам да од свега што сте до сада у коментарима на Видовдану написали о Србима, њиховом језику, писму и осталом, у овом случају сте испали најпаметнији, кад је реч о Вашем писању.

  4. Ali ne razumem zašto se Zbiljić šetka okolo u tom od Srba potpuno otuđenom jevropejskom trodelnom odelu!? Fuj! I ko da mu veruje da on brani ćirilicu? On treba, bato, da natakne opančiće na kljunčiće, na bridž pantalone, pa bela vezena košulja sa jelekom i obavezna šajkača mi preko oči pala, jel mi glava, da izvineš, mala. A za uvo da zatakne šljivin cvet! Tad bi bio verodostojan ovako ko da mu veruje da nije unači element!

    • Занимљиво кажете Ћурчићу малопре: “On (мислите, Ћурчићу, на Д. Збиљића) treba, bato, da natakne opančiće…”
      Сретнем понекад Вама драгог Д. Збиљића. И могу да вам кажем да он често натакне (како Ви кажете) и то.

  5. Одећа се мењала кроз векове и прилагођавала приликама. Не мора “шумадинска” ношња бити српска униформа, погледај колика је лепеза различитих ношњи на српском животном простору. И остали Европљани су имали своју ношњу која је временом дошла на ову садашњу која је раширена по целом свету и не разликујео Европљанина од Американца и Аустралијанца. Јели мислиш да би се требали вратити у пеленгаће?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here