Slavko Jovičić Slavuj: Nestaje li SRPSKI jezik?!

Podelite:
Volim poliglote, ali me “ubiše” Srbi sa – “Happy Birthday” i slično. Pretjerana upotreba stranih riječi u medijima i svakodnevnoj komunikaciji više liči na pomodarstvo, nego na znanje i obrazovanje.
 
Ovo se najviše primijeti kod mladih koji su najotvoreniji za promjene i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja i tuđinovih dostignuća /prihvatanja tuđeg jezika/.
Stefan Nemanja je na samrtnoj postelji izgovorio riječi koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava:
„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?
Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.“
Ovo zavještanje zvuči kao najcrnja slutnja kada je riječ o sudbini jezika. Mogu li strane riječi, kao moćno oružje, „ubiti“ neki jezik , kasnije i cijeli narod.
 
Hoće li se mali jezici, u koje spada i naš, narednih decenija, pod uticajem globalizacije i engleskog jezika, mijenjati do neprepoznatljivosti?
Sa nestajanjem jezika i ćirilice hoćemo li uopšte opstati kao narod.
PRISJETIH SE! 
Bio sam u svatovima kod jednog poznanika i kad je u svetom hramu na vjenčanju sveštenik upitao mladu da li ona svojom voljom uzima izabranika za supruga?

Mlada je odgovorila sa: “Okej”!


A znam joj majku koja je pala u nesvijest od sreće i uzbuđenja kad je uživo vidjela Boru Drljaču!

“Okej” mlada, hajd’ zdravo, udala si se!
slavkojovicicslavuj.blogspot.com
Podelite:

12 Komentari

  1. SRPSKA POKONDIRENOST

    Svako ko je (pro)čitao “Pokondirenu tikvu” J. S. Popovića može dobro da razume da su Srbi zbog dugog svog podaništva stekli jednu crtu koja je pogubna za Srbe i sve njihove vrednosti, pa i za srpski jezik i posebno za srpsku ćirilicu. Z deo Srba, ne nmalen deo, kaže se: “pokondirio se”. Pokondiren je onaj Srbin koji ne samo da nije sposoban da shvati najvažnije srpske vrednosti, nego i ne pokušava da ih shvati, pa se lepi lako i brzo za sve što je tuđe. Tako pokondireni Srbi izbegavaju i ne razumeju najveće srpske vrednosti kao što su srpski jezik i pismo ćirilica. Takvi Srbi su samo šteta za srpski rod.

  2. Ja nalazim da je bar jednako važno za nacionalni identitet, ako ne i važnije, naše odelo. Šta je Srbin bez jeleka enterije, opanaka na kljunčiće i bridž pantalona!? U jevropejskom odelu mi prestajemo biti Srbima, složićete se. A prođite samo Beogradom, Knez Mihailovom, i šta mislite koliko ćete ljudi sresti u tradicionalnom srpskom odelu?

  3. Kako sad forma!? Obučeš pantalone američkog farmera i ti si i dalje Srbin? Toliko pesama je narod spevao o srpskoj nošnji i ti hoćeš reći da je to sve zbog forme, bez sadržaja? U jednoj pesmi se peva “jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci” a ti sad kažeš da to nije tačno i da se Srbijanci poznaju po kožnim čakširama i kako sede na Harley Devisonu?

    • Ako mislite da i forma jeste deo suštine, Vi ste u pravu. Naravno da bi Srbi ostali u unutrašnjosti, pa i po jeziku i svome pismu, “čistiji” Srbi da su ostali u svojoj tradicionalnoj nošnji koju su mogli usavršavati. Slažem se da, ako Srbin navuče na sebe “kaubojske” američke gaće, da će se malo odnaroditi i odsrbiti, jer će u njega ući nešto od onoga što unutra karakteriše Amerikanca.
      Dakle, slažem se da je Srbin, kao što je više Srbin sa svojom ćirilicom, takođe nešto više Srbin u svojim “brič” čakširama. Eto, priznajem Vam da od svega što ste do sada u komentarima na Vidovdanu napisali o Srbima, njihovom jeziku, pismu i ostalom, u ovom slučaju ste ispali najpametniji, kad je reč o Vašem pisanju.

  4. Ali ne razumem zašto se Zbiljić šetka okolo u tom od Srba potpuno otuđenom jevropejskom trodelnom odelu!? Fuj! I ko da mu veruje da on brani ćirilicu? On treba, bato, da natakne opančiće na kljunčiće, na bridž pantalone, pa bela vezena košulja sa jelekom i obavezna šajkača mi preko oči pala, jel mi glava, da izvineš, mala. A za uvo da zatakne šljivin cvet! Tad bi bio verodostojan ovako ko da mu veruje da nije unači element!

    • Zanimljivo kažete Ćurčiću malopre: “On (mislite, Ćurčiću, na D. Zbiljića) treba, bato, da natakne opančiće…”
      Sretnem ponekad Vama dragog D. Zbiljića. I mogu da vam kažem da on često natakne (kako Vi kažete) i to.

  5. Odeća se menjala kroz vekove i prilagođavala prilikama. Ne mora “šumadinska” nošnja biti srpska uniforma, pogledaj kolika je lepeza različitih nošnji na srpskom životnom prostoru. I ostali Evropljani su imali svoju nošnju koja je vremenom došla na ovu sadašnju koja je raširena po celom svetu i ne razlikujeo Evropljanina od Amerikanca i Australijanca. Jeli misliš da bi se trebali vratiti u pelengaće?

  6. Sibničanine, kako u Sibnici? Jesi bio skoro u zavičaju?
    I šta kažeš, Dragoljub još natiče!? Da mi je neko pričao, ne bih mu verovao!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here