Слободан Осмокровић: Јасеновац II

Поделите:

Јасеновац је био највећи и најсуровији концентрациони логор НДХ-а, који је као систем логора постојао читаво време другог светског рата. Ово и слична места злочина била су у служби интереса усташа али и фашизма. Уређивана су по узору на злогласне концлогоре Трећег Рајха, што посебно важи за Јасеновац, у којем су усташе бруталношћу и свирепошћу према логорашима надмашили своје “учитеље”. Примењујући у Хрватској расистичку теорију о чистоћи расе и нације, одлучили су да истребе све Србе, Жидове, Цигане; одлучили су да истовремено ликвидирају и све Хрвате, који су на било који начин испољили своје противфашистичко расположење.
Тако се за кратко време напунише све тамнице и затвори. Методе геноцида, злочина и терора, које су спроводили усташе преписане су из већ опробаних нацистичких рецепата. У новембру 1941. године они ће их озаконити посебном одредбом, заснивајући све на тврдњи да Хрвати нису словенског порекла него аријевци. У међувремену, од јуна 1941. године на подручју Јасеновца постоји први логор – Логор “Версајев”, а од јула Логор Kрапје. Kрајем године почиње формирање Логора или Циглана, који по функцији убрзо постаје централни.

Слободан Осмокровић: Јасеновац

Заточеници су били разврстани у две категорије:

У прву су спадали сви они заточеници који су били суђени на казну упућивања у сабирни логор за време које је краће од 3 године. Намера је усташа била да исцрпе до крајњих граница радну снагу тих заточеника, па да их затим уклоне, да начине места новим заточеницима. Врло је мали број ових заточеника, који су пуштени кући након што су издржали казну, а и ти су већином код куће умирали од последица патњи и болести, које су добили у логору.

2. У другу категорију спадају заточеници, који су суђени на казну упућивања у сабирни логор у трајању од 3 године. Ови заточеници, који су по пресуди усташког редарства упућивани у логор на 3 године, били су у правилу ликвидирани одмах након доласка у логор.

Тако су ка Јасеновцу кренуле колоне мушкараца, жена и деце са пресудама, а чешће без њих – на хиљаде, десетине и стотине хиљада… Многи нису ни прошли кроз логорску капију, него су директно из транспорта одвођени на губилишта – на Граник, преко Саве у Градину. Према спољном свету то је био радни логор, а стварно то је био ликвидациони центар. Људи дотерани у овај логор, према пропаганди, у логору ће радом исправити своје заблуде и бити друштвено корисни. Основни пропагандни мото био је : Рад на градњи и изградњи одбрамбеног и одводног система Лоњског и Мокрог поља. Штампа је у току 1941-1942. године издашно обавештавала јавност с којим циљем се врши концентрација људства у подручју Јасеновац. Јавност је брзо прозрела праве разлоге и постала сведоком истине.

Приликом доласка у Јасеновац групу око 300 заточеника из Сарајева дочекали су усташки стражари на железничкој станици и преузели цели транспорт. Сви су одведени у Јасеновац пред усташки табор. Kомандант Љубо Милош вршио је прозив из списка који је примио од спроводника. У транспорту је било неколико сељака са Романије у сељачкој ношњи, па су њих нарочито тукли и вређали. Приликом претреса и одузимања ствари, чупали су бркове и браде затвореницима. Потом су држали говор да ће свако ко се не буде придржавао “реда, рада и стеге”, бити кажњен смрћу. Посебно су упозоравали да се не бежи јер одавде не може нико побећи. Говорили су да свако ко буде имао добро владање да ће бити пуштен кући. Њихове смо лажи врло брзо открили када смо ушли у круг Логора или Циглана (сведочанство Јакова Финција)… На сваком кораку су тукли, убијали и мучили (сведочење Фрање Јуратовца)… Чудило нас је да човек човека без разлога може тако да малтретира (сведочење Бранка Kатане)… Навече, у Циглани, је био прави бој. Ту нас је дочекало 20-так усташа с батинама, те даскама, чиме су нас претукли на мртво (сведочење Мустафе Бегића).

Тако је почињало, а дани који су следили били су дани без повратка. Јер, после првих корака, заточеницима постаје јасно да их чека само смрт, пре или касније. Сваки је усташа, почевши од Лубурића, до последњег стражара био према сваком заточенику свемоћан, имао право над животом и смрти. У свако време, и по дану и по ноћи, и за време рада и одмора, могао је сваки усташа да убије сваког заточеника, а да о томе никоме не полаже рачуна, па да ту чињеницу чак и не региструје.

Наставља се…

Слободан Осмокровић

Поделите:

1 коментар

  1. Hvala G. Osmokrovicu i “Vidovdanu”. za ovaj clanak damlade generacije znaju istinu i neopisive zlocine nad Srbima od hrvatskih ustasa. Pohvalno je da je G. Dacic uz saradnju Jevrejskog mladog istoricara, organizao Izlozbu “Jasenovac” u Ujedinjenim Nacijama. Takodjer, u Londonu je u nasoj ambasadi, predstavljena izlozba Jasenovca. Treba se ugledati na Jevreje, koji neprestano opominju svjetsku publiku o njihovom stradanju,od Hitlerove nacisticke zemlje.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here